VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Vučić, Rama i Kovačevski sutra u Briselu

    Vučić, Rama i Kovačevski sutra u Briselu

    Nakon detaljnih i sveobuhvatnih konsultacija sa saradnicima i članovima vlada, lideri tri zemlje Otvorenog Balkana donijeli su odluku o zajedničkom odlasku na samit EU-Zapadni Balkan koji se sutra održava u Briselu, saopštila je služba za saradnju sa medijima predsjednika Srbije Aleksandra Vučića.

    Navodi se da su u današnjem razgovoru predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, predsjednika Vlade Albanije Edija Rame i predsjednika Vlade Severne Makedonije Dimitra Kovačevskog, usaglašeni i principi koji će predstavljati glavnu okosnicu razgovora sa brojnim zvaničnicima Evropske unije.

    • Imajući u vidu da Republika Srbija, Republika Albanija i Republika Sjeverna Makedonija dosljedno zastupaju interese svojih građana i cijelog regiona Zapadnog Balkana na svim relevantnim međunarodnim forumima, odluka o učešću i zajedničkom pristupu na samitu u Briselu predstavlja još jedan korak u borbi za napredak naših zemalja, ali i jasan signal da i pored brojnih prepreka, nastavljamo da dajemo konstruktivan doprinos na putu ka evrointegracijama – navodi se u saopštenju.

    Navodi se da su lideri svjesni da teme o kojima će razgovarati na samitu neće biti lake, ali da će njihovo učešće još jednom pokazati i potvrditi posvećenost evropskom putu Srbije, Albanije i Severne Makedonije.

    • Takođe, dogovoreno je da na sastancima u Briselu nastavimo da se borimo za dijalog kao glavni i jedini ispravan model za rješavanje svih otvorenih pitanja, uz ulaganje napora za jačanje međusobnog povjerenja i intenziviranje komunikacije sa zvaničnicima Unije, sve u cilju nastavka borbe za što bolji život svih naših građana – poručuje se u saopštenju.
  • Zaharova o kandidaturi Moldavije i Ukrajine za EU: To je mahinacija

    Zaharova o kandidaturi Moldavije i Ukrajine za EU: To je mahinacija

    Proces davanja statusa Moldaviji i Ukrajini za ulazak u Evropsku uniju liči na mahinaciju, izjavila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

    “Postoji jedna predivna reč – mahinacija. To je kada mnoge odluke koje zapadna društva donose više liče ne na promišljene korake, već na kombinaciju rušilačko-provokativnog karaktera”, rekla je Zaharova za Sputnjik.

    Ranije je Evropska komisija zvanično saopštila da je preporučila da se Ukrajini i Moldaviji dodijeli status kandidata kao simboličan korak na dugom putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Odluku će donijeti lideri Evropske unije 23-24. juna.

    Odluku Evropske komisije o dodjeli statusa kandidata Ukrajini je komentarisao prvi zamjenik komiteta Državne dume za međunarodne poslove Vjačeslav Nikonov. On je naveo da je to samo preporuka i da postoji mogućnost da Ukrajina možda ne doživi članstvo u EU, jer je Turska kandidat još od 1999. godine.

  • “BiH treba dobiti kandidatski status EU, ali i promijeniti izborni zakon”

    “BiH treba dobiti kandidatski status EU, ali i promijeniti izborni zakon”

    Premijer Hrvatske Andrej Plenković nakon današnjeg sastanka sa premijerkom Finske Sanom Marin kazao je da Bosna i Hercegovina treba dobiti kandidatski status u EU i provesti izbornu reformu.

    Plenković je kazao da je premijerki Marin objasnio važnost izmjene Izbornog zakona kako bi “izbori bili pravedni i kako bi hrvatski narod bio ravnopravan i da Hrvati biraju svoje predstavnike”.

    – Godine 2016. u februaru kada je BiH podnijela zahtjev za članstvo, mi smo tada napravili veliki lobistički napor. Smatramo da bi bilo dobro i da BiH dobije status kandidata i da se postigne dogovor oko Izbornog zakona – kazao je premijer.

    Dodao je da Hrvatska daje najveću podršku BiH za ulazak u EU.

