VRBAS Media

Oznaka: josep borrell

  • “Ruske snage su uništile drugi najveći terminal za žito u Ukrajini”

    “Ruske snage su uništile drugi najveći terminal za žito u Ukrajini”

    Visoki predstavnik Evropske unije, Žozep Borelj, osudio je ruski raketni napad ovog vikenda koji je uništio veliki terminal za skladištenje žitarica u južnom lučkom gradu Mikolajevu.

    Još jedan ruski raketni napad koji doprinosi globalnoj krizi s hranom. Ruske snage uništile su drugi najveći terminal za žito u Ukrajini, u Mikolajevu – napisao je Borelj.

    Fotografije na društvenim mrežama u nedjelju pokazuju da je terminal zahvaćen plamenom.

    Mikolajev je blizu nekih od najplodnijih ukrajinskih regiona za proizvodnju žitarica.

    Borelj je rekao da je napad u suprotnosti s nedavnim obećanjima ruskog predsjednika Vladimira Putina da će ponuditi siguran prolaz kroz Crno more iz ukrajinskih luka za trgovačku navigaciju, piše Avaz.

    – Dezinformacije koje širi Putin odbacujući krivicu postaju sve ciničnije – napisao je na Tviteru.

  • Borelj pozitivan na koronavirus

    Borelj pozitivan na koronavirus

    Šef diplomatije EU Žozep Borelj saopštio je da je pozitivan na Covid-19.

    Borelj je na Tviteru napisao da se nalazi u samoizolaciji i da se oseća dobro.

  • Borel: EU treba da postane vojna sila

    Borel: EU treba da postane vojna sila

    Sukob u Ukrajini jasno je stavio do znanja da meka moć nije dovoljna, tako da Evropska unija treba da postane vojna sila, izjavio je danas šef diplomatije EU Žozep Borel po dolasku na drugi dana samita lidera EU u Briselu.

    “Ono što smo naučili iz ukrajinskog rata je da trgovina nije dovoljna, vladavina prava nije dovoljna, nije dovoljno biti dobra civilna sila, moramo biti i vojna sila”, istakao je Borel, prenosi agencija TASS.

  • “Potrebno je pojačati sankcije Rusiji”

    “Potrebno je pojačati sankcije Rusiji”

    Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio je danas da je imao telefonski razgovor sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom, tokom kojeg su se složili da je potrebno pojačati evropske sankcije Rusiji.

    Pozvao sam Dmitrija Kulebu prije samita EU. Složili smo se da je potrebno pojačati sankcije Rusiji – napisao je Borelj na svom Tviter nalogu, prenosi Interfaks.

    On je dodao da će lideri zemalja članica EU na predstojećem samitu razgovarati o tome „kako podržati izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine“, navodi Interfaks.

  • EU pokreće vojsku?

    EU pokreće vojsku?

    Nije prvi put da Brisel razmišlja o svojim vojnim snagama, ali je, po rečima Đozepa Borelja sada vreme za akciju. Ulaganja u odbranu imaju ozbiljne nedostatke, istakao je evropski šef diplomatije, dodavši da je “u pitanju poziv na buđenje”. EU mora da deluje i da brzo reaguje na trenutnu situaciju, a saradnja članica da bude od industrijske do operativne, poručio je Borelj.

    Evropski šef diplomatije je istakao da EU, da bi podržala Ukrajinu, mora prvo da poveća sopstvene kapacitete i da “preuzme više odgovornosti za svoju bezbednost.” Istakao je da trenutno najvažniji problem praktične prirode.

    “Moramo da dopunimo naše zalihe, naš vojni materijal, jer pružamo veliku podršku Ukrajini u municiji, transportu, zaštiti snaga. Moramo da kupujemo zajedno, kao što smo radili sa vakcinama i kao što to želimo sa gasom” kazao je Borelj.

    “Evropljanima je bilo udobno pod kišobranom SAD i NATO. Poruka je sada da moramo učiniti više.”

    Zato je predloženo stvaranje Zajedničke radne grupe za nabavku, a EU je predvidela finansijske podsticaje za države članice koje u tome učestvuju.

    Naveo je da su razlike između SAD i Evrope u izdvajanju za naoružanje očigledne i da taj trend nedovoljnih investicija i smanjenja budžeta mora da se prekine. Imajući u vidu da je pitanje odbrane u domenu nadležnosti država članica, istakao je da postoje značajni troškovi dupliranja logistike. Na srednjoročnom planu poručio je da je potrebno povećanje postojećih kapaciteta i u kvalitetu i u kvantitetu. Naglasio je da su potrebni moderna protivvazdušna odbrana, bespilotne letelice, sposobnosti za punjenje gorivom u vazduhu, tenkovi i oklopna vozila, obalska odbrana, ojačane sajber i kosmičke sposobnosti. Poručio je i da treba da se osnaži evropska vojna industrija.

