VRBAS Media

Oznaka: Francuska

  • Njemačka i Francuska podržavaju pridruživanje Srbije EU

    Njemačka i Francuska podržavaju pridruživanje Srbije EU

    Njemačka i Francuska snažno podržavaju proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, kroz političke dijaloge na visokom nivou, kroz fondove EU (200-300 miliona evra bespovratnih grantova) i bilateralnu podršku tekućim reformama, navodi se u saopštenju ambasada dvije zemlje.

    Ambasade su saopštenje objavile povodom 59. godišnjice Jelisejskog sporazuma između Njemačke i Francuske koji dvije zemlje obilježavaju u petak, 22. januara, navodeći da je osnivanje Evropske unije bilo usko povezano sa proaktivnim procesom pomirenja Francuske i Njemačke.

    U saopštenju se ističe i da će u okviru predsedavanja Savjetom EU Francuska u junu organizovati veliku međunarodnu konferenciju posvećenu Zapadnom Balkanu koja će okupiti lidere i različite aktere iz EU i regiona.

    Kao zemlje članice Evropske unije i Berlinskog procesa, Francuska i Njemačka ostaju posvećene podršci regionalnoj saradnji i pomirenju i aktivno doprinose dijalogu Beograda i Prištine pod okriljem EU, navodi se u saopštenju.

    Francuska i Njemačka takođe pridaju poseban značaj regionalnoj saradnji u oblasti bezbjednosti, posebno u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma.

    U Srbiji, Francuska i Njemačka vlada, kako se navodi, podržavaju potencijale i pružaju ekspertizu u oblasti promocije Zelene agende, u oblasti inovacija, kao i zbližavanju mladih kroz Regionalnu kancelariju za saradnju mladih – RYCO.

    Obe zemlje, kako se navodi, pružaju svoju ekspertizu u okviru ministarstava i radnih grupa, u oblastima upravljanja tvining projektima EU, reformama u oblastima javne uprave i vladavine prava, koji su okosnica cjelokupnog procesa evropskih integracija.

    Jelisejski sporazum su 1963. godine potpisali kancelar Konrad Adenauer i predsjednik Šarl de Gol, a imao je za cilj da približi dvije strane koje su razdvajale tri nemilosrdna rata i uzajamno nepovjerenje. Taj sporazum je dopunjen još jednim sporazumom, potpisanim u Ahenu 2019. godine.

    U zajedničkom saopštenju dvije ambasade navodi se i da je proces pomirenja proizašao iz snažne političke volje i vizije bez presedana dvojice političkih lidera koji su vjerovali da evropska budućnost zavisi ne samo od mira, već i od međusobnog povjerenja i aktivne saradnje na svim nivoima.

    Danas Njemačka i Francuska sarađuju na najvišem političkom nivou, ali takođe intenzivno sarađuju i u oblastima privrede (Airbus aerospace/Erbas aerospejs kompanija simbol je tog uspjeha), odbrane, kulture (kroz ARTE, televiziju sa nacionalnom pokrivenošću koji se emituje na oba jezika i u obe zemlje), razmijene mladih (preko Francusko-njemačke kancelarije za mlade, koja je do sada povezala 9 miliona mladih), obrazovanja (kroz široku mrežu dvojezičnih odjeljenja), javne uprave…

    Kao bliski partneri, Njemačka i Francuska svoju saradnju stavljaju u službu Evropske unije i rade na zajedničkoj viziji jedne snažne, suverene, održive, na budućnost usmjerene i ujedinjene Evrope, navodi se u saopštenju.

  • “Zemlje EU da razgovaraju sa Rusijom”

    “Zemlje EU da razgovaraju sa Rusijom”

    Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas u Evropskom parlamentu da evropske države moraju da prazgovaraju sa Rusijom.

    “Zemlje Evropske unije moraju zajedno da rade na novom sporazumu o stabilnosti i bezbednosti o kojem bi potom mogle da razgovaraju sa Rusijom”,izjavio je Makron.

    Makron je u obraćanju Evropskom parlamentu u Strazburu povodom početka francuskog šestomesečnog predsedavanja EU, poručio da Evropa želi da pronađe politički odgovor na sukob u Ukrajini i pozvao Rusiju da se suzdrži od “napora za destabilizaciju” na kontinentu, prenosi agencija Rojters.

    “Bezbednost našeg kontinenta je nedeljiva”, istakao je Makron i dodao da Evropa mora da definiše sopstvene bezbednosne garancije.

