VRBAS Media

Oznaka: jens stoltenberg

  • Stoltenberg: Niko ne garantuje Ukrajini članstvo u narednoj deceniji

    Stoltenberg: Niko ne garantuje Ukrajini članstvo u narednoj deceniji

    Ukrajini niko ne može da garantuje da će se pridružiti NATO-u u narednoj deceniji, izjavio je generalni sekretar Alijanse, Jens Stoltenberg.

    On je za “CBS News” rekao da članstvo Ukrajine zavisi od toga da li će pobijediti u sukobu sa Rusijom.

    “Niko nije rekao tačno 10 godina, ali je očigledno da je to veoma ozbiljno pitanje za Ukrajinu, koja je sada zemlja u ratu”, objasnio je Stoltenberg na pitanje zašto se nada da će Kijev biti primljen u NATO do 2034. godine, umjesto u roku od tri godine.

    Stoltenberg je naglasio da je za NATO sada najvažnije da pojača podršku Ukrajini kako bi se osigurala pobjeda Kijeva, prenijeli su ruski mediji.

    “To je preduslov za bilo kakvo članstvo Ukrajine u budućnosti”, dodao je Stoltenberg, navodi “Srna”.

  • Stoltenberg otkrio zašto NATO neće slati trupe u Ukrajinu

    Stoltenberg otkrio zašto NATO neće slati trupe u Ukrajinu

    Severnoatlantska alijansa povećaće podršku Ukrajini, ali neće slati svoje trupe u tu zemlju, da ne bi postala “deo sukoba”, izjavio je danas generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

    “Iako povećavamo podršku Ukrajini da se odbrani, ne planiramo da šaljemo trupe NATO u Ukrajinu niti proširenje NATO kišobrana protivvazdušne odbrane na Ukrajinu. NATO neće postati deo sukoba”, rekao je Stoltenberg u intervjuu za nemački list “Velt am zontag”.

    Prema njegovim rečima, teoretski bi bilo moguće oboriti ruske rakete sa teritorije Poljske ili Rumunije, na primer, uz pomoć baterija Patriot.

    Stoltenberg je dodao da će se na sastanku u Pragu ministri spoljnih poslova NATO pripremati za samit u Vašingtonu, koji će biti održan sredinom jula.

    On je kazao da će se razgovarati i o jačanju podrške Ukrajini.
    “NATO se sprema da odigra mnogo veću ulogu u koordinaciji bezbednosne podrške i obuke za Ukrajinu”, istakao je generalni sekretar NATO.

    On je, takođe, rekao da to zahteva dugoročnu finansijsku posvećenost da bi se podrška postavila na čvršće i jasno predvidljive osnove. S obzirom na sve veće gubitke Ukrajine, Stoltenberg je pozvao zemlje NATO da pruže znatno veću podršku.

    “Još nije kasno da Ukrajina pobedi. Moramo da pošaljemo više oružja i municije u Ukrajinu, uključujući protivvazdušne sisteme i oružje dugog dometa”, istakao je on.

    Istovremeno, rekao je Stoltenberg, saveznici moraju imati planove da popune svoje vojne zalihe i povećaju proizvodnju oružja i municije.

    “Ako Putin nametne svoju volju Ukrajini, neće biti trajne bezbednosti u Evropi i svet će u celini postati nestabilniji. Moramo odvratiti Rusiju od dalje agresije.

    Politika pomirenja prema Putinu neće funkcionisati”, istakao je Stoltenberg.

    Kada je reč o Kini, generalni sekretar NATO je kazao da NATO upozorava Kinu da njena podrška Rusiji u ukrajinskom ratu ugrožava saradnju sa Zapadom.

    “Kina kaže da želi da održi dobre odnose sa Zapadom. Istovremeno, Peking raspiruje rat u Evropi. Ne možete imati oboje”, istakao je Stoltenberg.

    Podrška Kine je od vitalnog značaja za ruski rat u Ukrajini, naveo je Stoltenberg.

    “Postoji jasan porast prodaje mašinskih delova, mikroelektronike i drugih tehnologija koje Moskva koristi za proizvodnju projektila, tenkova i aviona za upotrebu protiv Ukrajine”, rekao je on.

  • Stoltenberg: Povucite zabranu

    Stoltenberg: Povucite zabranu

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je saveznike da povuku zabranu Ukrajini da koristi oružje Alijanse u napadima na vojne ciljeve na teritoriji Ruske Federacije.

    ”Sada kada se vode mnoge borbe u Harkovu, blizu granice, uskraćivanje mogućnosti Ukrajini da koristi ovo oružje protiv legitimnih vojnih ciljeva na ruskoj teritoriji im otežava odbranu”, rekao je on u intervjuu za Ekonomist.

