VRBAS Media

Oznaka: Grčka

  • Trese se Sredozemlje?

    Trese se Sredozemlje?

    Turska je zbog rata u Ukrajini postala strateški važnija nego inače. Ankara to sada koristi.

    U sporu oko ostrva u Egejskom moru, Turska se ponaša sve agresivnije prema Grčkoj.

    Cela stvar je zapravo apsurdna. Turska i Grčka su članice NATO-a, alijanse osnovane za odbranu od zajedničkog neprijatelja.

    I pored toga, dve susedne zemlje su često na ivici oružanog sukoba. Koliko se Grci osećaju ugroženo, vidi se iz njihovih izdataka za odbranu: 3,8% BDP-a, najviše od svih članica NATO-a.

    Reč je o sukobljenim interesima dve zemlje oko ostrva u istočnom Mediteranu, o granici na moru i – pravu na eksploataciju nafte ili gasa.

    Turska i Grčka su 1996. godine za dlaku izbegle da uđu u rat zbog malog, nenaseljenog ostrva zvanog Imija.

    A 2020. je eskalirao sukob oko grčkih i turskih zahteva za kontrolom ovih oblasti. Sledeće nedelje bi turski brod trebalo da krene u potragu za prirodnim gasom u spornom regionu, Grci će to verovatno shvatiti kao novu provokaciju.

    I iznova i iznova SAD, kao vodeća sila NATO-a, često uz pomoć generalnog sekretara Severnoatlantskog saveza, uspevaju da spreče otvoreni rat između saveznika.

    Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel je 2020. godine uz podršku Evropske unije imala velike zasluge u procesu pomirenja između dve strane.

    Suverenitet u pitanju
    Sukob se sada ponovo zaoštrava. Ankara dovodi u pitanje suverenitet Grčke nad čitavim nizom ostrva u istočnom Egejskom moru – kao što su Rodos, Lezbos, Samos i Kos – jer je, kako tvrde Turci, Grčka prekršila međunarodne sporazume tako što je tamo stacionirala vojne snage.

    Redovnim letovima turskih borbenih aviona iznad grčkih ostrva, Ankara gotovo svakodnevno pokazuje svoje zahteve.

    Turska se poziva na Ugovor iz Lozane iz 1923. koji je definisao današnju granicu i koji je Grčkoj dao ostrva Lezbos, Hios, Samos i Ikariju posle grčko-turskog rata, ili na Pariski ugovor iz 1947. kojim je Italija posle II. Svetski rat odustao je od grupe ostrva Dodekanez u korist Grčke.

    Ugovori definišu da ova ostrva moraju biti demilitarizovana.

    Atina opravdava prisustvo svojih trupa na ostrvima osećanjem ugroženosti čestih manevara turskih vojnih brodova na zapadnoj turskoj obali – odnosno pravom svake države na samoodbranu.

    “Vlažni snovi ekstremista?”
    Iako je reč o obračunu sa dugom tradicijom, ovog puta posebno su žestoki verbalni incidenti.

    Devlet Bahčeli, šef nacionalističke stranke MHP i koalicioni partner predsednika Erdogana i njegove stranke AKP, pozirao je za fotografiju sa mapom koja prikazuje sva ostrva u istočnom Egeju, koja su prikazana kao turska teritorija – uključujući najveće grčko ostrvo Krit .

    “Vlažni snovi ekstremista ili zvanična turska politika?”, upitao je grčki premijer Kirijakos Micotakis na Tviteru i zatražio zvanično objašnjenje od Ankare.

    Unutrašnjopolitički razlozi dodatno “motivišu” turske političare.

    Naime, sledeće godine u Turskoj se održavaju predsednički i parlamentarni izbori.

    Erdogan i AKP strahuju od značajnog gubitka podrške birača, između ostalog, zbog visoke stope inflacije i loše ekonomske situacije.

    Veruje se da bi spoljnopolitičke smicalice mogle da odvuku pažnju sa problema kod kuće.

    Ali oružjem zveckaju i na grčkoj strani, ali ne od strane članova vlade.

    Tako je na Otvorenoj TV penzionisani viceadmiral Janis Egolfopulos još jednom progovorio o tome kako Turskoj može da se nauči lekcija: “Ako oni (Turska, prim. red.) naprave prvi potez, onda će doživeti nešto što nikada ranije nisu doživeli. “

    Nemačka više nije neutralna?
    Kako je Nemačka pozicionirana u ovom sporu?

