VRBAS Media

Oznaka: Karl Nehammer

  • Nehamer ugostio Vučića i Orbana: Uspjeli smanjiti rast broja migranata u Evropi

    Nehamer ugostio Vučića i Orbana: Uspjeli smanjiti rast broja migranata u Evropi

    Karl Nehamer, austrijski kancelar, koji je u Beču ugostio Aleksandra Vučića, predsjednika Srbije, i Viktora Orbana, premijera Mađarske, gdje je na sastanku o borbi protiv ilegalnih migracija zaključeno da su tri zemlje uspjele da zakoče rastući trend broja ilegalnih migranata u Evropi.

    On je zahvalio Srbiji ističući da je uvođenje viznog režima zemljama poput Indije i Tunisa dovelo do toga da je broj migranata u Austriji značajno opao.

    “Zahvaljujem policijskim službama u svim zemljama, uspjeli smo da uhapsimo prošle godine 700 krijumčara ljudi. Mađarska policija je uspjela, u saradnji sa Austrijom, da uhapsi 100 krijumčara. Imamo isto tako na granici u Srbiji, policijsku saradnju s Mađarskom”, rekao je Nehamer.

    Kako je naveo, tri zemlje su saveznice kada se radi o borbi protiv neregularne migracije.

    “Ali, želim da kažem da je to borba i protiv organizovanog kriminala i krijumčarenja. Sistem azila EU ne funkcioniše i zato je bitno da bilateralno dobro sarađujemo”, naveo je Nehamer.

    Orban je rekao da bi bez Srbije i Mađarske, Austrija, Njemačka, Nizozemska… imale stotine hiljada migranata više nego danas.

    “Mi štitimo Evropu od migracionog pritiska. Na spoljašnjim granicama EU zastavljeno je 330.000 migranata, a 270.000 na srpskomađarskoj granici”, kazao je Orban.

    Dodao je da niko ne smije da stupi na teritoriju Mađarske prije nego što se sprovede postupak o azilu.

    Vučić je rekao da je zadovoljan što je, dobrim dijelom, ono o čemu je razgovarano sprovedeno u djelo.

    “Dovoljno je da pogledate austrijske brojeve, ima za 18 odsto manje tražilaca azila nego prethodne godine. Mi smo spremni da nastavimo da radimo dalje i posebno prema granici sa Severnom Makedonijom. Dogovorili smo konkretne akcije i važno je što se potpisuje trilateralni memorandum i verujem da ćemo ovo pitanje uspeti da držimo pod kontrolom”, rekao je Vučić.

  • Nehamer poručio Briselu: Treba podići zid na granici EU zbog migranata

    Nehamer poručio Briselu: Treba podići zid na granici EU zbog migranata

    Od Poljske do Mađarske i Bugarske, Litvanije, Grčke i Španije. Sve više država članica EU-a gradi posebne barijere i žičane zidove kako bi spriječile ulazak ilegalnih imigranata. Naime, Brisel bi mogao finansirati gradnju zida između Bugarske i Turske, a finansiranje bi uključilo i sve ostale, povezane troškove nadzora. To je javno zatražio austrijski kancelar Karl Nehamer.

    Evropska komisija je, sa svoje strane, oduvijek bila kritična prema ovoj praksi – koja se smatra kršenjem temeljnih načela Unije – ali stvari bi se možda mogle promijeniti.

    Beč nije usamljen u tom zahtjevu, a o tome se u četvrtak i raspravljalo na neformalnom sastanku ministara unutrašnjih poslova EU u Stokholmu.

    “Ograde imaju učinka. Mogu se koristiti za kanalizovanje ilegalne imigracije, za strožiju kontrolu i sprječavanje ilegalnih prelazaka. Ali, ograda takođe mora imati i nadzor, službenike i tehničku opremu.”