    – Smatramo da bi bilo dobro da i BiH dobije status kandidata, a da se pritom, naravno, napravi korak koji je ključan, a to je da se postigne dogovor o izmjenama Izbornoga zakona i ograničenim ustavnim reformama koji bi omogućio da svi narodi u BiH i drugi građani budu ravnopravni – rekao je Plenković, prenosi Kliks.

  • Odluka o bh. kandidaturi za EU u foto-finišu

    Odluka o bh. kandidaturi za EU u foto-finišu

    Zbog pritiska pojedinih zemalja EU, BiH je bliže kandidaturi za članstvo nego što je bila prije preporuke Evropske komisije prošle sedmice da Ukrajini i Moldaviji bude dodijeljen status kandidata za članstvo, a BiH ne.

    Međutim, svi sagovornici “Nezavisnih novina” upozoravaju da se radi o odluci političke prirode i da samo 27 premijera i predsjednika EU imaju ekskluzivno pravo da odluče hoće li dodijeliti status bilo kojoj zemlji, uključujući BiH i Ukrajinu, ili neće. Podsjećanja radi, Evropska komisija je liderima EU preporučila da dodijele status kandidata Ukrajini i Moldaviji, a što se tiče BiH, smatra da je prvo potrebno pokazati neki napredak u ispunjavanju 14 preporuka u Mišljenju Evropske komisije, ali lideri nisu obavezni da prihvate preporuku ovog izvršnog evropskog tijela.

    Ursula fon der Lejen, predsjednica Evropske komisije, po svemu sudeći napravila je mali uzmak prema BiH jer je u intervjuu austrijskom listu “Wiener Zeitung” rekla da je 14 prioriteta za BiH uslov za otpočinjanje pregovora, što je naredna faza nakon dobijanja statusa kandidata. Iako je i u samom Mišljenju Evropska komisija naznačila da 14 prioriteta nisu uslov za kandidaturu, već da BiH mora demonstrirati napredak njihovim ispunjavanjem, ova izjava Fon der Lejenove bi mogla značiti omekšavanje pozicije Evropske komisije uoči sjednice Evropskog savjeta na kojoj će se odlučivati o proširenju.

    Na pitanje novinara zašto Ukrajina, a ne BiH, Johan Zatler, šef Kancelarije EU u BiH, juče je objasnio da se 24. februara i, kako je rekao, invazijom Rusije na Ukrajinu, svijet promijenio.

    On je, međutim, takođe naznačio da je pozitivno mišljenje Ukrajini zasnovano i na stvarnom napretku, poput usvajanja antikorupcijskog zakona.

    “Naravno da je važna implementacija, ali je takođe jasno da je to početak dugog puta. Treba biti realističan, članstvo je daleko, ali kandidatski status je prepoznavanje i jak signal zemlji s 40 miliona ljudi koji vode bitku za svoju nezavisnost, ali i za našu slobodu”, rekao je on.

    Što se tiče BiH, on je podsjetio na Mišljenje i 14 prioriteta, kao i da je jako malo urađeno kad je riječ o ispunjavanju obaveza, ali da je istovremeno sve više zemalja u EU koje preporučuju da se za BiH dodijeli kandidatura.

    “Moja uloga ovdje je da se založim za BiH. Iako nisam zadovoljan onim što je urađeno od strane vaših političara, moramo poslati pozitivan signal. To ne bi bila nagrada za vaše političare, nego jasan signal za stanovništvo, da postoji perspektiva za ovu zemlju”, rekao je on.

    Milorad Dodik, srpski član Predsjedništva BiH, rekao je da bi nedavanje statusa BiH štetno djelovalo na dogovor lidera u Briselu, koji je postignut uz posredovanje Šarla Mišela, predsjednika Evropskog savjeta, tijela koje će donijeti odluku o BiH.

    Dodik je na svom Twitter profilu obećao da sve potpisano sa dogovora u Briselu treba ispoštovati ako se to desi, ali da u slučaju negativnog raspleta situacije po BiH, dogovor iz Brisela ne važi.

    “Sastanak u Briselu bio je motivisan željom Šarla Mišela da ponudi Evropskom savjetu određen dogovor za političare iz BiH. I dalje stojim iza toga. Ako dobijemo kandidatski status, sve što je tamo dogovoreno treba da bude ispunjeno. Ako nema kandidatskog statusa za BiH, umire i dogovor u Briselu”, napisao je Dodik.

