VRBAS Media

Oznaka: Iran

  • Pojačanje: Iran se uključuje u rat?

    Pojačanje: Iran se uključuje u rat?

    Institut za proučavanje rata objavio je novu analizu situacije u Ukrajini. Ovog puta su se fokusirali na odnose Irana i Rusije.”Sadašnji i bivši američki zvaničnici potvrdili su Njujork tajmsu da su pripadnici iranskog Korpusa garde islamske revolucije (IRGC) na Krimu koji je okupirao Rusiju kako bi obučili ruske snage u korišćenju iranskih dronova koje su kupili. 12. oktobra, Institut za proučavanje rata je procenio da će svo iransko osoblje u Ukrajini verovatno biti instruktori dronova IRGC-a.

    Njujork tajms je objavio da ostaje nejasno da li iranski treneri sami upravljaju dronovima ili samo uče ruske snage kako da to rade.

    Ruske snage su od sredine septembra usmerile desetine iranskih dronova Shahed-136 protiv civilnih ciljeva u Ukrajini, dajući prednost stvaranju psiholoških efekata terora na ukrajinske civile u odnosu na postizanje opipljivih efekata na bojnom polju“, saopštio je Institut za proučavanje rata.

    Iran šalje više raketa i dronova u Rusiju

    Podsetimo, Iran je obećao da će Rusiji isporučiti rakete zemlja-zemlja i dodatne bespilotne letelice, rekli su Rojtersu dva iranska zvaničnika i dve diplomate.

    Dogovor o oružju postignut je 6. oktobra tokom posete Moskvi iranskog potpredsednika Mohamada Mokbera, dvojice zvaničnika moćne iranske Revolucionarne garde i zvaničnika Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost.

    “Rusi su zatražili više dronova i iranskih balističkih projektila sa poboljšanom preciznošću, posebno od familija projektila Fateh i Zolfaghar“, rekao je jedan iranski diplomata.

    Iran je takođe pristao da pošalje bespilotne letelice Šahed-136, kamikaze, za koje Ukrajinci tvrde da se već koriste u agresiji na njih.

    Fateh-110 i Zolfaghar su rakete malog dometa zemlja-zemlja koje mogu da pogode ciljeve udaljene između 300 i 700 kilometara. Drugi iranski diplomata rekao je da će poslati projektile u roku od deset dana.

    Iranski diplomata koji je razgovarao za Rojters negirao je da takav transfer krši rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 2015. godine.

    “Gde se koriste nije pitanje za prodavca. Nismo stali na stranu u ukrajinskoj krizi kao Zapad. Želimo da se kriza okonča diplomatskim putem”, rekao je diplomata.

    Tenzije između Teherana i Zapada

    Teheran negira da Rusi već koriste iranske dronove Shahed-136, kao i Moskva. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da nemaju informacije o upotrebi iranskog oružja.

    “Koristi se ruska oprema sa ruskom nomenklaturom“, rekao je Peskov i dodao da “sva dalja pitanja treba uputiti Ministarstvu odbrane“.

    Pojava iranskog oružja u napadu na Ukrajinu dodatno će povećati tenzije između Teherana i Zapada.

    Američki Stejt department veruje da su te bespilotne letelice korišćene u napadu na Kijev u ponedeljak, a portparolka Bele kuće Karin Žan Pjer optužila je Teheran da je lagao da nije poslao oružje.

    Jedan evropski diplomata je rekao da su službe njegove zemlje procenile da je Rusiji sve teže da proizvodi oružje zbog sankcija njenoj industriji i da se zbog toga okreće partnerima kao što su Iran i Severna Koreja.

    “Dronovi i projektili su logičan sledeći korak“, rekao je diplomata.

    Ukrajina je u utorak saopštila da bi mogla da prekine diplomatske odnose sa Iranom zbog dronova. Nekoliko članica Evropske unije pozvalo je u ponedeljak na sankcije Iranu zbog slanja dronova.

  • Iran pristaje poslati dodatnu vojnu pomoć Rusiji

    Iran pristaje poslati dodatnu vojnu pomoć Rusiji

    Iran je obećao Rusiji isporučiti projektile zemlja-zemlja, uz još bespilotnih letjelica, rekla su Rojtersu dva visoka iranska dužnosnika i dvojica iranskih diplomata, što je potez koji će vjerovatno razbjesniti Sjedinjene Države i druge zapadne sile.

