VRBAS Media

Oznaka: josep borrell

  • Završen sastanak Vučića, Borelja i Lajčaka

    Završen sastanak Vučića, Borelja i Lajčaka

    Sastanak Aleksandra Vučića sa evropskim komesarom za spoljnu politiku Žozepom Boreljom i specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom je završen.

    Prethodno, Borelj i Lajčak su se sastali sa delegacijom Prištine koju predvodi premijer privremenih institucija.

    Nakon toga biće održan zajednički sastanak Vučića, Borelja i Lajčaka sa Kurtijem.

    Podsetimo, sastanak specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara i predsednika Srbije Aleksandra Vučića održan je danas oko 15.00 sati.

    Vučić je doputovao u sedište EU na poziv evropskog komesara za spoljnu politiku Žozepa Borelja.

  • Borelj: Cilj EU je da uništi rusku ratnu mašineriju

    Borelj: Cilj EU je da uništi rusku ratnu mašineriju

    EU je novim sankcijama obuhvatila više od 120 fizičkih i pravnih lica i uvela značajna ograničenja uvoza i izvoza sa ciljem da uništi “rusku ratnu mašineriju”.

    Ovo je danas saopštio Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj.

    “Našom listom ciljamo na one koji su odgovorni za deportaciju i prisilno usvajanje najmanje 6.000 ukrajinske dece. Ovo je jasno kršenje međunarodnog prava, uključujući Ženevsku konvenciju, kao što sam rekao juče u Savetu bezbednosti UN”, dodao je visoki predstavnik EU.

    Švedsko predsedništvo EU juče je saopštilo da je Evropska unija usvojila deseti paket sankcija Rusiji i da će Brisel podržavati Ukrajinu “koliko god to bude potrebno”.

  • Borel pozvao sve zemlje da podrže rezoluciju o Ukrajini

    Borel pozvao sve zemlje da podrže rezoluciju o Ukrajini

    Ruski napad na Ukrajinu je nesporan primjer agresije jedne od stalnih članica Savjeta bezbjednosti UN-a i evidentno kršenje međunarodnog prava i povelje UN-a, rekao je Džozef Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost u sinoćnjem govoru na Generalnoj skupštini UN-a posvećenoj godišnjice od početka rata u Ukrajini.

    On je rekao da se taj rat tiče svih, te je izrazio podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica, naglasivši da to nije samo evropsko pitanje niti se radi o tome da je Zapad protiv Rusije.

    “Ako danas ne osudimo i ne zaustavimo ruska dejstva u Ukrajni, veći je rizik da se neka druga zemlja, negdje drugdje u svijetu suoči s sličnom agresijom. Niko nije bezbjedan u svijetu u kojem bi se protivpravna upotreba sile normalizoval. Prema članu 51. povelje UN-a, Ukrajina ima neotuđivo pravo da se brani kao i svaka druga članica UN-a”, naglasio je on.

    Rekao je da EU pruža humanitarnu i finansijsku pomoć, kao i da će raditi na tome da Rusija odgovara za svoje postupke i, kako je rekao, ratne zločine. On je takođe rekao da EU podržava mirovne pregovore, i precizirao da podržava formulu Volodimira Zelenskog, predsjednika Ukrajine.

    “Radićemo na mobilizaciji najšire moguće međunarodne podrške u tom pravcu. U konačnici, odgovornost je svih nas da radimo na pravednom i trajnom miru, kao što je navedeno u rezoluciji koju je predložila Ukrajina”, rekao je on.

    Dodao je da je tekst koji je predložen na Generalnoj skupštini u velikoj mjeri u skladu sa molbom generalnog sekretara UN-a na njegovom obraćanju od 6. februara.

    “Kako je ispravno naglasio, ‘Svijetu je potreban mir. Mir u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i međunarodnim pravom’. Iz svih ovih razloga, molim vas da nam se pridružite u podršci ovoj Rezoluciji Generalne skupštine UN-a i glasate za usvajanje. Ovo je trenutak za svaku članicu UN-a da istupi i hrabro iznese svoj stav”, naglasio je on.

