VRBAS Media

Oznaka: jens stoltenberg

  • “Pomoć Ukrajini nas skupo košta”

    “Pomoć Ukrajini nas skupo košta”

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg priznao je da podrška Ukrajini u aktuelnom sukobu skupo košta zapadne države.

    Međutim, istakao je da je neophodno “održavati i povećavati” pomoć Kijevu.

    “Rast računa za hranu i energiju za mnoga domaćinstva u Evropi znače teška vremena“, rekao je Stoltenberg u intervjuu nemačkom listu Velt am Sonntag.

    Ipak, dodao je, neophodno je nastaviti sa podrškom Kijevu. U tom kontekstu, generalni sekretar Severnoatlantske alijanse je visoko cenio isporuke naoružanja Berlina Ukrajini.

    “Odlučna podrška Nemačke je ključna“, tvrdi Stoltenberg, a prenosi Sputnjik.

    “Svi mi treba da povećamo našu pomoć Ukrajini. To će pomoći Ukrajincima da odbrane svoje pravo na samoodbranu”, istakao je on.

    Istovremeno, generalni sekretar NATO je primetio da se “pozicija Ukrajine za pregovaračkim stolom može pojačati ako joj se pruži vojna pomoć“.

    “Najbolji način da se podrži mir je podrška Ukrajini“, rekao je on.

  • NATO: Nećemo odstupiti

    NATO: Nećemo odstupiti

    NATO će nastaviti da stoji uz Ukrajinu i pomagati koliko god to bude potrebno i od toga neće odstupiti, poručio je danas Jens Stoltenberg.

    Stoltenberg je, govoreći o predstojećoj konferenciji šefova diplomatija NATO iduće nedelje u Bukureštu, najavio da će glavna tema i dalje biti ruska agresija na Ukrajinu.

    “Pozabavićemo se ruskim ilegalnim ratom u Ukrajini, koji nastavlja da ugrožava evroatlantski mir i bezbednost. Predsednik Vladimir Putin doživljava neuspeh u Ukrajini i on odgovara sve brutalnije”, rekao je na konferenciji za štampu.

    Ukazao je da je sve više talasa raketnih napada na gradove i civilnu infrastrukturu, sa ciljem prekidanja snabdevanja strujom.

    “Ovo je užasan početak zime za Ukrajinu. Ovo su takođe teška vremena za ostatak Evrope i svet. Svi plaćamo cenu za rat Rusije protiv Ukrajine. Ali cena koju mi plaćamo je u novcu, dok je ona koju plaćaju Ukrajinci u krvi”, podvukao je Stoltenberg.

    Rekao je da, ako se dopusti da Putin pobedi, cena će za sve biti mnogo veća, i to na mnogo godina.

    “Ako Putin i drugi autoritarni lideri vide da je sila pobedila, ponovo će je upotrebiti u postizanju svojih ciljeva. To bi naš svet učinilo opasnijim i krhkijim”, upozorio je on.

    Zato je u bezbednosnom interesu svih dalja podrška Ukrajini.

    On je podvukao da je Rusija agresor, a Ukrajina žrtva agresije i da ima pravo da se brani i dodao da NATO i njene članice pomažu u mogućnosti korišćenja tog prava.

    “Neće biti trajnog mira ako agresor pobedi, i ako ugnjetavanje i autokratija prevladaju nad slobodom i demokratijom”, dodao je on

  • Stoltenberg: Eskalacija na KiM se mora izbjeći

    Stoltenberg: Eskalacija na KiM se mora izbjeći

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da se eskalacija na Kosovu i Metohiji mora izbjeći i da NATO/Kfor ostaje na oprezu.

    Stoltenberg je naveo da je razgovarao sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Žozepom Borelom i da su razočarani što nije riješen spor u vezi sa registarskim tablicama.

    “Sada je vrijeme za odgovornost i pragmatična rješenja. Eskalacija se mora izbjeći. NATO/Kfor ostaje na oprezu”, napisao je Stoltenberg na “Tviteru”.

    EU danas je u razgovorima sa predstavnicima Beograda i Prištine iznijela prijedlog koji je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatio, a premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti nije, rekao je portparol EU Peter Stano, te ocijenio da je u pitanju nepoštovanje međunarodnih obaveza, što se posebno odnosi na Prištinu.

    Borel je rekao da je EU predala prijedlog koji je mogao da spriječi rizik eskalacije, koji je Vučić prihvatio, ali nije i Kurti.

    On je istakao da od prištinske strane očekuje da odmah suspednuje dalje korake u vezi sa preregistracijom vozila na sjeveru Kosova, a od Srbije da suspenduje izdavanje novih tablica KM.

  • NATO: Oprezno sa Kinom

    NATO: Oprezno sa Kinom

    Zapadne zemlje moraju da budu oprezne.

