Oznaka: ivan stoilković

Svaka odluka o ulasku u vlast donosi se na osnovu određene konstelacije odnosa. U momentima kada je bilo reči o tome, konstelacija odnosa nam nije bila naklonjena, sve je išlo protiv nas i naših interesa. Partija bivših komunista, SDSM se postavila veoma neprincipijelno po pitanju odnosa prema srpskom narodu i Srbije u celini, iako je preuzela vlast pod sumnjivim, neregularnim uslovima.

Prilkom preuzimanja vlasti prekršen je i princip utvrđene političke stabilnost tzv. majskim sporazumom čiji je garant bila EU, odnosno pobednik u makedonskom bloku pravi većinu sa pobednikom u albanskom bloku. Tu je bila i najava povratka politike iz devedesetih, odnosno Srbi i Srbija će ponovo, iako sasvim nedužni, biti glavni krivci i žrtve zbog unutrašnjih potreba makedonskih vlasti izazvanim pre svega politikom promene imena i realizacijom Tiranske platforme. Jednostavno, javnost je ponovo zasrašivana Srbima i Srbijom, a u međuvremenu se tražio prostor da se faktorizuje albanski faktor. U takvoj situaciji nama je bila namenjena uloga smokvinog lista jedne takve nakaradne politike.

Tako su Albanci od običnih partnera u vlasti postali poslali dominantni kreator makedonske politike i sa 25 posto stanovništva preuzeli većinske akcije i postali političke gazde i kontrolor više od polovine državnih resursa i po horizontali i po vertikali.

Nismo hteli i nismo smeli, a nismo ni mogli da učestvujemo u tom procesu gde su Srbi i Srbija ponovo bili anatemisani kao neprijatelji Makedonije i makedonskog naroda. I normalno povukli smo se u opoziciju! Sve što se kasnije događalo samo je potvrdilo ove činjenice i dokazalo da smo napravili pametan izbor. U međuvremenu, tradicionalno, mnogo pretnji, pokušaja ucenjivanja, potkupljivalja i višekratni napad na sedište partije…simptomatično je da počinioci nisu nikada otkriveni, iako je sedište partije na sto metara od Sobranja Makedonije.

Desilo se sve ono što smo predviđali da će se desiti, promenjeno je ime i stvorena je jezička federacija. Nismo imali moralno pravo da radimo protiv sebe, da učestvujemo u uništenju države i onoga što je suštinsko, identitetsko za za makedonski narod, a samim tim i pretvaranju Makedonije od građanske, multietničke u dvonacionalnu državu, od čega nas deli samo jedan mali korak.

Stvari su se promenile?

–Sada za makedonsku vlast, Srbija više nije glavni, vrhovni neprijatelj, bar javno, iako se tajno događa mali milion u najmanju ruku neprijateljakih aktivnosti.

Bivši komunisti, iako su se kleli u dobre odnose i dobru saradnjuniti jednom na niti jedan način nisu odgovorili na korektnu, konstruktivnu inicijativu Srbije za uspostavljanje što boljih odnosa, pričam o vakcinama, požarima, hrani, energiji…Srbija i predsednik Vučić bez obzira na sve zadržali su stav da su Makedonija i makedonski narod prijatelji Srbije i srpskog naroda i nikada ničim nije ugrozila takav pristup prema Makedoniji i makedonskim narodom.

Šta to rade bivši komunisti i makedonska Vlada da ugroze taj i takav odnos?

-Dobrim i korektnim odnosom i ponašanjem Srbija je oduzela glavni instrument makedonskim političarima za javni atak usmeren na srpski narod i Srbiju. Javnost je počela negativno da reagije na takve istupe. Više je od očigledno da im je taj instrument oduzet. Osim Pendarovskog, koji povremeno ima nekontrolisane izlive, nisam baš siguran odakle dolaze, dali iz glave ili…

E sada bez tog instrumenta glupo je sprovoditi politiku na kojoj ste porasli i izdigli se kao političari, jer javnost to ne prihvata, pa to sprovodite idpod žita, kako kažemo mi. Zadnji primer je mladi milioner sa nedefinisanim nacionalnim poreklom Darko Kaevski, šef parlamentarne delegacije i Parlamentarnoj skupštini Savete Evrope.

Ovakve aktivnosti „ispod žita“ mogu izazvati pogoršanje odnosa između Makedonije i Srbije? U jednom trenutku i Vučić može sebi reći, ok dovoljno sam uradio…

– Mislim da se opredeljenje predsednika Vučića i Srbije za jednu sasvim novu politiku, najbolje može videti u ponašanju i pristupu pre svega u regionalnim, a i širim međunarodno političkim odnosima.

Vidim i osećam da makedonska politička elita nije dobro razumela i primila na znanje novu srpsku politiku, koja pre svega preferira dijalog i saradnju. To je Otvoreni Balkan, rešenje dugogodišnjeg spora među crkvama i niza drugih stvari. Na žalost kod nas u Makedoniji nije adekvatno prihvaćen novi pristup koji se pre svega vidi na pitanju Kosova i Metohije i prosto je neverovatno da makedonska politika i duboka država nisu anticipirali na adekvatan način promenu u srpskoj politici. I zato kada ne mogu javno – praviće tajno.

Darko Kaevski je eklatantan primer. Ili u prevodu: svoje meѓunarodno političko delovanje ćete prilagođavati Albancima, a za Srbiju…pa tu nema ni mrvica.