  • Borelj priznao: Rusija je uspijela da se izbori

    Borelj priznao: Rusija je uspijela da se izbori

    Šef evropske diplomatije Žozep Borelj ocenio je da prošla godina nije bila loša za rusku ekonomiju.

    Ekonomija Ruske Federacije uspela je da se izbori sa prošlogodišnjim izazovima i sankcijama Zapada, tako da se ne može reći da je prošla godina jako loše uticala na ekonomsku situaciju u zemlji, poručio je danas šef evropske diplomatije Žozep Borelj.

    “Prošla godina nije bila loša za rusku ekonomiju. Zašto? Pa zato što su cene energenata naglo porasle i to deset puta. A mi smo i dalje zavisili od njih, morali smo da nastavimo da kupujemo njihov gas, nije bilo alternative. Cene su bile veoma visoke”, objasnio je Borelj.

    Evropska unija je od Rusije dobijala oko 40 odsto svog gasa, podsetio je. Ipak, kako je danas rekao, situacija je sada drugačija i EU iz Rusije uvozi svega 6 odsto gasa od ukupne količine ovog energenta koji dobija od trećih strana.

    Diplomata je dodao i da ne smatra da će Rusija naći zamenu za evropsko tržište.

    Rusko Ministarstvo ekonomije saopštilo je u decembru da je ekonomija i do šest puta u boljem stanju nego što su očekivali na Zapadu.

    Početkom ove godine, ministar ekonomije izjavio je da će inflacija na kraju drugog kvartala 2023. pasti i ispod ciljanih četiri odsto.

  • Borelj pozvao Vučića i Kurtija na razgovore u Brisel

    Borelj pozvao Vučića i Kurtija na razgovore u Brisel

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio je da su predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer samoproglašenog Kosova Aljbin Kurti pozvani u Brisel 27. februara i da se nada da će “prihvatiti prijedlog kao put da normalizuju svoje odnose”.

    Pozvao sam ih da dođu i vode cjelodnevne razgovore jer imamo prijedlog na stolu i nadam se da će biti u stanju da ga prihvate kao put da normalizuju svoje odnose, rekao je Borelj za Dojče vele.

    Na pitanje koliko je uvođenje sankcija Rusiji važno za put Srbije ka EU, Borelj je rekao da se Srbija ne usklađuje sa spoljnom poilitikom EU u dovoljnoj mjeri.Tražimo od svih članova međunarodne zajednice, posebno od onih koji su kandidati za članstvo u EU, da se usaglase sa našim sankcijama. Posebno od kandidata tražimo da se usklade sa našom spoljnom politikom. Svakako da se Srbija ne usklađuje sa našom spoljnom politikom onoliko koliko bismo htjeli. To je dio razgovora i angažovanja prema Srbiji – dodao je Borelj.

  • Borel: Rat u Ukrajini bio geopolitičko buđenje EU

    Borel: Rat u Ukrajini bio geopolitičko buđenje EU

    Visoki predstavnik EU Žozep Borelj izjavio je danas da je rat u Ukrajini istakao važnost zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.

    “To je bilo buđenje za Evropu, geopolitičko buđenje”, rekao je on na sednici Evropskog parlamenta govoreći uoči godišnjice ruskog napada na Ukrajinu, navedeno je na sajtu EU.

    Borelj je kazao da je, kao što je nemački kancelar Olaf Šolc rekao nekoliko dana nakon napada, ovo prekretnica, ali ne samo za Nemačku, već za celu Evropu.

    “Buđenje pred novom realnošću za nas, a to je rat, koji smo uklonili sa našeg intelektualnog horizonta. Smanjili smo oprez, a dokaz za to je izuzetno nizak nivo naših vojnih zaliha i ograničen kapacitet naše odbrambene industrije da ih popuni”, istakao je Borelj.

    Prema njegovim rečima, ruski napad na Ukrajinu je poziv za buđenje, jer Evropu vodi u novi svet. Borelj je kazao da je EU podržala Ukrajinu vojno, ekonomski, finansijski, diplomatski, koliko je mogla – mnogo, ali prema njegovom mišljenju, nedovoljno.

