Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da ne želi da gleda kako Izrael balansira između Ukrajine i Rusije, prenosi “Tajms of Izrael”.
Govoreći na konferenciji Njujork tajmsa ukrajinski lider je ukazao da će izabrani premijer Izraela Benjamin Netanjahu morati da se odluči da li želi da održi dobre odnose sa Kijevom ili sa Moskvom.
Rekao je i da Ukrajina i dalje čeka značajniju pomoć od Izraela.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Izraela saopštilo je da su se dogodile dve eksplozije na dve autobuske stanice na ulazu u Jerusalim.
“Najmanje 14 osoba je jutros povređeno u dve eksplozije, koje su u razmaku od 30 minuta ođeknule na dve autobuske stanice u blizini ulaza u Jerusalim”, saopštili su policija i zdavstveni zvaničnici.
Prema navodima policije sumnja se da je reč o napadu Palestinaca, prenosi Rojters.
Dve osobe su u teškom stanju, dodaje Tajms of Izrael.
Do prve eksplozije došlo je u blizini glavnog ulaza u Jerusalim nešto posle sedam sati ujutru po lokalnom vremenu.
U toj eksploziji je povređeno 11 osoba, a povređeni su prebačeni u obližnje bolnice, navode zdravstveni zvaničnici.
Potom je, nešto posle 7.30 časova, ođeknula još jedna eksplozija kod drugog ulaza u Jerusalim.
Prema navodima zdravstvenih zvaničnika, tri osobe su lakše povređene kada ih je pogodio geler.
Mediji prenose da se sumnja da je eksplozije izazvala eksplozivna naprava u torbi.
Policija je navela da je istraga u toku.
Bezbednosne službe tragaju za osumnjičenima.
Rat u Ukrajini sve više postaje dugoročni vojni poligon, a Izrael je jasno stavio do znanja Rusiji da je sledeći korak slanje oružja Ukrajini.
Rat u Ukrajini nudi priliku zapadnim i istočnim kompanijama da ponude oružje zaraćenim stranama preko svojih vlada. Ukrajina dobija oružje sa Zapada, a SAD su najaktivniji snabdevač. Zemlje iz Evrope i zemlje članice NATO-a takođe su aktivno uključene u koridore snabdevanja oružjem.
Rusija, sa druge strane, koja više nema pristup zapadnoj tehnologiji zbog uvedenih sankcija, takođe traži dobavljače oružja. Do sada su poznate isporuke “dum bombi“ iz Severne Koreje i dronova kamikaza iz Irana.
Iran je razlog koji je naterao Izrael da priča o isporuci oružja Ukrajini. Militari Monitoring u svom članku piše o sastanku izraelskog ambasadora u Moskvi Aleksandra Ben Cvija i zamenika šefa ruske diplomatske službe Mihaila Bogdanova.
Izrael je postavio ultimatum Rusiji, ako Moskva ne prestane da kupuje iransko oružje, bilo da se radi o bespilotnim letelicama ili raketama, Jerusalim će ozbiljno razmotriti snabdevanje Kijeva balističkim raketama visoke preciznosti.
O ovom ultimatumu pisali su i izraelski mediji, a o tome se uveliko raspravljalo i na izraelskom TV kanalu Kan-11.
Izvor iz izraelskog Ministarstva spoljnih poslova je takođe govorio na tu temu. Prema njegovim rečima, piše Militari Monitoring, predsednik Saveta bezbednosti Izraela, Ejal Hulata, izdao je isto upozorenje svojim ruskim kolegama.
Izrael pokušava da zadrži diplomatsku neutralnost prema Rusiji i Ukrajini. Zvanično, Jerusalim snabdeva samo humanitarnu pomoć i medicinske potrepštine.
Nezvanično, postoje samo glasine da se izraelsko oružje nalazi u Ukrajini, ali nema potvrđenih informacija ili komentara izraelske vlade, piše bulgarianmilitary.
Bivši izraelski premijer Benjamin Netanjahu, prema rezultatima izlaznih anketa, osvojio je dovoljno podrške na današnim parlamentarnim izborima da bi mogao da se vrati na vlast.
Izlazna anketa Kanala 12 pokazuje da je desničarsko-ortodoksno-pravoslavni blok predvođen Netanjahuom osvojio tijesnu većinu od 61 mjesta u Knesetu koji broji 120 clanova.
Prema toj anketi, koalicija, koju predvodi aktuelni premijer Jair Lapid, osvojila 55 mandata, prenosi Tajms ov Izrael. Slične rezultate pokazuje i anketa izraelskog javnog servisa Kan, prema kojoj je Netanjahuova kaolicija osvojila 62 mjesta u parlamentu, a Lapidova 54.
Pojedinačno, prema toj anketi, Netanjahuov Likud osvojio je 30 mjesta u Knesetu.
