VRBAS Media

Oznaka: jens stoltenberg

  • Ništa od rata

    Ništa od rata

    NATO ne planira da pošalje borbene trupe u Ukrajinu, izjavio je prvi čovek Alijanse Jens Stoltenberg.

    Praktično, to znači da je Zapad u svom sukobu s Rusijom spustio loptu, baš kao što je to nekoliko sati ranije učinila i zvanična Moskva.

    Stoltenberg je priznao da u Alijansi postoji nesaglasja o pitanju kako da se pomogne Ukrajini, koja je uzbunila pola sveta zbog gomilanja ruskih trupa na svojoj granici.

    “Mi ne znamo koje su tačno namere Rusije prema Ukrajini da bismo donosili ishitrene odluke o takvom pitanju”, rekao je Stoltenberg i dodao da će svaki sledeći potez i odluka NATO-a zavisiti od razvoja događaja.

    “Nema garancija kakve su namere Rusije, a možda nisu ni doneli konačnu odluku. Tako da, iz NATO perspektive, spremni smo da se angažujemo u diplomatskim naporima, ali smo isto tako spremni i da odgovorimo Rusiji ukoliko dođe do vojne konfrontacije u Ukrajini. Spremni smo za obe opcije”, istakao je Stoltenberg.

    Naveo je i da Rusija razmešta hiljade vojnika u stanju borbene gotovosti, kao i avione i sisteme S-400 u Belorusiju, preneo je Rojters. Stoltenberg se posredstvom interneta obratio javnosti iz Brisela na skupu jednog analitičkog centra iz Vašingtona.

    On je takođe kazao da NATO nikada neće javno saopštiti šta bi bio okidač za aktiviranje snaga Alijanse za brzo reagovanje.

  • NATO: “Nismo spremni za kompromis”

    NATO: “Nismo spremni za kompromis”

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg upozorio je da neće biti kompromisa sa Moskvom kada je reč o fundamentalnim principima saveza.

    On je takođe rekao da će Alijansa tokom ove nedelje uputiti pisani odgovor Rusiji u vezi sa zahtevima za garancije bezbednosti u koordinaciji sa Amerikom.

    “Završavamo rad na predlozima NATO, pisanom dokumentu koji ćemo uputi kasnije ove nedelje. Uradićemo to uporedo sa Amerikom”, rekao je Stoltenberg u intervjuu za američku TV stanicu Si-En-En.

    On je istakao da je Alijansa spremna da diskutuje o kontroli naoružanja, razoružanju, transparentnosti vojnih aktivnosti, mehanizmima snižavanja rizika i drugim pitanjima koja se tiču evropske bezbednosti.

    “Ali, nismo spremni za kompromis kada je reč o našim osnovnim principima”, istakao je generalni sekretar NATO.

    Podsetimo, politika “otvorenih vrata” jedan je od tih fundamentalnih principa Alijanse, a s druge strane dalje neširenje saveza na Istok ključni je zahtev Rusije.

    Stoltenberg je rekao i da Alijansa neće razmeštati snage u Ukrajini.

    “Borbene jedinice NATO neće biti raspoređene u Ukrajini”, rekao je on.

    U Briselu je 11. januara održan sastanak Saveta Rusija-NATO. Sastanak je usledio nakon razgovora o bezbednosnim garancijama između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, održanih 9-10. januara u Ženevi a pre konsultacija na bečkoj platformi Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.

    Povod za razgovore je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru.

    Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.

  • Biće žestok odgovor

    Biće žestok odgovor

    Američki predsednik Džozef Bajden, evropski lideri i NATO jednoglasno su u ponedeljak na onlajn sastanku upozorili Moskvu zbog eventualnog napada na Ukrajinu.

    Eventualni napad Rusije na Ukrajinu izazvaće žestok odgovor, saopštio je sinoć generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

    “Saglasili smo se da će bilo kakva nova agresija Rusije protiv Ukrajine imati ozbiljne posledice”, naveo je Stoltenberg na Tviteru posle onlajn sastanka sa Bajdenom i liderima Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Velike Britanije i EU, prenosi Rojters.

