VRBAS Media

Oznaka: Joe Biden

  • Putin upozorava Bajdena – Bajden upozorava Putina

    Putin upozorava Bajdena – Bajden upozorava Putina

    Telefonski razgovor američkog i ruskog predsednika bio je “konstruktivan” – tako se uvek kaže za takve razgovore.

    Zapravo su razmenjena upozorenja oko situacije u Ukrajini, ali je isplivalo i nešto malo optimizma.

    U četvrtak su američki predsednik Džozef Bajden i ruski kolega Vladimir Putin telefonirali već drugi put ovog meseca. Pedesetominutni razgovor bio je posvećen gomilanju ruskih trupa na granici sa Ukrajinom zbog čega na Zapadu vlada zabrinutost. Ruska strana pak traži garancije da se NATO neće širiti dalje na istok.

    “Važno je što je američka strana bila voljna da razume logiku i suštinu ruske zabrinutosti koju smo potcrtali u dva dokumenta poslata u Vašington i centralu NATO”, rekao je ruski portparol Jurij Ušakov o telefonskom razgovoru.

    On ga je nazvao “prilično konstruktivnim”.

    Ali, prema rečima Ušakova, predsednik Putin je preneo Bajdenu da bi uvođenje novih sankcija protiv Rusije moglo da vodi potpunom prekidu diplomatskih veza Moskve i Vašingtona.

    Prema Beloj kući, Bajden je preneo Putinu da će Sjedinjene Države i saveznici “odlučno” odgovoriti u slučaju invazije na Ukrajinu. “Predsednik Bajden je zatražio od Rusije da smiri napetosti sa Ukrajinom”, prenosi se u izjavi portparolke Džen Psaki.
    Dijalog i pretnje

    “Nastavlja se dvostruka strategija SAD koja istovremeno počiva na diplomatiji i zastrašivanju”, analizira Ralf Borhard, iskusni dopisnik nemačkog javnog servisa iz Vašingtona. “Sa jedne strane, direktni razgovori sa Putinom kako bi se on držao u diplomatskom dijalogu, sa druge strane pretnje tvrdim ekonomskim sankcijama i vojnom podrškom Ukrajini.”

    Podseća se da SAD i evropske zemlje prete Rusiji isključenjem iz međunarodnog platnog prometa Swift, što bi posebno pogodilo ruski izvoz energenata.

    Vašinton i Kijev optužuju Rusiju zbog slanja skoro sto hiljada vojnika i opreme nadomak granice sa Ukrajinom, što je možda znak da se sprema vojni upad u tu zemlju. Moskva pak kaže da takvi planovi ne postoje, a da u okviru svojih granica mogu da razmeštaju vojsku kuda im volja.

    Od 2014. proruski separatisti vode borbe u Donbasu, regionu na zapadu Ukrajine koji praktično kontrolišu. Iste godine Rusija je anektirala poluostrvo Krim.


    Vašington neće skroz izaći u susret Moskvi

    Kremlj od Zapada, posebno od SAD, traži bezbednosne garancije i obećanje da se NATO neće širiti dalje na istok.

    U petak je šef diplomatije Sergej Lavrov izjavio da će Moskva “preduzeti sve neophodne mere da obezbedi strateški balans i ukloni neprihvatljive pretnje” ukoliko Vašington na prethodne zahteve ne odgovori konstruktivno.

    “Nejasno je da li Bajden, premda o tome javno ćuti, ima u šaci neku vrstu šargarepe za Putina u slučaju da ruska strana zbilja krene putem smirivanja tenzija u ukrajinskoj krizi”, analizira dalje novinar nemačkog javnog servisa Borhard.

    Prema rečima ovog novinara, “jasno je da Bajdenova administracija nije spremna da jedan kroz jedan sprovede bezbednosne garancije” koje traži ruska strana. Dakle, da zanavek isključi mogućnost da Ukrajina pristupi NATO i da znatno smanji vojno prisustvo i količinu modernog naoružanja u istočnoevropskim zemljama koje su deo NATO.

    Ova diplomatska razmena dolazi uoči direktnih pregovora zakazanih za deseti januar u Ženevi. Tamo će se sastati zamenici šefova diplomatija Vendi Šerman i Sergej Rjabkov.