    Nakon sastanka s evroparlamentarcima u Sarajevu, Dodik je izrazio nezadovoljstvo zbog 14 prioriteta, za koje je rekao da djeluju kao kazna, i dodao da postavljanje visokog predstavnika bez odobrenja Savjeta bezbjednosti UN predstavlja kršenje pravnog sistema. Takođe je istakao da RS želi EU integracije, ali da nije spremna da se odrekne svoje autonomije.

    Adnan Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost uticajnog instituta iz Berlina, kaže za “Nezavisne novine” da je zasad nemoguće reći hoće li BiH dobiti kandidaturu jer, kako je rekao, istorija pokazuje da mnogo odluka zavisi od trenutnih odnosa evropskih lidera i brojnih manjih faktora.

    On, međutim, ističe da bi za region bila odlična vijest ako bi Savjet donio barem neke od četiri odluke za koje on smatra da bi bile od velike važnosti.

    “Prva odluka bi bila da se BiH, Kosovu, Ukrajini i Moldaviji dodijeli kandidatura za članstvo u EU, a druga da se Crnoj Gori ponudi mjesto 28. članice Unije do 2025. godine”, kaže on i dodaje da je to godina do koje bi Crna Gora imala razumno dovoljno vremena da završi reforme koje bi bile uslov za članstvo.

    Dalje, kako ističe, EU bi trebalo da kaže da svih pet zemalja zapadnog Balkana mogu postati punopravne članice do kraja decenije pod uslovom da se reformišu, posebno kad je u pitanju vladavina prava, ali i pod uslovom da EU prilagodi svoj institucionalni okvir.

    Faris Kočan, slovenački ekspert za evropske integracije zapadnog Balkana, ocjenjuje da će prioritet na Balkanu imati Sjeverna Makedonija i Albanija, odnosno odblokiranje pristupnih pregovora.

    “U tom smislu očekujem da će pažnju na samitu imati i inicijativa ‘Otvoreni Balkan'”, naglasio je on i istakao da je potencijal pokazao i Berlinski proces, koji zagovara Njemačka.

  • Borelj čestitao Vučiću i Kurtiju usvajanje Mape puta za primjenu sporazuma o energetici

    Borelj čestitao Vučiću i Kurtiju usvajanje Mape puta za primjenu sporazuma o energetici

    Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žosep Borelj čestitao je danas predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću i predsjedniku privremenih prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju usvajanje Mape puta za primjenu sporazuma o energetici.

    Razgovarao sam sa Vučićem i Kurtijem da bih im čestitao na postizanju sporazuma o usvajanju Mape puta za sprovođenje energetskog sporazuma. To je veliki i važan korak naprijed u dijalogu Beograda i Prištine uz posredstvo EU koji će doneti konkretne rezultate za sve građane – istakao je Borelj u objavi na Tviteru.

    Dodao je da se raduje nastavku rada na sljedećim koracima.

    Delegacije Beograda i Prištine usvojile su danas u Briselu mapu puta za primjenu sporazuma o energetici usvojenog 2013 godine.

  • Rusija uložila protest izaslaniku EU zbog blokade u Kalinjingradu

    Rusija uložila protest izaslaniku EU zbog blokade u Kalinjingradu

    Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da je zatražilo od ambasadora EU u Moskvi Markusa Ederera hitno uspostavljanje tranzita robe ka Kalinjingradu.

    U saopštenju se navodi da će Moskva preduzeti mjere odmazde ako situacija ne bude poboljšana.

    Ederer je pozvan na razgovor zbog antiruskih restrikcija za tranzit robe između Kalinjingrada i ostatka Rusije.

    Članica EU Litvanija zatvorila je željeznički koridor od Rusije do Kalinjingrada za određenu robu, uključujući građevinski materijal, metale i ugalj, kao odgovor na nove sankcije Unije koje su stupile na snagu u subotu, 18. juna.

  • Vučić obavestio Borelja

    Vučić obavestio Borelja

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom.