    Što se tiče suvereniteta ostrva, ministarka spoljnih poslova Berbok je tokom nedavne posete Grčkoj i Turskoj bila jasna: “Grčka ostrva su grčka teritorija i niko nema pravo da to dovodi u pitanje. Ona nije odgovorila na pitanje o militarizaciji.

    Njen turski kolega Čavušoglu se žalio da Nemačka više nije neutralna po tom pitanju: “Gospođa Merkel je bila. Nemačka je u svoje vreme bila iskreni posrednik. Nemačka politika je bila uravnotežena.”

    A u poslednje vreme, kaže, “nažalost, ta ravnoteža je izgubljena”. Međutim, grčka strana takođe smatra da Nemačka ne tretira uvek Atinu pravedno. Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas oštro je kritikovao nemački izvoz oružja i prodaju podmornica Turskoj.

    Zahvaljujući ovim podmornicama raste opasnost da odnos snaga u Sredozemnom moru postane neuravnotežen.

    Naklonost Vašingtona
    Nemačka ionako igra sporednu ulogu u tom sukobu. I Erdogan i Micotakis prvenstveno pokušavaju da zadobiju naklonost Vašingtona.

    Isprva se činilo da je Micotakis u boljoj poziciji.

    Sredinom maja, održao je govor pred oba doma američkog Kongresa, govorio je o tome da NATO posle Ukrajine ne sme sebi da dozvoli “dodatni izvor nestabilnosti” na svom jugoistočnom krilu.

    Grčki premijer je zatražio od Vašingtona da ne podržava modernizaciju i proširenje turske borbene avijacije uz pomoć aviona F-16.

    Za Erdogana je ta poseta bila bolna, jer je Micotakis uspeo da ubedi SAD da Grčkoj prodaju borbene avione F-35 – odnosno iste one koje Vašington nije želeo da proda Turcima.

    Ali samo nekoliko nedelja kasnije, američki predsednik Džo Bajden obećao je na marginama samita NATO-a u Madridu da će “u potpunosti” podržati modernizaciju turske flote uz pomoć aviona F-16.

    Time je, kako se pretpostavljalo, Bajden želeo da Erdoganu ponudi nešto konkretno za podršku Turske za ulazak Švedske i Finske u NATO.

    Uticaj rata u Ukrajini
    Iako konačna odluka o isporuci aviona F-16 još nije doneta, ova priča jasno pokazuje koliko Turska strateški profitira od rata u Ukrajini – jer je pozicija Ankare sada još važnija nego što je bila.

    Turska je pre rata u Ukrajini kupila ruske protivvazdušne rakete i tako razbesnela Amerikance.

    I inače, taj posao je realizovan, jer NATO nije mogao sebi da priušti razlaz sa Turskom, a posebno ne može sebi da priušti sada, u jeku ruskog rata u Ukrajini.

    I da se vratimo Grčkoj: krajem jula Erdogan je pozvao partnere iz NATO-a na vojnu vežbu u Izmiru na obali Egejskog mora.

    Praktično u blizini grčkih ostrva. Radilo se o pomorskoj invaziji sa ciljem osvajanja fiktivnog ostrva.

    U vežbi su učestvovale američke, francuske i italijanske trupe. Ali ne grčki. Atena je žestoko protestovala. Ali taj protest se izgubio negde u hodnicima sedišta NATO-a u Briselu.

  • U Grčkoj se srušio avion koji je poletio iz Srbije, mediji: Prevozio opasne materije

    U Grčkoj se srušio avion koji je poletio iz Srbije, mediji: Prevozio opasne materije

    Avion koji se sinoć nešto oko 23 časa srušio kod grada Kavala na sjeveru Grčke, je ukrajinski Antonov An-12BK. Avion je poletio iz Niša za Aman, a prema pisanjima grčkih medija u avionu se nalazilo 12 tona “opasnih materija”. Prema prvim informacijama, svih osam članova posade je poginulo.

    Kao se navodi na Twitteru, u pitanju je avion ukrajinske kompanije “Meridijan”.

    Grčka civilna avijacija potvrdila je da je avion letio iz Srbije za Jordan, navodi agencija AP.

    Grčki mediji tvrde da se u avionu nalazilo osam osoba i da je prenosio 12 tona “opasnih materijala”, pretežno eksploziva.