    Nehamer od Komisije pritom traži finansiranje zajedničkog projekta u vrijednosti od dvije milijarde evra. “Zaštita vanjskih granica EU-a je evropska dužnost, a zemlje na našim vanjskim granicama ne smiju biti prepuštene same sebi”, ističe Nehamer.

    Austrija je u januaru, podsjećamo, stavila veto na pristupanje Bugarske i Rumunije Šengenu zbog neregularnih migracija, a Nehamer je naglasio da će austrijski šengenski veto ostati na snazi “sve dok se situacija radikalno ne promijeni”. Austrijanci tvrde da su samo u 2022. godini uhapsili više od 100.000 ilegalnih imigranata od kojih je 40 odsto stiglo iz Turske preko Bugarske. Radi se većinom o ljudima iz Avganistana, Sirije, Maroka, Egipta i Somalije. Prema Nehameru, zid bi mogao promijeniti ovu situaciju. Naglasio je i da su ograde potrebne za “podršku zemljama poput Bugarske, Rumunije, Srbije i Mađarske.”

    Nadalje, ove su sedmice izaslanici 26 članica zemalja Evropske unije te izaslanici Švajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva posjetili Grčku – gdje im je tamošnji ministar Takis Teodorikakos pokazivao granični zid, još uvijek u infrastrukturnom razvoju.

    Teodorikakos je pozvao na podršku EU-a u kontekstu povećanja i održavanja te granične sigurnosne mjere.

    “Mora postojati solidarnost među državama članicama i pravedna podjela dužnosti, bliska koordinacija je neophodna”, istakeo je.

    Trumpov dizajn

    Grčka trenutno ima 27 kilometara barijera duž svoje granice, a grčki ministar nedavno je najavio planove za dodatnih 140 kilometara u 2023. godini. Inače, grčki granični zid sastoji se od nizova ravnih čeličnih greda visokih gotovo 5 metara na čijem se vrhu nalazi metalna barijera i žilet žica. Sličan dizajn zidova na meksičkoj granici koristio je i bivši američki predsjednik Donald Tramp. Teodorikakos je istakeo da su tokom 2022. godine grčke vlasti spriječile prelazak 256.000 imigranata i pritom uhapsili oko hiljadu i 300 trgovaca ljudima, prenose “Novinite”.

  • Cvijanovićeva sa Boreljom i Nehamerom o perspektivi dodjele kandidatskog statusa BiH

    Cvijanovićeva sa Boreljom i Nehamerom o perspektivi dodjele kandidatskog statusa BiH

    Srpski član i predsjedavajuća Predsjedništva BiH Željka Cvijanović danas je u Tirani sa visokim predstavnikom EU za spoljne poslove i bezbjednosnu politiku i Žozepom Boreljom i sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom o jačanju saradnje u različitim oblastima, te evropskom putu BiH i zemalja regije. razgovarala o procesu evropskih integracija BiH.

    Na sastancima je posebno naglašena perspektiva dodjeljivanja kandidatskog statusa na decembarskom zasjedanju Evropskog savjeta.

    Na sastancima je bilo riječi o aktuelnoj političkoj situaciji u BiH, saopšteno je iz Predsjedništva BiH.

    Cvijanovićeva je tom prilikom istakla da očekuje da će Vlada Republike Srpske biti formirana u narednih nekoliko dana, te izrazila očekivanje da će i na drugim nivoima vlasti u BiH implementacija izbornih rezultata biti brza i efikasna.

    Tokom sastanka sa Boreljom, koji je i potpredsjednik Evropske komisije, Cvijanovićeva je naglasila opredijeljenost ka sprovođenju neophodnih reformskih procesa u domenu evropskog puta BiH, uz puno uvažavanje ustavnih nadležnosti različitih nivoa vlasti i u skladu sa pravilima usaglašenog mehanizma koordinacije procesa evropskih integracija BiH.