Prvi komitet Generalne skupštine Ujedinjenih nacija podržao rezoluciju kojom se Izrael poziva da se riješi svog nuklearnog oružja i nuklearne lokacije stavi pod nadzor Međunarodne agencije za atomsku energiju, piše The Jerusalem Post.
Zemlje članice Generalne skupštine UN-a podržale su rezoluciju sa 152 glasa “za”, dok je pet zemalja bilo protiv.
Bila je to jedna u nizu rezolucija koje Prvi komitet odobrava, prije konačnog glasanja na plenumu Generalne skupštine UN-a.
Pet nacija koje su se usprotivile rezoluciji usvojenoj u petak pod nazivom “rizici od nuklearnog širenja na Bliskom istoku” su: Kanada, Izrael, Mikronezija, Palau i Sjedinjene Američke Države. Još 24 zemlje bile su uzdržane, uključujući članice Evropske unije.
Godišnju rezoluciju koju je Egipat podnio Generalnoj skupštini UN-a u New Yorku sponzorisale su Palestinske vlasti i 19 zemalja uključujući Bahrein, Jordan, Maroko i Ujedinjene Arapske Emirate.
Rezolucija je uglavnom usmjerena na Izrael, za koji se vjeruje da je jedna od samo devet nacija koje posjeduju nuklearno oružje. Izrael nikada nije priznao da ima takvo oružje.
U rezoluciji se navodi da je Izrael jedina zemlja na Bliskom istoku i jedna od rijetkih među 193 zemlje članice UN-a, koja nije potpisala Ugovor o neširenju nuklearnog oružja (NPT).
Izrael se poziva “da pristupi Ugovoru bez daljeg odlaganja, da ne razvija, proizvodi, testira ili na drugi način nabavlja nuklearno oružje, da se odrekne posjedovanja nuklearnog oružja i da sva svoja nesigurna nuklearna postrojenja stavi pod puni opseg zaštitnih mjera Agencije kao važnu mjeru za izgradnju povjerenja među svim državama u regionu i kao korak ka jačanju mira i sigurnosti”.
Predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski kritikovao je neutralnost Izraela tokom ruske invazije na njegovu zemlju, navodeći da je to za rezultat dalo savezništvo Rusije i Irana, koje se manifesovalo kroz isporuku iranskih dronova ruskoj vojsci.
– Takav savez jednostavno ne bi postojao da su vaši političari donijeli ispravnu odluku u to vrijeme. A mi smo je tražili – rekao je Zelenski.
Zelenski smatra kako je izraelska odluka o tome da ne ometa Kremlj 2014. godine tokom ruske aneksije Krima omogućila zbližavanje Rusije i Irana.
Ovaj komentar Zelenskog došao je nekoliko dana prije održavanja parlamentarnih izbora u Izraelu, koji su zakazani za 1. novembar.
Zamenik predsedavajućeg Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da bi izraelske isporuke oružja Kijevu mogle bi da naruše odnose Izraela s Moskvom.
“Čini se da Izrael planira da isporučuje oružje kijevskom režimu. To je veoma nepromišljen korak. On će razrušiti sve međudržavne odnose zemalja”, naveo je Medvedev na Telegramu.
Medvedev je naveo da bi, u slučaju da počne da isporučuje oružje Ukrajini, Izrael takođe mogao da “proglasi herojima (Stepana) Banderu i (Romana) Šuheviča”.
Šuhevič je bio ukrajinski nacionalista, političar i revolucionar, zapovednik Ukrajinske ustaničke armije u Drugom svetskom ratu. Bandera je bio ukrajinski političar i vođa terorističke Organizacije ukrajinskih nacionalista, koji je bio odgovoran za brojne brutalne zločine počinjene nad Poljacima i Rusima, navodi Sputnjik.
Izraelski ministar za dijasporu Nahman Šaj rekao je u nedelju da bi Izrael trebalo da počne da pruža vojnu pomoć Ukrajini, sledeći primer SAD i NATO zemalja, posle pojave informacije o iranskim isporukama balističkih raketa Rusiji.
On je dodao da Izrael od početka specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini isporučuje Kijevu samo humanitarnu pomoć i sredstva za zaštitu radnika u civilnoj službi za vanredne situacije.
Početkom oktobra je ministar inostranih poslova Irana Hosejn Amir Abdolahijan izjavio da Iran nije isporučivao Rusiji naoružanje koje bi se koristilo u Ukrajini, s obzirom na to da “svaka podrška naoružanju jedne strane koja je u sukobu odlaže mogućnost uspostavljanja mira“.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova je izjavila da su temu o tome, da Rusija nabavlja borbene dronove od Irana, veštački plasirali američki mediji.
Nakon što je Izrael izvršio nove zračne napade u blizini Damaska i na međunarodnom aerodromu u Alepu, oglasili su se i sirijski zvaničnici te su poslali upozorenje Izraelu.