    Zapadne zemlje moraju da budu oprezne i ne stvaraju novu zavisnost od Kine u periodu kada se odbacuje snabdevanje ruskim energentima zbog rata u Ukrajini, upozorio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.”Vidimo da Kina ulaže sve veće napore s ciljem da uspostavi kontrolu nad našom kritičnom infrastrukturom, lancima snabdevanja i ključnim industrijskim sektorima”, upozorio je Stoltenberg tokom posete Španiji i pozvao saveznike da jačaju otpornost svojih država i infrastrukture, prenosi Rojters.

    On je pozvao zapadne zemlje da autoritarnim režimima ne daju nikakvu šansu da iskoriste ranjivost Zapada i potkopaju ga.

    U svom novom strateškom konceptu usvojenom u junu ove godine, NATO je opisao Kinu kao izazov za “interese, bezbednost i vrednosti” alijanse kao ekonomske i vojne sile.

    U prethodnom strateškom dokumentu NATO koji je usvojen 2010. godine Kina se čak i ne pominje jer je Zapad u to vreme smatrao da je ta zemlja običan trgovinski partner i proizvodna baza.

  • Stoltenberg: Ako Rusija pobijedi platićemo visoku cijenu

    Stoltenberg: Ako Rusija pobijedi platićemo visoku cijenu

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je danas članice saveza da nastave da pomažu Ukrajinu, jer će ako se dozvoli Rusiji da pobijedi svi platiti visoku cijenu.

    “Ako dozvolimo Putinu da pobedi, svi ćemo morati da platimo mnogo veću cenu. Autoritarni režimi širom svijeta naučiće da mogu da dobiju ono što žele grubom silom”, istakao je Stoltenberg na zasjedanju Parlamentarne skupštine alijanse, koja se održava u Madridu.

    On je istakao i da NATO saveznici moraju biti spremni da podrže Ukrajinu na duge staze.

    “Da, znam da ova podrška ima cijenu. U našim zemljama mnogi ljudi se suočavaju sa krizom troškova života. Računi za energiju i hranu rastu. Ovo su teška vremena za mnoge”, naglasio je Stoltenberg, navodi se u saopštenju NATO.

    Dodaje da se cijena koju NATO saveznici plaćaju mjeri novcem, dok Ukrajinci plaćaju cijenu koja se mjeri krvlju.

    Govoreći o mogućnosti proširenja NATO saveza Stoltenberg je rekao da je “došlo vrijeme da se finalizuje proces pristupanja Finske i Švedske kao punopravne članice Alijanse”.

    “To će NATO alijansu učiniti jačom, a ljude u tim zemljama mnogo sigurnijim”, zaključuje Stoltenberg, prenosi Tanjug.

    Naglašava da će povećanje ulaganja u odbranu članica biti važna tema i na samitu u Vilnjusu sljedeće godine.

    Stoltenberg očekuje da saveznici povećaju odbrambene budžete jer kako je rekao “dva odsto BDP-a za ulaganje u odbranu treba smatrati donjom, a ne gornjom budžetskom granicom”.

  • Stoltenberg: Da budem jasan, ovo nije krivica Ukrajine. Krivicu snosi Rusija

    Stoltenberg: Da budem jasan, ovo nije krivica Ukrajine. Krivicu snosi Rusija

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio da je istraga o padu rakete na teritoriju poljske u toku.

    Prema njegovim rečima, preliminarna analiza “sugeriše da je incident verovatno izazvala ukrajinska raketa protivvazdušne odbrane”.

    Stoltenberg je na konferenciji za novinare precizirao da je u pitanju verovatno raketa “ispaljena u cilju odbrane ukrajinske teritorije od ruskih napada krstarećim raketama“.

    “Da budem jasan, ovo nije krivica Ukrajine. Rusija snosi krajnju odgovornost, jer nastavlja ilegalni rat protiv Ukrajine”, naglasio je on, dodajući da ” nema nikakvih indikacija da je ovo bio namerni napad na NATO teritoriju, kao i da Rusija to ne planira”.

    Stoltenberg je poručio i da incident s raketom ukazuje na to da rat u Ukrajini “za koji je odgovoran predsednik Vladimir Putin, nastavlja da stvara opasne situacije”.

    “NATO je značajno povećao svoju prisutnost u istočnom delu Evrope. Tamo je sada znatno više vazdušnih i pomorskih snaga”, rekao je Stoltenberg, te pozdravio činjenicu da sve više i više saveznika Ukrajini osigurava sisteme protivvazdušne odbrane.

  • NATO o padu raketa na Poljsku: Saveznici se pomno konsultuju

    NATO o padu raketa na Poljsku: Saveznici se pomno konsultuju

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg oglasio se povodom pada raketa na teritorij Poljske u kojem su smrtno stradale dvije osobe.

    Stoltenberg se oglasio na svom zvaničnom Twitter nalogu rekavši da je razgovarao sa predsjednikom Dudom o eksploziji.