    “Ja nisam ratni huškač… Ne volim rat. Naravno, više volim mir kao i svi, to ne treba da ponavljamo. Ali ono što moramo da ponovimo i o čemu treba da razgovaramo je kako se postiže mir,” kazao je on.

    Prema Boreljovim rečima, da bi bio postignut mir, EU “mora da nastavi da vojno podržavamo Ukrajinu više nego do sada”.

    “Da biste došli do mira, prvo morate pobediti u ratu. I možete vojno pomoći Ukrajini i istovremeno ulagati sve diplomatske napore”, dodao je on.

  • Borelj ocijenio: Prognozirani kolaps ruske ekonomije se nije desio

    Borelj ocijenio: Prognozirani kolaps ruske ekonomije se nije desio

    Kolaps ruske ekonomije usljed evropskih sankcija nije se desio kao što je to prvobitno prognozirano, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj.
    “Istina je da ruska ekonomija nije kolabirala i da BDP nije kao što je ranije prognozirano. Takođe je istina da je Rusija prošle godine ostvarila neuobičajeno visoku zaradu od nafte i gasa”, rekao je Borelj u obraćanju Evropskom parlamentu.

    Zapadne zemlje od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini 24. februara traže načine da ograniče prihod Rusije od izvoza nafte i gasa i da budu nezavisne od ruskog goriva, podsjeća “Sputnjik”.

  • Dačić razgovarao sa Lajčakom i Boreljom

    Dačić razgovarao sa Lajčakom i Boreljom

    Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić poručio je da je za Beograd apsolutno neprihvatljivo da bilo ko govori o tome da ne može da formira ZSO.

    Dačić je ovo izjavio danas nakon odvojenih sastanaka sa šefom evropske diplomatije Žosepom Boreljom i specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom u Briselu.

    – Rekao sam Borelju da sam upravo u ovoj zgradi gdje smo imali sastanak potpisao Briselski sporazum na zahtjev Ketrin Ešton i svih drugih međunarodnih faktora, da su oni izmislili zajednicu srpskih opština i da je deset godina nakon toga za nas apsolutno neprihvatljivo da bilo ko govori o tome da ne može da formira ZSO – rekao je šef srpske diplomatije.

    On je naveo da je Srbiji potreban mir stabilnost i da na takav način zaštiti nacionalne i državne interese, te da je opredijeljena da učini sve što može, a vodeći računa o nacionalnim i državnim interesima, da nastavi evropski put i usaglašavanje politike sa politikom EU.

    Dačić je naglasio da su i Borelj i Lajčak istakli veoma konstruktivnu i odgovornu ulogu predsjednika Srbije Aleksandra Vučića kad je riječ o poslednjim razgovorima u Beogradu i o dijalogu Beograda i Prištine, prenose beogradski mediji.

    I Borelj i Lajčak su istakli odgovoran pristup Srbije, kao i želju da se u narednom periodu ne bave rješavanjem svakonedjeljnih konflikata koji se dešavaju na Kosovu i Metohiji, po našem mišljenju isključivo krivicom premijera samoproglašenog Kosova Aljbina Kurtija, već da pokušamo da postignemo dogovor koji bi dao čvršće garancije i omogućio mir i stabilnost u regionu – rekao je Dačić.

    On je naveo da su visoki briselski zvaničnici ponovili ono što je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao, a to je da su spremni da rade na osnovama i implementaciji ovog plana, kao i da im je jasno napomenuo šta su crvene linije, a to je članstvo Kosova u UN, kao i formiranje zajednice srpskih opština, što ne bi trebalo da bude sporno.

    Na pitanje novinara koji su sljedeći koraci u nastavku dijaloga Beograda i Prištine, Dačić je rekao da ostaje da se vidi da li je moguće da bude formirana zajednica srpskih opština, a to je, kako je ocijenio, pitanje za Prištinu.