Drugi put pominjete Darka Kaevskog i njegovoto lobiranje sa ciljem da se proglasi ništavnim izveštaj Dika Martija o Žutoj kući u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope, mislite li tu na vazalski odnos SDSM, bivših komunista prema Demokratskoj uniji Albanaca koju vodi Ali Ahmeti i njihovih prijatelja u regionu?

– Recite mi jedan potez od strane ove makedonske vlasti koji je bio dobronameran prema Srbiji i srpskom narodu, neko dobro delo, potez koji bi bio rezultat dobre volje prema Srbiji. Dajte mi samo jedan primer i evo odmah povlačim sve izgovorene reči.

Sa velikom žrtvom i velikim ustupcima , Makedonija je postala NATO članica, a seda se za početak pregovora sa EU traže ustupci, ponovo na štetu makedonskim nacionalnim i državnim interesima i interesima manjih zajednica. I tako pravoproporcionalno sa pozivanjem na više interese, rastu kriminal i korupcija, a upravo su oni merilo uspeha vlasti.

– Nama se iza priče o višim interesima događaju mnogo krupne stvari. Viši interesi su postali sinonim za dalje rastakanje države.

Ohridskiot dogovorom uništen je nasleđeni nou-hau i administracija bivše velike države. Uništen je unitarni karakter države, Makedonija je već jezička federacija.

Sa pričom da treba realizovati duh Ohridskog ugovora – go prekršen je Ohridski sporazum, postali smo dvonacionalna država. Sve ono što nam se serviralo kao viši interes, po pravilu je rušilo delove državne strukture.

Sada se traže ustavne promene. One suštinski u tehničkom smisli reči ne znače ništa, unošenje Bugara u makedonski ustav je možda manji problem, ali je kontekst ozbiljniji, takođe i njegova pozadina koja suštinski briše Makedonce sa etničke karte sveta.

U nekoliko navrata pod izgovorom, viši interesi, prekršen je Ohridski sporazum. Makedonija nije više ramkovna, nego mnogo više postramkovna, odnosno mnofo više dvonacionalna, nego multietnička država. Tako je u praksi, a praksa usmerava i uređuje i druge odnose u državi.

Da se vratimo suštini, manje zajednice, pa i naša, prve su žrtve ove priče. Priča o višim interesima uvek se pretvori u nešto loše po nas. Kakva je to žrtva kada uslovi za običan, normalan život postaju sve gori i gori. O državi koja se polako rastače i da ne govorimo.

Stvari se kreću pravoproporcionalno, koliko god se žrtvujete za više interese, životni uslovi postaju sve ružniji i ružniji, a države je sve manje i manje.

Kako normalizovati stvari? Vanrednim izborima, drugom vladom? Plasiraju se i teze o jedinstvu makedonskih političkih partija?

– Izbori su normalna stvar. Još niko nije izmislio bolji način za razrešenje društvenih protivrečnosti od izbora. Kada ga izmisle valjda će nam to saopštiti. Što se tiče konsolidacije makedonskog društva viz a vi zabrinjavajućeg nastupa albanskih političkih partija kojima je više nego dozvoljeno da pokazuju maksimum jedinstva, makedonskim partijama to isto, kao da je zabranjeno.

Treba ozbiljno razmišljati o tome, možda je to način da se pronađe kompromis o funkcionisanju dve najveće zajednice, Makedonaca kao većine, pa Albanaca i na kraju nas pripadnika manjih zajednica. Očigledno je da se tu stalno produkuje stanje rata među makedonskim partijama, umesto da se produkuje stanje dijaloga i saradnje. Kako je moguće da se tako grubi previdi događaju, bez obzira na činjenicu da sistem implicira saradnju.

Bilo je u prošlosti pokušaja, Makedonija je imala nekoliko mogućnosti da sebe gradi kao normalno društvo i uvek su zbog viših interesa svi ti otvoreni pravci – bili porušeni pa se danas došlo u stanje u kojoj je makedonska država samo „slovo na papiru“ i ništa drugo.
Kakva je Vaša saradnja sa VMRO-DPMNE? Dali ste zadovoljni od stanja u opozicionoj koaliciji?

–Mislim da je dobro ostati principijelan i istrajan u zauzetim političkim pozicijama. Jedna od većih grešaka i zabluda makedonske politike je praktikovanje političkog akrobatizma, kupovina poslanika, transfer pod sumnjivim okolnostima… Promocija ovih vrednosti u političkom životu suštinska je degradacija sistema vrednosti.

Nismo hteli da budemo deo takve realnosti, hteli smo da zadržimo naša generalna politička uverenja i ona su nam u određenom trenutku bila mnogo više, nego važna. Iako moram priznati da je veoma teško biti opozicija, pogotovo to važi za manje partije kao što je naša. Ali sve ono što smo žrtvovali u proteklom vremenu, evo danas, a nadam se i u bliskoj budućnosti vratiće se na najbolje mogući način. Nadam se da će građani prepoznati, ko je ko i šta je šta na makedonskoj političkoj sceni.

Slažem se sa Vama da je sistem ruiniran, šta ćemo sa korupcijom?

–Ne može sistem biti korumpiran, a samo da su političari i sudstvo na udaru. Šta je sa medijima pod njihovom kontrolom? Država se korumpira u celini, a ne u delovima. Korupcija nije samo pitanje prakse, nego i pitanje ambijenta, a ambijent kreira vlast. Pogrešno je misliti da su građani zainteresovani za plaćaju usluge koje im po zakonima pripadaju. Zna se da vlast ili stimulira ili guši korupciju . Potrebno je ozbiljnije zaorati po njivi da bi se korupcija iskorenila.