    On je, kako se navodi u saopštenju iz Kancelarije za saradnju s medijima predsednika Srbije, Borelja obavestio da će sutra u podne biti objavljena zajednička odluka Srbije, Albanije i Severne Makedonije o eventualnom učešću na samitu EU i Zapadnog Balkana u Briselu.Vučić je “uoči predstojećeg Samita EU i Zapadnog Balkana u Briselu, obavestio visokog predstavnika Borela da je jutros razgovarao sa premijerima Albanije i Severne Makedonije Edijem Ramom i Dimitrom Kovačevskim, kao i o postignutom dogovoru da, nakon konsultacija sa vladama i savetničkim timovima, sutra u podne bude objavljena zajednička odluka o eventualnom učešću na tom skupu”.

    U telefonskom razgovoru s predsednikom, visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Borelj izrazio je zadovoljstvo zbog napretka ostvarenog u dijalogu Beograda i Prištine na sastanku glavnih pregovarača i specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka, koji su usvojili mapu puta u primeni sporazuma o energetici.

    Vučić je rekao da je Srbija opredeljena za dijalog kao jedini način rešavanja otvorenih pitanja i postizanja održivog dogovora u korist svakodnevnog života Srba i Albanaca, kao i mira i stabilnosti u regionu.

  • Zatler: Postoji šansa za kandidatski status BiH

    Zatler: Postoji šansa za kandidatski status BiH

    Specijalni predstavnik EU u BiH Johan Zatler poručio je danas u Banjaluci da BiH ima šansu da dobije kandidatski status za članstvo u EU, ali da odgovorni moraju “učiniti određene korake” da bi evropski političari zahtjeve BiH posmatrali kredibilnijim.

    “Bio bi dobar signal narodu BiH, ali ne želimo da to bude viđeno kao nagrada političarima koji su učinili malo do sada”, rekao je Zatler novinarima.

    On je pozvao političare u BiH da iskoriste vrijeme do izbora da učine određene korake, prije svega donesu zakone koji se odnose na javne nabavke, sukob interesa i Visoki sudski i tužilački savjet, ali i da se pozabave donošenjem budžeta za narednu godinu.

    Zatler je naveo da je u proteklom periodu učinjeno veoma malo, te istakao da se ne radi dovoljno na predmetima korupcije i organizovanog kriminala.

    On je podsjetio da je BiH zahtjev podnijela prije sedam godina i da je od tada vrlo malo uslova ispunjeno, ali i da zemlje poput Slovenije, Hrvatske i Austrije zagovaraju davanje statusa kandidata BiH.

    Govoreći o Ukrajini, Zatler je naveo da je kandidatski status jedno, a članstvo u EU drugo pitanje.

    “Na moje čuđenje usred rata Ukrajina je usvojila set antikoruptivnih zakona. Naravno da je potrebno vidjeti kako će zakoni biti sprovedeni, ali ono što je dobar signal jeste da je to početak jednog dugotrajnog procesa”, rekao je Zatler.

  • Mišel: Ubrzati integraciju zapadnog balkana

    Mišel: Ubrzati integraciju zapadnog balkana

    Predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel poručio je da je potrebno obnoviti energiju procesa proširenja EU i ubrzati integraciju zapadnog Balkana.

    On je u pismu kojim poziva evropske lidere na sastanak 23. i 24. juna naveo da je zapadni Balkan važan za EU i da je Unija važna regionu i najavio da će se sa partnerima iz regiona sastati pred sastanak Evropskog savjeta.

    “Sastaćemo se u četvrtak, 23. juna u 9.30 časova sa liderima zapadnog Balkana. Zatim ćemo nastaviti sa našim sastankom Evropskog savjeta, koji će početi u 15.00 časova tradicionalnom razmjenom mišljenja sa predsjednikom Evropskog parlamenta /Robertom Metsolom/”, precizirao je Mišel.

  • Direktna poruka iz Evrope: Srbija mora da se odluči

    Direktna poruka iz Evrope: Srbija mora da se odluči

    Srbija mora da se odluči na čijoj strani želi da bude, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

    “Mi želimo Srbiju uz nas, ali za to su nam potrebni jasni dokazi da ta zemlja deli naše vrednosti, na primer vladavinu prava i demokratiju, kao i da odbija rusku invaziju”, poruka je Fon der Lajen u intervjuu austrijskim dnevnicima „Viner cajtung“ i „Klajne cajtung“.

    Podvukla je da je spoljnopolitičko opredeljenje kandidata veoma bitno.

