VRBAS Media

Oznaka: Francuska

  • Najjači Vučićev govor do sada

    Najjači Vučićev govor do sada

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se obratio iz Pariza nakon sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

    “Poneo sam sva dokumenta koji potvrđuju stavove Srbije, predao ih, govorio o ozbiljnosti našeg pristupa, želju da se situacija stabilizuje, ali i frustraciji našeg naroda. Srpska reč znači mnogo više nego nečiji potpisi. Govorili smo o evropskoj perspektivi, svim pitanjima o našoj saradnji”, rekao je Vučić.

    Vučić je dodao da Makrona doživljava kao iskrenog prijatelja naše zemlje, navodeći da je siguran u to, da i makron Srbiju izuzetno poštuje i ceni.

    “Verujem da možemo velike stvari da potpisujemo kada dođe u Beograd. Biće mnogo detalja o kojima ćemo da pričamo, ali danas ne”, naveo je predsdnik Srbije. Govoreći o dešavanjima na KiM, Vučić ističe da je uvek spreman za kompromis, ističući da ne veruje da će ga biti, zbog prištinske strane.

    “Rekli smo šta su uslovi za povratak u institucije, ali ne znamo šta će se desiti dalje. Mi smo imali dobar sastanak zbog naših bilateralnih odnosa, i drugih, a što se Prištine tiče, nisam optimističan. Doneo sam danas dokument za tablice, i pokazao ih Makronu. Oni neće to da daju, jer su to jednostrano ukinuli 2020. godine. Ja samo tražim ono što piše”, rekao je Vučić.

    “Krajem avgusta sam rekao da imamo problem od septembra – lične karte. Rekao sam da ćemo predloćiti nešto što nije lako za nas, ali je nemoguće da to neko odbijeni. Meni su tada rekli da to uradimo i da je njihov posao da ubede Kurtija oko tablica da uradi drugačije i videli ste – nije urađeno ništa… Sad je mnogo teže, kako ja da kažem srbima da se vrate u institucije. nema od tog posla ništa dok se ne ispune uslovi”, kazao je.

    “Imao sam mnogo važnih razgovora za markonom, ali ovaj je bio najvažniji. Ima važnih i dobrih stvari za Srbiju”, rekao je. Na pitanje da li će sada biti dodatnih pritisaka Vučić kaže. “Sada mogu da nam kažu: Pogledajte kako su prošli Rusi, a kako ćete proći vi mali Srbi. Uvek to mogu da izvuku iz fioke. Ali dobro, mi znamo kako da se ponašamo. Neke lekcije smo naučili, a brinućemo o sebi i vojno, čuvajući svoju vojnu neutralnost”, rekao je.

  • Macron obećava “nezavisnu, poštovanu” Francusku u novom vojnom planu

    Macron obećava “nezavisnu, poštovanu” Francusku u novom vojnom planu

    Francuski predsjednik Emanuel Makron predstavio je u srijedu novi vojni nacrt, obećavajući da će Francusku učiniti “nezavisnom, poštovanom i agilnom silom” s nuklearnim odvraćanjem u centru svoje strategije.

    Govoreći na francuskom nosaču helikoptera, Makron je zacrtao bliže vojne veze s Njemačkom i Britanijom uprkos nedavnim nesuglasicama s obje zemlje.

    Njegov govor službeno je okončao francusku vojnu misiju u borbi protiv vjerskih ekstremista u Africi, gdje je rekao da će Francuska preispitati svoje operacije.

    Francuski dokument od 60 stranica najnoviji je vojni plan koji je ponovo napisan otkako je Rusija otpočela specijalnu vojnu akciju na tlu Ukrajine, nakon što je NATO ažurirao svoj strateški kompas u junu.

    Dokument je postavio 10 ciljeva za 2030. godinu uključujući “prvorazrednu” sajber odbranu i “snažno i vjerodostojno” nuklearno odvraćanje, prenosi “The National News”.

  • Makron: Francuska će pomoći Ukrajini da prebrodi zimu

    Makron: Francuska će pomoći Ukrajini da prebrodi zimu

    ​Francuski predsjednik Emanuel Makron rekao je nakon telefonskog razgovora sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim da će Francuska pomoći Ukrajini da prebrodi zimu, kao i u popravljanju energetske i vodovodne infrastrukture oštećene ruskim udarima.