    Iz kabineta predsednika Francuske Emanuela Makrona saopšteno je da je za deeskalaciju tenzija sa Rusijom oko Ukrajine potrebno “jako i kredibilno” upozorenje, ali i unapređenje dijaloga sa Moskvom.

    Makron će, kako je najavljeno, “narednih dana”, razgovarati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i ukrajinskim kolegom Zelenskim.

    Poljski predsednik Andžej Duda istakao je da je NATO ujedinjen u solidarnosti sa Ukrajinom.

    Lideri su se dogovorili da u slučaj ruskog upada u Ukrajinu, saveznici moraju da pruže brz odgovor uključujući paket sankcija, saopšteno je iz kabineta britanskog premijera Borisa Džonsona.

  • Amerika i NATO spremni za nastavak dijaloga sa Moskvom

    Amerika i NATO spremni za nastavak dijaloga sa Moskvom

    SAD i NATO su spremni da nastave recipročni dijalog sa Moskvom, saopštio je Stejt department nakon telefonskog razgovora američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga.

    “SAD i NATO su spremni da se ponovo sastanu sa Rusijom i posvećeni su zalaganju za kontinuiranu diplomatiju i recipročni dijalog”, navodi se u saopštenju portparola Stejt departmenta Neda Prajsa.

    U tekstu se precizira da je telefonski razgovor održan radi diskusije o daljim koracima nakon sastanka Savjeta NATO-Rusija 12. januara, prenio je TASS.

    Rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je 17. decembra nacrt sporazuma o bezbjednosnim garancijama između Rusije i SAD i nacrt sporazuma koji osigurava bezbjednost Rusije i država koje su članice Sjevernoatlantske alijanse.

    Zapad i Kijev u posljednje vrijeme optužuju Rusiju za pripremanje potencijalne “invazije” na Ukrajinu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da su takvi navodi “prazni i neosnovani” i da služe kao izgovor za eskalaciju tenzija.

    On je naglasio da Rusija ne predstavlja prijetnju bilo kome.

  • Završen sastanak Savjeta NATO-Rusija, Stoltenberg: Dijalog težak

    Završen sastanak Savjeta NATO-Rusija, Stoltenberg: Dijalog težak

    Generalni sekretar NATO, Jens Stoltremberg, podržao je politički dijalog sa Moskovom i poručio da je današnji sastanak Savjeta NATO i Rusije, održan u sjedištu Alijanse u Briselu, bio koristan, a da se najviše razgovaralo o tenzijama “u i oko Ukrajine”.

    “Naš dijalog je težak, ali neophodan. NATO saveznici će učiniti sve da nađu politički put naprijed”, poručio je Stoltenberg.

    “Postoje značajne razlike između NATO saveznika i Rusije. Neće biti lako premostiti naše razlike, ali je pozitivan znak da su svi NATO saveznici i Rusija sjeli za isti sto i angažovali se oko suštinskih tema”, rekao je Stoltenberg obraćajući se novinarima nakon pregovora u sjedištu Alijanse.

    Jens Stoltemberg, koji je predsjedavao Savjetom NATO Rusija, kaže da među saveznicima postoji ozbiljna zabrinutost zbog gomilanja ruske vojske na granici sa Ukarajinom.

    On napominje da su članice NATO pozvale Rusiju da odmah deeskalira situaciju i poštuje suvernitet i teritorijali integritet svojih susjeda.

    Kada je riječ o mogućem članstvu Ukrajine u NATO, Stoltenberg kaže da su “vrata NATO otvorena”, a da “svaka nacija imam pravo da bira svoj put”.

    “Samo je na Ukrajini i NATO članicama da odluče o spremnosti Ukrajine za članstvo, a Rusija tu nema pravo veta”, zaključio je Stoltenberg.

    Jens Stoltemberg je naveo da su NATO sveznici tokom sastanka sa ruskim zvaničnicima ponudili rješvanje otvorenih pitanja o kontroli naoružanja, uključujući i ograničenja kada je reč o raketama i nuklearnoj politici.

