Predsjednik Francuske Еmanuel Makron objavio je fotografiju sa srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem na Iksu.
“Francuska je posvećena evropskoj budućnosti Srbije, budućnosti koja se sada piše”, napisao je Makron na ćirilici.
Predsjednik Srbije juče se sastao sa francuskim predsjednikom Еmanuelom Makronom.u Jelisejskoj palati.
Predsjednik Aleksandar Vučić poručio je večeras u Jelisejskoj palati u Parizu da je Srbija na Francusku uvek najviše računala i u Prvom i Drugom svetskom ratu, pa tako i danas kada imamo neki problem.
“Mi danas, ove godine obeležavamo 185 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Francuska nam je oduvek bila najbliža u Evropi. Na Francusku smo najviše računali i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. I danas, kada imamo problem, kada imamo muku neku, ja želim da vam kažem da sam i lično uvek mogao da se oslonim na Vas, da Vas pozovem. Želim francuskom narodu da kažem da su retki lideri u Evropi i svetu koji žele nekoga da saslušaju, posebno one koji su manji od njih”, rekao je Vučić u zajedničkom obraćanju sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom.
On je istakao da Makron ima izuzetnu osobinu da je želio da čuje mišljenje i da sasluša, makar mu se to mišljenje nije dopadalo uvijek, makar mislio sasvim suprotno, one koji nešto znače na Zapadnom Balkanu.
“I beskrajno mu hvala na tome. Naši odnosi ekonomski su neuporedivo bolji nego što su bili. Gotovo smo prethodnih pet godina udvostručili našu trgovinsku razmenu i ona mora i može da bude još mnogo veća. Od tada je Vansi sa nama potpisao koncesioni ugovor za aerodrom. Naš aerodrom biće jedan od najlepših evropskih aerodroma, a već je i danas. Na njemu se pored srpske viori i francuska zastava.
Naglasio je da je sve više francuskih investitora, ukupno 339 u Srbiji koje zapošljavaju trenutno 11.125 radnika.
“Takođe, želim da kažem da smo obavili važne razgovore sa EDF-om i kompanijom Daso danas i verujem da smo blizu ne samo velikih poslova, već strateški važnih stvari za Srbiju radeći sa Francuskom kao ključnim partnerom u EU”, rekao je Vučić.
Istakao je da istovremeno očekuje francusku podršku i svim ostalim sferama društvenog života.
“Od programa Čista Srbija, dakle od prečistača otpadnih voda do svih mogućih drugih sfera društvenog života, uključujući razmenu u kulturi, jer ćemo da molimo za slike Anri Matisa u našem Narodnom muzeju, ali smo isto tako spremni da vam ponudimo, poštovani gospodine predsedniče, da mi budemo domaćini 2031. godine Frankofonskih igara za mlade ljude. Verujem da će Srbija i Beograd biti najbolji organizatori tih frankofonskih igara”, rekao je Vučić.
Dodao je da je došao da razgovara sa Makronom o svim važnim pitanjima, kao i o geopolitičkoj situaciji.
Makron: Srbija ne sme da sumnja da je njena budućnost u Evropskoj uniji
Predsjednik Francuske Emanuel Makron izjavio je večeras da Srbija ne smije da sumnja da je njena budućnost u Evropskoj uniji, i pozdravio ”vrlo jasne izbore” koje je Srbija donijela u posljednjim mjesecima i danima u geopolitičkim okvirima.
”Srbija ne smije da sumnja da je njena budućnost u EU. To je strateški izbor koji mora da se potvrdi, znate koliko nam je važno. Integracija u EU dolazi iz zajedničke prošlosti i zajedničkih vrijednosti. Moramo zajedno napred, da ispunimo naša obećanja i ne propustimo ovaj važan trenutak”, rekao je Makron tokom zajedničkog obraćanja sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Jelisejskoj palati u Parizu.
On je naveo da Srbija mora da nastavi da konkretno pokazuje svoj izbor, i to tako što će više uskladiti svoju spoljnu politiku sa onom Evropske unije.
”U tom smislu, želim da pozdravim što ste nedavno učestvovali na sastanku u Tirani koji je organizovao albanski premijer Edi Rama za predsjednika Ukrajine Volodimira Zelenskog. Taj izbor treba potvrditi, nastavljajući i ubrzavajući reforme jačanja vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, pluralizma medija, i integriteta izbornog procesa, kao i drugih oblasti”, rekao je Makron.