    Francuska je takođe najavila da će učestvovati u jačanju ukrajinske protivvazdušne odbrane, prenosi Rojters.

    Makron i Zelenski su se složili da održe međunarodnu konferenciju u Parizu 13. decembra kako bi se pomoglo ukrajinskim civilima tokom zime.

    Francuski lider naglasio je da će cilj bilateralne konferencije zakazane za 12. decembar još veća podrška francuskih kompanija Ukrajini.

  • Svađa Njemačke i Francuske otežava evropske integracije

    Svađa Njemačke i Francuske otežava evropske integracije

    Odnosi Njemačke i Francuske proteklih nekoliko sedmica značajno su se pogoršali, a zapadni Balkan bi mogao postati kolateralna šteta neslaganja u vezi s krupnim pitanjima dvije najjače zemlje EU.

    Povod zahlađenju odnosa između Njemačke i Francuske je energetska politika, zbog čega je iznenada otkazan redovni sastanak dvije vlade, koji je trebalo da se održi krajem prošle sedmice.

    Dok se Francuska, u sklopu svog paketa za reformu EU, zalaže za zajedničku evropsku energetsku politiku, Njemačka je mjerama za kontrolu cijena energenata u Njemačkoj praktično potkopala ta nastojanja, a Pariz je posebno ljut što o tome nije bio ni obaviješten. Jedan od ranijih povoda za različito gledanje na pitanje energetike je francusko forsiranje nuklearne energije, čemu se Njemačka energično protivi, koja puno polaže na gas, zbog čega Francuska nije oduševljena, pa nije željela da da saglasnost za izgradnju gasovoda između Španije i Njemačke, koji je trebalo da ide kroz Francusku.

    I prije najnovijeg neslaganja, Berlin i Pariz različito su gledali na pitanje širenja EU. Dok je Njemačka, prvo pod vođstvom tadašnje kancelarke Angele Merkel još od 2014. pojačala interes za zapadni Balkan i, zajedno s Velikom Britanijom, pokrenula reformsku agendu za BiH, Francuska smatra da EU ne treba proširivati dok se ne završi reforma unutar same EU, što je takođe jedan od povoda za nerazumijevanje između Berlina i Pariza.

    Iako je ovo neslaganje godinama tinjalo, blokiranjem kandidature za Sjevernu Makedoniju 2018. problem je počeo da postaje sve očigledniji, da bi bio riješen francuskim prijedlogom tokom francuskog predsjedavanja Savjetom EU tokom ljeta. Međutim, najnoviji sukob zbog kojeg je prošle sedmice čak otkazan i redovni sastanak dviju vlada, prijeti da pitanje proširenja, pored brojnih drugih gorućih pitanja u EU, ponovo dovede u krizu.

    O tome je nedavno pisao i Njemački savjet za spoljne odnose, ugledni nezavisni njemački institut za spoljnu politiku, ističući da je proširenje u kontekstu odnosa EU sa susjednim zemljama bitan dio cijelog problema.

    “Francuska i Njemačka ne mogu da se slože u vezi s kursom EU. Posljedično tome, ne postoji dovoljno širine da se EU saglasi o saradnji s neevropskim državama. Rezultat je neka vrsta defakto protekcionizma od strane EU, koji je odvaja od njenih susjeda”, naglašeno je.

    Faris Kočan, istraživač na Fakultetu političkih nauka u Ljubljani i ekspert za evropske integracije zapadnog Balkana, takođe kaže da je problem nastao zbog energetike, ali i odbrambene politike.

    Kočan ističe da Francuska, koja je uvijek viđena kao lider u EU kad je odbrana u pitanju, sad zaostaje za Njemačkom u smislu nuđenja pomoći Ukrajini i jačanja budžeta za odbranu.

    “Što se tiče proširenja, prosto sumnjam da će preporuka za kandidaturu BiH od strane Evropske komisije lako proći kod Makrona, koji je prvo uložio veto Sjevernoj Makedoniji i Albaniji, onda promijenio metodologiju, pa se narednu godinu dana bavio bugarskim vetom. Čini mi se da postoji percepcija da bi status BiH bio viđen kao poklon, pogotovo jer nema političke volje u državi za reforme”, smatra on.

    Lično vjeruje da bi, kako kaže, odobravanje statusa BiH bila najmudrija odluka EU u posljednjih nekoliko godina.