    On je podsjetio na izjavu predsjednika Vučića, koji je rekao da Srbija očekuje nastavak dijaloga i da će igrati konstruktivnu ulogu.

    Što se tiče međusobnih odnosa, Dačić je precizirao da je opšti zaključak da treba da se unaprijedi operativna saradnja i ukazuje na pozitivni primjere odnosa sa EU.

    Dačić se tokom boravka u Briselu sastao i sa komesarom za unutrašnje poslove EU Ilvom Johanson i predsjedavajućim Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvidom Mekalisterom.

  • Borelj: Neće biti nekažnjivosti

    Borelj: Neće biti nekažnjivosti

    Šef diplomatije EU Žozep Borelj osudio je danas ruske raketne udare na ukrajinske gradove i objekte elektro-energetske infrastrukture.

    “Još jedan ruski raketni napad pogodio je juče ukrajinske gradove. Ruska nehumana agresija direktno je usmerena na civile, uključujući i decu. Za ove zločine neće biti nekažnjivosti”, napisao je Borelj na svom Tviter nalogu.

    Borelj je poručio da će EU nastaviti da podržava Ukrajinu “koliko god bude potrebno”.

  • Borelj: EU nije poklekla pred Putinovom ucjenom

    Borelj: EU nije poklekla pred Putinovom ucjenom

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj ocijenio je, u autorskom tekstu na blogu diplomatske službe EU, da u godini rata u Ukrajini, energetske i klimatske krize, uprkos zavisnosti od uvoza ruskih fosilnih goriva, unija nije poklekla pred Putinovom ucjenom.

    “Uspjeli smo da popunimo prazninu i finaliziramo važne reforme kako bismo ubrzali našu energetsku tranziciju i to će imati značajan geopolitički uticaj”, rekao Borelj.

    Prema njegovim rečima osim u samoj Ukrajini rat je izazvao ozbiljnu energetsku krizu i u Evropi zbog načina na koji Rusija koristi energiju.

    “Vladimir Putin je očigledno mislio da će mu velika zavisnost EU od ruskih fosilnih goriva, a posebno gasa, omogućiti da podijeli EU, sprečavajući je da aktivno podrži Ukrajinu. Zbog toga je već 2021. godine počeo da nam ograničava isporuke gasa uprkos postojećim dugoročnim ugovorima između ruskih dobavljača i evropskih kupaca, a potom je, poslije 24. februara i dodatno zaoštrio politiku ucjena”, ocjenio je Borelj.

    Visoki predstavnik EU potvrdio je da je ovakva politika zaista izazvala veliku krizu na evropskim energetskim tržištima, sa cijenama gasa koje su prelazile 300 evra/MVh prošlog avgusta u poređenju sa oko 20 evra/MVh 2020. godine.

    Kako je rekao Borelj, poteškoće francuskih nuklearnih elektrana i ograničena proizvodnja hidroelektrične energije povezane sa klimatskim promjenama takođe su produbile krizu na tržištu električne energije u EU.

    To je izazvalo strah od nestanka struje tokom zimskih mjeseci, podsjeća Borelj i naglašava da su ove kombinovane krize izazvale nagli rast cijena energije za domaćinstva i preduzeća, stvarajući ozbiljne ekonomske i socijalne probleme u EU i naglašeno strahovanje da se u EU ubrzano odvija proces deindustrijalizacije.

    “Uprkos ratu i ovoj energetskoj krizi nismo poklekli pred ucjenama Vladimira Putina. Države članice EU su ostale ujedinjene, uvele sankcije Rusiji i odlučno podržavale Ukrajinu, uključujući i vojno kroz isporuke naoružanja”, ukazao je Borelj.

    Prema njegovoj procijeni i u 2023. godini ključna pitanja za EU i svijet biće “ruski agresivni rat protiv Ukrajine, energetska i klimatska kriza i njene ekonomske i socijalne posljedice”.

    “EU će nastaviti da podržava Ukrajinu i da se odupire oružanim i energetskim ucjenama Rusije ubrzavajući dekarbonizaciju ruske ekonomije”, poručio je Borelj.