    Cvijanovićeva je zahvalila Nehameru za podršku koju Austrija pruža BiH u domenu evropskih integracija i dobijanja kandidatskog statusa za članstvo u EU, saopšteno je iz Prdsjedništva BiH.

    Na sastanku je istaknuto da je Austrija na ekonomskom planu jedan od najvećih i najznačajnijih trgovinskih i investicionih partnera BiH, te da brojne austrijske Firme uspješno posluju na području oba entiteta.

  • Kancelar otkrio da li će Austrija staviti veto na pristupanje Hrvatske “šengenu”

    Kancelar otkrio da li će Austrija staviti veto na pristupanje Hrvatske “šengenu”

    Austrijski kancelar Karl Nehamer izjavio je danas da njegova zemlja neće staviti veto na pristupanje Hrvatske šengenskom prostoru.

    Nehamer je rekao da teško da osjećaju migrantski pritisak iz Hrvatske prema sjeveru, već da je “prijetnja vetom usmjerena prema Bugarskoj i Rumuniji”, prenose hrvatski mediji.

    “Budući da Hrvatska ispunjava zahtjeve zaštite granice na uzoran način, ja tu ne vidim problem”, rekao je Nehamer koji sutra dolazi u radnu posjetu Hrvatskoj.

    Austrijski ministar unutarnjih poslova Gerhard Karner je proteklih dana u više navrata rekao da se protivi proširenju šengenske zone, za koju je rekao da ne funkcioniše, što se vidi po povećanom broju lica koja traže azil u Austriji.

    To je naveo i Nehamer, koji je rekao da je u Austriji “100.000 ljudi koji su neregularno prešli granicu, od kojih je 75.000 prešlo iz zemalja poput Rumunije, Bugarske i Mađarske, a da ih tamošnja bezbjednosna tijela nisu registrovala”.

    “To je bezbjednosni rizik i o tome se moramo pobrinuti”, rekao je Nehamer.

    Hrvatski predsjednik Zoran Milanović rekao je juče da ga izjave iz Austrije zabrinjavaju i da smatra da je to obračun preko leđa Hrvatske među nekim drugim članicama EU.

    On je rekao da je Hrvatska bila spremna za ulazak u “šengen” još 2016. godine.

  • Vučić: Potpisali smo, krećemo sa akcijom

    Vučić: Potpisali smo, krećemo sa akcijom

    Drugi trilateralni samit Mađarske, Srbije i Austrije počeo je danas u Beogradu.

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Mađarske Viktor Orban i austrijski kancelar Karl Nehamer potpisali su danas u Beogradu Memorandum o razumevanju tri zemlje za jačanju trilateralne saradnje u oblasti efikasne borbe protiv ilegalnih migracija.

    Nakon završenog sastanka, medijima se prvo obratio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

    Vučić na na početku poželeo gostima dobrodošlicu u Srbiju i naglasio da je velika privilegija da imamo takve prijatelje pored sebe.
    “Želim vam dobrodošlicu, za Srbiju i mene je velika čast da takve prijatelje imamo uz sebe i da rešavamo velike probleme. Potpisali smo važan memorandum i krećemo sa akcijom pre kraja godine. Govorimo o ilegalnim migrantima čiji broj udvostručen u odnosu na prošlu godinu, iz Avganistana stiže najviše, oko 40 odsto”, rekao je Vučić.

    Kako je sam rekao, nekoliko koraka je već preduzeto.

    “Pored Tunisa moraćemo da imamo bezvizni režim sa još dve zemlje”, rekao je Vučić.

    Vučić je precizirao da je broj ilegalnih migranata uvećan za 121 odsto i da migranti najviše dolaze iz Severne Makedonija (51 odsto) i iz Bugarske (32 odsto).

    Dodao je da će na granici biti angažovan veći broj policajaca. Istakao je da je dogovoreno da bude angažovan veći broj policajaca na granici sa Severnom Makedonijom.