  • Poruka iz Evrope za Srbiju

    Poruka iz Evrope za Srbiju

    Poslanik Evropskog parlamenta iz Francuske Tjeri Marijani, izjavio je da su stalna uslovljavanja ono što očekuje Srbiju.

    Poslanik je ocenio da naša zemlja sada sledi put nezavisnosti bivšeg francuskog predsednika, generala Šarla de Gola.

    “EU je prešla put od unije koja je utvrđivala ekonomski princip do one koja nameće politički model. Vidim da Srbija nema želju da popusti pred evropskim pritiscima. Francuska je jedna od zemalja osnivača EU. General De Gol je želeo nezavisnu Evropu koja poštuje nacije.To je baš ona politika koju danas vodi Srbija i koja treba da se vodi”, rekao je Marijani za Večernje novosti.

    On je rekao da se divi izboru Srbije da ne uvede sankcije Rusiji i da naša zemlje ne rizikuje da joj zbog toga budu uvedene kaznene mere, ali da treba očekivati neku vrstu reakcije EU.

    “Ono što rizikujete je da se evropska pomoć smanji. Ako i uvedete sankcije, posle će zahtevati da priznate Kosovo. Uostalom, to vam već traže“, rekao je Marijani.

    On nije želeo da kaže šta Srbija treba da radi u vezi sa KiM, već je istakao da je to stvar o kojoj zemlja treba suvereno da odlučuje. “Srbima nije potreban savet stranaca. Shvatam da jedna država ne želi da menja svoju istoriju. Svaka zemlja treba da poštuje svoju istoriju. Kad bi neko, na primer, tražio da nezavisnost Korzike, o tome bi trebalo da odlučuje francuski narod, a ne EU“, zaključio je Marijani.

  • Bukte varnice između 2 pokretačke sile EU

    Bukte varnice između 2 pokretačke sile EU

    Poslije pojačanih tenzija u odnosima Njemačke i Francuske, kancelar Olaf Šolc i predsjednik Emanuel Makron na sastanku u Parizu u srijedu imaju priliku da poprave odnose dvije zemlje koje su pokretačka snaga Evropske unije.

    Dok su ruska invazija na Ukrajinu i energetska kriza naglasili razlike između dvije zemlje, u Francuskoj postoji dublja zabrinutost da se Berlin sve više okreće ka istoku Evrope, što bi moglo da poveća dominaciju Njemačke, pišu svjetski mediji, prenosi Blic.

    Кrhki odnosi
    Između Pariza i Berlina se uvijek mogu očekivati trzavice kada novi lideri preuzimaju vlast, ali deset mjeseci nakon što je Šolc postao njemački kancelar, odnos dvije zemlje koji je u srcu EU krhkiji nego što je ikada bio, ocjenjuje Tajms.

    Ruska invazija na Ukrajinu i energetska kriza samo su zaoštrili razlike, razbijajući nade da će, kako piše londonski list, doći do resetovanja poslije godina nategnutog partnerstva između kancelarke Angele Merkel i predsjednika Nikole Sarkozija, Fransoa Olanda i Makrona.

    Šolc u srijedu dolazi u Jelisejsku palatu u pokušaju da umiri Makrona nakon, ističe Tajms, ljutite francuske reakcije na niz njemačkih inicijativa, s kulminacijom u paketu Berlina od 200 milijardi evra za ublažavanje posledica skoka cijene energije po svoje stanovništvo i kompanije, što bi moglo da poremeti tržište EU.

    Makron je na samitu EU prošle nedjelje javno izrazio svoje nezadovoljstvo, rekavši da “nije dobro ni za Evropu ni za Njemačku da se ona sama izoluje” protiv ograničenja cijene gasa. On je potom, nakon što je u Briselu postignut kompromis, ublažio svoje izjave, rekavši da je normalno da dvije zemlje nemaju uvijek iste stavove.

    Rat u Ukrajini i revitalizacija NATO su zasad potopili Makronov projekat evropske “strateške autonomije” sa sopstvenom vojskom. Šolcova vlada, ističe list, preferira NATO i naljutila je Pariz izbjegavanjem zajedničkih projekata raketne odbrane, kao i izgradnje budućeg evropskog borbenog aviona i tenka.

    Gasovod BarMar
    Кomentatori u Francuskoj su zabrinuti da se težište Evrope pomjera ka istoku, nakon što je Njemačka počela da popravlja odnose sa susjedima iz bivšeg sovjetskog bloka koje je zanemarivala dok je razvijala komercijalne veze sa Rusijom, ukazuje Tajms.