    OPASNOST

    “Kad smo predstavili “Strateški kompas”, naslov je bio “Evropa je u opasnosti”. U to vreme, pre ruske agresije na Ukrajinu, ljudi su se smejali. Sada je, nažalost, opasnost veoma očigledna, a nemilosrdni napad Rusije na Ukrajinu pokazao je svim evropskim građanima da je rat na našim granicama “, poručio je Borelj.

  • Josep Borrell: Zbog podrške Ukrajini Evropa je istrošila svoje vojne zalihe

    Josep Borrell: Zbog podrške Ukrajini Evropa je istrošila svoje vojne zalihe

    Visoki predstavnik Evropske unije za vanjsku politiku Josep Borrell izjavio je kako je rat u Ukrajini tektonski pomjerio evropski sigurnosni pejzaž te je naglasio kako bi EU trebala preuzeti više odgovornosti za svoju sigurnost.

    Iako je Evropska unija prema riječima Borrella djelovala brzo i snažno te je pružila podršku Ukrajini u borbi protiv ruske invazije, Borrell naglašava kako su Evropi i dalje potrebne evropske oružane snage.

    “Novo sigurnosno okruženje pokazuje da EU treba preuzeti više odgovornosti za svoju sigurnost. Za to su nam potrebne interoperabilne evropske oružane snage. Istrošene zalihe koje su rezultat vojne podrške koju smo pružili Ukrajini su najočitiji primjer naših nedostataka”, rekao je Borrell.

    Također, naglasio je kako države nisu ulagale veća sredstva u vojni razvoj prije svega zbog budžetskih rezova i nametnutih politika štednje.

    “Od 1999. do 2021. godine, kombinovana potrošnja EU za odbranu porasla je samo za 20 posto. U SAD-u je to iznosilo 66 posto, u Rusiji 292 posto, a u Kini 592 posto. Naravno, treba uzeti u obzir početni nivo vojnih kapaciteta, ali brojke pokazuju veoma različite trendove”, mišljenja je Borrell.

    Uprkos činjenici da su brojne evropske države najavile veća izdvajanja za odbranu, Borrell ističe kako se taj novac mora pametno rasporediti.

    “Mnoge zemlje članice EU najavile su povećanje svojih izdataka za odbranu. Ovo je veoma pozitivno. Međutim, kao što sam već i rekao, ključno je da ne troše samo više, već i zajedno kako bismo spriječili dalju fragmentaciju”, ističe diplomata.

    Na kraju, on je naglasio kako se jačanjem evropskih odbrambenih mogućnosti jača i sam NATO.

    “Vrijeme je da evropsku odbranu gurnemo naprijed. Moramo da ojačamo evropsku odbrambenu industrijsku bazu i da budemo operativni sa potrebnim vojnim kapacitetima. Sve to moramo raditi kako bismo povećali naše kapacitete za odbranu, ojačali NATO i podržali naše partnere kad god je to potrebno”, zaključio je Josep Borrell.

  • Borelj poručio da razumije da na Balkanu postoje problemi kada je Moskva u pitanju

    Borelj poručio da razumije da na Balkanu postoje problemi kada je Moskva u pitanju

    Šef diplomatije EU Žozep Borelj pozvao je danas Srbiju da “što je prije moguće” ubrza svoje usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom EU i primijeni sankcije koje su EU i ostale zemlje zapadnog Balkna usvojile u vezi sa Ukrajinom.

    Ministri spoljnih poslova EU izrazili su jasno očekivanje od partnera i budućih članica EU da se posvete zajedničkim vrijednostima i zajedničkoj spoljnoj i bezbjednosnoj politici, rekao je Borelj.

    On je dodao da oni koji to nisu još uradili, a Srbija je jedna od njih, trebalo bi što je prije moguće da ubrzaju svoje usklađivanje i primijene sankcije, prenosi Tanjug.

    – Mi razumijemo poteškoće i vrednujemo činjenicu da su svi oni glasali protiv Rusije u Generalnoj skupštini UN, ali mi očekujemo od kandidata i naših partnera da se u poptpunosti usklade sa našom spoljnom politikom – poručio je Borelj.

    On je naveo kako u EU “razumiju” da na zapadnom Balkanu, kada je Moskva u pitanju, postoje “problemi, veze i javno mnjenje”, ali je ponovio i da “postoje i stvari koje ne mogu ići zajedno”.

    Veći broj ministara poručio je da EU mora da se drži svojih obećanja prema regionu, ali i da region mora da se opredijeli, prenosi RTS.

    – Želimo jasnu poziciju zapadnog Balkana jer je i ovaj konflikt sasvim jasan – rekao je ministar spoljnih poslova Slovačke Ivan Korčak.

    Ako zemlje zapadnog Balkana kažu da hoće da budu dio zajednice, Korčak kaže da je “sada trenutak da pokažu gdje pripadaju i koje vrijednosti zastupaju”.