Ko će zaorati, neće valjda sami sebe loviti?

– Pa kad američka ambasadorka priča o borbi protiv korupcije, ona između ostalog govori o vanrednim parlamentarnim izborima, samo što nema ko da pročita šta nam ona poručuje.

Idemo na regionalna pitanja. Pritisak prema Srbiji raste svakog dana kada je u pitanju rešenje spora između Beograda i Prištine. Kako će se razvijati ovaj proces?

–Rano je govoriti o finalizaciji procesa. Sada je prioritet Zajednica srpskih opština. Nema matematike po kojoj bi Srbija bila ponižena kada je u pitanju ovaj proces i to je jedna novina. U tome se sastoji glavna razlika izmeću onoga što je bilo i onoga što je sada.

Otvoreni Balkan jeste jedno od tih rešenja?

–Otvoreni Balkan je dobar zbog dijaloga koji se otvara. Ako imate veoma različite pozicije, a ne komunicirate, one mogu proizvesti ozbiljne probleme i posledice, ali kada razgovarate, bez obzira na udaljene pozicije stvari teško mogu izaći izvan kontrole.

Za Makedoniju Otvoreni Balkan je idealan, u svakom pogledu, između ostalog i zbog odnosa na liniji dijaloga Seba sa Albancima i obrnuto, a Makedoncima zato što između Srba i Albanaca mogu voditi izvornu politiku i koristiti obe strane za sopstvene interese, kao što je bila Jugoslavija posle Drugog svetskog rata između dva bloka i to verifikovala politikom nesvrstanosti.

Ako Makedonija nastavi sa kretanjem po dosadašnjim, zadatim koordinatama ništa neće uraditi. Mora se hrabrije krenuti u praktikovanju novih politika. Na žalost makedonske vlasti nemaju elementarni politički sens za državnu politiku u interesu njenih građana.

Stvaraju li se uslovi za članstvo BiH u NATO?

-Ne. Daleko je BiH od članstva u NATO.

Po standardima, verovatno ste u pravu, međutim po pritisku i želji međunarodne zajednice nisam baš sigurna. Evo sada se modifikuje EUFOR misija, šalju se dopunske snage.

–Mnogo se stvari promenilo. U ovom trenutku najbitnije je opredeljenje međunarodne zajednice da nema destabilizacije regiona.

Kako vidite budućnost BiH? Kao što je sada, praktično nefunkcionalna konstitucija?

-Ako pričamo o željama, to je jedno, ali realnost je nešto sasvim drugo. Počeću sa Makedonijom pa ćemo polako do BiH. Što se Makedonije tiče, povratak na Ohridski sporazum u punom smislu te reči jesta u ovom trenutku možda najbolja formula za političku i ekonomsku stabilizaciju prilika.

Zašto?

-Zbog toga što je garant Ohridskog sporazuma međunarodna zajednica. Pa se shodno tome lakše obezbeđuje politička stabilnost.

Isto se odnosi i za BiH. Ako se poštuju međunarodni ugovori, ima dovoljno prostora za stabilizaciju političkih prilika, i može se razmišljati o ekonomiji. Slična je bila priča sa Vašingtonskim sporazumom – hajde da pričamo o ekonomiji, da vidimo kako ljudi žive. Nedostaje sve za normalan život, a postoje zahtevi da se rešavaju neka pitanja koja dopunski stvaraju nepoverenje. Penjemo se visoko, a dole rupa u kojoj se tone svakodnevo i nacionalno i ekonomski i svakako.

Ispoštovati meѓunarodne ugovore, to je minimum potreban za stabilizaciju stanja na svim frontovima. Jedino na taj način se svi problemi mogu rešavati, suprotno tome je avanturazam jednostranih rešenja koja će dopunski destabilizovati sve i svakog.

Politički cirkusanti u nekoliko poteza pokušavaju da uvedu Republiku Srpsku u političku i ekonomsku destabilizaciju, izjavio je Ivan Stojilković predsjednik Demokratske partije Srba u Sjevernoj Makedoniji.

Ovo je proces od nekoliko koraka. Prvi je bio proglašavanje izborne pobjede, uprkos činjenici da su znali da su izgubili izbore, želeći da na taj način mobilizuju građane da izađu na ulice i tako pokušaju da se domognu vlasti. To sa ulicom im nije prošlo jer su građani Srpske prepoznali manipulaciju koja se servira – rekao je Stpjilković.

Ističe da se tada ušlo u drugu fazu, a to je generalno znači, da kada ne možete da riješite problem na domaćem terenu onda zovete pomoć.

U ovom slučaju političko Sarajevo i dio međunarodne zajednice i onda to sve prebacite u CIK koja napravi jedan veliki problem, napravi početničku grešku a to je – da donese odluku o prebrojavanju rezultata samo za predsjednika Srpske – dodao je on.

Naglasio je da CIK nema istražna ovlašćenja, nego donosi samo odluke kada su u pitanju povrede materijalnog prava, kada je u pitanju izborni proces.

 Da li sam učestvovao u hibridnim napadima koji utiču na prijateljstvo Skoplja i Sofije? Šta reći na gluposti?