On je istakao da nedavno usvojeni Evropski plan rasta za Zapadni Balkan služi da pomogne zemljama u regionu da ”prevaziđu sukobe iz prošlosti”, da nastave interne reforme i povećaju konkurentnost svojih ekonomija.
“Srbija može isto računati na podršku Francuske Agencije za razvoj koja je prošle godine uložila 570 miliona evra u Srbiju, i koja će nastaviti da bude partner vaše zemlje u skladu sa evropskim standardima”, rekao je Makron.
On je istakao da se od njegove prve posjete Beogradu 2019. saradnja dveju zemalja pojačala, i ocijenio da su ekonomski odnosi Francuske i Srbije u ”stvarnom poletu”.
”Francuska preduzeća su sve prisutnija u Srbiji, ona tamo ulažu, jer imaju povjerenje u budućnost, ali vjerujem da možemo ići još dalje i među ostalim u sektorima – životnoj sredini, saobraćaju i prevozu, odbrani, vještačkoj inteligenciji, civilnom sektoru, kao i nuklearnoj energiji”, rekao je Makron, dodajući da ga raduje što vidi da je Srbija potpisala memorandum o razumijevanju s francuskim EDF-om.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je poseta Parizu počela važnim sastancima od suštinskog značaja za Srbiju.
“Imali smo sastanak sa predstavnicima sa kompanijom Dassault. Ovde su tekli dva dana ne laki pregovori, ali želimo da završimo to večeras, da bi ja i Makron večeras završili tehničke stvari. Još imamo jednu ili dve stvari koje nismo završili, ali nadam se da ćemo to u toku dana završiti. To bi značilo neuporedivo veću bezbendost i sigurnost za sve naše građane”, rekao je Vučić.
Sa rukovodstvom te kompanije, kako je prethodno najavljeno, razgovaralo se o namenskoj industriji i kupovini 12 francuskih borbenih aviona “rafal”.
On je dodao i da srpskoj delegaciji predstoje razgovori sa francuskom elektroprivrednom kompanijom EDF.”To je francuska kompanija za proizvodnju, prenos, trgovinu električnom energijom, jedna od najvećih u svetu, a najveći proizvođač obnovljive energije u Evropi, dakle broj jedan kompanija. Oni su prošle godine imali dobit od 139,7 milijardi evra i sa njima razgovaramo i o tome kako da dobijemo njihovu ekspertizu po brojnim pitanjima, kako da i na koji način radimo i zajednički da radimo u budućnosti od hidroelektrana do nuklearnih elektrana, jer vi znate da su oni najveći i proizvođač i korisnik nuklearne energije i da su time sebe obezbedili u budućnosti”, rekao je Vučić.
Obavestio je da će sa ovom kompanijom biti potpisan memorandum o razumevanju.
“Važno je obezbediti da to bude sigurno, da snabdevanje nuklearnim gorivom bude sigurno”, rekao je on.
“Mi ćemo 2028. godine imati metro u Beogradu. To je za četiri godine. Postavlja se pitanje ko će da upravlja tim metroom, razgovaramo da pošaljemo njihove eksperte da upravljaju time. Još mnogo takvih ideja i mnog ostvari oko kojih moramo da radimo zajedno. Sada će nam na razgovorima sa EDF-om doći naši ekperti, mladi ljudi. Neki su rođeni u Francuskoj, ali su zainteresovani da pomognu našoj Srbiji. Biću srećan da ih pozovemo da ih zamolimo, da ljude takvih kapaciteta vratimo u Srbiju”, rekao je Vučić.
Podvukao je da je čak 80 odsto francuskih investicija na zapadnom Balkanu u Srbiji.
Na korak do rafala?
Što se rafala tiče, rekao je da su blizu dogovora o kupovini.