    Posao je dogovoren 6. oktobra kada su prvi potpredsjednik Irana Mohamad Mokber, dva visoka dužnosnika moćne iranske Revolucionarne garde i član Vrhovnog vijeća nacionalne sigurnosti posjetili Moskvu radi razgovora s Rusijom o isporuci oružja.

    Rojters je citirao iranskog dužnosnika o putovanju u oktobru koji je rekao: “Rusi su tražili više bespilotnih letjelica i onih iranskih balističkih projektila s poboljšanom preciznošću, posebno familiju projektila Fateh i Zolfagar.”

    Iran je u utorak ponovio svoje poricanje prodaje bespilotnih letjelica Rusiji i pozvao na pregovore s Ukrajinom kako bi se “razriješile” optužbe.

    Ali Teheran istovremeno tvrdi da ima puno pravo prodavati oružje u inostranstvu budući da su ograničenja prodaje oružja sadržana u iranskom nuklearnom sporazumu iz 2015. istekla 2020. godine.

    Amerika, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo kažu da bi prodaja projektila bila u suprotnosti s nuklearnim sporazumom.

  • Kremlj: Gađamo ih iranskim dronovima kamikazama? Pojma nemamo

    Kremlj: Gađamo ih iranskim dronovima kamikazama? Pojma nemamo

    Zvanični Kremlj kaže da nema saznanja da ruska vojska u napadima na Ukrajinu koristi iranske bespilotne letelice.

    Iz Kremlja je danas saopšteno da oni nemaju nikakva saznanja o tome da njihove snage koriste doronove “Šahed” u intenzivnim napadima na Ukrajinu, koji traju od kako je pogođen Krimski most.

    Kremlj time demantuje izveštaje Kijeva i zapadnih medija koji danima izveštavaju da su Kijev, ali i mnogi drugi gradovi u Ukrajini bukvalno zasuti iranskim dronovima.

    Društvene mreže, kao i mediji preplavljeni su snimcima za koje se tvrdi da to i dokazuju.

    Takođe, Iran je sada na meti novih sankcija upravo zbog isporuke velike količine tih bespilotnih letelica Rusiji.

  • Istovremeni sukob s Rusijom, Kinom i Iranom, bio bi fatalan po SAD

    SAD bi mogle biti poražene u konfrontaciji sa Rusijom, Iranom i Kinom, ako se sa tim tim zemljama sukobe približno istovremeno, upozorava američka novinska agencija “Blumberg”.
    “Zamislite scenario u kojem za godinu, dvije ili tri svijet počnu da potresaju ratovi od Evrope do Tihog okeana. Ta mogućnost nije tako apsurdna kao što mislite.

    Nikada ranije SAD nisu se suočile sa perspektivom gotovo istovremene vojne konfrontacije na nekoliko strana”, navodi “Blumberg”.

    Kolumnista Hal Brands objašnjava da bi napeta situacija oko Ukrajine, Tajvana i Bliskog istoka mogla da se razvije u globalnu bitku u kojoj će SAD morati da izaberu prioritetni pravac dejstava.

    On samtra da se opasnost od velikog rata širi te da su današnje krize međusobno čvršće povezane nego što se čini.

    “Preopterećena problemima ove veličine, američka država neće moći da odgovori na jedan problem bez razmatranja njegovog uticaja na sposobnost Vašingtona da rješava druga pitanja” – zaključuje Brands za “Blumberg”.

  • Iran pomaže Rusiji?

    Iran pomaže Rusiji?

    Elitne iranske trupe tajno su ušle na liniju fronta kako bi pomogle Rusiji da napadne Ukrajinu, otkrio je Mirror.

    Do 50 stručnjaka iz Korpusa Revolucionarne garde Irana (IRGC) raspoređeno je da obučavaju moskovske snage kako da upravljaju “dronovima kamikaza“.

    Oni su poslati na južni i istočni front sa stotinama dronova Šahed-136. Oni se sumnjiče da su kontrolisali putanju leta i gađali timove bespilotnih letelica Šahed-136 u nekim napadima.

    Ova vest dolazi usred sve veće zabrinutosti u Kremlju da ratna mašina predsednika Vladimira Putina ne radi i da ponestaje projektila. Ukrajinska artiljerija i timovi bespilotnih letelica nedavno su uništili jednu bazu Šahed-136 na jugu Ukrajine, prema izvorima u Kijevu.

    Kako navodi Miror, timovi Korpusa iranske revolucionarne garde stacionirani su u Džankoju na Krimu i Hersonu na jugu, gde je jedan tim IRGC-a već uništen.