    List navodi da je Stoltenbergova jasna, iako neimenovana, meta bila politika koju vodi predsednik SAD Džozef Bajden, a kojom on određuje ciljeve koje Ukrajina može da napadne američkim naoružanjem.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nekoliko puta je uputio molbe zapadnim saveznicima za dozvolu da koristi donirano oružje na ciljevima unutar Rusije, a naročito nakon napredovanja ruskih trupa u Harkovskoj oblasti.

    Rusija je 10. maja započela ofanzivu u ovom regionu, a Stoltenberg nije učekivao da udar dovede do proboja fronta.
    ”Oni će nastaviti da guraju i nastavljaju da dobijaju neku marginalnu poziciju, i spremni su da plate veoma visoku cenu za ove marginalne dobitke”, zaključio je Stoltenberg .

    Upozorio je da se Ukrajina ipak bori i uputio kritiku na račun evropskih saveznika.

    ”Evropski saveznici su obećali milion artiljerijskih granata. Nismo videli ništa slično tome”, naglasio je Stoltenberg.

    Istakao je da je ovaj potez povećao rizik od eskalacije tenzija, ali je dodao da postoji razlika između slanja oružja i obučavanja i vojnog angažovanja.

    ”Pružamo obuku, pružamo oružje, municiju Ukrajini, ali nećemo biti direktno uključeni sa teritorije NATO u borbene operacije iznad ili u Ukrajini. Dakle, to je druga stvar”, ocenio je Stoltenberg.

  • Alijansa neće slati trupe u Ukrajinu

    Alijansa neće slati trupe u Ukrajinu

    NATO neće slati vojnike u Ukrajinu, izjavio je generalni sekretar Alijanse Јens Stoltenberg.

    On je rekao da Alijansa nema namjeru da bude direktno uključena u sukob u Ukrajini.

    – NATO nema planove u smislu raspoređivanja trupa u Ukrajini – naveo je Stoltenberg za list Republika.

    On je istakao da Ukrajinci nisu tražili od Alijanse da pošalje vojnike, već dodatnu podršku u smislu artiljerije i municije.

  • Rusi pokreću talase udara; Stoltenberg: Kijev mora sam da obezbedi vojnike

    Rusi pokreću talase udara; Stoltenberg: Kijev mora sam da obezbedi vojnike

    Iz Američkog kongresa stižu ohrabrujuće poruke pred predstojeće glasanje o paketu pomoći za Ukrajinu u vrednosti od 61 milijarde dolara, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

    Bivši norveški premijer je rekao da su Ukrajini neophodne trupe i oružje, i dok NATO može da doprinese povećanju vojne opreme, Kijev mora sam da obezbedi vojnike, podsetivši na nedavno donet ukrajinski zakon o pooštravanju sistema mobilizacije.

    On je najavio da će sutra u Briselu biti održan sastanak saveta NATO–Ukrajina, na kojem će učestvovati i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

    ‘Razgovarao sam juče sa Zelenskim i on nas je zamolio za sastanak. Rusi vrše pritisak na čitavu liniju fronta i pokreću talase vazdušnih udara na gradove, infrastrukturu i vojsku, ali postoje važni znaci ohrabrenja koji dolaze iz zemalja članica NATO-a”, naglasio je Stoltenberg.

    Generalni sekretar je podsetio na podršku koju je Ukrajina nedavno dobila od Danske, Holandije i Nemačke i istakao da ”je institucionalizovaniji i snažniji okvir za podršku Ukrajini“, prenosi italijanska agencija Nova.
    ”NATO sarađuje sa nekoliko savezničkih zemalja na mogućnosti slanja još raketnih baterija patriot u Ukrajinu. Želeo bih da istaknem da su ove baterije ključne jer su naprednije. One mogu da obaraju napredne balističke rakete, a posebno ruske hipersonične rakete. Zato su patrioti važni, kao i drugi sistemi kao što su nasams, amraam i samp-T“, zaključio je Stoltenberg. NATO nema nikakve informacije o mogućim pretnjama iz Rusije zemljama članicama Alijanse, dodao je generalni sekretar, i napomenuo da cilj NATO-a nije da vodi ratove, već da ih spreči.

  • Stoltenberg predložio petogodišnji paket pomoć Kijevu

    Stoltenberg predložio petogodišnji paket pomoć Kijevu

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg predložio je petogodišnji paket vojne pomoći Ukrajini od 100 milijardi evra, kojim bi Alijansa pružila direktniju podršku Kijevu, potvrdila su petorica neimenovanih diplomata.