    On je dodao da Alijansa traži načine kako da poboljša civilne i vojne kanale u kontaktima sa Rusijom, uključujući i mogućnost ponovnog uspostvljanj oficira za vezu u Moskvi i Briselu.

    Alijansa je tokom sastanka u Briselu pozvala Rusju da se uzdrži od svih aktivnosti usmjerenih protiv članica NATO i da poštuje međunarodne zakone i obaveze.

    NATO pozdravlja i bilateralne konsultacije održane između SAD i Rusije kao i sutrašnji sastanak OEBS-a što se u Alijansi vidi kako konstruktivni angažman u bezbjednosnom interesu Evrope. Sastanak Savjeta NATO-Rusija završen je u Briselu poslije četiri sata.

  • Stoltenberg odbacuje mogućnost proširenja vojne organizacije

    Stoltenberg odbacuje mogućnost proširenja vojne organizacije

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg odbacio je danas mogućnost obustave proširenja vojne organizacije, čime bi odgovorio na zabrinutosti Rusije, što je ključni dio zahtjeva ruskog predsjednika Vladimira Putina za smanjenje tenzija.

    “Nećemo kompromis na našim suštinskim principima, uključujući pravo svake države da donosi odluku o svom putu, uključujući vrstu bezbjednosnih sporazuma čiji dio želi da bude”, rekao je Stoltenberg u Briselu nakon vanrednog sastanka šefova diplomatija NATO.

    Američki državni sekretar Entoni Blinken i ostali šefovi diplomatija NATO održali su virtuelni sastanak radi pripreme prvog susreta Savjeta Rusija-NATO nakon duže od dvije godine.

    Sastanak koji se održava sredinom naredne sedmice daće priliku ambasadorima NATO da razgovaraju o bezbjednosnim prijedlozima Moskve.

    Stoltenberg je istakao da je nastavljeno gomilanje ruske vojske na granici sa Ukrajinom zbog čega se nastavlja zabrinutost od moguće invazije na Ukrajinu.

    Rusija negira planove za napad, ali je ruski predsjednik zatražio garancije kojim će biti onemogućeno širenje NATO i razvoj naoružanja. Moskva očekuje odgovor na prijedloge do kraja ovog mjeseca.

  • Rusija dobila odgovor: Nema kompromisa

    Rusija dobila odgovor: Nema kompromisa

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg saopštio je večeras da NATO neće praviti kompromis oko principa prihvatanja bilo koje zemlje u blok.Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da alijansa ni pod kojim okolnostima neće žrtvovati svoj osnovni princip da svaka zemlja može da bira sopstvene odbrambene saveze, prenosi “Blic”.

  • Upozorenje: Ovako se narušava sigurnost BiH

    Upozorenje: Ovako se narušava sigurnost BiH

    NATO je odlučan u namjeri da zemljama Balkana pomogne da sprovedu reforme za dobrobit građana, što nije lak put.

    Zahtijeva stvarnu posvećenost i stvarni napredak u reformama i pomirenju, ali je moguć, što su pokazale Crna Gora i Sjeverna Makedonija, zato pozivam sve lidere u regionu da pokažu svoju posvećenost reformama i pomirenju.
    To je u intervjuu za Pobjedu poručio generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

    • Zapadni Balkan je prešao dug put od sukoba 1990-ih, ali nedavno smo vidjeli porast tenzija, kako na Kosovu, tako i u Bosni i Hercegovini, sa agresivnijom retorikom, zaustavljenim reformama i stranim akterima koji rade na podrivanju napretka, navodi Stoltenberg.

    On dodaje da će NATO nastaviti da promoviše stabilnost, bezbjednost i saradnju u regionu, uključujući i svakodnevni rad naše misije KFOR-a na Kosovu pod mandatom UN-a i naših kancelarija u Sarajevu i Beogradu.

    Naša saradnja sa Evropskom unijom ostaje saradnja od suštinskog značaja i nastavićemo da radimo zajedno na očuvanju stabilnosti i podršci reformama.