    “Želimo da odbrambenu granicu pomerimo na jug jer tako čuvamo Evropu i svoju zemlju. Ne želimo da budemo parking za migrante”. rekao je Vučić.

    Predsednik Srbije je dodao da je postignut i dogovor o readmisiji i da će se ti troškovi ubuduće deliti na fer način.

    Vučić je istakao da ni Srbija, poput drugih zemalja ne želi da bude parking za ilegalne migrante.

    Nakon Vučića, obratio se Nehamer koji se najpre zahvalio na gostoprimstvu.

    “Osnoavli smo partnerstvo da se vodi borba protiv ilegalnih migracija. To je važno jer je sistem EU doživeo neuspeh. Pojedinačne države EU su primorane da pronađu nova partmersta. O dnašeg prethodnog susreta se mnogo toga promenilo. Hvala predsedniku Vučiću što je brige Austrije ozbiljno shvatio i što nas nije ostavio na cedilu”, rekao je Nehamer.

    Austrijski kancelar je dodao da će Austrija poslati još 100 policajaca i da će obezbediti dronove i vozila.

    “Želim da se zahvalim Srbiji i Vučiću na tome što se založio da azilanstki turizam bude okončan. Vučić je ozbiljno shvatio brige Austrije, nije ostavio Austriju na cedili, i to je zaista veoma važno i meni kao kancelaru i Austrijancima”, istakao je Nehamer.

    Medijima se takođe obratio premijer Mađarske Viktor Orban.

    Orban se zahvalio Vučiću i Nehameru na saradnji.

    “Sa jedne strane je rat i Ukrajina, sa druge Srbija i migranti. Moram da kažem nekoliko rečenica o onome što se dogodilo juče. Preminuli su građani Poljske, u našem susedstvu je rat, koji nas ne pogađa samo ekonomski. Ako se odvija rat u susednoj zemlji, ni ti nisi bezbedan, eto preminuli su građani Poljske na samom poljskom tlu. Juče je prekinut dovod nafte iz Ukrajine u Mađarsku. Kada si u opasnosti ti i tvoja zemlja, moraš da se trudiš da tu opasnost eliminišeš – to znači da mi želimo mir i da moramo da se posvetimo miru”, rekao je Orban. Orban je kazao da delimo sudbinu i u dobru i u zlu i da pomažemo jedno drugom kada je nekom potrebna pomoć.

    “To nije političko pitanje, to je pitanje instinkta, instinkta opstanka. Mi Mađari osećamo to, a verujem i Srbi – pošto delimo istu sudbinu, mi moramo da sarađujemo da bismo pobedili sve izazove naše zajedničke sudbine. Zahvalana sam predsedniku Vučiću što sam u njemu prepoznao najboljeg srpskog partnera Mađarske”, rekao je Orban.

    Premijer Mađarske je dodao da je od početka godine sprečeno 250.000 pokušaja ilegalnog prelaska granice.

    Naglaiso je da su ilegalni migranti i krijumčari ljudi sve agresivniji i da koriste oružje protiv organa reda.

    Vučić: Ulazak Srbije u EU biće vrlo komplikovan proces
    Vučić je, na pitanje da li se vidi datum prijema Srbije u EU, s obzirom da naša zemlja samo ispunjava zahteve, i da samo novi dolaze, kazao da je Srbija zahvalna posebno svojim mađarskim prijateljima koji se bore za našu zemlju, koliko se borimo i mi sami.

    Takođe je izrazio zahvalnost i Austriji koja je, kako je rekao, uvek podržavala integraciju Srbije u EU, bez obzira na određene razlike koje imamo po drugim pitanjima.

    “Verujem da je do Budimpešte i Beča da bismo imali mnogo veće šanse da budemo ranije deo EU. Ovako to će biti ne lak, već vrlo komplikovan proces”, podvukao je Vučić.

    Orban je kazao da je Srbiju “trebalo primiti juče jer bismo danas imali mnogo lakšu situaciju”.