    „Naravno da očekujemo da svi vučemo istu stranu užeta“, podvukla je predsednica EK.

    Upitana koliko je Zapadni Balkan povezan sa statusom Ukrajine, i šta se može ponuditi tim zemljama, ona je ukazala da su gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana na evropskom putu dalje od Ukrajine.

    „Nadam se da ćemo naći rešenje, da ćemo konačno moći da ispunimo naše obećanje i početi pristupne pregovore. BiH, na primer, može odmah stupiti u pristupne pregovore kada ispuni 14 glavnih tačaka. Bilo je mnogo napretka i tome treba odati priznanje“, rekla je ona.

    Na pitanje koliko će trajati dok Ukrajina postane članica EU, Fon der Lajen je ukazala da je pristupni proces vezan za napredak.

    „U rukama je kandidata koliko brzo se kreću u postupku“, rekla je ona ukazujući da su Slovačka i Turska dobile status kandidata 1999., da je Slovačka preduzela sve da primeni potrebne reforme, te je pet godina kasnije postala članica, a Turska je danas “udaljenija od članstva nego što je ikada bila”.

    Fon der Lajen je prenela da je stekla utisak da su ukrajinske vlasti visoko motivisane i građani ujedinjeni oko želje da pristupe EU.

    „Žele potrebne reforme da primene što pre. Predsednik Volodimir Zelenski mi je rekao da bi oni to uradili i ako ne bi bilo reči o članstvu, zato što je to dobro za zemlju i demokratiju. To je i jedan od razloga zašto smo preporučili Savetu EU davanje statusa kandidata“, istakla je predsednica EK.

    Na konstataciju da su mnogi mišljenja da EU ne može savladati prijem tako velike, siromašne zemlje, bez reformi, rekla je da Unija mora definisati koje preduslove želi da stvori za potencijalne nove runde proširenja, dodajući da je tu, na primer, pitanje jednoglasnosti.

    Na pitanje šta ako vlade ne dogovore status kandidata za Ukrajinu, Fon der Lajen je izrazila uverenost da će biti pozitivne odluke.

    Upitana za austrijski predlog reforme pristupnog procesa, ona je podsetila da je tek pre dve godine taj proces reformisan.

    „Naš predlog su prihvatili parlament i Savet. Taj proces je modernizovan i ojačan. Sada imamo mogućnost kroz objedinjavanje postupaka da brže napredujemo, ili obrato, ako prepoznamo nazadovanje, da zatražimo preradu“, rekla je ona.

    Na pitanje koliko je EU udaljena od sedmog paketa sankcija protiv Rusije, Fon der Lajen je istakla da je Unija bila ekstremno jedinstvena i uspešna oko prvih šest paketa, koji koštaju nešto i samu Evropu, ali više koštaju Rusiju.

    „Na primer finansijski sektor. Ruska centralna banka mora skupo plaćati održavanje stabilnosti rublje. U privredi smo mnogo učnili u kontroli izvoza. Nedostajući delovi postaju u svim oblastima problem, ruski avioni ne mogu gotovo nigde izvan zemlje sletati, jer nedostaju sertifikati. Delovi nedostaju i u železničkom saobraćaju, u autoindustriji nedostaju komponente. Sada moramo pogledati da nema rupa“, objasnila je ona.

    Kada je reč o energetici, prenela je da EU ima planove za vanredne situacije za zimu, na kojima je radila od početka rata u Ukrajini.

    “Trenutno je popunjenost naši skladišta gasa na 43 odsto, a želimo da do zime bude na 80 procenata“, objasnila je ona.

    Ukazala je da je cilj da se okonča zavisnost od ruskog gasa, što je i deo sporazuma sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, ali i dogovor sa Izraelom, Egiptom, Norveškom i Azerbajdžanom.

    Na pitanje da li je na stolu embargo na gas kao dalja sankcija protiv Rusije, Fon der Lajen je izbegla direktan odgovor.

    „Mi smo na putu da postanemo nezavisni od Rusije. Ukupna potrošnja gasa u EU je u prvom kvartalu pala za devet odsto. Ljudi razumeju koliko je važno i koliko je to povezano sa visokim cenama. Ruske isporuke su smanjenje za 30 odsto“, kazala je predsednica EK.