    Lokalni zvaničnici naveli su, međutim, da nema konkretnih informacija o teretu aviona, a vlasti navode da ne znaju da li je u avionu bilo opasnih hemikalija.

    Iz predostrožnosti i zbog snažnog mirisa koji dopire sa mjesta udesa, koordinacioni komitet sastavljen od predstavnika lokalnih opština, policije i vatrogasnih službi, naložio je stanovnicima dva mjesta koja su najbliža mjestu nesreće da drže zatvorene prozore i ne napuštaju domove, kao i da nose maske.

    Grčka civilna avijacija je saopštila da je pilot uspio da obavijesti vlasti o problemu sa jednim od motora aviona, kao i da su mu dali opciju da sleti ili na aerodrom u Solunu, ili Kavali, a da se on opredijelio za Kavalu koja je bila bliže pošto mora da izvede prinudno slijetanje.

    Gotovo odmah nakon toga, komunikacija sa avionom je izgubljena i on se srušio oko 40 kilometara zapadno od aerodroma u Kavali, prenosi AP.

    Eksplozije su odjekivale čitave noći u okolini mjesta pada aviona, navode lokalni stanovnici, koji kažu da su neposredno prije nesreće vidjeli vatrenu loptu i trag od dima na nebu.

    Grčki ERT je prenio da su na lice mjesta upućeni eksperti za eksplozive kojima će će priključiti stručnjaci iz grčke Komisije za atomsku energiju.

  • Lideri EU pozvali Tursku da poštuje suverenost zemalja članica

    Lideri EU pozvali Tursku da poštuje suverenost zemalja članica

    Lideri EU zatražili su od Turske da poštuje suverenost i teritorijalni integritet zemalja članica bloka, usljed nastavka rasta tenzija u odnosima Ankare i Atine u posljednjih nekoliko mjeseci zbog uočenih kršenja vazdušnog prostora.

    Turska mora da poštuje suverenost i teritorijalni integritet svih zemalja članica EU. Evropski savjet očekuje da Turska u potpunosti poštuje međunarodno pravo, da deeskalira tenzije u interesu regionalne stabilnosti u istočnom Sredozemlju i da promoviše dobre susjedske odnose na održiv način, navodi se u zaključcima nakon dvodnevnog samita lidera Unije u Briselu.

    Turska i Grčka se spore oko širokog niza pitanja, od sukobljenih prava na područja bogata ugljovodonicima u istočnom dijelu Sredozemnog mora do prelijetanja vojnih aviona i podijeljenog ostrva Kipar.

  • Grčka imenovala specijalnog izaslanika za zapadni Balkan

    Grčka imenovala specijalnog izaslanika za zapadni Balkan

    Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas imenovao je grčku ambasadorku u Rumuniji, Sofiju Gramatu, za specijalnog izaslanika tog Ministarstva za zapadni Balkan.

    Dendijas je odluku donio nakon posjete regionu tokom koje je proteklih sedmica obišao Beograd, Sarajevo, Podgoricu, Prištinu, Skoplje i Tiranu, navodi se na sajtu grčkog Ministarstva spoljnih poslova.

    Kako se navodi, Grčka pridaje primarni značaj konsolidaciji mira, bezbjednosti i stabilnosti u širem regionu zapadnog Balkana.

    Dodaje se i da u tom smislu, Atina promoviše konsolidaciju bilateralnih odnosa na bazi poštovanja međunarodnih propisa i istovremeno aktivno podržava perspektivu tog regiona u EU.

    Sofija Gramata će paralelno sa novom funkcijom obavljati i sadašnju dužnost ambasadorke, navodi se na sajtu grčkog Ministarstva.

    Ona se prethodno nalazila na mjestu šefice Direktorata za Jugoistočnu Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova.

  • Višković položio vijenac na Zejtinliku i uručio zahvalnicu Đorđu Mihailoviću

    Višković položio vijenac na Zejtinliku i uručio zahvalnicu Đorđu Mihailoviću

    Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković nastavio je višednevnu posjetu Grčkoj polaganjem vijenaca na srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku u Solunu.
    Višković je uručio zahvalnicu Đorđu Mihailoviću, čuvaru srpskog vojničkog groblja Zejtinlik u Solunu.

    Premijer Srpske danas bi trebalo da posjeti Privrednu komoru u Solunu i Predstavništvo Republike Srpske, prenosi RTRS.

    Višković se juče sastao sa direktorom preduzeća Alumil, predsjednikom Grčko-srpske privredne komore, gradonačelnikom Soluna i rektorom Aristotelovog univerziteta.