    “Ali Mađarska ne može da prelomi ovo pitanje u EU, ali može da stvaramo koaliciju koja će podržati proširenje”, rekao je on.

    Ukazao je da se 2024 održavaju izbori za Evropski parlament i da iste godine Mađarska predsedava Uniji.

    “Budite uvereni da ćemo sve učiniti da se taj proces što pre završi”, poručio je Orban.

    Nehamer je ukazao da se austrijska podrška ogleda u dve perspektive, od kojih je prva bilateralna saradnja sa Srbijom.

    Podsetio je da austrijske kompanije spadaju u najveće investitore u Srbiji, da u privredi postoji dobra saradnja, puna poverenja, i da preduzetnici u Srbiji vide važnu lokaciju koja je produktivna i isplativa.

    Druga dimenzija je, kaže, EU i dodaje da Evropska komisija proverava napredak u pristupnom procesu.

    “Kada je u pitanju austrijska strana postoji jasna podrška srpskom putu u EU, ali i za druge države Zapadnog Balkana, koje su u različitim fazama razvoja i napretka. Ovaj region i posebno Srbija imaju važnu bezbednosno-stratešku ulogu i važni su partneri koje treba približiti i uvesti u EU”, istakao je on.

    Nehamer je kazao da će Austrija činiti i dalje sve što je moguće da pomaže Srbiji na tom putu, dodajući da je stalno ispružena ruka prijateljstva.

  • Nehamer: Nemoguć embargo na ruski gas

    Nehamer: Nemoguć embargo na ruski gas

    Embargo na ruski gas u EU nije moguć, jer bi bloku nanio veću štetu, izjavio je austrijski kancelar Karl Nehamer.

    On je na konferenciji za novinare nakon sastanka sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom u Beču rekao da je Austrija uvijek podržavala evropske sankcije koje više utiču na stranu kojoj se uvode nego na EU.

    “Stoga, stav Austrije je taj da embargo na gas nije moguć. To nije samo zbog toga što smo mi, Austrija, zavisni od ruskog gasa, već i njemačka industrija i ako ona izgubi stabilnost isto će se dogoditi i austrijskoj”, naglasio je Nehamer.

    Orban je na istoj konferenciji za novinare istakao da Mađarska nastavlja da se protivi embargu na ruski gas i da Budimpešta “nije sama u tome”.

    “Suočavamo se sa embargom na gas. Predlažem EU da ne ide tamo. Nisam sam po ovom pitanju”, dodao je Orban.

  • “NATO nije naša opcija”

    “NATO nije naša opcija”

    Austrijski kancelar Karl Nehamer ocenio je da postoji novi kvalitet saradnje neutralnih i nesvrstanih država kao što je Austrija sa NATO.

    Ali, kako je dodao, da članstvo Beča u zapadnoj vojnoj alijansi nije opcija i da se o tome ne razmišlja.

    Austrija jeste i ostaje neutralna, ali i poudzan partner po pitanju bezbednosne politike, poručio je Nehamer koji prisustvuje Samitu NATO u Madridu.

    On je podsetio da je Austrija već sada sa oko 400 vojnika aktivna u mirovnim misijama EU, kao i sa 300 u misijama NATO i 200 u misijama EU.

    Austrija, prema njegovim rečima, može kao neutralna zemlja da pokaže solidarnost i nastupa kao posrednik.

    To što je dobio poziv od španskog kolege Pedra Sančesa da prisustvuje “evroatlantskoj večeri”, koji su, pored predstavnika NATO država, prisustvovale i nesvrstane članice EU, ocenio je novim kvalitetom u odnosima i, kako je kazao, možda i prekretnicom u saradnji.

    Ukazao je da je to verovatno posledica rata u Ukrajini.

    “Saradnja NATO i EU je važan sastavni deo odbrambene i bezbednosne politike”, istakao je Nehamer.