    Diplomate navode da će NATO u skladu sa tim planom preuzeti neke obaveze koordinisanja od takozvane Ramštajn grupe koju predvode SAD, s ciljem da se zaštiti od bilo kakvog smanjenja američke podrške ukoliko se Donald Tramp vrati u Bijelu kuću, prenosi Srna.

    Očekuje se da će se o ovom prijedlogu razgovarati na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a da bi se stekli uslovi da ovaj paket pomoći bude usvojen tokom samita Alijanse koji se održava u julu u Vašingtonu.

    Do sada se NATO kao organizacija ograničavao na nesmrtonosnu pomoć Ukrajini zbog bojazni da bi direktnija uloga mogla da izazove eskalaciju tenzija sa Rusijom. Većina njenih članica snabdijeva Ukrajinu oružjem na bilateralnoj osnovi.

  • Stoltenberg: Praktična saradnja i dijalog sa BiH i Srbijom

    Stoltenberg: Praktična saradnja i dijalog sa BiH i Srbijom

    NATO je sa BiH nastavio snažan politički dijalog i praktičnu saradnju, dok sa Srbijom održava politički dijalog na visokom nivou u cilju rješavanja pitanja od ključnog značaja za regionalnu bezbjednost, poručio je u svom godišnjem izvještaju za 2023. godinu generalni sekretar Alijanse Јens Stoltenberg.

    U izvještaju se navodi da NATO nastavlja partnersku saradnju sa Vojnom kancelarijom Alijanse za vezu u Beogradu koja pruža podršku aktivnostima Srbije u okviru programa “Partnerstvo za mir”.

    Stoltenberg je podsjetio i da je u novembru posjetio BiH, Srbiju i štab takozvanih kosovskih bezbjednosnih snaga, kao i da je održao zajedničku sjednicu sa regionalnim liderima saveznika u Sjevernoj Makedoniji.

    Prema njegovim riječima, posjeta je prenijela snažan signal trajne posvećenosti NATO-a miru i stabilnosti na Balkanu, u pozadini složenog regionalnog i globalnog bezbjednosnog okruženja.

    Stoltenberg se u dijelovima izveštaja, koji se odnose na rad Kfora i angažman i saradnju Alijanse na Balkanu, osvrnuo na dijalog Beograda i Prištine, koji se vodi uz posredovanje EU, navodeći da on predstavlja glavnu platformu za pronalaženje rješenja.

    • NATO ostaje posvećen podršci dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Dijalog je glavna platforma za pronalaženje rješenja kojim se poštuju prava svih zajednica i gradi trajni mir, te koje koristi bezbjednosti na Kosovu i stabilnosti širom regiona – poručio je Stoltenberg.

    Prema njegovim riječima, misija Kfora predvođena Alijansom treba da doprinese održavanju bezbjednog okruženja i slobode kretanja za sve zajednice na Kosovu i Metohihi, u skladu sa Rezolucijom 1244 Savjeta bezbednosti UN iz 1999. godine.

    U Stoltenbergovom izvještaju ističe se i da su snage Kfora, od kada su dobile mandat po Rezoluciji 1244, nastavile rad kako bi pomogle u održavanju bezbjednog i sigurnog okruženja za sve zajednice na Kosmetu i slobode kretanja, u bliskoj saradnji sa EU, UN i drugim međunarodnim akterima.

    Stoltenberg je naveo i to da su NATO snage na Kosovu i Metohiji u prošloj godini odigrale ključnu ulogu u obezbjeđivanju stabilnosti, usljed pojačanih tenzija i povećane nestabilnosti na sjeveru pokrajine.

    • Poslije nasilja u maju i septembru, saveznici su rasporedili oko hiljadu rezervnih snaga u misiju, obezbijedivši najveće pojačanje u deceniji – naveo je Stoltenberg, uz napomenu da je to omogućilo Kforu da utrostruči broj patrola i učetvorostruči prisustvo na sjeveru Kosova i Metohije.

    U izvještaju se napominje da je 27 saveznika i partnera obezbijedilo od 31. decembra približno 4.700 vojnika misiji, uključujući raspoređeni rezervni sastav.

    Stoltenberg je naveo da su NATO snage na Kosovu i Metohiji, uprkos povećanim tenzijama, nastavile da se angažuju sa svim zajednicama da pomognu u održavanju bezbjednog okruženja.

    On je napomenuo i da je NATO nastavio da obezbjeđuje podršku za izgradnju kapaciteta bezbjednosnih organizacija na Kosovu i Metohiji, preko savjetodavnog i tima za vezu Alijanse, civilnog i vojnog tima od oko 40 pripadnika osoblja iz 13 zemalja, javila je agencija RT Balkan.

