“Dobar početak” – tako je Henri Kisindžer (98) opisao virtuelni, ali ipak dijalog američkog predsednika Džoa Bajdena i kineskog kolege Sija Đinpinga.
Kisindžer, koji se smatra za jednog od poznavalaca međunarodnih odnosa, opisao je odnos dve zemlje kao planinski prevoj.
“Prelazimo planinski prevoj, na ivici smo sa koje možemo na obe strane. Zavisi koji stranu ćemo da izaberemo”, istakao je Kisindžer i dodao kako je sada važno da posle razgovora dođe do konkretnih pregovora za koje su predsednici dali smjernice.
List “Fajnenšel tajms” u komentaru demantuje navode medija da je razgovor dva državnika bio bez rezultata i navodi dogovor da se pregovara o nuklearnim arsenalima, što stručnjaci ocenjuju kao ustupak kineskog predsednika.
“To je stvarno veliki uspeh samita Bajden-Si”, navodi savetnik za nacionalnu sigurnost američkog predsednika Džejk Saliven.
Si i Bajden su razgovarali o potrebi za “strateškom stabilnošću”, odnosno nuklearnom. Jedini preostali sporazum koji uređuje posedovanje nuklearnog oružja, START, o smanjenju strateškog naoružanja, gotovo da je istekao u februaru ove godine, jer je bivši američki predsednik Donald Tramp insistirao da i Peking bude deo pregovora s Moskvom. To je Kina glatko odbacila.
Jedan od prvih koraka Bajdenove administracije bilo je ekspresno produženje START-a. Kina je na veštačkim ostrvima u Južnokineskom moru, koje je pretvorila u utvrđene vojne baze, postavila instalacije i za taktičko nuklearno oružje. Peking je ušao u krug nuklearnih sila 1964. godine, a Stokholmski institut za istraživanje mira (SIPRI) procenjuje da trenutno ima 272 nuklearne bojeve glave. Američki obaveštajni izvori tvrde da raste broj silosa za nuklearne projektile, te ocenjuju da bi do kraja decenije Kina mogla da ima i 1.000 projektila uz formiranje “nuklearne trijade”, mogućnosti korišćenja nuklearnog oružja sa kopna, mora i iz vazduha.
Kina, uz Indiju, jedina podržava nuklearnu doktrinu “ne prvog udara”. Susedi u to sumnjaju, navode poznavaoci prilika.
Umesto da Kinu uvlače u uhodani sastav nuklearnih pregovora s Rusijom, Bajdenov je tim odlučio da napravi novo pregovaračko poglavlje, ato ima posebnu važnost u jeku tenzija Kine i Tajvana, kao i drugih spornih tačaka u Japanskom i Južnokineskom moru.
“Da je samo to bio rezultat razgovora, bili bi više nego uspešni. Dobar početak”, kaže Kisindžer.
“Obe strane moraju da prihvate da, radi očuvanja čovečanstva, ne sme doći do sukoba dveju vodećih tehničkih sila sličnih sposobnosti”, dodao je on.
Trampov mandat obeležen je procesom razgradnje modela “Himerika”, uske ekonomske povezanosti i zavisnosti Kine i Amerike. Bajden je preuzeo taj model nastojeći da sukob pretvori u konkurenciju. Čini se da je na dobrom putu, jer Peking pokazuje pripravnost za ustupke kao što su razgovori o nuklearnom oružju, .
Rivalstvo Kine i SAD-a, koje u srži ima slojevitu međuzavisnost, definiše ovaj vek. Zato dve strane moraju biti u stalnom kontaktu i tražiti rešenja kako sporne tačke ne bi postale sukobi, navode mediji.