* Nadam se da će dobar vetar iz Srbije naići na dobre reakcije makedonskog državnog rukovodstva, jer se ono ponekad zaboravi i ponaša kao dete sa posebnim potrebama – sedi i čeka da mu drugi završe obaveze

* Srbija daje više od milion evra pripadnicima makedonske zajednice u Srbiji da neguju svoje nacionalne osobenosti, pa podsećam našu ministarku kulture da su srpske NVO ove godine potpuno uskraćene za sredstva koja su potrebna za manifestacije od značaja za srpsku zajednicu u Makedoniji -Udovo, Vidovdan, Kajmakčalan. I za obeležavanje 110 godina od bitke na Zebrnjaku!

---

       LIDER Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji – Ivan Stoilković – upitan u emisiji „Tema dana“skopske TV Sitel može li Hrvatska uslovljavati Srbiju kao što Bugarska povodom EU uslovljava makedoniju, rekao je: „Sve što se dešava Makedoniji, slično je i sa Srbijom, pa ne treba da budemo naivni ni po ovom pitanju“.

       * Da li se poboljšavaju odnosi Skoplja i Beograda?

       Bilateralni odnosi podrazumevaju dve strane, a sa makedonske strane ne postoji ni jedan potez koji bi mogao da se izjednači sa onima koje srpska država ima prema Makedoniji. Nadam se da će dobar vetar iz Srbije naići na dobre reakcije makedonskog državnog rukovodstva, jer se ono ponekad zaboravi i ponaša kao dete sa posebnim potrebama – sedi i čeka da mu drugi završe obaveze. Videćemo koje će poteze povući i povodom međunarodnih odnosa. Imamo Interpol i Unesko, pa da vidimo kako će se makedonska država postaviti. 

 Dok Srbija daje više od milion evra pripadnicima makedonske zajednice u Srbiji da neguju svoje nacionalne osobenosti, podsećam našu ministarku kulture da su srpske NVO ove godine potpuno uskraćene za sredstva koja su potrebna za manifestacije od značaja za srpsku zajednicu u Makedoniji -Udovo, Vidovdan, Kajmakčalan. I za obeležavanje 110 godina od bitke na Zebrnjaku! Gurnućemo prst uoko ministarki, ali neke stvari će morati da se rešavaju. 

       * Da li tu ima zadnjih namera Srbije?

       Makedonija pravi “jedno društvo za sve”, ali pri tom neke stalno zakida i njima čak manipuliše. Zadnja namera je kad se o tome ćuti, a ne kad se otvoreno govori o propustima ministarke, koja je pod baražom makedonskog društva zbog mnogih propusta. 

       * Ovo su ozbiljni zahtevi srpske zajednice!

       Ovo su argumenti. Pozivam ministarku da demantuje ako to nije apsolutna istina. 

       * Da li ste učestvovali u hibridnim napadima koji utiču na prijateljstvo Skoplja i Sofije?

       Šta reći na gluposti?

       Juče je stiglo istraživanje javnog mnjenja, jedne renomirane marketing agencije, koje pokazuje da svaki osmi Makedonac podržava ovo što se dešava. I svaki treći pripadnik nacionalnih zajednica. Kod pripadnika albanske zajednice, na devet ispitanika imamo 2 “protiv” i 7 “za”! Najbolji ruski i kineski botovi su obična budalaština koja će skupo koštati vlast i deo javnosti, jer ovakvim glupostima defokusiraju javnost.

Kakav je vaš stav povodom zahteva opozicije za referendum za promenu Ustava? 

       Da je Vlada imala dvotrećinsku većinu, predsednik Sobranja bi dan posle izveštaja Evropske komisije pokrenuo predlog inicijative za promenu Ustava. Pošto Vlada nema potrebnu većinu, stvari su više nego jasne. Da ne bude zabune, ja sam na strani opozicije i moj stav će ostati jasan do kraja.

       * Ne prihvatate izmene radi unošenja Bugara u Ustav?

       Ovde se ne radi o Bugarima, Hrvatima ili Crnogorcima, već o podmetanju koje treba da konfrontira građane oko nečega što nema veze sa ovim procesom. Ako je moguće da se promeni deo pregovaračkog okvira zbog kojeg je zabrinuta opozicija, lično bih podneo predlog za unošenje Bugara u makedonski Ustav kao čin dobre volje koja otvara puteve saradnje. 

       * Da li je potreban referendum?

       O referendumu se govorilo pre nego što su počeli protesti. Saglasno rezultatima ankete koju sam pomenuo, biće izazov za opoziciju da ne pokuša da to materijalizuje, ne preko uspeha na referendumu, već preko pokazivanja istinske volje makedonskog naroda. Učestvujem u razgovorima i još nije zauzet konačni stav.

       * Bili ste u Novom Sadu na obeležavanju godišnjice Oluje, na poziv predsednika Srbije. Hrvatska ima sasvim drugačiji pogled. Pošto je Bugarskoj bilo dozvoljeno da nam postavlja uslove u kontekstu pridruživanja EU i izgradnje dobrosusedskih odnosa, očekujete li da Hrvatska nametne Srbiji uslov za promenu udžbenika iz istorije po pitanju srpskog tumačenja Oluje? Kako bi Srbija na to odgovorila? 

       Sve što se dešava Makedoniji, slično je i sa Srbijom, pa ne treba da budemo naivni ni po ovom pitanju. Mi nećemo uneti makedonski jezik, zbog zahteva Bugarske. Zato je realno strahovanje javnosti da ćemo zbog procesa pridruživanja izgubiti i druge stvari.

 *  Da napravimo paralelu sa Srbijom: da li mislite da će Srbiji biti dozvoljeno da unese Kosovo u EU? Da li javnost u Makedoniji smatra da će Srbiji dozvoliti da unese Kosovo u EU kao problem?

