VRBAS Media

Oznaka: josep borrell

  • Borelj o nezakonitom hapšenju Srba

    Borelj o nezakonitom hapšenju Srba

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj poručio je da su u Uniji veoma uznemireni zbog situacije na sjeveru Kosova i Metohije i hapšenja Srba bez zakonske osnove.

    Veoma smo uznemireni zbog situacije na sjeveru Kosova – hapšenja kosovskih Srba bez zakonske osnove i marš Kosovskih bezbjednosnih snaga kroz Južnu Mitrovicu, praćeno teškom retorikom iz Srbije – napisao je Borelj na Tviteru.

    – Uprkos jučerašnjem kriznom sastanku, eskalacija se nastavlja i postaje opasna. Nećemo to tolerisati – poručio je šef evropske diplomatije, prenosi Kosovo Onlajn.

  • Borelj: Pozvao sam Vučića i Kurtija na hitan sastanak

    Borelj: Pozvao sam Vučića i Kurtija na hitan sastanak

    Visoki predstavnik EU Žozep Borelj saopštio je da je pozvao predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i tzv. premijera Aljbina Kurtija na sastanak u Brisel.

    Oni su pozvani na hitan sastanak kako bi se pronašlo rješenje i izlaz iz sadašnje krize.

    Borelj je na Tviteru poručio da je svima potrebna hitna deeskalacija, kao i novi izbori na severu.

    “Potrebna nam je hitna deeskalacija i novi izbori na sjeveru uz učešće kosovskih Srba. Ovo je najvažnije za region i EU”, naveo je Borelj.

  • Borelj Kurtiju ispostavio spisak mjera

    Borelj Kurtiju ispostavio spisak mjera

    Šef EU za bezbjednost i spoljnu politiku Žozep Borelj ispostavio je premijeru privremenih kosovskih institucija, Aljbinu Kurtiju spisak mjera neophodnih za smirivanje situacije na sjeveru Kosova, uključujući povlačenje gradonačelnika iz Leposavića i sjevernog dijela Kosovske Mitrovice, povlačenje specijalaca, te što skorije održavanje novih lokalnih izbora u četiri opštine na sjeveru KiM.

    Borelj se Kurtiju zahvalio na pismu je mu je uputio prije dva dana, navodeći da se premijer privremenih kosovskih institucija “ne bavi ključnim elementima koji su pokrenuli postojeću krizu i potezima neophodnim za deeskalaciju” sjeveru KiM.

    – Kao prvi korak, četvorica gradonačelnika sa sjevera Kosova moraju da rade sa lokacija koje se ne nalaze u opštinskim zgradama. Gradonačelnici Zubinog Potoka i Leposavića su već ispunili ovaj zahtjev. Nadamo se da će gradonačelnici Leposavića i sjevernog dijela Mitrovice, koji su iz vaše stranke, takođe krenuti tim putem – navodi se u pismu šefa EU za spoljnu politiku i bezbjednost.

    EU je, takođe, zatražila momentalan prekid policijskih akcija oko opštinskih zgrada na sjeveru KiM, kao i povlačenje specijalnih policijskih snaga.

    – Istovremeno, od Srbije tražimo da obustavi podršku radikalnim elementima u tim područjima. Poslije deeskalacije, spremni smo da razgovaramo o detaljnim bezbjednosnim dogovorima sa Kforom i Euleksom u te četiri opštine – naveo je Borelj.

    Šef EU za spoljnu politiku i bezbjednost je zatražio i što skorije održavanje novih izbora u te četiri opštine, uz učešće Srba, navodeći da su ostavke gradonačelnika najbrži put i najlakši način da se stvore preduslovi za takve izbore.

    – Članice Evropske unije i Sjedinjene Američke Države su uložili mnogo truda u proces normalizacije i želimo da vidimo napredak na ovom putu. Zbog toga je potrebna momentalna deeskalacija – naveo je evropski zvaničnik, piše RTS.

    – Kako je 27 članica EU jasno upozorilo, posljedice će uslijediti ukoliko ne bude deeskalacije – zaključio je Borelj, navodeći da su države članice već upoznate sa tim merama.