“Veoma smo blizu dogovora oko rafala, znaćete kada potpišemo. Reč je o avionima koji su jedni od najskupljih na svetu. To su bolji i skuplji avioni od F-16,nisu baš kao F-35. Imaju najmoderniju opremu, po raketama, radarskim sistemima. Želeli bismo danas da kupimo američke, ruske, kineske… A ko može da nam dostavi to, mi nemamo more da imamo slobodan dotok robe. Šta je to što možemo da uzmemo, a pritom uzimamo najbolju robu na svetu. Mi bismo kupili još aviona i na nekim drugim mestima, nije nama problem u novcu. Mi danas imamo skoro 4 milijarde evra na računu. Nije problem ni u javnom dugu, problem je što ne možemo da ih dovučemo u našu zemlju”, istakao je.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se danas u Jelisejskoj palati sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, na čiji poziv boravi u zvaničnoj poseti toj zemlji.
Ulazak Kosova u Savjet Evrope, nuklearna energija, saradnja u oblasti namjenske industrije, jačanje saradnje u IT sektoru, saradnja u oblasti obrazovanja i ekologije.
To je tek su dio tema koje će biti pokrenute na sastanku predsjednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsjednikom Francuske Emanuelom Makronom.
Očekuje se da budu potpisani ugovori za poslove koji se mjere milijardama evra.
Susret u Jelisejskoj palati je najavio Vučić, precizirajući da 7. aprila odlazi u Pariz, gdje ga već 8. aprila očekuju veliki i strateško važni razgovori sa Makronom.
– Sa predsjednikom Makronom do sada sam imao gotovo 20 razgovora, 19 mislim razgovora. Ovaj će biti najvažniji, biće strateški, mislim da su se i Francuzi za to pripremili i mi se pripremamo – rekao je Vučić.
Posjeta Francuskoj biće najveća u posljednjih 35 godina, a podignuta je na nivo strateškog susreta, a izvor Blica otkriva detalje:
-Ako bude potpisano sve što je u planu i što se dogovara, mogli bismo da dogovorimo posao od više milijardi evra
-Pokušaćemo da se dogovorimo oko nuklearne energije, namjenske industrije
-Radićemo zajedno sa Francuzima i Kinezima oko EKSPO i, ako se dogovorimo i ako sve bude išlo po planu, do 2027. imaćemo leteće automobile
Prema riječima našeg izvora, sa Francuzima će se raditi i oko robotike, “erbas” helikoptera, ali i u oblasti obrazovanja, zdravstva, ekologije…
Na stolu će biti i političke teme:
–Razgovaraće se o evropskom putu Srbije, ali i o prijemu Kosova u Savet Evrope. Do posljednjeg trenutka Srbija će pokušati da spriječi da Priština ima dvotrećinsku većinu.
Posejta koja pečatira Pariz kao partnera
Govoreći o predstojećem sastanku, Boško Jakšić, spoljnopolitički analitičar, za Blic ističe da je ovo susret koji treba da pečatira Francusku kao novog najvećeg saveznika Srbije unutar Evropske unije.
– Od kako su se zamrzli odnosi sa Njemačkom, Francuska je ta koja treba da preuzme tu ulogu. Vučić naziva Makrona prijateljem, najavljene su velike investicije, a na Zapadu se svako prijateljstvo mjeri novcem. Treba očekivati rast francuskih investicija u Srbiju, ali ne i proboj što se tiče Kosova – ocenio je Jakšić.
Čuće se, dodaje on, i poruka da Pariz podržava evropski put Srbije.
– Ključnim zemljama Zapada ne pada na pamet da odustanu od priznavanja kosovske nezavisnosti, ali će Makron podržati Vučića u tome da dobije veću podršku za svoje zahteve – napominje Jakšić.
Srbija kao glavni partner Zapadne Evrope
Nešto drugačijeg stava je Strahinja Subotić, viši istraživač Centra za evropske politike.
– Zvaničnici Srbije na redovnom nivou posećuju Periz na najvišem nivou, a susret je ovoga puta značajniji jer se događa kada postoji bojazan da će Kosovo biti primljeno u Savet Evrope bez ispunjenja uslova i formiranja ZSO. Francuska je pokazala i zastupa viši stepen razumevanja, kao država koja je pokrenula Ohridski sporazum, i očekuje se da će iskoristiti politički kapital i uticaj u tom smeru – napominje Subotić za Blic.
Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost kaže da od sastanka u Jelisejskoj palati u Parizu, očekuje privredno povezivanje, sporazum oko naoružavanja i političko povezivanje.