  • Detalji razgovora Putina i Bidena: Ako se problemi ne riješe mirnim putem, slijede posljedice

    Detalji razgovora Putina i Bidena: Ako se problemi ne riješe mirnim putem, slijede posljedice

    Predsjednik SAD-a Joe Biden i lider Ruske Federacije Vladimir Putin obavili su sinoć, u 23:30 po moskovskom vremenu, telefonski razgovor, a fokus sastanka bio je na Ukrajini i rješavanju problema na istoku ove zemlje.

    Iako je saopćeno kako se detalji sastanka neće predočiti javnosti, Bijela kuća i Kremlj su ipak izašli s određenim detaljima te su naveli osnovne poruke koje su Biden i Putin uputili jedan drugome.
    Ruski savjetnik za vanjsku politiku Jurij Ušakov rekao je novinarima nakon sastanka kako je Putin zadovoljan tokom razgovora te da je naglasio kako je 50-minutni poziv stvorio dobru pozadinu za buduće razgovore.

    Također, naglašeno je kako je Putin odmah reagovao na Bidenova upozorenja da će zapadne zemlje uvesti velike ekonomske i vojne sankcije Rusiji ukoliko dođe do daljnje eskalacije nasilja na granici s Ukrajinom.


    “Naš predsjednik je na to odmah odgovorio te je poručio Bidenu da ako Zapad krene u uvođenje novih sankcija, to će značiti potpuni prekid odnosa između naših zemalja i dovest će do najozbiljnije štete koja se može nanijeti odnosima Rusije sa Zapadom. Bilo je mnogo grešaka proteklih 30 godina i poželjno je da se u ovoj situaciji više ne prave”, rekao je Ušakov, prenoseći Putinove riječi.

    S druge strane, jedan od visokih američkih zvaničnika obratio se javnosti u SAD-u nakon sastanka te je iznio određena razmišljanja predsjednika Bidena nakon sastanka. Bijela kuća je objavila govor zvaničnika, ali interesantno, traženo je da on ostane anoniman.

    “Predsjednik Biden je iznio dva aspekta američkog pristupa koji će se koristiti, u zavisnosti od ruskih akcija, u narednom periodu. Jedan je put diplomatije koji vodi ka deeskalaciji situacije, a drugi je put više fokusiran na odvraćanje i uključivao bi ozbiljne posljedice ako Rusija odluči da izvrši invaziju na Ukrajinu. Ti troškovi uključuju ekonomske sankcije, povećavanje NATO snaga u savezničkim zemljama i dodatnu pomoć Ukrajini kako bi joj se omogućilo da dalje brani sebe i svoju teritoriju”, navedeno je.

    Također, zvaničnici Bijele kuće su pojasnili kako su dogovoreni i detalji rusko-američkog sastanka sredinom januara.

    “Lideri su se složili u vezi s redoslijedom dijaloga koji će početi 9. i 10. januara u Ženevi. Nakon toga uslijedit će razgovor Vijeća NATO-a i Rusije 12. januara i sastanak s OSCE-om 13. januara. Obojica su govorili o važnosti pragmatične diplomatije koja će biti orijentirana na rezultate. Obojica lidera su priznala da će vjerovatno postojati oblasti u kojima bismo mogli ostvariti značajan napredak te da će predstojeći razgovori odrediti konture tih oblasti. To je diplomatija i eto čemu služe pregovori”, saopćeno je iz Washingtona.

  • Bajden i Putin telefonom o raznim temama

    Bajden i Putin telefonom o raznim temama

    Predsjednici SAD i Rusije, Džozef Bajden i Vladimir Putin, razgovaraće danas telefonom, saopšteno je iz Bijele kuće i Kremlja.

    Bijela kuća je saopštila da će dvojica zvaničnika razgovarati o aktuelnnim temama, uključujući predstojeće diplomatske angažmane s Moskvom.

    Kako se navodi u saopštenju, Bajdenova administracija je uključena u sveobuhvatnu diplomatiju sa svojim evropskim saveznicima i partnerima, konsultujući se i koordinirajući zajednički pristup u odgovoru na rusko vojno prisustvo na granici sa Ukrajinom.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov Kremlj u sredu je potvrdio da će ruski predsjednik Vladimir Putin danas telefonom razgovorati sa američkim predsjednikom Džozefom Bajdenom.

    “Tačno je. Putinov telefonski razgovor sa predsjednikom SAD zakazan je za danas kasno uveče”, rekao je Peskov za TAS S.