    Grčko–srpskoj privrednoj komori u Solunu premijer je predstavio potencijale Srpske za investiranje, ističući da Republika Srpska nudi privredni ambijent koji je najpovoljniji u BiH, a i šire.

  • Iran zaplijenio dva grčka naftna tankera kao odgovor na američke akcije

    Iran zaplijenio dva grčka naftna tankera kao odgovor na američke akcije

    Pripadnici iranske republikanske garde spustili su se iz helikoptera i zaplijenili dva grčka naftna tankera u perzijskom zaljevu, kao odgovor na saradnju Grčke sa SAD-om prilikom zaplijene iranskog tankera u Sredozemnom moru.

    Kako su se pregovori o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. godine našli u zastoju, Iran ali i njegovi protivnici pokazuju da se ne libe koristiti silu kako bi zaštitili svoje interese. Iranci su zaplijenili tankere “Prudent Warrior” i “Delta Poseidon”

    Iransko ministarstvo obrane izvijestilo je u srijedu o “nesreći” u svom vrlo sigurnom kompleksu Parchin, u kojoj je jedan inženjer poginuo, a drugi ranjen. New York Times izvijestio je u petak da se radilo o napadu pomoću kvadrokopterskih samoubilačkih dronova.

    Napad je odgovarao obrascu izraelskih operacija protiv iranske vojne i nuklearne infrastrukture. U izvještaju se navodi da je napad dronom bio usmjeren na objekt u kojem Iran razvija vlastitu tehnologiju drona.

    Zapljena grčkih tankera bila je prva takva akcija u nekoliko mjeseci u Zaljevu. Grčki ministar vanjskih uputio je protest iranskom ambasadoru u Atini zbog “nasilnog preuzimanja dvaju brodova pod grčkom zastavom” u Perzijskom zaljevu.

    Grci su ovo nazvali čistim aktom piratstva i pozvali na hitno puštanje brodova i njihove posade.

  • Erdogan: Grčki premijer Micotakis za mene više ne postoji

    Erdogan: Grčki premijer Micotakis za mene više ne postoji

    Turski predsjednik Recep Tayyip Erdogan izjavio je u ponedjeljak da grčki premijer Kyriakos Micotakis više ne postoji za njega nakon što je posjetio Sjedinjene Američke Države, i optužio Micotakisa da pokušava blokirati prodaju borbenih aviona F-16 Turskoj.

    “Složili smo se da ne uključujemo treće zemlje u naš spor s njim. Uprkos tome, prošle sedmice je bio u posjeti SAD-u i razgovarao na Kongresu i upozorio ih da nam ne daju F-16”, rekao je Erdogan na konferencija za novinare nakon sedmične sjednice Vlade.

    “On više postoji za mene. Nikada neću pristati da se sretnem s njim. Nastavićemo put sa časnim političarima”, rekao je.

    Bidenova administracija traži od Kongresa da odobri prodaju naprednog naoružanja i druge vojne opreme saveznici NATO-a Turskoj. Paket će u velikoj mjeri omogućiti Ankari da nadogradi svoju flotu borbenih aviona F-16 i smatra se da postavlja temelje za moguću prodaju još desetina F-16.

  • Vlada Grčke priprema plan za isključenja struje

    Vlada Grčke priprema plan za isključenja struje

    Vlada Grčke priprema plan za vanredne situacije za uštedu električne i druge energije u slučaju potpunog i dužeg prekida isporuke ruskog gasa, objavio je danas atinski list “Ta Nea”.

    Vanredna isključenja struje radnim danima će obuhvatiti “energetski intenzivne industrije” koje ne proizvode osnovne vrste robe.

    Izvori kažu da je takva mogućnost možda isključena u bliskoj budućnosti jer je nađeno rješenje za plaćanje gasa ruskom “Gaspromu”, ali da neizvjesnost i razmjere rata u Ukrajini, zahtjevaju niz intervencija koje će u Grčkoj dovesti do ograničenja potrošnje električne energije kao i prevoza.

    List navodi da će se u “ekstremnom scenariju” potpunog prekida isporuke ruskog gasa i to usred turističke sezone aktivirati plan naizmjenične rotacije isključenja električne energije u intervalima tokom radnih dana.

    Cilj nije da se isključi električna energija domaćinstvima, preduzećima koja su na niskonaponskoj mreži, ni hotelima i kritičnoj javnoj infrastrukturi kao što su bolnice.