    Generalni sekretar Slobodarske partije Austrije (FPO) Mihael Šnedlic ocenio je pogrešnim i fatalnim signalom učešće Nehamera na Samitu NATO.

    “Nehamer ponovo nanosi štetu našem statusu kao neutralne zemlje. ”N” u nazivu NATO definitivno ne stoji za trajnu neutralnost”, naglasio je on.

    Inače, Nehamer je na marginama Samita NATO imao sastanak sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom.

    Taj sastanak Nehamer je okarakterisao kao “početak relaksiranijih odnosa” sa Turskom.

    Između Beča i Ankare u prošlosti postojale su tenzije, zbog kojih je Turska čak i blokirala vojnu saradnju Austrije sa NATO u okviru Partnerstva za mir.

  • Austrijski kancelar: Posvetiti punu pažnju BiH, na jesen može doći do etničkih tenzija

    Austrijski kancelar: Posvetiti punu pažnju BiH, na jesen može doći do etničkih tenzija

    Austrijski kancelar Karl Nehamer istakao je danas da je EU uvijek snažnija izlazila iz kriza, i da očekuje da će to biti i ovaj put, te se založio za brže približavanje Zapadnog Balkana Uniji.

    Na Evropskom forumu Vahau u samostanu Getvajg, on je takođe ukazao da je sada potrebno posvetiti punu pažnju BiH, i da je neophodno upozoriti da na jesen može doći do etničkih tenzija.

    Ukazao je da je predložio na Evropskom savjetu davanje statusa kandidata BiH, ali to druge članice nisu odobrile, već samo pristale da se da mogućnost da taj status može dobiti do kraja godine.

    Nehamer je rekao da je na Samitu EU sa Zapadnom Balkanu čuo mnogo o razočarenju zbog predugih pregovora, nepregovaranja, nedobijanja statusa kandidata i blokada.

    „Postoji puno ljudi i u Austriji koji naš angažman dovode u pitanje i koji pitaju zašto smo za članstvo država Zapadnog Balkana u EU. Tu postoji mnogo razloga“, naglasio je on.

    Nehamer je kazao da je prvi privredne prirode, jer je Austrija jedan od najvećih investitora u tom regionu.

    On je upozorio da Austrija na tom polju ima sve više konkurenata iz Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Turske, koji ulaži zbog svojih geostrateških interesa.

    Drugi argument da Zapadni Balkan bude bliže nama je, ukazuje, pitanje bezbjednosti, saradnje, razmjene informacija.

    „Organizovani kriminal i terorizam ne poznaju granice. Tako je na primjer oružje koji je terorista koristio za svoj napad u Beču sa prostora bivše Jugoslavije, a kupio od pripadnika organizovanog kriminala. Najveća vrijednost koju imaju naše službe je razmjena informacija“, objasnio je on.

    Treći razlog je, kaže, šarolikost i povezanost.

    „Kada sam kao ministar unutrašnjih poslova bio u BiH, zamolio sam kolegu iz BiH da posjetim sve vjerske zajednice, a u Sarajevu se nalazi jedna od najstarija džamija i sinagoga u Evropi. Nas sa regionom povezuje kultura. Uticaji koji čine Austriju velikom u kulturi obilježeni su sa Balkana i možemo biti ponosno na to“, rekao je Nehamer.

    Ukazao je da je za njega jedan od najvažnijih razloga istorijska povezanost, o kojoj danas mnogi ni ne znaju ništa.

    „Apsurdno bi bilo da se austrijski kancelar ne zalaže za Albaniju da postane članica EU. Austrija je bila ta koja je podsticala, podržala i priznala nezavisnost Albanije, iz mnogo razloga geoplitičkih i geostrateških. U istoriji smo sa zemljama Zapadnog Balkana često bili saveznici“, kazao je on.