    Takođe je dodao da Evropa mora da “bude u poziciji u kojoj bi se uverila da bezbednosne garancije mogu da budu i ispoštovane”.

    Dodao je da Francuska i Nemačka treba da nastave razgovore sa Ukrajinom i Rusijom u normandijskom formatu o ukrajinskoj krizi.

    Makron je pozvao i na “snažnu i nezavisnu Evropu” koja može da odgovori na klimatske, tehnološke, digitalne izazove.

    “Treba nam nezavisna Evropa koja će odlučivati sama o svojoj budućnosti i neće zavisiti od drugih sila”, rekao je Makron, prenosi Hina.

    Prioriteti francuskog predsedanja su i reforma šegenskog prostora, zaštita granica i borba protiv ilegalnih migracija, zelena i digitalna tranzicija, a Makron se založio i da EU i Velika Britanija pronađu put poverenja posle bregzita.

    “Demokratija, napredak i mir, obećanja na kojima počiva Evropa, dovedeni su u pitanje i potrebno je raditi na tome da se održe”, rekao je Makron.

    Francuski predsednik rekao je i da je “vladavina prava dragocena, a one zemlje koje to ne poštuju treba uveriti da to ponovno čine”, što se najviše odnosi na Mađarsku i Poljsku.

  • Demonstranti žestoko uzvratili predsedniku: “Mi ćemo Vas nervirati”

    Demonstranti žestoko uzvratili predsedniku: “Mi ćemo Vas nervirati”

    Danas su širom Francuske održani protesti protiv obavezne imunizacije i vladinih mera.

    Na njima je kritikovana namera predsednika Emanuela Makrona da pooštri ograničenja za one koji odbijaju vakcine protiv kovida 19. Makron je ove nedelje poručio da želi da “nervira nevakcinisane” tako što bi im život toliko zakomplikovao da bi na kraju bili primorani da prime vakcinu.

    “Nevakcinisani su neodgovorni i nedostojni da se smatraju građanima”, dodao je francuski predsednik, prenosi Rojters.U Parizu su danas demonstranti uzvratili tako što su preuzeli njegov žargonski način izraživanja, i poručili da će oni “nervirati ” predsednika.

    Drugi su nosili transparente na kojima je pisalo „Ne za vakcina propusnicu“, što se odnosi na Makronov pritisak da se zakonski zahteva dokaz o vakcinaciji za ulazak u zatvorene prostore kao što su kafići, barovi i muzeji.

    Na televizijskim snimcima može se videti da je došlo do sukoba između demonstranata i policije na skupu u Parizu, a demonstranti su se takođe okupili na ulicama i drugih francuskih gradova, između ostalih i u Marseju, Nantu i Le Manu, navodi Rojters.

    Demonstranti optužuju Makrona da gazi njihove slobode i nejednako tretira građane, a francuski predsednik je poručio da slobode nose odgovornosti koje uključuju i zaštitu zdravlja drugih.

    Francuska je u petak, po drugi put za nedelju dana, zabeležila više od 300.000 novih slučajeva zaraze korona virusom, dok hospitalizacije, kao i broj pacijenata sa kovidom 19 na intenzivnoj stalno rastu, što stavlja zdravstveni sistem pod veliki pritisak, dodaje Rojters.

  • Macron poručio nevakcinisanim građanima: Sloboda ne može biti izgovor za ugrožavanje života drugih

    Macron poručio nevakcinisanim građanima: Sloboda ne može biti izgovor za ugrožavanje života drugih

    Francuski predsjednik Emmanuel Macron je ponovio da je opravdana njegova odluka da reducira kretanje nevakcinisanih protiv koronavirusa u javnom prostoru.

    Obraćajući se jučer, 7. januara, poručio je nevakcinisanim građanima da ne može prihvatiti da oni ugrožavaju slobodu drugih ljudi. Ranije ove sedmice obratio im se vrlo vulgarnim riječima, što je isprovociralo i njegove političke protivnike.

    Macron je u posljednjem javnom istupu ocijenio da potpuno preuzima odgovornost za ono što je kazao. Prema njegovim riječima, neprihvatljivo mu je da pozivanje na slobodu bude izgovor za ugrožavanje života drugih i ograničavanje slobode drugih.

    “Kada ste građani, onda morate prihvatiti da imate građanske dužnosti”, dodaje.