Kaže da je Pariz važan Srbiji na njenom evropskom putu kao centar evropske politike, da Makron želi da se nametne kao evropski lider zbog čega je važno da Srbija uspostavi jednu političku agendu koja bi bila na obostranu korist.
“Rafali”, “Erbas” helikopteri…
Govoreći o posjeti, Vučić je precizirao da će tema biti i nabavka novih aviona “Rafal”, a nagovijestio je mogućnost dokapitalizacije, do 50 odsto, srpskih kompanija ovog sektora od strane francuskih.
Barac kaže da je Francuska kao druga država na svijetu po izvozu naoružanja u ovom trenutku je vrlo važna.
– U ovim danima kada se svi naoružavaju, kada cijeli svijet gleda na koji način da kupi naoružanja i kada, iako imate novac ne možete da ga kupite ili dobijete u odgovarajućem vremenskom okviru. Važno je da se Srbija u skladu sa teorijom odvraćanja naoruža ne bi li odvratila sve oni koji bi možda imali ambicije da nešto u regionu rade protiv interesa Srbije – ocijenio je Barac.
Memorandum između Vlade Srbije i “Francuske Elektroprivrede”
U susret najavljenom sastanku, na jučerašnjoj sjednici Vlade Srbije usvojen je Memorandum o razumijevanju, između Vlade Srbije i “Francuske Elektroprivrede“ (EDF), o uspostavljanju okvira za dugoročni dijalog i saradnju u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije.
Poslednji put Vučić se 10. novembra prošle godine susreo sa Makronom u Jelisejskoj palati, sa kojim je tada razgovarao o bilateralnim odnosima, evropskom putu Srbije, nastavku dijaloga Beograda i Prištine i ekonomskim temama.
Pojavile su se nove informacije o vojnom kontingentu koji Pariz navodno priprema da pošalje u Ukrajinu, rekla je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Ona je dodala da se radi o bataljonu Legije stranaca.
“Komanda francuske Legije stranaca početkom marta odredila je sastav taktičke grupe u rangu bataljona od oko 1.500 ljudi. Očekuje se da će u aprilu grupa biti dovedena u stanje pune borbene gotovosti za operativno ‘prebacivanje’ na ukrajinsko pozorište vojnih operacija”, otkrila je Zaharova, a prenose ruski mediji.
Francuski predsednik Emanuel Makron je, podsetimo, nedavno izjavio da nije isključeno da bi moglo da dođe do slanja trupa u Ukrajinu što je izazvalo veliku polemiku u javnosti.
Direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin rekao je da je Pariz već spremio 2.000 vojnika za prvu fazu slanja trupa.
Ipak, pojedini francuski plaćenici već ratuju na strani Ukrajini. Moskva je ranije ove godine saopštila da je uništila jedno od uporišta stranih plaćenika u Harkovu, u kojem je poginuo veliki broj francuskih boraca, na šta su iz Ministarstva odbrane te zemlje izjavili da ne mogu da brane svojim građanima da ratuju, jer je Francuska “demokratska zemlja”.
“U Ukrajini otvoreno govore o sve većim problemima sa mobilizacijom. Stručnjaci napominju da će ove godine postojeći mobilizacioni potencijal opasti za skoro 70 odsto. Situaciju neće popraviti ni predložene mere za regrutovanje žena u vojsku”, kaže Zaharova, napominjući da Ukrajinci više ne žele da budu topovsko meso.
Kako dodaje, mnogi danas biraju pre odlazak u zatvor nego na front. “Tako je krajem marta u Lavovu čovek koji je kategorički odbio da bude mobilisan osuđen na tri godine zatvora. Svoju odluku objasnio je time što ne želi da ratuje i ubija Ruse”.
Čak je i “Politiko” krajem marta pisao da je u Ukrajini sve manje ljudi spremno da ide na front i da to postaje trend. “Sve više ljudi (u Ukrajini) je pesimistično po pitanju ishoda sukoba. Oni se pitaju da li je Ukrajina sposobna da pobedi Rusiju”, kaže Zaharova.
Portparolka MSP-a je, takođe, istakla da će se borba protiv kijevskog režima nastaviti. Potvrdila je da Kijev stoji iza terorističkih napada po Rusiji i podsetila da je i Kiril Budanov, šef vojne obaveštajne uprave Ukrajine, 31. marta izjavio da su napadi na Belgorodsku oblast Rusije veoma korisni za Ukrajinu, preneo je ruski portal Raša tudej Balkan.