    “Najmanje jedan od iranskih timova za obuku nedavno je pogođen i oni se aktivno love”, rekao je jedan ukrajinski vojni izvor.

    “Već neko vreme smo zabrinuti da stručnjaci IRGC-a pomažu Rusiji u njihovim strašnim napadima na civile i oni su naravno meta”, dodaje on.

    Bespilotne letelice Shahed-136 dugačke su oko 3,3 metra, mogu da putuju brzinom od 160 km/h i nose eksplozivnu bojevu glavu koja može biti razorna kada se ispali. Ovi sistemi se mogu nositi na zadnjem delu vozila tako da se mesta lansiranja mogu brzo promeniti.

    Ukrajinske jedinice protivvazdušne odbrane su oborile desetine, ali postoji trka sa vremenom da kijevske trupe dobiju najsavremeniju odbranu Zapada.

  • Borrell pozvao Iran da odmah zaustavi represiju nad demonstrantima

    Borrell pozvao Iran da odmah zaustavi represiju nad demonstrantima

    Šef evropske diplomatije Josep Borrell u petak je zatražio od Irana da prekine s represijom nad demonstrantima i oslobodi one koje je zatočio u posljednjim sedmicama.

    “Razgovarao sam s Amirabdolahianom kako bi mu ponovio jasnu i jedinstvenu poziciju EU: Ljudi u Iranu imaju pravo na mirni protest i da brane temeljna prava”, navodi Borrell u tweetu, misleći na iranskog ministra vanjskih poslova Hosseina Amirabdollahiana, prenosi Reuters.

    Nasilna represija, dodao je, mora se zaustaviti odmah.

    “Demonstranti moraju biti oslobođeni. Pristup internetu i odgovornost su potrebni”, kazao je Borrell.

  • Rusija se okreće Iranu

    Rusija se okreće Iranu

    Zvaničnici Rusije i Irana potpisali su danas ugovore o industriji nafte i gasa u vrijednosti više od 40 milijardi dolara čime se nastavlja saradnje ove dvije države.

    Kako je naveo iranski ministar za naftu Javad Ouji, ugovori s Rusijom uključivat će dva dijela.

    “Potpisali smo memorandum o razumijevanju s Rusijom vrijedan četiri milijarde dolara za razvoj naftnih polja kao i sporazum o izgradnji gasovoda i instalacija za proizvodnju tečnog prirodnog sada u iznosu od 40 milijardi dolara”, rekao je Ouji.

    Također, iz Irana su naveli kako će Rusija započeli razvoj šest naftnih i dva plinska polja koja se nalaze na teritoriji Irana.

    Povodom potpisanog ugovora oglasio se i zamjenik ruskog premijera Aleksandar Novak koji je rekao kako će novi projekti produbiti saradnju dvije države.

    “Još uvijek razrađujemo tehničke detalje ugovora što se odnosi na transport, logistiku, cijene i formiranje tarifa. Očekujemo kako će se na početku ugovori kretati oko pet miliona tona nafte na godišnjem nivou, a gas do 10 milijardi kubnih metara”, rekao je Novak.

  • Haos na ulicama, ima mrtvih

    Haos na ulicama, ima mrtvih

    Najmanje dvoje ljudi je poginulo, a deset je ranjeno u najnovijim demonstracijama u Iranu usmerenim protiv vlade te zemlje, prenosi AP.

    Jedan muškarac je ubijen dok je vozio automobil na glavnoj saobraćajnici u gradu Sanandaj u severnom regionu, u kome većinu čine Kurdi, saopšteno je iz udruženja za ljudska prava Hengav.

    Druga osoba je ubijena, nakon što su snage bezbednosti otvorile vatru kako bi rasterale demonstrante.

    Snage bezbednosti su tom prilikom ranile 10 osoba.

    Učesnici demonstracija uzvikivali su antivladine slogane i simbolično vrteli marame u znak protesta zbog smrti iranske devojke kurdskog porekla Mahse Amini.

    U nekim delovima Irana, trgovci su zatvorili prodavnice kao odgovor na poziv aktivista na opšti štrajk Antivladini protesti u Iranu počeli su prošlog meseca, nakon smrti Amini (22) koju je pritvorila policija za moral, zbog navodnog kršenja pravila nošenja hidžaba.

    Amini je pala u komu nekoliko sati nakon hapšenja i preminula 16. septembra u pritvoru.