  • Novi vojni budžet SAD-a 777 milijardi dolara, znatno više nego tokom Trumpovog mandata

    Novi vojni budžet SAD-a 777 milijardi dolara, znatno više nego tokom Trumpovog mandata

    Američki predsjednik Joe Biden potpisao je budžet za vojsku koji iznosi 777 milijardi dolara. Iznimno visokom budžetu usprotivili su se ljevičarski političari i antiratne grupe koje traže da se što manje novca troši na vojsku.

    Budžet je potpisan 27. decembra, a nakon što je podržan u Kongresu. U Bijeloj kući su zahvalni što su i Demokratska i Republikanska stranka podržale budžet.

    Odlukom kongresmena je izdvojeno 24 milijarde dolara više u ovu svrhu, u odnosu na iznos koji je predložio predsjednik Sjedinjenih Američkih Država. Iz Bijele kuće je poručeno da Biden nije imao razlog da se usprotivi povećanju.

    Posljednje put najviše novca za vojsku je izdvojeno u posljednjoj godini predsjedničkog mandata Donalda Trumpa – 740 milijardi dolara. Sada taj budžet iznosi znatno više – 777 milijardi dolara.

    Sjedinjene Američke Države ubjedljivo najviše troše za vojne potrebe, u odnosu na sve ostale države u svijetu. Vojni budžet SAD-a je trostruko veći od kineskog. Najmnogoljudnija država na svijetu ima drugi najveći vojni budžet, prenosi Al Jazeera English.

  • “Elegantan šamar” za Bajdena

    “Elegantan šamar” za Bajdena

    Predlozi Moskve o bezbednosnim garancijama su postali ultimatum jer je predsednik Rusije Vladimir Putin započeo kompetentnu “igru šaha” za odbranu Rusije.

    To je izjavio vojno-politički ekspert Jakov Kedmi za “Solovjev uživo”.

    Prema njegovim rečima, Putin je razgovarao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, što je bio “elegantan šamar” za američkog predsednika Džoa Bajdena.

    Američki lider je rekao da neće prisustvovati Olimpijadi u Kini i to je bila velika strateška greška, smatra Kedmi.

    “Si Đinping je rekao da nije pozvao Bajdena, ali je pozvao prijatelja Putina. Pod pritiskom sitnih političara, Bajden je rekao da mu Si Đinping nije prijatelj. Kako je Putin počeo? “Moj dragi prijatelju…” Odnosno, udario je takav šamar Bajdenu, ali elegantno, rekavši mu: “Evo mi smo prijatelji, a ti si prijatelj sa Zelenskim”. Kina je izrazila podršku stavu Rusije o NATO-u, dok se Peking nikada ranije nije izjasnio o evropskim pitanjima. Moskva će ipak postići svoj cilj po pitanjima bezbednosti, pa je bolje pregovarati mirnim putem i nema potrebe prisiljavati Rusiju na radikalnije korake”, rezimirao je Jakov Kedmi.

  • Bajden: Planiram kandidaturu 2024, posebno ako Tramp bude tu

    Bajden: Planiram kandidaturu 2024, posebno ako Tramp bude tu

    Predsjednik SAD Džozef Bajden izjavio je da zasad samo planira da se kandiduje ponovo na sljedećim izborima 2024. godine, a ako se njegov prethodnik Donald Tramp takođe kandiduje, to samo povećava vjerovatnoću za njegovu novu kandidaturu.

    “Da li planirate da se kandidujete opet”, upitao je Bajdena voditelj “ABC njuza” Dejvid Mjur.

    Bajden mu je odgovorio potvrdno.

    “Ali, gledajte, poštujem sudbinu prilično. Sudbina se miješala u moj život mnogo puta. Ako budem u dobrom zdravstvenom stanju kao sada, kandidovaću se opet”, kazao je Bajden.

    Voditelj ga je pitao da li to znači da će imati revanš protiv Trampa.

    “Pokušavate da me stavite na iskušenje sada”, kazao je Bajden kroz osmijeh i dodao:

    “Naravno. Zašto se ne bih ponovo kandidovao protiv Trampa? Zapravo, to bi povećalo vjerovatnoću da ću da se kandidujem”.

    Bajden je sa 78 godina postao najstariji predsjednik u istoriji SAD koji je položio zakletvu kada je 20. januara preuzeo funkciju.