Francuska vlada podigla je upozorenje na terorizam na najvišu razinu nakon pucnjave u Moskvi, rekao je u nedjelju premijer Gabriel Attal nakon sastanka viših sigurnosnih i obrambenih dužnosnika s predsjednikom Emmanuelom Macronom.
Attal je rekao u objavi na X-u da je ta odluka, koja dolazi mjesecima prije nego što će Pariz biti domaćin Olimpijskim igrama, donesena “u svjetlu preuzimanja odgovornosti Islamske države za napad u Moskvi i prijetnji koje pritišću našu zemlju.”
Francusko upozorenje na terorizam ima tri razine, a najviša razina se aktivira uoči napada u Francuskoj ili u inozemstvu kad je prijetnja od napada neposredna.
To omogućuje uvođenje izvanrednih sigurnosnih mjera poput pojačanih patrola oružanih snaga na javnim mjestima kao što su željezničke postaje, zračne luke i religijske lokacije.
Predsjednik Francuske Emanuel Makron potvrdio je tokom telefonskog razgovora sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom svoje protivljenje ofanzivi Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) na Rafu i upozorio ga da bi svako prisilno preseljenje stanovništva predstavljalo ratni zločin, saopštila je pres služba Jelisejske palate.
Makron, koji poziva na trenutni i trajni prekid vatre u Gazi, takođe je osudio nedavne izraelske najave u pogledu naseljavanja, dok je Izrael najavio zapljenu 800 hektara zemlje u dolini Jordana, na okupiranoj Zapadnoj obali, prenijela je televizija BFM.
Dok izraelska vojska od ponedjeljka izvodi veliku operaciju u bolničkom kompleksu Al-Čifa u gradu Gaza, gdje tvrdi da je ubila oko 170 boraca i obećava da će ostati dok ne pronađe i posljednjeg od njih, Makron je izrazio veliku zabrinutost zbog operacija koje je izvela izraelska vojska.
Makron je ponovo naglasio da se budućnost Gaze može osigurati samo u okviru buduće palestinske države i pod odgovornošću Palestinske samouprave.
Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je večeras za list Parizijen da će možda ipak biti “neophodne operacije na terenu” u Ukrajini.
“Možda će u jednom trenutku, a to ne želim i neću pokrenuti tu incijativu, biti neophodne operacije na terenu, kakve god one bile, protiv ruskih snaga”, rekao je Makron francuskom listu, na putu iz Berlina gde je imao sastanak sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i premijerom Poljske Donaldom Tuskom.
Makron je dodao da su “mnoge zemlje u Evropi na istoj liniji”, što podrazumeva baltičke zemlje, Češku, pa i Poljsku.
Nemačka, sa svoje strane, nastavlja da uglavnom odbija tu ideju.
Kako su preneli francuski mediji, to je bio jedan od razloga zašto je francuski predsednik želeo da brzo ode u Berlin kako bi “sprečio debatu o postojećim strateškim razlikama”.
“One (razlike) ne postoje”, rekao je Makron za “Parizijen” i dodao da postoje razlike između “strateških kultura i činjenice delovanja na komplementarnosti”.
“Nemačka ima stratešku kulturu velikog opreza, neintervenisanja i distancirala se od nuklearnog oružja. Veoma drugačiji model od Francuske, koja ima nuklearno oružje i koja je zadržala i ojačala profesionalnu vojsku”, rekao je Makron.
Makron je dodao da se Francuska “sprema za sve scenarije”.
“Bila bi greška da to ne uradimo. Takođe sam uveren da bi u nekim od ovih scenarija svako, shodno sopstvenom modelu (strateške kulture) mogao da preuzmu svoj deo odgovornosti”, rekao je predsednik Francuske.
Makron, koji je ranije rekao da je spreman na razgovore sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, jer smatra da je to njegova odgovornost, dodao je da se ne sme dozvoliti zastrašivanje Putinovom “retorikom straha”.
“Ne suočavamo se sa velikom silom. Rusija je srednja sila sa nuklearnim oružjem, čiji je Bruto domaći proizvod (BDP) mnogo niži od evropskog, niži od nemačkog, francuskog”, rekao je Makron.