  • Albanija prekida diplomatske odnose sa Iranom

    Albanija prekida diplomatske odnose sa Iranom

    Albanija je prekinula diplomatske odnose sa Iranom i naredila službenicima Ambasade Islamske Republike Iran da u naredna 24 časa napuste Tiranu.

    Odnosi dve države godinama su opterećeni prisustvom pripadnika iranskih disidenata u Draču, koji su pre dve godine bili navodna meta Teherana. Sajbernapadi na albanske institucije pokrenulisu novu krizu u odnosima.

    Albanija je, posle duge istrage, optužila Iran da stoji iza serije sajbernapada na javne službe i institucije, nakon čega je premijer Edi Rama saopštio da Tirana prekida diplomatske odnose sa Teheranom i naložio diplomatama iz te države da u naredna 24 časa napuste albansku prestonicu.

    “Vlada je odlučila da okonča diplomatske odnose sa Islamskom Republikom Iran. Odluka na snagu stupa odmah”, rekao je Rama, objašnjavajući da “drastična odluka odgovara težini pretnje koju je predstavljao sajbernapad”.

    Albanske institucije su, sredinom jula, bile meta žestokog sajbernapada posle kojeg su nedelju dana ostale paralisane brojne državne institucije. Nekoliko američkih kompanija koje se bave digitalnom bezbednošću, uključujući i “Mandijant”, sa “priličnom sigurnošću” za krivce su označili iranske hakere, koji su želeli da spreče konferenciju kontroverzne disidentske organizacije Mudžahedin-e Kalk.

    Optužbe su, kako su naveli, bile zasnovane na činjenici da se napad vremenski podudario sa održavanjem konferencije, sadržajem poruka u kojima su hakeri preuzeli odgovornost za napad, te kodovima koji su upotrebljeni da ciljaju korisnike koji govore farsi i arapski jezik.

    Albanija je, pre dve godine, zbog navodnih planova za napad na bazu organizacije Mudžahedin-e Kalk kod Drača, već prognala dvojicu iranskih diplomata, što je ionako loše odnose dve države svelo na najniži mogući nivo.

    Spor Tirane i Teherana počeo je kada je 2011. godine tadašnji premijer Salji Beriša, u želji da udovolji Amerikancima, prihvatio da kod Drača smesti nekoliko stotina pripadnika ove organizacije, koju Iran smatra odgovornim za izdaju i smrt najmanje 12.000 vojnika.

    Odnosi su dodatno zaoštreni krajem januara, kada su pozive na ubistvo iranskog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija emitovale televizije. Nekoliko sati kasnije odgovornost za napad pripisana je hakerima, simpatizerima otpadničke organizacije Mudžahedin-e Kalk (MEK).

    Upad u strogo kontrolisani etar u prvi je plan, posle mnogo godina, izbacio organizaciju čiji su se pripadnici posle niza sukoba sa čelnicima Irana rasuli širom sveta, te glavnu bazu, uz pomoć Amerikanaca, uspostavili u prilično tajanstvenom kompleksu koji je pre desetak godina nikao nedaleko od Drača.

  • Bijela kuća: Ne bi trebalo postojati uslovljavanje u pregovorima o iranskom nuklearnom programu

    Bijela kuća: Ne bi trebalo postojati uslovljavanje u pregovorima o iranskom nuklearnom programu

    Bijela kuća je u petak saopćila kako ne bi trebalo postojati uslovljavanje između ponovne implementacije iranskog nuklearnog sporazuma i provjere da li je Teheran ispunio svoje obaveze prema Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja.

    “Ne bi trebalo biti bilo kakvog uslovljavanja između ponovne implementacije JCPOA i istraga u vezi s pravnim obavezama Irana prema Sporazumu o neširenju”, rekla je novinarima glasnogovornica Bijele kuće Karine Jean-Pierre, pozivajući se na istrage Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u tragove uranijuma pronađene na tri neprijavljena iranska mjesta.

    Iranski ministar vanjskih poslova ranije ove sedmice rekao je da bi UN-ova agencija trebala odustati od svojih “politički motiviranih istraga” o nuklearnom radu Teherana, prenosi Reuters.

    Te istrage, za koje Washington stalno navodi da su odvojena stvar, predstavljaju kamen spoticanja za oživljavanje sporazuma iz 2015. poznatog kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA) prema kojem je Iran smanjio svoj nuklearni program u zamjenu za ublažavanje sankcija SAD-a, UN-a i Evropske unije.