    Evropska politika kao fudbal
    Na prošlonedjeljnom samitu evropskih lidera francuski predsjednik je nadigrao Šolca, primoravši njemačkog kancelara na defanzivu, ali ostaje uzvratni meč, ističe Politiko.

    Makron je na početku samita rekao novinarima da je Berlin “izolovan” u svom protivljenju privremenom ograničenju cijene gasa, što je Francuska zagovarala kao način da se obuzda energetska kriza u EU i, ukazuje Politiko, izolovani Nijemci su na kraju pustili. Francuski predsjednik je takođe iskoristio samit u Briselu da sruši nade Nemačke u izgradnju gasovoda Midkat za koji se Berlin nadao da bi preko Španije i Francuske mogao da dovede dodatni gas iz sjeverne Afrike.

    Umjesto Midkata, Francuska, Španija i Portugal su najavile “koridor zelene energije” između Barselone i Marseja, podmorski gasovod BarMar. Teorijsko vrijeme svakako dobija ono što želi – Španci i Portugalci bolje energetske veze sa ostatkom EU, a njemački gasovod – ali je problem u vremenu. Njemačka želi nešto što bi moglo da dovede gas za osam ili devet mjeseci, dok je projekat BarMar tek u povoju.

    Francuska je pobijedila u toj utakmici, ali je revanš već planiran za ovu nedjelju kada Šolc dolazi u Pariz, ističe Politiko, dodajući da Makron, taktičar koji uživa u političkim poenima, ne može da garantuje pobjedu u revanšu protiv svog kolege.

    Кada se razgovor vrati na odbrambena pitanja, Pariz bi mogao da bude u defanzivi, posebno u očima Amerike koja poziva Evropljane da pojačaju odbranu pred prijetnjom iz Rusije.

    Francuska će, piše portal, vjerovatno zaostati za Berlinom koji je počeo da ozbiljno povećava izdvajanja na odbranu. Njemački vojni budžet od 50 milijardi evra, koji će biti dopunjen specijalnim fondom od 100 milijardi evra za naoružanje, veći je od francuske 44 milijarde evra. Šolc se uz to obavezao da će ispuniti cilj NATO za odvajanje najmanje dva odsto BDP na odbranu, što bi dugoročno moglo da znači 80 milijardi evra.

    Tako da će, zaključuje Politiko, evropska politika vjerovatno završiti kao fudbal – 22 čoveka jure loptu 90 minuta i, na kraju, Nijemci pobjede.

    Dublje brige Francuske
    S druge strane, ocjenjuje Fajnenšl tajms, sastanak Šolca i Makrona je prilika da se uspostavi odnos dvije zemlje. Tenzije između Francuske i Njemačke ogoljene na samitu EU izazvale su zabrinutost da dvije zemlje neće moći da prevaziđu svoje razlike kao u prošlosti, ukazuje britanski list, ističući da spor oko ograničenja cijene gasa samo jedan u nizu.

    Berlin i Pariz bi obično bili u bliskoj koordinaciji uoči samita i njihova usaglašena pozicija bi bila mapa puta za EU. Ali, ovog puta nije bilo takve diplomatije pošto su se dvije zemlje sukobile oko niza pitanja.

    Razmjere nesloge otkrivene su takođe prošle nedjelje kada je odložen zajednički sastanak francuskog i nemačkog kabineta, koji je trebalo da se održi 26. oktobra. Zvaničnici su okrivili tijesne rasporede ministara, ali su obje strane privatno priznale da su potrebni dodatni razgovori.

    Umjesto toga, Makron i Šolc će imati radni ručak u Parizu s malom grupom pomoćnika. Glavne teme bi trebalo da budu pitanja odbrane i energetike, mada je izvor iz Jelisejske palate rekao da Pariz želi da širi diskusiju za usaglašavanje zajedničke vizije francusko-njemačkih odnosa.

    Mada se kao izvor tenzija navodi ruska invazija na Ukrajinu, koja je dovela francusku i njemačku ekonomiju pod ogroman pritisak, u Parizu postoji dublja zabrinutost od kratkoročnih briga oko ruskog rata i njegovog ekonomskog uticaja. Sumnje se uvlače u sveukupne odnose Francuske s Njemačkom, kako raste strah da Berlin želi da pomjeri svoj fokus na istoku, što bi dugoročno moglo da ojača dominaciju Njemačke u Evropi.