    Prekide u snabdjevanju strujom naizmjenično će imati “energetski intenzivna” i teška industrija i preduzeća koja se strujom snabdjevaju sa srednjenaponske mreže, a ne bave se osnovnim potrepštinama kakva je hrana.

    Vlada Grčke razmatra i povratak rada na daljinu radi uštede energije u preduzećima, kao i preporuke za smanjenje korišćenja automobila za drumski prevoz.

    Osim toga, Vlada Grčke preduzima i mjere koje obuhvataju preventivnu štednju struje ograničavanjem upotrebe klima-uređaja i osvjetljenja, kao i električnih uređaja u javnim zgradama.

    Vlada Grčke je već preduzela mjere za obezbjeđivanje dovoljno energenata i sigurnosti snabdijevanja.

    Odlučeno je da se na 12 mjeseci iznajmi brod-tanker za skladištenje tečnog prirodnog gasa, a istovremeno je pojačan rad grčkih rudnika lignita za potrebe dužeg rada elektrana koje koriste to gorivo, piše “Ta Nea”.

  • Vučić: “Najteža zima za Evropu u zadnjih 70 godina”

    Vučić: “Najteža zima za Evropu u zadnjih 70 godina”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u Grčkoj, gde je prisustvovao ceremoniji obeležavanja početka radova na izgradnji terminala za tečni prirodni gas.

    Nakon svečanosti, predsednik Srbije se obratio novinarima, rekavši da je imao dobar razgovor sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom i da ne očekuje bilo kakva negativna iznenađenja u kraćem ili srednjoročnom periodu.

    Predsednik je rekaoo da je sa Micotakisom razgovarao o bilateralnim odnosima, ali i o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.

    U Aleksandrupolisu, gde je prisustvovao početku izgradnje LNG terminala, Vučić je razgovarao i sa premijerima Bugarske i Severne Makedonije, kao i sa šefom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, o Ukrajini i svemu što se dešava u Briselu.

    “Mislim da je dobro što smo bili ovde i što gledamo kako i na koji način da zadovoljavamo potrebe sa svih strana. Iako stvari o kojima smo govorili nisu jednostavne, verujem da ćemo u godinama koje dolaze moći da ponudimo normalan život građanima”, istakao je Vučić.

    “Dva ključna problema – energenti i hrana, a uz to inflacija”

    “Nemačka je ozbiljna zemlja i priprema se za ono što dolazi. Ovo će za celu Evropu biti najteža zima u poslednjih 70 godina. I ko vam priča da će sve da bude lako i lepo… Imate i naših ministara koji govore da će teći med i mleko, nije dovoljno ozbiljan i odgovoran i samo želi da bude popularan. Imate dva ključna problema – energente i hranu, a uz sve to inflaciju i nemogućnost izlaska na kapitalna tržišta. Keš postaje resurs i dobro je da nemamo visoku stopu javnog duga, na današnji dan je to 51,8 odsto. Hrane će biti dovoljno, mi nećemo imati problema u krajnjoj instanci, ali mora mnogo toga da se uradi”, naveo je Vučić.

    Vučić je istakao da da bi se izbeglo mučenje našeg naroda, država se trudi da uradi sve što može.

    “Da li ćemo uspeti ne mogu da obećam, ali mogu da obećam da ćemo pokušati sve”, rekao je Vučić i dodao da će država pokušati da nađe rešenje da imamo naftu.

    Prema njegovim rečima, problemi se gomilaju na dnevnom nivou.

    “Svaki dan donosi nove probleme”, istakao je Vučić.

    Podsećanja radi, ceremoniji su prisustvovali predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, grčki premijer Kirijakos Micotakis, premijer Bugarske Kiril Petkov, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Vlade Severne Makedonije Dimitar Kovačevski.

    Izgradnjom novog plutajućeg terminala LNG biće poboljšano snabdevanje gasom i infrastruktura u celom regionu jugoistočne Evrope, navodi se u saopštenju Evropskog saveta.

    Iz Brisela napominju i da će izgradnja tog terminala pomoći Evropskoj uniji da, što pre, smanji svoju zavisnost od ruskog gasa.

    Projekat će pružiti nove izvore i rute snabdevanja prirodnim gasom i poboljšati bezbednost snabdevanja u Grčkoj, Bugarskoj i drugim državama u regionu, naveo je Evropski savet.