    Mađarski ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Peter Sijarto poručio je da bi trebalo da je Srbija odavno zaslužila članstvo u EU.

    – Trebalo je još juče da je primimo, ali možemo slobodno i sutra. Nije fer od EU da više traži od kandidata nego što može da im da. Tražimo od njih da usklade svoju politiku, a zauzvrat im ne dajemo ništa. Da smo Srbiju juče primili u Uniju, sada usklađivanje politike ne bilo na dnevnom redu – rekao je Sijarto, prenosi RTS.

    Šef srpske diplomatije Nikola Selaković rekao je da je Sijarto zatražio da se Srbiji odmah ponudi članstvo.

    – Neke države članice, među kojima su Poljska i baltičke zemlje, iskoristile su priliku da na vrlo eksplicitan način stave do znanja da se od nas očekuje usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što podrazumeva i uvođenje sankcija Rusiji – izjavio je Selaković.

    Selaković je rekao da je ponovio poznati stav da oružano rješavanje problema nema podršku Srbije i naglasio da Beograd poštuje teritorijalni integritet i nezavisnost međunarodno priznatih država.

    Borelj je rekao da EU još nije postigla dogovor o šestom paketu sankcija protiv Rusije, da i dalje ne postoji neophodan konsenzus o predloženoj zabrani uvoza ruske nafte.

  • Borelj: Dogovor o naftnom embargu Rusiji nije siguran

    Borelj: Dogovor o naftnom embargu Rusiji nije siguran

    Ministri spoljnih poslova Evropske unije ne mogu biti sigurni da će danas biti postignut dogovor o naftnom embargu Rusiji, rekao je šef diplomatije EU Žozep Borelj.

    On je objasnio da postoje “snažne pozicije nekih država članica”, prenosi Rojters.

    Šefovi diplomatija zemalja članica EU sastaće se danas u Briselu na redovnom majskom Savetu EU, a prva tačka dnevnog reda sastanka biće razmjena mišljenja o Zapadnom Balkanu i uticaju rata u Ukrajini na taj region.

    Očekuje se rasprava i o uvođenju embarga na uvoz ruske nafte zbog ruskog napada u Ukrajini.

  • Borelj: EU šalje jos 500 miliona evra vojne pomoći za Ukrajinu

    Borelj: EU šalje jos 500 miliona evra vojne pomoći za Ukrajinu

    Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj izjavio je danas da će evropski blok pružiti još 500 miliona evra vojne pomoći Ukrajini. On je, takodje, rekao da je uveren da će narednih dana biti postignut dogovor među članicama EU po pitanju sporazuma o embargu na uvoz ruske nafte, preneo je Rojters.

    Borelj se trenutno nalazi u nemačkom letovalištu na severu Nemačke, Vajzenhausu, gde učestvuje na sastanku ministara grupe zemalja G7. U Vajzenhausu se od 12. do 14. maja održava sastanak G7, na kojem učestvuju ministri iz Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Velike Britanije i SAD, kako bi razgovarali o spoljnoj politici i bezbednosnih pitanjima, kao i o narednim koracima i odgovoru na ruski napad na Ukrajinu.

  • Borelj: Brisel želi da oslabi Putina, a ne da ratuje sa Rusijom

    Borelj: Brisel želi da oslabi Putina, a ne da ratuje sa Rusijom

    Brisel želi da oslabi “rusku ratnu mašinu” u Ukrajini, ali ne želi direktan sukob sa Moskvom, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbjednosnu politiku Žozep Borelj.

    On je za njemački list “Frankfurten alemajne cajtung” rekao da EU govori da ne učestvuje u ratu u Ukrajini, ali da “zauzima strane”.

    Prema njegovim riječima, EU želi da umanji mogućnost ruskog predsjednika Vladimira Putina za napad na Ukrajinu.

    “Želimo da pomognemo samoj Ukrajini, ali ne želimo da ulazimo u rat sa Rusijom”, naglasio je Borelj.

    Borelj je istakao da EU mora da učini više da bi se oslabio Putin, uključujući slanjem više oružja Ukrajini, slabljem ruske ekonomije i “izolovanjem” Moskve na međunarodnoj sceni, prenio je “Sputnjik”.

    Šef evropske diplomatije napomenuo je da “ne razumije ljude koji govore da slanje više oružja Ukrajini znači da će rat duže trajati i da će patnja Ukrajinaca biti veća”.

    “Postavljam pitanje tim ljudima: da li je važno kako se ovaj rat završi? Da li Ukrajinci treba da budu na koljenima i da ih Rusi rastrgnu? Vidite, rat se završava pregovorima, ali morate da dođete za pregovarački sto sa pozicije moći i sada je zadatak da se Ukrajina stavi u taj položaj”, rekao je Borelj.