  • “Neće prekinuti… Putin je skupio 300.000”

    “Neće prekinuti… Putin je skupio 300.000”

    Šef diplomatije EU Žozep Borelj izjavio da veruje da Rusija neće biti voljna da pregovora dok još uvek pokušava da dobije rat u Ukrajini.

    On je dodao i da je nije optimista kada je reč o tome šta bi moglo da se dogodi ovog leta.

    “Vidim koncentraciju trupa na obe strane, jasnu volju Rusije da pokuša da dobije rat”, rekao je Borelj na događaju u Barseloni, prenosi Rojters.

    Prema njegovim rečima, Rusija u više navrata signalizira da neće prekinuti vojnu kampanju, dok se ne ostvare njeni vojni ciljevi.

    “Bojim se da će se rat nastaviti do leta. Putin je tamo okupio preko 300.000 ljudi, duplo više nego što je imao kada je pokrenuo invaziju”, rekao je Borelj.

    Visoki predstavnik EU je rekao da je rusko vojno prisustvo u Ukrajini “ogromno”, kao i da Moskva svakodnevno bombarduje Ukrajinu i uništava civilnu infrastrukturu.

    “Bojim se da oni to ne rade bez plana. Moramo da budemo spremni da nastavimo da pomažemo Ukrajini, jer ako joj ne pomognemo, Ukrajina ne može da se brani”, naglasio je Borelj.

  • Borelj: Nema dogovora o novoj tranši vojne pomoći Ukrajini

    Borelj: Nema dogovora o novoj tranši vojne pomoći Ukrajini

    Šefovi ministarstva odbrane EU nisu uspjeli da se dogovore oko nove tranše vojne pomoći Ukrajini, izjavio je šef evropske diplomatije Žozep Borelj poslije sastanka Savjeta Ministarstva odbrane.

    Već smo predložili osmi paket od 500 miliona evra, o čemu nastavljamo pregovore. Nadam se da ćemo, počevši od ove nedjelje, prevazići sve prepreke za odobrenje pomoći na tehničkom nivou. Do sada nemamo jednoglasnu odluku o ovom pitanju – rekao je on.

    Ranije je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto rekao da šefovi diplomatija zemalja EU ne mogu da se dogovore oko sljedeće tranše vojne pomoći kijevskim vlastima.

    On je naglasio da će se Budimpešta protiviti izdvajanju pomoći iz Evropskog fonda za mir za naoružavanje Oružanih snaga Ukrajine sve dok se mađarska OTP banka nalazi na listi “sponzora sukoba”.

  • Borelj: Treba dodati još 3,5 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini

    Borelj: Treba dodati još 3,5 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini

    Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj predložio je da se doda još 3,5 milijardi evra u fond koji se koristi za finansiranje vojne pomoći Ukrajini, naveli su izvori iz EU.

    Izvori, koji su želeli da ostanu anonimni, istakli su da je Borelj zatražio od vlada EU da obezbede više novca za Evropski mirovni fond (EPF), preneo je juče Rojters.

    Pomenuti fond je već izdvojio oko 4,6 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini.

    Međutim, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto u utorak je najavio da će blokirati sljedeću tranšu vojne podrške Evropske unije Ukrajini i svaki novi paket sankcija Rusiji.

    On je naveo je da se to može promijeniti samo pod uslovom da Kijev ukloni mađarsku banku OTP sa svoje liste ratnih sponzora, prenio je Rojters.

    Mađarska nije odobrila isplatu sljedeće tranše vojne podrške Ukrajini u vrijednosti od 500 miliona evra obezbeđene u okviru (EPF), saopštila je u utorak kancelarija portparola mađraske vlade

  • Borelj: Indiju treba zaustaviti

    Borelj: Indiju treba zaustaviti

    EU treba da spreči Indiju da preprodaje rusku naftu Evropi kao rafinisano gorivo, uključujući dizel.

    To je izjavio visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.Borelj je, u intervjuu za “Fajnenšel tajms”, rekao da će pokrenuti to pitanje danas u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Indije Subrahmanjamom Džaišankarom.

    “Ukoliko dizel ili benzin ulaze u Evropu iz Indije koja prerađuje rusku naftu, to je svakako zaobilaženje sankcija prema Rusiji i države članice EU moraju da preduzmu mere u vezi sa time”, istakao je Borelj, prenosi Rojters.