    Micotakis je na nedavnoj sednici vlade rekao da je novi terminal LNG u Aleksandrupoliju za skladištenje i gasifikaciju veoma važan infrastrukturni projekat koji bi, u kombinaciji s drugim inicijativama, za manje od 20 meseci mogao da obezbedi diverzifikaciju izvora snabdevanja, ne samo Grčkoj već i celom Balkanskom poluostrvu, prenela je makedonska agencija MIA.

  • Rusi izdali upozorenje Grcima

    Rusi izdali upozorenje Grcima

    Rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je u petak Grčku da su odnosi između dve nacije koje “dele istu vjeru” “svedene skoro na ništa”.

    Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, upozorila je u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama da su “istorijske paralele” između Grčke i Rusije u opasnosti da postanu “čvrsta dvostruka linija između nas”.

    Ruski zvaničnik se fokusirao na odluku Grčke da 6. aprila proglasi 12 ruskih zvaničnika “persone non grate“, pridruživši se drugim evropskim državama koje su preduzele slične korake kao odgovor na optužbe za zverstva koja su počinile ruske snage nad civilima u Ukrajini.

    Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je odluka doneta u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima iz 1961. godine i Bečkom konvencijom o konzularnim odnosima iz 1963. godine. Ruska ambasada u Atini osudila je odluku Grčke i upozorila na posledice.

    “Snažno smo protestvovali protiv ovog neopravdanog i neprijateljskog koraka koji ima za cilj dalje uništavanje naših bilateralnih odnosa“, saopštila je ruska ambasada. „Jasno smo stavili do znanja da ova akcija neće ostati bez posledica”, navodi se dalje.

    Raspad odnosa Grčke i Rusije uprkos istorijskim vezama

    U svom postu na društvenim mrežama, Zaharova je požalila na raspad odnosa između Rusije i Grčke i zadubila se u istorijske veze između dve zemlje.

    “Bilo je vreme kada je Rusija pomagala Grčkoj da ostvari nezavisnost i obnovi svoju državnost, a njen prvi šef je ranije bio ruski ministar spoljnih poslova, ali sada su diplomatski odnosi ove zemlje sa Rusijom svedeni gotovo na ništa”, upozorila je Zaharova.

    Ona je dodala da se “ovo desilo uprkos činjenici da delimo istu veru sa Grcima, iste tradicije i da smo uvek bili tu da pomognemo našim grčkim prijateljima”.

    “Ovo nije toliko pitanje evroatlantske solidarnosti koja briše prošlost, jer je suvereni izbor svake nacije da odluči kome će odati počast. Što je još gore, to lišava ljude i nacije njihove budućnosti, nezavisnosti i prava na suverene izbore”, zaključila je Zaharova.

    Diplomatski spor između Rusije i Grčke

    Ruski zvaničnik je ranije tvrdio da u Grčkoj postoji orkestrirana kleveta Rusije nakon rata u Ukrajini.

    “Viši zvaničnici u Atini iznose grube optužbe protiv naše zemlje i njenog rukovodstva”, rekla je Zaharova.

    Ona je dodala: “Primetili smo kampanju bez presedana koja je pokrenuta u Grčkoj da se ocrni ruska politika. Visoki zvaničnici u Atini dozvoljavaju sebi da iznose grube optužbe na račun naše zemlje i njenog rukovodstva, bukvalno se takmiče sa svojim istomišljenicima. Oni licemerno govore o “ničim izazvanom napadu” na Ukrajinu, prvi put od Drugog svetskog rata, “masovnoj invaziji” i tako dalje.

    “Evropa, uključujući Grčku, u potpunosti je integrisana u redove zagovornika kijevskog režima, dok je antiruska histerija koju su gajile vlasti dostigla tačku ključanja”, rekao je zvaničnik ruskog ministarstva spoljnih poslova. Grčka je odgovorila na izjave rekavši da su “neprihvatljive”.

    Portparol Ministarstva spoljnih poslova Aleksandros Papajoanu je primetio sledeće: “Nedavne izjave portparola ruskog Ministarstva spoljnih poslova, kao i postovi ruske ambasade u Atini su, nažalost, neprihvatljivi.

    Oni nisu kompatibilni sa diplomatskom praksom niti sa istorijskim vezama koje spajaju narode Grčke i Rusije. Grčka se nada da će se ovi istorijski odnosi održati i da će se rusko ponašanje kretati u tom pravcu”.