    Ovaj 44-godišnji predsjednik Francuske je suočen s još jednim valom pandemije koronavirusa. U ovoj zemlji se u posljednjih nekoliko dana registruju rekordni brojevi pozitivnih na virus – više od 200.000.
    Macron je naglasio da epidemiološka strategija podrazumijeva “vakcinaciju, vakcinaciju, vakcinaciju”, prenosi agencija Associated Press (AP).

    Donji dom parlamenta ove države je 6. januara prihvatio da se vakcinacijom uslovljava kretanje u javnom prostoru. Preostaje da to prihvati i Senat kako bi ovo pravilo stupilo na snagu, a očekuje se da će se to desiti do sredine ovog mjeseca.

  • Francuska strahuje da ne prođe kao Kazahstan

    Francuska strahuje da ne prođe kao Kazahstan

    Francuska vlada radi na novim mjerama ograničavanja rasta cena struje, izjavio je ministar finansija Bruno le Mer.

    On je poručio da zvanični Pariz želi da izbegne talas nezadovoljstva građana kakav je zahvatio Kazahstan.

    “Pogledajte šta se događa u Kazahstanu, pokazuje nam šta se može dogoditi kada cene energije eksplodiraju, to je politički opasno”, rekao je ministar finansija novinarima u novogodišnjem govoru, prenosi portal Indeks.

    Cene energije osetljiva su tema u Francuskoj. Tako je povećanje poreza na gorivo u 2018. pokrenulo višemesečne ulične proteste koji su prerasli u širi antivladin pokret.

    Energija je u 2021. poskupela širom sveta, a Pariz se obavezao da će zaštititi domaćinstva ograničenjem rasta regulisanih cena struje na samo četiri posto u februaru. Cene su u međuvremenu još više porasle, a pokušaj zvaničnog Pariza da ih zamrzne ograničenjem naknada pokazao se nedovoljnim.

    Cene bi mogle da skoče i do 40 posto

    “Ako u narednim danima ne nađemo rešenje za cene struje, Francuzima će krajem januara struja poskupeti od 35 do 40 posto”, rekao je Le Mer.

    “Na kocki su hiljade radnih mesta. Protekle dve nedelje radili smo noću i danju kako bismo pronašli rešenje koje će jemčiti gornju granicu rasta cene električne energije od četiri posto i zaštititi intenzivne potrošače među kompanijama”, dodao je francuski ministar finansija.

    Zvanični Pariz je razmatrao mogućnost da državna elektroenergetska kompanija EDF ponudi konkurenciji više struje iz nuklearnih elektrana po povoljnijim cenama, kako dobavljači ne bi plaćali visoke cene struje na veleprodajnim tržištima koje utiču i na cenu struje za domaćinstva.

    Le Mer je rekao da je razgovarao s čelnikom EDF-a Žanom-Bernardom Levijem i s poverenicom EU za tržišnu konkurenciju Margret Vestager, koja je s drugim članovima Evropske komisije doputovala u Pariz radi početka francuskog šestomesečnog predsedavanja Evropskoj uniji.

  • Pretnja iz Pariza: Moguće zatvaranje Sjevernog toka 2

    Pretnja iz Pariza: Moguće zatvaranje Sjevernog toka 2

    Zvanični Pariz preti ozbiljnim posledicama ukoliko dođe do agresije Rusije na Ukrajinu, pa se tako pominje i blokada Sjevernog toka 2.

    Naime, ministar spoljnih poslova Francuske Žan Iv le Drijan izjavio je da bi među merama, u slučaju pogoršanja situacije oko Ukrajine zbog Rusije, moglo da se nađe pitanje zatvaranja gasovoda Sjeverni tok 2.

    “To je pre svega pitanje Nemačke. Francuska je uvek pokazivala veliku uzdržanost prema ‘Sjevernom toku 2’. Ali mislim da će to pitanje biti razmotreno ukoliko dođe do nove agresije u Ukrajini”, odgovorio je Le Drijan za televiziju BFM na pitanje voditelja da li smatra da je potrebno zatvoriti “Severni tok 2” ako Rusija izvrši “invaziju” na Ukrajinu, prenosi Sputnjik.

    Ministar je ponovo naglasio da “će strateške posledice biti ozbiljne u slučaju dođe do nove agresije protiv Ukrajine”.

    “Ali to ne znači da nema potrebe da se razgovara sa Rusijom”, dodao je šef francuske diplomatije.