    Borelj je rekao da bi svaki mehanizam za zaustavljanje protoka ruske nafte trebalo da sprovode nacionalne vlasti, što znači da treba da se proveri koje kompanije kupuju naftne derivate iz Indije.

    Pročitajte više:

    Ogromna ušteda: Ako neće Zapad, ima ko hoće

    Propali pregovori: Rusija “udarila” Indiju

    Indijske rafinerije, koje su ranije retko kupovale rusku naftu zbog visokih transportnih troškova, uvezle su od 970.000 do 981.000 barela nafte dnevno u fiskalnoj 2022/23. (april-mart), što čini više od petine ukupnog indijskog uvoza goriva.

    Indija se u protekloj godini pojavila kao najveći kupac ruske nafte od početka rata u Ukrajini.

    Pristup jeftinoj ruskoj nafti povećao je proizvodnju i profit indijskih rafinerija, što im omogućava izvoz rafinisanih proizvoda u Evropu i zauzimanje većeg udela na tržištu, ukazuje britanska agencija.

    Najveći ruski proizvođač nafte Rosnjeft i glavna indijska rafinerija “Indian Oil Corp” potpisale su ugovor o značajnom povećanju i diversifikaciji kvaliteta nafte isporučene u Indiju.

    Indija je izvozila u proseku 154.000 barela dnevno dizela i mlaznog goriva u Evropu pre rata u Ukrajini.

    Međutim, to se povećalo na 200.000 barela dnevno nakon što je EU zabranila uvoz ruskih naftnih derivata od 5. februara ove godine, navodi Rojters.

  • Zaharova odgovorila Borelju

    Zaharova odgovorila Borelju

    Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova reagovala je na izjavu visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost.

    On je rekao da je jedino prihvatljiv mirovni plan ukrajinskog predsednika.

    Jedini predlog koji je prihvatljiv je mirovni plan Vladimira Zelenskog, koji Rusija definitivno neće prihvatiti, izjavio je Žozep Borelj.

    “Kineski plan za mirno rešenje ukrajinskog sukoba je samo skup dobrih namera. Plan ukrajinskog predsednik Vladimira Zelenskog je jedini prihatljiv, ali Rusija ga ne prihvata”, kazao je Borelj na konferenciji u Firenci.

    Tom prilikom on je istakao da Kina ne isporučuje oružje Rusiji u ukrajinskom sukobu.

    “Kina ima najveći uticaj na Rusiju. Peking do danas nije isporučivao oružje Moskvi. SAD razmatraju ovu mogućnost, ali to se do sada nije desilo. Dobra vest je da je kineski predsednik Si Đinping razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim. Veoma smo zainteresovani da ne guramo Rusiju na stranu Kine”, naveo je.

    Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova reagovala je na izjavu visokog predstavnika EU, rekavši da je takozvani mirovni plan ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog još jedan američki priručnik za raspirivanje sukoba u Evropi.

    “Prvo, ne razmišlja EU, pa čak ni Borelj, već SAD. Drugo, da je EU u stanju da ‘razmišlja’, ne bi bila u takvoj situaciji. Treće, ‘mirovni plan’ Zelenskog – to nije plan niti je mirovan. To je još jedan američki priručnik za raspirivanje sukoba u Evropi”, napisala je Zaharova na Telegramu.

    Portparolka ruskog MSP poručila je Borelju da samo osoba koja ništa ne zna o geopolitici ili osoba sa kolonijalnom logikom koja ne poštuje one koje smatra “ispod sebe” ne može ozbiljno da shvati predloge koji se iznose u ime petine stanovništva planete i vodeće svetske ekonomije.

    “Borelj, vi ste srećan izuzetak. Slika i jednog i drugog u isto vreme”, zaključila je Zaharova.

  • Upozorenje Rusima iz EU

    Upozorenje Rusima iz EU

    Šef evropske diplomatije Žozep Borel upozorio je Moskvu da ne koristi navodni napad dronom na Kremlj kao izgovor za pojačavanje svoje vojne ofanzive u Ukrajini.