    “Svaki pokušaj slabljenja institucija na državnom nivou samo će narušiti sigurnost Bosne i Hercegovine. To će takođe imati negativne posljedice po njenu ekonomiju i regionalnu stabilnost.

    Dakle, potpuno smo posvećeni nastavku podrške svim naporima da se promovišu reforme i da se obezbijedi efikasno funkcionisanje državnih institucija.

    Pozivamo političke lidere da rade konstruktivno i da pokažu političku volju za dobrobit svih u Bosni i Hercegovini u unapređenju evroatlantskih aspiracija, naveo je Stoltenberg, prenose Vijesti.ba.

  • Blinken i Stoltenberg razmatrali NATO pristup Rusiji

    Blinken i Stoltenberg razmatrali NATO pristup Rusiji

    Američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je danas sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, kako bi razmotrili situaciju oko gomilanja ruskih trupa na granicama Ukrajine, saopštio je američki Stejt department.

    “Blinken i Stoltenberg su razgovarali o dvostrukom pristupu NATO Rusiji, uz napomenu da Alijansa ostaje spremna za smislen dijalog sa Rusijom, ali i ujedinjena u odbrani i zaštiti saveznika”, saopštio je danas Stejt department, prenosi Rojters.

    “NATO će nastojati da pokrene ozbiljne razgovore sa Moskvom početkom sljedeće godine kako bi se smanjile tenzije zbog gomilanja ruskih oružanih snaga na granici sa Ukrajinom”, izjavio je danas generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin takođe je danas izrazio nadu u konstruktivne razgovore sa Vašingtonom i Briselom o bezbjednosnim garancijama koje je tražila Rusija, jer, kako je rekao, postoje naznake da je Zapad spreman da sarađuje o tom pitanju.

    “Rusija želi da izbegne sukob sa Ukrajinom i Zapadom”, poručio je danas Putin na tradicionalnoj velikoj godišnjoj konferenciji za novinare, navodi Rojters.

  • Rusija očekuje početak pregovora s NATO-om u januaru: Ovo je najvažnije međunarodno pitanje

    Rusija očekuje početak pregovora s NATO-om u januaru: Ovo je najvažnije međunarodno pitanje

    Ministar vanjskih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je kako se Rusija nada da će u januaru održati bilateralne razgovore s NATO savezom i SAD-om u vezi sigurnosnih garancija koje Moskva zahtijeva od zapadnih zemalja.

    Šef ruske diplomatije je naglasio kako se razgovori moraju održati što prije kako bi se relaksirali odnosi između Rusije i Alijanse.
    “Želimo to da uradimo u januaru. U razgovor će biti uključena i pregovaračka platforma za razgovor o nacrtu sporazuma između Rusije i NATO-a, a koja se tiče sigurnosnih garancija koje smo iznijeli”, rekao je Lavrov.


    Lavrov je takođe pojasnio kako pregovori oko sigurnosnih garancija predstavljaju vjerovatno i najvažnije pitanje u međunarodnim odnosima.

    “Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg redovno daje neadekvatne izjave o odnosima Rusije i NATO-a. Ipak, njemu mandat brzo ističe i priča se da će postati sljedeći guverner Centralne banke Norveške. Guverner centralne banke mora se jasno i precizno pridržavati osnovnih principa poslovanja. Evropska i euroatlantska sigurnost zasniva se na nekoliko principia koji su koordinisani i potpisani na najvišem nivou”, poručio je Lavrov.


    Povodom eventualnog sastanka između Rusije i Zapada govorio je i glasnogovornik ruskog predsjednika Dmitrij Peskov koji je naglasio kako je upravo održavanje ovog sastanka uslov i za održavanje narednog sastanka između američkog predsjednika Bidena i ruskog lidera Vladimira Putina.

    “Prije sljedećeg sastanka lidera SAD-a i Rusije, zapadne zemlje moraju odgovoriti na prijedloge Rusije koji se tiču sigurnosnih garancija”, rekao je Peskov.