    Prema njegovim rečima, zvanični Pariz za sada ne primećuje povlačenje ruskih snaga sa ukrajinske granice, zbog čega ga i dalje brine napetost u tom regionu.

  • Francuska nevakcinisanim osobama zakonski zabranila pristup restoranima i javnom prijevozu

    Francuska nevakcinisanim osobama zakonski zabranila pristup restoranima i javnom prijevozu

    Nakon tri dana burnih debata podstaknutih kontroverznim primjedbama predsjednika Emmanuela Macrona, francuska skupština odobrila je u četvrtak nacrt zakona kojim bi se zdravstvena propusnica zemlje transformisala u strožiju “propusnicu za vakcinu”.

    Zakon je usvojen sa 214 glasova za, 93 protiv i 27 uzdržanih. Još uvijek treba da prođe u Senatu, koji bi ga trebao razmotriti početkom sljedeće sedmice. Macronova vlada želi da nove mjere stupe na snagu 15. januara, ali će implementacija vjerovatno biti odgođena nakon rasprave u skupštini.

    Prema zakonu, osobe starije od 12 godina moraće dokazati svoj vakcinalni status kako bi pristupile restoranima i barovima, kulturnim objektima ili međuregionalnom javnom prijevozu. Negativan test na koronavirus više neće biti dovoljan, osim za pristup zdravstvenim ustanovama i uslugama.

    Usvajanje zakona došlo je usljed kontroverzi nakon što je Macron u utorak rekao da je njegova strategija borbe protiv pandemije bila da “razljuti” nevakcinisane sve većim ograničenjima kako bi ih uvjerio da se vakcinišu.

  • Pariz dao eksplicitnu podršku proširenju EU na zapadni Balkan

    Pariz dao eksplicitnu podršku proširenju EU na zapadni Balkan

    Proširenje EU na zapadni Balkan uvršteno je u dokument o programu rada francuskog šestomjesečnog predsjedavanja EU, koji je objavljen 1. januara 2022. godine na stranici Vlade Francuske.

    Direktno uvrštavanje u dokument posvećenosti proširenju EU na zapadni Balkan važno je prevashodno zbog toga što su pojedine zemlje članice, ali i ugledni analitičari, ukazivali na nedovoljnu zainteresovanost te zemlje za zapadni Balkan, pa čak i nevoljnost da se EU dalje širi.

    U poglavlju o proširenju naglašeno je da će predsjedništvo obezbijediti nastavak pregovora sa zemljama kandidatima u skladu s novom metodologijom koju je usvojio Evropski savjet 15. marta 2020. godine.

    “Predsjedništvo će promovisati akciju EU na zapadnom Balkanu radi sprovođenja dalekosežnih transformativnih reformi u ključnim područjima, poput vladavine prava, demokratskih institucija, medijskih sloboda, ekonomskih reformi, a pomagaće i u usvajanju pravne stečevine EU”, naglašeno je u ovom dokumentu.

    Ipak, zanimljivo je da je zapadnom Balkanu dato manje pažnje u samom dokumentu od govora koji je Emanuel Makron, predsjednik Francuske, održao prije desetak dana, predstavljajući preuzimanje predsjedavanja EU od strane Francuske.

    Makron je u svom govoru rekao da su Afrika, zapadni Balkan i južno susjedstvo prioriteti francuskog predsjedavanja EU, ali nije spominjao proširenje. U dokumentu je spomenuto proširenje, ali Balkan je nisko na listi prioriteta u dokumentu u kojem su navedeni svi prioriteti.

    Naime, na vrhu liste prioriteta je Afrika, a zatim redom slijede Indopacifik, SAD te poglavlje o odnosima s Rusijom, Kinom i Turskom. Nakon ovog prioriteta navedeni su južno susjedstvo, što se odnosi na zemlje u pojasu Sredozemlja, zatim Bliski istok, pa tek onda zapadni Balkan. Iza zapadnog Balkana navedeni su još međunarodna humanitarna pomoć, ekonomska razmjena i odbrana.

    Osman Topčagić, bivši ambasador BiH u Briselu, kaže da Francuska, uz još nekoliko bitnih zemalja EU, prioritet daje unutrašnjem funkcionisanju EU, a da je proširenje u drugom planu.

    “Moj je čvrst utisak da je razlika između zemalja zapadnog Balkana i EU danas veća nego što je bila 2000. godine, kada je započeo proces pridruživanja EU i zapadnog Balkana”, kaže Topčagić za “Nezavisne novine”.