    • Tim je u prošloj godini ponudio savjete i pomoć u oblastima kao što su medicinska podrška, logistika, nabavke, izvršenje budžeta i ljudsko upravljanje resursima – naveo je Stoltenberg.
  • Stoltenberg: Ako jedna članica pošalje vojsku u Ukrajinu, NATO će postati strana u sukobu

    Stoltenberg: Ako jedna članica pošalje vojsku u Ukrajinu, NATO će postati strana u sukobu

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da Alijansa ne planira da šalje vojsku u Ukrajinu i upozorio da bi u slučaju da bilo koja članica individualno pošalje trupe, Sjevernoatlantski savez postao strana u sukobu.

    On je u intervjuu za Rojters ponovio stav da Alijansa ne treba da šalje vojsku u Ukrajinu, nakon što je ranije odbacio izjavu predsjednika Francuske Emanuela Makrona da postoji takva mogućnost.

    “NATO ne planira da šalje vojsku u Ukrajinu i nije strana u sukobu kao ni njegove članice”, naglasio je Stoltenberg.

    Stoltenberg je pojasnio da bi eventualna individualna odluka bilo koje članice da pošalje vojsku u Ukrajinu uticala na cijelu Alijansu, pošto su sve članice vezane kolektivnim odbrambenim sporazumom, prenijela je “Raša tudej”.

    “Mislim da je važno da se konsultujemo i da imamo zajednički pristup tim važnim pitanjima, jer se tiču svih nas”, naveo je Stoltenberg.

    Moskva je upozorila da bi prisustvo NATO snaga u Ukrajini vjerovatno dovelo do neizbježnog direktnog sukoba Rusije i Alijanse

  • Stoltenberg očekuje Ukrajinu u NATO

    Stoltenberg očekuje Ukrajinu u NATO

    Na drugu godišnjicu početka ruske invazije na Ukrajinu, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izrazio je uverenje da budućnost Ukrajine leži u ovom savezu.

    Moskva je pokrenula ovaj rat sa ciljem da “zatvori vrata NATO-a Ukrajini, uskrativši joj pravo da izabere sopstveni put”, rekao je Jens Stoltenberg u video poruci.

    “Ali dešava se upravo suprotno: Ukrajina je bliža NATO-u nego ikad”, naglasio je on. “Ukrajina će ući u NATO. Nije pitanje da li, već kada”, rekao je on.

    Ruske snage su pokrenule sveobuhvatnu invaziju na susednu zemlju u ranim jutarnjim satima 24. februara 2022.

    “Dok vas pripremamo za taj dan, NATO će nastaviti da stoji uz Ukrajinu. Za vašu i našu bezbednost”, rekao je Stoltenberg. On je situaciju na liniji fronta opisao kao “izuzetno ozbiljnu” i rekao da “nema naznaka” da se ruski predsednik Vladimir Putin sprema za mir.

    “Ali ne smemo da gubimo nadu. Ukrajina je više puta demonstrirala svoje izvanredne sposobnosti i žestoku odlučnost”, rekao je on, hvaleći ukrajinske snage. “Vratili ste polovinu teritorije koju je Rusija zauzela. Isterali ste Rusiju iz velikih delova Crnog mora. I naneli velike gubitke ruskim snagama. On je rekao da su zemlje NATO-a do sada Kijevu pružile pomoć u milijardama dolara, uključujući “artiljerijsku municiju, protivvazdušnu odbranu i topovske brodove… opremu i rezervne delove za F-16, dronove i opremu za deminiranje”.

    On je dodao i da je veća podrška za Ukrajinu već na putu.

  • “Situacija na frontu izuzetno teška”

    “Situacija na frontu izuzetno teška”

    Povlačenje ukrajinske vojske iz Avdejevke pokazuje da je situacija na frontu izuzetno teška, rekao je danas generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

    Stoltenberg ističe da NATO nastavlja da podržava Ukrajinu.

    “Ukrajinsko povlačenje pokazuje da je situacija na bojnom polju teška, ali su Ukrajinci prevazilazili očekivanja iznova i iznova, a NATO ostaje uz Ukrajinu”, rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare u Briselu, u društvu premijera Gruzije Iraklija Kobahidzea.

    Ovo je prva reakcija NATO zvaničnika nakon što je Ukrajina izgubila Avdejevku, navodi TASS.

    Stoltenberg je, takođe, naglasio da su prethodnih nekoliko dana NATO zemlje najavile nove pakete pomoći Ukrajini vredne milijarde evra, koji obuhvataju protivvazdušnu odbranu, artiljeriju i municiju.