Francuski predsednik je rekao da neće čestitati Putinu (gotovo sigurnu) pobedu na predsedničkim izborima u Rusiji.
Francuski predsjednik Emanuel Makron izjavio je da bi Evropa trebalo da se pripremi za rat ako želi mir, ističući da je ruski predsjednik Vladimir Putin protivnik koji se neće zaustaviti u Ukrajini ako porazi snage te zemlje.
Ako Rusija pobijedi u ovom ratu, kredibilitet Evrope će biti sveden na nulu – rekao je Makron u televizijskom intervjuu.
On je istakao da je za Evropu važno da ne povlači crvene linije, koje bi signalizirale slabost Kremlju i ohrabrile ga da nastavi sa operacijom u Ukrajini.
Markon je odbio da iznese detalje o tome kako bi moglo izgledati raspoređivanje snaga u Ukrajini.
Prema njegovim riječima, Francuska nikada neće pokrenuti ofanzivu na Rusiju.
On je naveo da Pariz nije u ratu sa Moskvom, uprkos činjenici da je Rusija pokrenula agresivne napade na francuske interese u Francuskoj i van nje.
Odgovarajući na pitanje pod kojim uslovima bi Francuska rasporedila snage u Ukrajini, Makron je rekao da Pariz nikada neće preuzeti takvu inicijativu.
Prema njegovim riječima, sukob u Ukrajini je “egzistencijalno pitanje” za Francusku i Evropu.
Makron je rekao da je Ukrajina u “teškoj” situaciji na terenu i da je neophodna jača podrška saveznika, ali se nada da će jednog dana doći vrijeme da se pregovara o miru sa ruskim predsjednikom “ma ko to bio”.
Francuski predsjednik je izazvao kontroverzu prošlog mjeseca nakon što je rekao da ne može da isključi raspoređivanje kopnenih trupa u Ukrajini u budućnost
Francuski predsednik Emanuel Makron želi da preuzme globalno liderstvo u vezi sa pomoći Zapada Ukrajini i poveća smanjenu podršku Kijevu.
U tom pokušaju nailazi na otpor francuskih političara, piše Politiko.
Dok su ukrajinske snage potisnute na bojnom polju i postoji neizvesnost u vezi sa daljom vojnom pomoći Zapada, Makron je izjavio u ponedeljak da je Evropa u pitanju i rekao da ne treba isključiti mogućnost da u budućnosti evropske nacije pošalju trupe u Ukrajinu.
Ta Makronova izjava već je naišla na kritike francuske opozicije.
Liderka krajnje desnog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen rekla je da se Makron poigrava životima francuske dece, ne isključujući mogućnost raspoređivanja zapadnih trupa u Ukrajini.
Lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon naveo je da suočavanje nuklearnih sila jednih protiv drugih predstavljalo, kako je rekao, “ludilo”.
Socijalistička partija i konzervativni Republikanci takođe su osudile Makronovu izjavu.
Prema anketama, Makronova centristička liberalna stranka Preporod ima trenutno daleko manju podršku građana u odnosu na krajnju levicu i krajnju desnicu uoči evropskih izbora u junu.
Makronovo nastojanje da se pruži veća pomoć Ukrajini nije u skladu ni sa preovlađujućim stavom francuskih građana.
Nedavne ankete pokazuju da samo 50 odsto Francuza podržava slanje pomoći Ukrajini u naoružanju Ukrajine.
Prema anketama, samo 62 odsto Francuza podržava sankcije prema Rusiji, u poređenju sa 72 odsto na početku rata.
Ministar spoljnih poslova Francuske Stefan Sežurne izjavio je u utorak da bi francuske trupe mogle da imaju neborbenu ulogu u Ukrajini i da bi mogle da pomažu u uklanjanju mina, sajber odbrani i proizvodnji oružja.
Sežurne je rekao poslanicima da moraju da se razmotre nove akcije za podršku Zapada Ukrajini.
“Neke od tih akcija bi mogle zahtevati prisustvo na ukrajinskoj teritoriji, bez prelaska praga borbe. Ništa ne treba isključiti”, naveo je Sežurne.
Makronova izjava izazvala je niz odgovora saveznika koji su saopštili da nemaju nameru da šalju trupe u Ukrajinu.