    Prema njegovom mišljenju, jedan od razloga za tu situaciju je činjenica da teme koje dominiraju u EU nisu prisutne u zemljama zapadnog Balkana u toj mjeri, i obrnuto.

    “EU danas kakva jeste nije sposobna da donosi jedinstveni stav i čvrstu politiku po raznim pitanjima, ne samo kada se radi o zapadnom Balkanu. To je realnost s kojom mi svi treba da se suočimo”, naglasio je on.

    Inače, Makron je najavio da će Francuska tokom predsjedavanja EU organizovati sastanak EU sa zapadnim Balkanom, što je potvrđeno i u ovom dokumentu.

    “Francusko predsjedništvo će organizovati konferenciju o zapadnom Balkanu u junu 2022. godine. Cilj je promocija i produbljenje konkretne saradnje sa zapadnim Balkanom, posebno kada su u pitanju regionalna saradnja i stabilnost”, naglašeno je u dokumentu.

    Takođe, važno je napomenuti da su Francuska i Njemačka početkom 2020. godine pokrenule veliku akciju u saradnji sa zemljama zapadnog Balkana za rješavanje problema viška naoružanja i prekidanja lanaca ilegalne trgovine oružjem.

    Na stranici Ministarstva spoljnih poslova Francuske je 2017. najavljeno da su ta zemlja i Njemačka inicirale ovaj program povodom terorističkih napada u Parizu 2015. godine. Naglasili su da se na zapadnom Balkanu, prema procjenama stručnjaka, u opticaju nalazi između 3,2 i 6,2 miliona komada ilegalnog oružja.

    Drugi razlog, na kojem više insistira Njemačka, je problem organizovanih kriminalnih grupa koje u zemljama zapadnog Balkana sve više svrastavaju s vladama i time čine ozbiljnu bezbjednosnu prijetnju za EU, što Njemačka želi da zaustavi. Kako smo već pisali, a kako su nam napominjale njemačke diplomate u nekoliko navrata, za EU je bitno da se pitanje vladavine prava posebno fokusira na neutralisanje organizovanih kriminalnih lanaca sa zapadnog Balkana, koji u EU švercaju drogu, ljude, oružje i ostale zabranjene supstance.

  • “Oni nisu građani” – izjava Makrona šokirala svijet

    “Oni nisu građani” – izjava Makrona šokirala svijet

    Francuski predsednik Emmanuel Makron svojim ostrašćenim istupom u listu “Le Parisien” u kojem je najavio obračun sa nevakcinisanim sugrađanima izazvao buru.

    “Nije mi namera da ras***dim. francuski narod. Ali kada je reč o nevakcinisanima, njih stvarno želim da ra****sdim. I nastavićemo to da radimo, sve do kraja. To je strategija”, opisao je svoja nastojanja da navede što veći broj Francuza na vakcinisanje na način da onima koji nisu primili nijednu dozu zagorča živote. U Francuskoj se dosad vakcinisalo više od 90 odsto onih kojima je cepivo ponuđeno”, rekao je on.

    Kako javlja “Gardijan”, Makronov je intervju u francuskom listu osvanuo u trenutku kada je u donjem domu francuske Narodne skupštine, na predsednikovo iznenađenje, zapelo donošenje kontroverznog novog zakona po kojem bi isključivo vakcinisanim građanima bio dopušten ulazak u kafiće, bioskope, muzeje, avione, vozove i druga javna mesta, dok se negativan test više ne bi priznavao. Većina poslanika glasala je za prekid sednice nakon burne rasprave do kasno u noć u ponedeljak, a pripadnici Makronove vladajuće stranke ostali su zapanjeni takvim razvojem situacije.

    Spornim zakonom su predviđene teže kazne za proizvođače, trgovce i korisnike lažnih kovid propusnica, kao i za odgovorne osobe na mestima koja ih ne provjeravaju. Ljudi koji imaju lažnu propusnicu mogli bi da budu kažnjeni sa pet godina zatvora, i novčanom kaznom do 75.000 eura, prenosi “Jutarnji list”.

    Predloženo pooštravanje mera razljutilo je protivnike vakcinacije, ali i ne samo njih, a neki poslanici kažu da su bili izloženi pretnjama nasilju i vandalizmu. Makronov intervju za “Le Parisien” i teške reči koje je u njemu izrekao dodale su ulje na vatru društvenih podela.

    “U demokratiji, laži i glupost su najgori neprijatelji. Vršimo pritisak na nevakcinisane tako što im, koliko je god to moguće, ograničavamo pristup društvenim aktivnostima”, izjavio je Makron.