    – Francuzi se brinu da će Njemačka na kraju postati bliža istočnoj Evropi, s potencijalnim članicama EU poput Ukrajine i zemalja Zapadnog Balkana, nego Francuska – rekao je Džejkob Ros, naučni saradnik u Njemačkom savjetu za spoljne odnose.

  • Makron: Postoji šansa za mir u Ukrajini

    Makron: Postoji šansa za mir u Ukrajini

    Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je u nedelju da veruje da postoji šansa za mir u Ukrajini.

    “Postoje izgledi za mir, do njega će doći u jednom trenutku”, rekao je Makron na konferenciji u Rimu koja je imala za cilj traženje načina za promovisanje mira u svetu, preneo je Rojters.

    “I u određenom trenutku, s obzirom na to kako se stvari razvijaju i kada će ukrajinski narod i njegovi lideri odlučiti o uslovima, može se postići mirovni sporazum sa drugom stranom”, istakao je Makron.

    Francuska je u više navrata, otkako su ruske snage napale Ukrajinu 24. februara, naglašavala da je važno da zapadni diplomatski kanali ka Moskvi budu otvoreni, navodi Rojters.

  • Drama u Francuskoj

    Drama u Francuskoj

    Francuski sindikati započeli su danas štrajkove širom zemlje, tražeći povećanje plata zbog inflacije koja je dostigla višedecenijski najviši nivo.

    Predsednik Emanuel Makron suočava s jednim od najtežih izazova od njegovog reizbora. U celoj zemlji održavaju se demonstracije, a najmasovnije je u Parizu gde je došlo do sukoba s policijom.

    Štrajk, koji će prvenstveno pogoditi javni sektor, poput škola i transporta, nastavak je višenedeljne sindikalne akcije koja je poremetila rad u velikim francuskim rafinerijama i dovela do problema sa snabdevanjem benzinskih stanica gorivom.

    Sindikalni lideri se nadaju da će odluka francuske vlade o prisilnom povratku zaposlenih na posao u skladišta benzina pojačati revolt radnika, i kažu da taj potez “ugrožava pravo na štrajk”, prenosi Rojters.

    Portparol francuske vlade Olivije Veran izjavio je da bi danas mogle da budu izdate dodatne naredbe o prinudnom vraćanju zaposlenih na rad, jer vozači i dalje čekaju u redovima ispred benzinskih pumpi.


    “Biće prisilnog vraćanja na rad u meri u kojoj se to smatra potrebnim… Blokiranje rafinerija, kada smo postigli dogovor o platama, nije normalna situacija”, rekao je Veran.

    Levičarski sindikat CGT pozvao je na nastavak štrajka četvrtu uzastoponu nedelju u “Total enerdžiju”, uprkos tome što je ta naftna kompanija u petak postigla dogovor s umerenim sindikatima o povećanju plata za 7,0 posto i isplati bonusa radnicima.

    Sindikat CGT traži povećanje plata od 10 odsto, pozivajući se na inflaciju i ogroman ekstra profit firme.

    Kompanija “Eurostar” je saopštila da zbog štrajka otkazuje neke vozove između Londona i Pariza.

    Francuski javni žleznički operater SNCF je objavio da je saobraćaj na lokalnim linijama smanjen za 50 odsto, ali da nije bilo većih poremećaja na nacionalnim linijama.

    S narastanjem tenzija u drugoj po veličini ekonomiji evrozone, štrajkovi su se već prelili i na druge delove energetskog sektora, zahvativši i nuklearnog giganta EDF, gde će radovi na održavanju ključnih postrojenja za snabdevanje Evrope električnom energijom biti odloženi.


    Predstavnik sindikata FNME-CGT rekao je u ponedeljak da štrajkovi utiču na rad u 10 francuskih nuklearnih elektrana, pri čemu je odložen remont 13 reaktora, dodajući da je proizvodnju električne energije u Francuskoj smanjena za ukupno 2,2 gigavata.

    Sindikati radnika u državnoj upravi takođe su pozvali na pridruživanje štrajku zaposlenih u energetskom sektoru od danas, uz moguće obustave rada u školama i drugim javnim ustanovama.

    Štrajkovi se događaju u politički napetoj situaciji, s obzirom na to da je francuska vlada spremna da usvoji budžet za 2023. koristeći posebna ustavna ovlašćenja koja bi joj omogućila da zaobiđe glasanje u parlamentu, izjavila je u nedelju premijerka Elizabet Born.