       Mislim da građani treba da povlače paralele i na osnovu njih da se ponašaju u izgradnji ne samo budućnosti Makedonije nego regiona u celini. 

       * Na Kosovu su se oglasile sirene. Vučić kaže da Kurti vidi samo nasilno rešenje. Da li vi očekujete novo nasilje na Kosovu? 

       Kurti poziva na nasilje da bi proterao preostale Srbe i sad neko treba da sedi i da mu aplaudira “Bravo, majstore”. Ili je Kurti samo pijun u rukama nekih međunarodnih igrača i gura Srbiju do zida. Ne bih tumačio predsednika Srbije, samo ću parafrazirati: šta god oni odlučili, Srbija će pobediti.

       * Da li je moguć mir na Balkanu? 

       U svetu se odvija velika preraspodela moći. Zvecka se oružjem po celom svetu. Prihvatanje mirovnih inicijativa, dijaloga, Otvorenog Balkana kao modela regionalnog povezivanja, možda su inicijative koje bi mogle da nas dovedu do eventualne priče koja će značiti mir na Balkanu. Mir je u korelaciji sa unutrašnjim ubeđenjima i očekivanjima građana, jer samo tako možemo da ostvarimo tekovine života koji živimo.

Komunjare sedamdeset godina se ljigave po Beogradu kako su oni prosrpski orijentisani i najveći prijatelji Srba, a pritom na najperfidniji način desetkuju nas Srbe u Makedoniji u svakom pogledu, svodeći nas na bezglasno slovo dok ispod žita promovišu Albance za ključni faktor u državi na fonu antisrpske histerije, da bi danas hladno, onako mufljuski, preuzeli ulogu novih bugarskih administratora na teritoriji današnje Makedonije!

• Makedonci su u svojoj državi dovedeni u neravnopravni, ponižavajući položaj… Kontrolisani haos u kojem dobija samo jedan, ali to nisu ni Makedonci, ni mi Srbi! Niko nije naivan, svi znamo ko ispod žita ruši makedonski ustav i instrumente za političku stabilnost i međuetnički mir, i državu na najdirektniji način uvodi u dvonacionalnost, isto onako hladno i mufljuski pre svega prema svom narodu, a kamo li prema nama Srbima
• Neka ostane zabeleženo, u ovom dosad neviđenom pokušaju bugarizacije Makedonaca, od predstavnika ovdašnjih nacionalnih zajednica, Albanaca, Turaka, Roma, Bošnjaka i Vlaha, da sam jedino ja – Ivan Stoilković, predstavnik Srba – stao na stranu makedonskog naroda. Tek koliko da se zna ko je na čijoj strani bio i ostao, a ostalo će reći istorija

Medicina je poprilično uznapredovala, pa operacije promene pola polako ali sigurno postaju realnost, čak i kada su čitavi narodi u pitanju.
Ne treba naglašavati da su takve operacije dugoročne ne samo s aspekta njihovog efektivnog trajanja, nego i zbog terapijskog tretmana koji je posle istih potreban da bi imale uspešan efekat.

Ne znam kako drugačije opisati promene koje se poslednjih godina događaju u Makedoniji, odnosno lukavi pokušaj nasilne promene „pola“ celog jednog naroda radi njegovog uterivanja u duhovnu travestiju.

Sudeći po kontrindikacijama, biće ipak da su se „hirurzi“ malo preigrali.

I ništa čudnije od činjenice da operaciju pod prismotrom EU, sprovodi crvena oligarhija, nosioci komunističke vlasti i kasniji upravljači kapitala (koji su brutalno privatizovali) i njihova deca, koja su nasledila ne samo političku vlast nego i isti taj kapital, mnogostruko umnožen za vreme sankcija protiv Srbije.

Šta znači biti komunjara?
Sedamdeset godina se ljigave po Beogradu kako su oni prosrpski orijentisani i najveći prijatelji Srba, a pritom na najperfidniji način desetkuju nas Srbe u Makedoniji u svakom pogledu, svodeći nas na bezglasno slovo dok ispod žita promovišu Albance za ključni faktor u državi na fonu antisrpske histerije, da bi danas hladno, onako mufljuski, preuzeli ulogu novih bugarskih administratora na teritoriji današnje Makedonije?!

Nosilac “bugarsko-francuske štafete” – Ursula fon der Lajen u Sobranju Makedonije

Znači, uspeli su da ponovo, posle osamdeset godina otkad je bugarski fašistički okupator 1941. anektirao teritoriju današnje Makedonije, saglasno Protokolu koji su potpisali sa Bugarskom u funkciji otvaranja pregovora sa EU, preuzmu ulogu bugarskih administratora u sada već Severnoj Makedoniji, kojoj su u međuvremenu Prespanskim ugovorom zakačili odrednicu „Severna“ koju najveći deo Makedonaca smatra sramnom.

Istorija se ponavlja, ali ovog puta kao farsa.
Nisam siguran da postoji bilo šta odvratnije od ovoga što se dogodilo!