  • Blinken: Nema planova za lični susret Putina i Bajdena

    Blinken: Nema planova za lični susret Putina i Bajdena

    Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je danas da nema planova za sastanak uživo predsjednika Džozefa Bajdena i ruskog predsjednika Vladimira Putina, usred tenzija oko gomilanja ruskih trupa na granici sa Ukrajinom.

    “Mislim da moramo da vidimo da li, u prvom redu, ima diplomatskog napretka”, rekao je Blinken na brifingu za novinare, odgovarajući na pitanje da li bi moglo doći do ličnog susreta u pokušaju da se ublaže tenzije.

    On je naveo da SAD žele da vide da Rusija sprovodi deeskalaciju, izmješta snage sa granice sa Ukrajinom i smanjuje tenzije.

  • Nove Bajdenove naredbe protiv trgovine drogom

    Nove Bajdenove naredbe protiv trgovine drogom

    Američki predsjednik Džozef Bajden potpisao je dvije nove izvršne naredbe koje se odnose na borbu protiv trgovine drogom i međunarodnih kriminalnih organizacija, čime je Ministarstvu finansija omogućeno da uvede nove sankcije kineskim kompanijama i kriminalnim grupama u Brazilu, Meksiku i Kolumbiji.

    Bajdenova administracija želi novim mjerama da preduzime akcije u vezi sa pogoršanjem američke krize sa narkoticima, koja je izazvala više od 100.000 smrtnih slučajeva od predoziranja u SAD za godinu dana, a što predstavlja povećanje od 28 odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije.

    To su, naime, navodi američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, navodi Rojters.

    Američko ministarstvo finansija saopštilo je da je uvelo sankcije za 25 subjekata i pojedinaca pod novim ovlašćenjima koja mu na osnovu jedne od izvršnih naredbi omogućavaju da sankcioniše osobe koje imaju koristi od kriminalnih radnji, bez obzira na to da li imaju direktne veze sa poznatim narko-bosovima ili kartelima.

    Sankcije uključuju i jednu kinesku kompaniju za koju Ministarstvo finansija SAD navodi da prima preko interneta porudžbine za analgetike koji djeluju kao opijati, kao i druge kompanije za koje se navodi da su uključene u prodaju ili transport takvih hemikalija.

    Ministarstvo je sankcionisalo više narko bosova, kartela i bandi u Meksiku, Brazilu i Kolumbiji.

    Sankcije zabranjuju određenim subjektima pristup transakcijama u američkim dolarima i zamrzavaju svu imovinu koju oni poseduju u SAD.

    Drugom Bajdenovom izvršnom naredbom stvara se novi međuagencijski savjet za transnacionalni organizovani kriminal kako bi se poboljšala saradnja između vladinih resora pravde, odbrane, unutrašnje bezbednosti, finansija i Kancelarije za nacionalnu obaveštajnu službu i time lakše identifikovale i sankcionisale kriminalne organizacije, navodi Rojters.

  • NATO bijesan na Bajdena? “Hitno razjasniti”

    NATO bijesan na Bajdena? “Hitno razjasniti”

    Istočnoevropske zemlje kritikovale su predlog američkog predsednika Džozefa Bajdena o pokretanju dijaloga Rusije i NATO povodom situacije u Ukrajini.

    U članku “Blumberga” u kojem se poziva na neimenovanog diplomatu, agencija navodi da je stav Vašingtona po tom pitanju “razbesneo vladu jedne od tih država”.

    “Zahtjevaju da se hitno razjasni šta to planira predsednik Bajden”, naveo je izvor.

    Kako se ističe u članku, “istočno krilo NATO” zabrinuto je zbog mogućih ustupaka Rusiji sa aspekta političkih garancija i ograničenja delovanja Alijanse.

    Predsednik Amerike je, inače, razgovarao sa liderima “Bukureštanske devetorke”, odnosno grupe država koje čine istočno krilo NATO, o ukrajinskoj krizi.

    Razgovor je održan nakon video-konferencije Bajdena i ruskog lidera Vladimira Putina i telefonskog razgovora sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.