    Nehamer kaže da Austrija, koja je imala svoje uspone i padove, ali i počinila najgoru grešku u Drugom svjetskom ratu, može pomoći regionu u sagledavanju prošlosti.

    „Mi smo najiskreniji posrednici. Kada idem, na primjer, u Srbiju vodim razgovor na ravnopravnoj osnovi. Postoji puno izazova na Balkanu koje treba riješiti, posebno po pitanju etničkih tenzija“, rekao je on dodajući da Austrija može pomoći, ne kao neko ko će pokazivati prstom, već opisati kako je važno suočiti se s prošlošću.

    On je priznao da stav lidera EU još nije homogen, ali da je primijetio da je krug saveznika sve veći.

    Status kandidata, kaže, predstavlja pružanje evropske perspektive, ali ne i odmah članstvo.

    Četvrti razlog zalaganja Austrije za region jeste u ljudima sa prostora bivše Jugoslavije koji žive u Austriji, kazao je Nehamer.

  • BiH ipak bez statusa, ali uz ubrzani put ka kandidaturi

    BiH ipak bez statusa, ali uz ubrzani put ka kandidaturi

    Bosna i Hercegovina neće dobiti kandidatski status na ovom Evropskom samitu, ali će joj Evropska komisija pomoći da ga dobije do kraja ove godine, rekao je austrijski kancelar Karl Nehamer nakon maratonske sjednice ovog najvišeg evropskog tijela.

    On je istakao da je Bosna i Hercegovina bila tema troposatne rasprave 27 evropskih lidera i da je Austrija doprinjela da i Bosna i Hercegovina ima realnu evropsku perspektivu, kao i Ukrajina i Moldavija.

  • “Pristupni uslovi za Ukrajinu moraju da važe i za zapadni Balkan, posebno za BiH”

    “Pristupni uslovi za Ukrajinu moraju da važe i za zapadni Balkan, posebno za BiH”

    Austrijski kancelar Karl Nehamer, uoči današnjeg Samita EU, poručio je da pristupni uslovi za Ukrajinu moraju važiti i za zemlje zapadnog Balkana, posebno za Bosnu i Hercegovinu.

    U obraćanju poslanicima austrijskog parlamenta, on je najavio da će se Austrija na nivou EU upravo za to zalagati.

    Nehamer i ministarka za evropska pitanja Karoline Edštadler podvukli su da status kandidata za Ukrajinu ne može da se poistovijeti sa pregovorima o članstvu u EU.

    Nehamer je kazao da se, davanjem statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji uvodi novi postupak u EU, u kojem se još prije ispunjavanja kriterijuma Unije dobija status kandidata.

    “To mora važiti i za druge zemlje kandidate na zapadnom Balkanu, posebno za BiH”, istakao je on.

    Naveo je da su neophodni i ” jasni signali ” za Sjevernu Makedoniju i Albaniju.

    Nehamer je kazao da zbog istorijske veze i brojne dijaspore, Austrija ima posebnu odgovornost za zapadni Balkan.

    “Nije razumljivo da se BiH ne daje status kandidata”, rekla je Edštadler.

    Socijaldemokratska partija Austrije (SPO) naglasila je da podržava napore kancelara da sve zemlje treba da budu ravnopravno tretirane u procesu pristupanja EU.

    Poslanik Alojz Šteger rekao je da agresija Rusije ubrzava pristupnu perspektivu Ukrajine, ali da to ne smije voditi ka stvaranju razdora u Evropi.

    I Jakob Švarc iz stranke Zelenih pozdravio je davanje statusa kandidata Ukrajini.

    Na drugoj strani, poslanica Slobodarske partije Austrije (FPO) Petra Šteger ocijenila je da je postupanje EU “preokretanje kriterijuma” i da je to neodgovorno prilagođavanje pravila EU.

    Kazala je da postupa ne odgovara Kopenhaškim kriterijumima, i da Ukrajina pristupne uslove narednih godina ne može da ispuni.