    “Izrazio sam saučešće zbog gubitka života. NATO prati situaciju i saveznici se pomno konsultuju. Važno je da se utvrde sve činjenice”, napisao je Stoltenberg na Twitteru.
    Podsjećamo, Poljska, kao članica NATO-a, zaštićena je Članom 5. Član 5 je kamen temeljac Sjevernoatlantskog saveza i kaže da je napad na jednu članicu NATO-a napad na sve njene članice. Uprkos svojoj važnosti, NATO se samo jednom u svojoj istoriji pozvao na član 5 – kao odgovor na terorističke napade 11. septembra 2001. godine.

  • NATO otkrio zašto ne želi prekid vatre u Ukrajini

    NATO otkrio zašto ne želi prekid vatre u Ukrajini

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg priznao je da Alijansa ne želi prekid vatre u Ukrajini pod ruskim uslovima.

    To bi prema njegovim rečima, “poslalo signal da upotreba sile vodi ka postizanju političkih ciljeva”.

    “Ako Ukrajina pristane na ruske zahteve i prihvati činjenicu da je Rusija izvršila invaziju, zauzela teritorije – postoji rizik da će biti nastavljeni napadi… To će biti katastrofa za Ukrajinu, ali i opasnost za sve nas, jer bi se time poslao signal da upotreba sile omogućava da se postignu politički ciljevi za sticanje kontrole nad susednim zemljama”, rekao je Stoltenberg, odgovarajući na pitanje zašto Zapad ne želi da traži prekid vatre u Ukrajini, već nastoji da nastavi da pruža vojnu podršku Kijev u konfrontaciji sa Ruskom Federacijom.

    Generalni sekretar je takođe pozvao da se ne zaboravi da je pre rata Rusija, navodno, “demonstrirala ambicije” ne samo prema Ukrajini, već i prema NATO-u i državama alijanse. Želeli su da NATO zatvori vrata, želeli su da spreče Švedsku i Finsku da postanu članice Alijanse… želeli su da NATO povuče sve snage iz istočnog dela bloka… što je neprihvatljivo”, rekao je Stoltenberg.

    Istovremeno, on je uverio da severnoatlantski blok i dalje “želi da okonča rat”.

    “Svi žele da se rat završi, ali ako Ukrajina prestane da se bori, onda će prestati da postoji kao nezavisna nacija. Ako Rusija prestane da se bori, imaćemo mir… Da, želimo da okončamo rat, i to na najbolji način – da predsednik Putin poštuje suverenitet svog suseda – Ukrajine”, objasnio je generalni sekretar.
    On je ponovio da NATO nije strana u ukrajinskom sukobu.

    “Rusija želi da obnovi sistem sfera uticaja gde bi mogli da odlučuju šta susedi mogu, a šta ne. Ovo je opasniji svet… Ukrajina ima pravo na samoodbranu, NATO i saveznici nisu strana u sukobu, ali podržavamo Ukrajinu”, rekao je Stoltenberg.

  • Stoltenberg i Vučić razgovarali o situaciji na KiM

    Stoltenberg i Vučić razgovarali o situaciji na KiM

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u današnjem telefonskom razgovoru sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem zatražio je da se sve strane u sporovima na Kosovu i Metohiji uzdrže od koraka koji bi izazvali eskalaciju, odnosno od jednostranih poteza koji bi ugrozili mir i stabilnost.

    Vučić je Stoltenbergu ukazao da Priština svojim jednostranim potezima brutalno krši Briselski sporazum smjenom srpskog komandira policije za region Sjever Nenada Đurića, nelegitimnim postupanjem po pitanju registarskih tablica i bezmalo desetogodišnjim odbijanjem da formira zajednicu srpskih opština, saopštila je pres-služba predsjednika Srbije.

    Vučić je istakao da će Srbija, uprkos tome, nastojati da održi mir i stabilnost i da će ostati posvećena tome.

    Dvojica sagovornika razgovarala su i o značaju uloge KFOR i direktnog kontakta načelnika generalštaba Vojske Srbije sa komandantom NATO snaga na Kosovu i Metohiji.

  • NATO neće mjenjati svoje nuklearne pozicije

    NATO neće mjenjati svoje nuklearne pozicije

    NATO ne planira da mijenja sistem raspoređivanja nuklearnog oružja nakon što se Finska i Švedska pridruže bloku, izjavio je danas generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

    Tri mjeseca nakon što je Rusija pokrenula vojnu operaciju u Ukrajini, Finska i Švedska podnijele su prijave za članstvo u NATO, napuštajući višedecenijsku neutralnost.

    NJihove pristupne protokole već su ratifikovale sve članice NATO, osim Mađarske i Turske.

    Mediji su krajem oktobra prenijeli da bi nacrt finskog zakona o pristupanju Alijansi omogućio razmještanje nuklearnog oružja država NATO-a na teritoriji Finske.

    Vrhovni komandant švedskih oružanih snaga Mikael Bajden rekao je ranije da bi Stokholm trebalo da razmotri da li da dozvoli raspoređivanje nuklearnog oružja ili NATO baze na teritoriji Švedske.