    Razgovor je trajao oko 40 minuta. Detalji nisu objavljeni ali je američka administracija ranije saopštila da američki predsednik namerava da informiše partnere o razgovoru s Putinom, da čuje njihovo mišljenje o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji i da istakne privrženost SAD transatlantskoj solidarnosti.
    O pitanjima koja brinu Rusiju kroz dijalog u već postojećim formatima

    Istovremeno, u Beloj kući su istakli da su SAD spremne da diskutuju sa Rusijom o svim pitanjima koja izazivaju njenu zabrinutost i predlažu da se za to koriste postojeće platforme – Savet Rusija-NATO, OEBS, a aktivno se razmatraju i mogući pregovori sa partnerima u samoj Alijansi.

    “Poziv ostaje na snazi i nastavljamo da tražimo način za dalju diplomatsku saradnju po čitavom nizu pitanja”, poručuju iz Vašingtona.

    Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je ranije da je Alijansa, odsustvom želje da se zajednički traže putevi za deeskalaciju, faktički sahranila Savet Rusija-NATO.

    U takvim uslovima raditi na izazovima i opasnostima po regionalnu bezbednost je i nemoguće a i nema smisla. Alijansa je sama odustala od bilo kakve praktične saradnje sa Rusijom i od kontakata na vojnom nivou, istakla je ona.

    Podsetimo, predstavnici NATO-a su u oktobru oduzeli akreditacije osmorici saradnika ruske Misije i naložili Rusiji da prepolovi broj članova stalne misije sa 20 na 10. Nakon toga je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio da Moskva od 1. novembra obustavlja rad svog stalnog predstavništva pri NATO-u, kao i glavnog vojnog predstavnika.

    Pored toga, takođe od 1. novembra Rusija obustavlja rad komunikacione vojne misije NATO u Rusiji i oduzimaju se akreditacije predstavnicima Alijanse.

  • Saveznici u šoku, Bajden popustio pred Putinom: “Sasjeći to u korenu”

    Saveznici u šoku, Bajden popustio pred Putinom: “Sasjeći to u korenu”

    Američki predsednik Džo Bajden napravio je značajan diplomatski ustupak Moskvi s ciljem sprečavanja ruske invazije na Ukrajinu.

    Kako prenosi “Fajnenšel tajms”, time je signalizirao da želi sastanke NATO saveznika i Rusije kako bi razgovarali o pritužbama Vladimira Putina na taj transatlantski sigurnosni savez.

    Dan pošto je održao bilateralni sastanak s ruskim čelnikom putem videolinka, američki predsednik je rekao da se nada da će do petka najaviti razgovore na visokom nivou na kojima bi se “raspravljalo o budućnosti pitanja oko kojih je Rusija zabrinuta, a tiču se NATO”.

    Razgovori imaju za cilj da istraže “možemo li ili ne možemo nešto da učinimo kako bismo smanjili temperaturu duž istočne fronte”, dodao je Bajden.

    Američki predsednik je rekao da se nada da će među učesnicima biti ne samo Vašington i Moskva, već i “najmanje četiri glavna saveznika u NATO-u”. Međutim, odbio je da navede koje su to konkretne zemlje.

    Putin je u sredu ponovio kako strahuje da će Ukrajina ući u NATO, što će, kako je rekao, “nesumnjivo biti praćeno postavljanjem vojnih kontingenata, baza i oružja koje nam preti”.

    “Nadamo se da će naša zabrinutost ovaj puta biti uzeta u obzir”, naveo je ruski predsednik.

    Putin je rekao da je spominjanje invazije “provokacija”, ali nije eksplicitno isključio takvu vojnu aktivnost, istakavši da Rusija “ima pravo zaštititi svoju sigurnost na srednji i duži rok”.

    Jedan visoki zvaničnik NATO članice sa istoka rekao je za “Fajnenšel tajms” da se “ni pod kojim okolnostima ne sme dopustiti rasprava o garancijama u kontekstu evropske sigurnosti”. Svaki razgovor o kompromisu s Moskvom “mora se odmah saseći u korenu”, rekao je neimenovani visoki funkcioner i dodao da takav stav deli barem šest članica Evropske unije.

    Iako je visoki predstavnik Bajdenove administracije ranije u toku nedelje razgovore o “crvenim linijama” proglasio beskorisnima, Bajdenova administracija želi da sledi put kako bi odvratila Putina od invazije na Ukrajinu. Bajden je u sredu odbacio jednostranu upotrebu sile u sukobu s Rusijom i kazao da bi bilo “teških posledica” ako bi Putin pojačao sukob u Ukrajini.