Kako prenosi sirijska agencija SANA, izraelski napadi rezultirali su samo materijalnom štetom, a protivzračna odbrana ove države uspjela je oboriti nekoliko izraelskih projektila.
Zbog nove eskalacije nasilja oglasio se i šef sirijske diplomatije Faisal al-Meqdad koji je rekao da Izrael ne može vršiti zračne napade bez da snosi posljedice.
“Sirija neće šutjeti u vezi s ponovljenim izraelskim napadima. Izraelci će prije ili kasnije platiti cijenu za ovo”, rekao je šef diplomatije.
Također, on je naveo kako Izrael s ovakvim ponašanjem dovodi cijeli Bliski istok u opasnost.
“Izrael se igra s vatrom i dovodi regionalnu vojnu i sigurnosnu situaciju u opasnost”, poručio je Al-Meqdad.
Izraelska vojska, ali i zvaničnici ove države, kao ni ranije, nisu komentirali nove zračne udare na Siriju. Ministarstvo odbrane Izraela ranije je priznalo kako su do sada izveli stotine napada na tlu Sirije i to na pozicije onih skupina koje podržavaju Iran.
Također, naveli su kako su meta napada bila i skladišta oružja za koje se vjeruje da je namijenjeno Hezbollahu i drugim proiranskim skupinama na području Bliskog istoka.
Predsednik SAD Džozef Bajden preneo je izraelskom premijeru Jairu Lapidu da Amerika nikada neće dozvoliti Iranu da napravi nuklearno oružje.
To je saopštila Bela kuća.
“Predsednik je tokom razgovora naglasio da je Amerika posvećena da nikada ne dozvoli Iranu da pribavi nuklearno oružje”, saopštila je Bela kuća, preneo je Rojters.
Na zadovoljstvo Izraela, kako ocenjuje Rojters, bivši predsednik SAD Donald Tramp je povukao Ameriku iz nuklearnog sporazuma sa Iranom 2018. godine i uveo oštre sankcije Teheranu, ali je Bajden obećao da će pokušati da oživi dogovor i istovremeno osigura bezbednost Izraela.
Britanska novinska agencija dodaje da je oživljavanje nuklearnog sporazuma iz 2015. godine delovalo kao gotova stvar u martu, ali u direktnom razgovoru između Teherana i Vašintona došlo je do nesporazuma oko nekoliko pitanja, među kojima je i insistiranje Teherana da Međunarodna agencija za atmosku energiju (IAEA) ne ispituje tragove uranijuma pronađene na tri neprijavljena mesta na kojima uranijum ne bi trebalo da se nalazi.
Ministar odbrane Izraela Benny Gantz poručio je američkom savjetniku za nacionalnu sigurnost Jakeu Sullivanu da Sjedinjene Američke Države trebaju imati kao opciju i napad na Iran, čak i ako s ovom državom bude postignut sporazum o nuklearnom oružju.
Susret dvojice visokih zvaničnika desio se jučer, 26. augusta, u Washingtonu. Gantz je izjavio da će njegova zemlja zadržati, kako je izjavio, pravo na operativnu slobodu, i ako se postigne sporazum. Izvor lista Jerusalem Post iz Ministarstva odbrane Izraela je kazao da su Amerikanci pozitivno reagirali na Gantzovu konstataciju.
Prema ovom izvoru, Gantz i Sullivan su razgovarali o potrebi nastavka izraelsko-američkih aktivnosti protiv Irana, kao dijela globalnog napora da se Iran onemogući u razvoju nuklearnog oružja.
“Ovaj sporazum nije mirovni sporazum”, naveo je spomenuti izvor.
Međutim, Gantzovi savjetnici smatraju da je bila pogrešna odluka bivšeg predsjednika SAD-a Donalda Trumpa da se njegova zemlja povuče iz sporazuma s Iranom, a koji je potpisan 2015. Ministar odbrane Izraela je poručio Sullivanu da se protivi novom, predloženom sporazumu te da između Izraela i SAD-a postoje nesuglasice po ovom pitanju. No, ocijenio je da između ove dvije države postoji snažan savez i da je legitimno da nesuglasice postoje.
Gantz je naglasio da je predloženi sporazum daleko od toga da je u korist nacionalne sigurnosti njegove zemlje. Kako piše Jerusalem Post, Izrael je posebno zabrinut zbog dva pitanja.
Jedno je pitanje klauzule koja se odnosi na to kada će Irancima biti dozvoljeno da aktiviraju centrifuge u nuklearnim postrojenjima, a drugo pitanje jesu stotine milijardi dolara koje bi Iran mogao dobiti nakon povlačenja sankcija. U Izraelu strahuju da bi Teheran taj novac mogao iskoristiti za finansiranje terorista.
Ono što je zanimljivo, kako kazuje spomenuti izvor, jeste što pojedine zemlje na Bliskom istoku traže od Izraela da iskoristi uticaj na SAD po pitanju ovog sporazuma.