    “Pozivamo Rusiju da ne koristi navodni napad kao izgovor za nastavak eskalacije rata”, rekao je Borel pre sastanka ministara razvoja EU.

    “Zabrinuti smo (…) da bi (Moskva) ovo mogla da iskoristi kao opravdanje za još veću mobilizaciju vojnika i za još više napada na Ukrajinu”, rekao je on.

    “Video sam snimak i čuo šta je rekao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Rekao je da Ukrajina nije umešana. Ukrajinci brane svoju zemlju. Oni se bore na svom tlu, ne napadaju Rusiju”, istakao je on.

    Rusija je u sredu optužila Ukrajinu da je preko noći napala Kremlj bespilotnim letelicama u neuspešnom pokušaju ubistva predsednika Vladimira Putina i rekla da napad smatra “planiranim terorističkim aktom” i da zadržava pravo da uzvrati.

    Ukrajina je negirala bilo kakvu umešanost u incident nakon što su objavljeni snimci letećih objekata koji se približavaju Kremlju, od kojih je jedan eksplodirao.
    Ruska TV je prikazala Putina u Kremlju

    Ruska javna televizija je u četvrtak emitovala snimak predsednika Putina na radnom sastanku u Kremlju, što je njegovo prvo pojavljivanje u javnosti otkako je Moskva najavila pokušaj atentata na njega.

    Na tim snimcima, koji nemaju datum, Putina prati ministar za ekonomski razvoj Maksim Rečetnikov.

    Ranije danas, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Putin danas radi iz Kremlja.

  • “Pod jedan, nismo dali Borelju dozvolu da govori; Pod dva…”

    “Pod jedan, nismo dali Borelju dozvolu da govori; Pod dva…”

    Rusija nije dala odobrenje Borelju da govori u njeno ime, poručila je portparol ruskog MSP Marija Zaharova komentarišući izjavu evropskog zvaničnika.

    Evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj je rekao da Evropa mora aktivno da učestvuje u ovoj situaciji oko Tajvana, koji je od posebnog značaja “u pogledu ekonomije, trgovine i tehnologije” za nju.

    “Pod jedan, Evropska unija je samo deo Evrope. Mi, Rusija, nismo dali Borelju dozvolu da govori u ime cele Evrope”, napisala je Zaharova na Telegramu.

    “Drugo, zar onda ne bi trebalo i da ratne mornarice država azijsko-pacifičkog regiona patroliraju, na primer, Lamanšom”, upitala je ona.

    Borelj: Evropska mornarica bi trebalo da patrolira u spornom Tajvanskom moreuzu
    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da bi evropska mornarica trebalo da patrolira u “spornom” Tajvanskom moreuzu. Borelj je rekao da bi ta zaštitna mera pokazala koliko je Tajvan ključan za Evropu.

    Borelj je, u članku u francuskom časopisu “Di dimanš”, istakao da poziva evropske mornarice da patroliraju Tajvanskim moreuzom da bi se pokazala posvećenost Evrope slobodi plovidbe u toj “apsolutno ključnoj oblasti“, objavio je Gardijan.

    U govoru koji je otvorio debatu o Kini u Evropskom parlamentu, Borelj je u utorak rekao da je Tajvan očigledno deo evropskog geostrateškog perimetra koji garantuje mir.

    “Ne samo iz moralnog razloga, akcija protiv Tajvana mora nužno biti odbačena. I zato što bi to, u ekonomskom smislu, bilo izuzetno ozbiljno za nas, jer Tajvan ima stratešku ulogu u proizvodnji najnaprednijih poluprovodnika”, istakao je Borelj.

    Boreljovi komentari dolaze nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron ovog meseca izjavio da Evropa ne bi trebalo da bude “sledbenik” SAD u slučaju sukoba sa Kinom u vezi sa Tajvanom.

    Makronovi komentari, nakon posete Kini, izazvali su kritike pojedinih političara u SAD i unutar EU.

    Kina je pre dve sedmice izvela trodnevne vojne vežbe u blizini Tajvana, simulirajući ciljane udare i blokadu ostrva, kao odgovor na sastanak između tajvanske predsednice Cai Ing-ven i predsednika Predstavničkog doma SAD Kevina Makartija u Kaliforniji.