Ali, to nije sve!
Dok je trajao fizički deo operacije, Prespanski ugovor, Tiranska platforma i Dogovor o dobrosusedstvu sa Bugarskom, iza zavese su se događali procesi koji mogu da imaju i imaće nesagledive posledice po političku stabilnost države.
Ohridski sporazum, koji je od strane SAD i EU postao zaštićen verbalno, doživljava drastične promene, opet ispod žita.
U tzv. Ohridskom sporazumu postoji nekoliko instrumenata za političku stabilizaciju i međuetničku toleranciju. Prvi je Komitet za odnose među zajednicama koji je bio predviđen kao drugi dom Sobranja, gde bi se razmatrale problematične situacije vezane za očuvanje mira, političke stabilnosti i međuetničke tolerancije. Isti posle dolaska ove vladajuće garniture takoreći i ne postoji, namerno je maknut na margine.
Utvrđena je tzv. Badenterova većina u funkciji zaštite prava zajednica, aludiralo se na odluke koje bi mogle da ugroze identitetska prava Albanaca, da bi sada kada se radi o identitetskim pravima Makedonaca, Makedonci bili preglasani od Albanaca. Tako da je i taj instrument doveden do apsurda. Makedonci su tako u svojoj državi dovedeni u neravnopravni, ponižavajući položaj.
I treći instrument koji je produženje Ohridskog sporazuma, tzv. Majski sporazum koji predviđa koaliciranje pobednika sa pobednikom, misli se na makedonski i albanski politički blok, doživeo je istu sudbinu.
Kontrolisani haos u kojem dobija samo jedan, ali to nisu ni Makedonci, ni mi Srbi!

A Ohridski sporazum je u ono vreme postao deo Ustava.
Možemo li mi Srbi uopšte da uživamo njegove tekovine ako ih aktuelna vlast opstruira, i to namerno?

Niko nije naivan, svi znamo ko ispod žita ruši makedonski ustav i instrumente za političku stabilnost i međuetnički mir, i državu na najdirektniji način uvodi u dvonacionalnost, isto onako hladno i mufljuski pre svega prema svom narodu, a kamo li prema nama Srbima.

I neka ostane zabeleženo, u ovom dosad neviđenom pokušaju bugarizacije Makedonaca, od predstavnika ovdašnjih nacionalnih zajednica, Albanaca, Turaka, Roma, Bošnjaka i Vlaha, da sam jedino ja – Ivan Stoilković, predstavnik Srba – stao na stranu makedonskog naroda.

Mnogo je pitanja, ali nijedan odgovor i nijedno pitanje ne odslikava situaciju u Makedoniji bolje od pitanja koje je novinarka Ana Antevska postavila predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu prilikom njegovog nedavnog boravka u Skoplju: „Gospodine Mišel, zašto je Evropska Unija stala iza primitivnih zahteva Bugarske koja, inače, tvrdi da ne postoji ni makedonski jezik, ni makedonska nacija, dok vi u Evropskoj Uniji vašim građanima omogućavate, između ostalog, da se izjasne čak da li su muškog ili ženskog pola?

Ne budite iznenađeni, a ne znam zašto bi i bili, Ana odgovor od Šarla nije dobila! Što bi se reklo, pobeže čovek kao…

A sve je bilo jasno još na potpisivanju Prespanskog ugovora, posle čega je usledila decidna izjava grčkog Ministarstva spoljnih poslova da, između ostalog, građani Makedonije ne treba ni da sanjaju da će kao Makedonci ući u EU. I upravo na tom talasu je bugarska država upregla sve svoje kapacitete u besomučnoj bugarizaciji bukvalno svega makedonskog, a suštinski – svega onog što su makedonski rodoljubi utemeljili uglavnom u tzv. toliko ocrnjivanom srpskom vremenu, pa su im makedonski komunisti to bestidno ukrali i zatim, u okviru Jugoslavije, to nadograđivali kao svoju tekovinu, surovo se obračunavajući s njima, ali i sa nama Srbima do te mere da je pola veka bila najcrnja jeres deklarisati se kao Srbin u Makedoniji.

Sada je izgleda došlo vreme da najcrnja jeres bude biti Makedonac u Makedoniji, a procesom rukovode makedonski kvislinzi i niko drugi do komunistički miljenici Albanci, koji u svojoj borbi za ostvarenje sveopštih albanskih nacionalnih interesa nemaju milosti ni za Makedonce, a kamo li za nas Srbe ili nekog drugog u Makedoniji. Štaviše, nesrećnim kvislinzima na IĆ, koji su raznim ucenama uvučeni u tu koaliciju, tradicionalno je dozvoljena samo uloga nemuštog glasača na sramotu svog naroda i svoje majčice Srbije, tek koliko da se kaže da, eto, i Srbi učestvuju u donošenju važnih odluka u Makedoniji, a to što iza istih ne stoji srpski narod koga briga.

I šta ćemo sad?
Tadašnje rukovodstvo Makedonije koketno se upustilo u ovaj proces, ne razumevajući ili ne želeći da razume da proces istorijskog revizionizma – koji suštinski obuhvata i budući odnos između Severne Makedonije i Bugarske – ne samo da će značajno uticati na rešenja u procesu pristupnih pregovora, nego i da će otvoriti stare rane i oživeti seni bugarskog fašizma koji današnju makedonsku državu smatra svojom teritorijom, makedonski narod Bugarima, i iste tumači kao romantični deo bugarske istorije, sa svim posledicama koje proizilaze iz takvog pristupa.

Treba li da podsetim na izjavu Zorana Zaeva da su Bugarska i Makedonija bile podeljene za vreme Jugoslavije? Pritom, na Srbe u Makedoniji se i dalje bije iz svih kvislinških i bugarskih oružja.