    Više hiljade ljudi izašlo je u nedelju na ulice Pariza u znak protesta protiv rasta cena.

    Lider tvrde levičarske stranke “Nepokorna Francuska”, Žan-Lik Melanšon, marširao je ulicama Pariza zajedno s ovogodišnjom dobitnicom Nobelove nagrade za književnost Ani Erno i pozvao na generalni štrajk danas.

  • Detalji ubistva koji je šokirao Evropu: Uz tijelo djevojčice u Parizu pronađeni bizarni brojevi

    Detalji ubistva koji je šokirao Evropu: Uz tijelo djevojčice u Parizu pronađeni bizarni brojevi

    Djevojčica (12), čije je tijelo pronađeno zavezano u koferu u Parizu, umrla je od gušenja, rezultati su obdukcije.

    Žrtva, koja je imala nekoliko posjekotina na vratu, pronađena je sa zavezanim stopalima i zglobovima i neobjašnjivim brojevima na tijelu.

    Naime, brojevi “1” i “0” pronađeni su uz tijelo djevojčice, navodi Independent.

    Policijski izvor rekao je da figure nisu bile ispisane niti izrezane na djevojčici, već su bile “postavljene” pomoću “uređaja”. Još se ne zna šta ovo tačno znači.

    Policajci još ne znaju šta ti brojevi znače.

    Nestanak djevojčice prijavili su roditelji nakon što se djevojčica nije vratila kući iz škole.

    Policija je pokrenula istragu ubistva i rekla da je otkrila znakove otmice u podrumu porodične kuće.

    Detektivi su pregledali snimke nadzornih kamera na kojima se vidi žena ispred zgrade kako nosi kofer.

    Isti kofer, vjeruju policajci, kasnije je pronađen nekoliko ulica dalje s tijelom djevojke.

    Šest osoba je pritvoreno, ali nije jasno iz kojeg razloga. Među njima je i muškarac koji je kontaktirao policiju nakon što je otkrio kofer, piše Večernji.hr. Dvoje je već pušteno na slobodu.

    Njena majka na Facebooku je ranije objavila sliku curice i žene za koju se vjeruje da ju je namamila te otela.

    “Uzbuna! Oteta je naša kći Lola. Posljednji je put viđena u društvu djevojke koju ne poznajemo na ulazu u našu zgradu. Molim vas, pomozite nam!” napisala je mama koja je objavila i screenshot s nadzorne kamere.

    Na snimku se vidi kako je curica ušla u zgradu u društvu roditeljima nepoznate žene, ali nikad nije stigla do svog stana. Policija je u podrumu našla tragove borbe te selotejp i skalpel.

    Ranije je bilo objavljeno da je nepoznata žena od curice zatražila pomoć oko kofera, no BFMTV kasnije je objavio kako su svjedoci rekli da je njih žena sa snimka zamolila za pomoć s teškim koferom te da su joj pomogli da ga prenese do auta. Tvrde i da su je vidjeli kako kupuje kroasan. U to vrijeme, vjeruje se, u njenom je koferu bila curica.

    Tijelo curice našao je oko 23:30 u petak beskućnik koji je otvorio kofer. Njeno lice bilo je oblijepljeno selotejpom, navodno joj je i prerezan vrat, a obdukcija je utvrdila kako je uzrok smrti gušenje, piše Index.

  • Makron: “Francuska neće odgovoriti”

    Makron: “Francuska neće odgovoriti”

    Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da Francuska neće odgovoriti nuklearnim oružjem ako ga Rusija upotrebi protiv Ukrajine.

    Ovo je prvi put da Makron detaljno govori o francuskom nuklearnom naoružanju u tom kontekstu. Dodao je da nije dobro da se o tome previše govori. Uprkos Putinovim pretnjama, nema konkretnih naznaka da Rusija premešta nuklearno oružje, što bi označavalo da se sprema za njegovo korištenje.

    “Naša doktrina počiva na temeljnim interesima nacije”, izjavio je Makron.

    Makron je rekao da Putin mora da se vrati, kako bi razgovarali o miru u Ukrajini I da misli da će Kijev morati da pregovara s njim u nekom trenutku.

    “Putin mora da zaustavi ovaj rat, da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine i vrati se za sto, kako bi razgovarali”, zaključio je Makron.