    “Imamo više od 90% vakcinisanih, a otpor pruža tek mala manjina. Kako da je dodatno smanjimo? Tako da ih, oprostite mi na izrazu, ras***dimo još više – rekao je predsednik Francuske kojem uskoro ističe mandat, a još nije formalno objavio svoju kandidaturu na aprilskim izborima jer mu to, kaže, “zdravstvena situacija” još nije dozvolila.

    “Nećemo da ih trpamo u zatvore, nećemo da ih silom vakcinišemo. Ali, reći ćemo im: od 15. februara više nećete moći otići u restoran. Više nećete moći na kafu, više nećete moći u pozorište”, izjavio je Makron i otišao korak dalje, odričući nevakcinisanima pravo građanstva.

    “Kada moje slobode ugrožavaju slobode drugih, onda je postajem neodgovoran. Onaj ko je neodgovoran, nije građanin”, zaključio je Makron.

    Njegovi politički oponenti, koji su ga od početka vladavine prozivali da je arogantan, netaktičan i potpuno odvojen od delova populacije, odmah su ispalili salvu kritika na ovakvu retoriku.

    “Nema te zdravstvene krize koja bi bila opravdanje za takve reči”, izjavio je Bruno Retajo, čelnik desnih Republikanaca u francuskom Senatu u koji će sporni zakon, bude li prošao donji dom Skupštine, morati na potvrdu, a u gornjem domu Republikanci drže kontrolu.

    “Predsednik ne bi trebalo da govori takve stvari. On nevakcinisane pretvara u građane drugog reda”, nadovezala se Marin le Pen, šefica desne stranke Nacionalni skup i moguća Makronova suparnica u drugom izbornom krugu.

    Čelnik radikalnih levičara Žan Luk Melenšon, koji se takođe protivi predloženom kontroverznom zakonu, Makronov je vokabular nazvao “zaprepašćujućim”.

    “Očito je da su kovid propusnice kolektivna kazna usmerena protiv sloboda pojedinca”, rekao je.

    “Gardijanov” dopisnik iz Pariza ocenjuje da bi Makronov istup na ulici mogao da izazove ekstremne, pa i nasilne reakcije protivnika vakcina, ali istovremeno navodi da je njegov prostakluk zapravo politički dobro proračunat s obzirom na to da je većina Francuza poprilično frustrirana beskrajnom pandemijom, pa podržavaju kovid potvrde kao metodu da se ona konačno suzbije, što ne bi trebalo da ga puno košta na predstojećim izborima.

  • Traže istupanje iz NATO-a; “Ne pristajem da nam Rusija bude neprijatelj”

    Traže istupanje iz NATO-a; “Ne pristajem da nam Rusija bude neprijatelj”

    Žan-Lik Melanšon, lider krajnje levičarske partije “Nepokorna Francuska” zatražio je da Francuska istupi iz NATO-a i bliže sarađuje sa Rusijom.

    To bi, kako je rekao, dovelo do deeskalacije u sferi međunarodnih odnosa.

    Na poslednjim predsedničkim izborima u Francuskoj Melanšon je osvojio više od 19 odsto glasova u prvom krugu. Ove godine on može po treći put da učestvuje u predsedničkoj trci. “Ja sam za izlazak iz NATO-a. Potrebna nam je deeskalacija”, napisao je Melanšon na Tviteru. Odvojeno, govoreći na radiju Frans Inter, političar je rekao da bi napuštanje NATO-a omogućilo Francuskoj “da se ne meša” u “severnoameričke vojne avanture”. “Rusija je partner. Ne pristajem da od nje pravim neprijatelja. Ne pristajem da izdam reč datu ruskim liderima – kada im je rečeno da raspad Varšavskog pakta i sovjetskog bloka neće dovesti do toga da se NATO približi granicama Rusije… Prvi put u modernoj istoriji jedna imperija je propala bez razgovora o tome kako će rezultati biti raspoređeni”, naglasio je on u intervjuu, prenele su Novosti. Melanšon je rekao i da je Rusija nakon ulaska zemalja bivšeg SSSR-a u NATO osetila “pretnju”. Iz istog razloga on smatra da Ukrajina ne treba da se pridruži alijansi. “Deeskalacija treba da postane osnova političkog kursa”, rekao je Melanšon. On ističe i da se protivi “novom hladnom ratu”.