Pristalice evropskih integracija opravdavaju svaki ustupak Bugarskoj, spinom da će biti dobro za državu ako se makedonski problem unese u EU, valjda ne razumevajući da ovi uslovi onemogućavaju da taj problem ikada pređe prag EU.

Problem makedonskih pristupnih pregovora tretira se na multilateralnim osnovama, jer su bugarski zahtevi postali sastavni deo okvirnih pregovora, odnosno sastavni deo dokumenata EU, pa se kao takav ne tretira kao spor između Makedonije u Bugarske, nego kao spor između EU i Severne Makedonije, što dodatno opterećuje situaciju.

Jednostavno, makedonska diplomatija nije dorasla izazovu sa kojim se suočava država, pa su ušli u proces priprema pristupnih pregovora suprotno svim ustaljenim principima i umesto bilateralnog pristupa dobili su paket.

U proces se ušlo u paketu sa Albanijom. Tek u ovoj fazi se videlo podmetanje, pa sada bez obzira na parlamentarnu većinu, koja je poprilično klimava, proces prihvatanja bugarizacije prolazi bez problema s obzirom na činjenicu da svi pretstavnici albanskih partija svesrdno podržavaju ovaj proces, jer suštinski prihvatanjem tzv. francuskog predloga samo Albanija započinje pregovore sa EU, dok sa Makedonijom to nije slučaj.

Zašto?

Zato što mora prvo da uđe u proces ustavnih promena, da ubaci Bugare u makedonski ustav, formulacija nije poznata, ali s obzirom na komentare – to će najverovatnije biti neki viši status.

Proces ustavnih promena traje pet do šest meseci saglasno makedonskom ustavu, a za njegovu promenu potrebna je dvotrećinska većina koja za parlamentarnu većinu čak i uz pomoć svih albanskih poslanika ostaje nedostižna.

Opozicija ima kontrolni paket za ustavne promene i čini se skoro nemogućim da se u ovom trenutku to promeni.

Još na početku je bilo jasno da će ovakav predlog i ovakvo ponašanje vlasti izazvati buru reakcija. U ovom trenutku dva su moguća pravca razvoja događaja.

Prvi: da vlast formalno prihvati francuski predlog, otvori put pregovora za Albaniju, a bez implementacije na domaćem terenu i dalje ne počne pristupne pregovore i time dodatno razgnevi makedonski narod i poljulja svoju poziciju.

A drugi: da pod masovnim pritiskom javnosti i demonstracija dođe do rušenja makedonske Vlade i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.

Opozicija na krilima ogromnog nezadovoljstva naroda povećava pritisak da se francuski predlog odbije i da se potraži nova šansa u nekim novim razgovorima sa EU.

Vlast, kao i svaka oktroisana vlast, čak ni kao kokoška koja vrti još jedan krug da ne bi ispala „laka”, prihvata diktat, iako zna da joj posle budućih izbora – kad god se oni desili, sledi debakl i proces “pasokizacije” iliti sudbina Demokratske stranke Borisa Tadića.

Zato deluje gotovo neverovatno da vlast, umesto da spušta tenzije, podiže ulog, izaziva i provocira sukobe, tajne službe izazivaju smutu, delovi policije se ponašaju kao drumski razbojnici ili nezainteresovana strana, sve se čini da se narod zaplaši i odustane od protesta, ali sve to izaziva kontraefekat, pa je prisutnost građanstva na ulicama svakog dana sve brojnija.

Pravi odraz raspoloženja javnosti odslikava činjenica da se preko 200 istaknutih javnih ličnosti, akademika, profesora, istoričara, pravnika, pisaca, umetnika, ekonomista i drugih, juče obratilo pismom makedonskom predsedniku iznevši svoje stavove u vezi sa takozvanim francuskim predlogom, dramatičnim pozivom, citiraću jedan deo:

“Stavili ste francusku omču na vrat makedonskom narodu, ultimativnim sporazumom između Makedonije i Bugarske, te vas pozivamo da u ovom politički zlokobnom vremenu na početku 21. veka, ne smete biti akter političkog uništenja makedonskog naroda i države” .

I eto, posle trideset godina nezavisnosti, istorija se vratila na makedonski prostor da nas sve podseti da uvek i svuda, posle svakog istorijski nerealnog, nadrealnog i naduvenog optimizma sledi težak i dug mamurluk…

Ivan Stoilković, politički predstavnik Srba u Makedoniji za Večernje Novosti kaže da je odluka patrijarha Vartolomeja izazvala dvostruke reakcije.

Pojedini slave, jer u odluci carigradskog sinoda vide ključni korak ka sticanju autokefalnosti. S druge strane, pažljivo čitanje odluke Fanara jasno je da je mogućnost da crkva u Makedoniji sačuva sadašnji naziv definitivno odbačena. Mnogi su očekivali tomos o crkvenoj nezavisnosti, koga takođe nema. Umesto toga, patrijarh Vartolomej sadašnju nepriznatu MPC upućuje da svoje administrativne probleme rešava sa “majkom crkvom” – Srpskom patrijaršijom – objašnjava Stoilković.

On podseća i da je i dalje otvoreno pitanje registracije Pravoslavne Ohridske Arhiepiskopije, koja deluje u kanonskom jedinstvu sa SPC, te da i dalje postoji kršenje prava srpskog naroda u Makedoniji.

To je važno pitanje, a godinama nema čak ni malog napretka u rešavanju ovog problema – ističe naš sagovornik.

Predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji i poslanik u makedonskom Sobranju odgovarao je na pitanja popularnog makedonskog portala lokalno.mk :

Poštovani gospodine Popovski, želim da Vam se zahvalim na mogućnosti da, kroz odgovore na Vaša pitanja, iznesem i predstavim makedonskoj javnosti deo svojih razmišljanja. S posebnom pažnjom sam proučio pitanja koja ste mi namenili, i odmah želim da vam ukažem da ista nisu kompatibilna s mojim poznavanjima vojne tematike, tako da ću to prepustiti „slavnim“ kvazi analitičarima, odnosno krvožednim navijačima, inače običnim najamnicima. Budući da nisam vojni analitičar, ne bih mogao da znam da li se stvari odvijaju prema Putinovom ili planu nekog drugog u tom pravcu, ali ono što je sada već vidljivo jeste promena u ponašanju ukrajinskog rukovodstva koje poslednjih dana daje izjave potpuno oprečne od onih pre početka specijalne operacije Ruske Federacije, vidljiva je spremnost da se neki od zahteva ipak prihvate. Kako vreme bude odmicalo biće ih sve više. Iz ovakvog ponašanja mogu se izvući odgovarajući objektivni zaključci.

Što se tiče Srbije, moram još jednom da istaknem da ja nisam advokat ni Srbije, ni Rusije, niti je to moj posao – s obzirom da ove dve države imaju svoje legitimne predstavnike u liku Aleksandra Vučića i Vladimira Vladimiroviča Putina. Ja sam makedonski političar, predsednik političke stranke koja ima svoj program i registrovana je u skladu sa Zakonom o političkim partijama, i ne bih znao da li stav Srbije da zauzme neutralnu stranu u sporu znači razlaz sa Zapadom, iako sam potpuno siguran da se Srbija ponaša veoma dostojanstveno i, prema mišljenju srpskog naroda i građana Srbije, na adekvatan način brani interese srpskog naroda i srpske države.

Inače, mene i nas u stranci pre svega zanima sprovođenje partijskog programa i njegovo dosledno predstavljanje javnosti, za ostalo što se dešava zainteresovani smo prvenstveno s aspekta uticaja istog na život građana i države uopšte. Stoga mi je potpuno neshvatljivo Vaše pitanje kako komentarišem odluku tzv. kosovskih vlasti da počnu pregovore za članstvo u NATO-u, a da me pre toga niste pitali o ključnim uzrocima ruske specijalne operacije u Ukrajini, s obzirom na Deklaraciju usvojenu u našem parlamentu o poštovanju međunarodnog prava. I to ne kako ja tumačim istu, već kako makedonska javnost tumači izjavu predsednika Džaferija, koji je zvanični predstavnik naše države, a koji je odlučno podržao tu bruku. Poštovanje međunarodnog prava par ekcelans, zar ne? Smejurija koja može da završi tragično.

Pitate šta znači to što je Rusija stavila Severnu Makedoniju na listu neprijateljskih zemalja? Kao da ste zaboravili izjave naše ministarke odbrane koja je hladno ponudila naše trupe kao topovsko meso za Ukrajinu, iako ista nije članica NATO-a, niti će to ikada biti. Na stranu što je odluka o slanju oružja u Ukrajinu smešna, s obzirom na kapacitete, ali prećutati to što neko u tvojoj državi otvoreno regrutuje pse rata i ne fali mu ni dlaka s glave, stvarno je degutantno. Zbog toga otvoreno pitam teledirigovanu javnost, koji je stvarni razlog i izgovor brutalne eksplozije pritajene rusofobije i kako se to ležerno promoviše militarizacija društva i države, iako se sve ovo lako može pretvoriti u nuklearnu katastrofu. Stara pogubna praksa, ne želimo da vidimo ništa loše u onome što sami radimo, ali smo uvek spremni da delimo pridike drugima. S kojim mozgom ovo rade nosioci javnih funkcija kod nas – pitanje je svih pitanja, kao i hoće li odgovarati za svoje krajnje neodgovorno ponašanje kojim su državu doveli u veoma neprijatnu situaciju. Ja ne bih bio toliko ležeran posle ovakve odluke Ruske Federacije, što ne znači da neću pomoći da se situacija popravi.

Kad me već pitate o upozorenju Ambasade RF u Skoplju da se dešavanja u našoj zemlji prate, te da li je ugrožena bezbednost naših građana i države, odnosno kako Rusi mogu ovde da efektuiraju svoja upozorenja, odgovor je vrlo jednostavan – posao ove institucije je da prati dešavanja i da zvanične stavove prenosi državi čiji je predstavnik. Zabrinjava odnos medija, a još više cenzura i jednostrani pristup u izveštavanju i histerično antirusko kevtanje, inače klasična diskriminacija ruske kulture i njenih vrhunskuh predstavnika. Ispočetka je bilo „Ne primamo pse i Srbe“, a sada „Ne primamo pse, mačke i Ruse“ – što je u najmanju ruku sramno, iako je sada već očigledno da je ovo suprotno većinskoj volji građana Makedonije.

Vreme će pokazati da li su Makedonci uglavnom proruski raspoloženi, ali već sada je izvesno da je to pre svega rezultat dugogodišnjih nepravdi sa kojima se suočavaju na međunarodnom planu, a još više što su to iživljavanje i sve te nepravde doživeli na sopstvenoj koži. Osećaj poniženosti i sistematskog obezvređivanja učinio je Makedonce osetljivim na nepravde vidljive i iz aviona svima, osim ološu od elite koji bez ikakve odgovornosti upravlja društvom.