VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Varhelji tvrdi da se u Brisel vratila volja za proširenje EU

    Varhelji tvrdi da se u Brisel vratila volja za proširenje EU

    Komesar EU za politiku susjedstva i proširenje Oliver Varhelji ocijenio je da se u Brisel vratila volja za proširenje EU, kao i da treba dozvoliti Srbiji male, reformske korake.

    Mi, Evropljani, sada ne samo da shvatamo, već smo i spremni da to ispunimo. Evropa neće uživati u bezbjednosti, stabilnosti i prosperitetu bez potpune integracije zapadnog Balkana, rekao je Varhelji za briselski portal Juroaktiv.

    On je rekao da je situacija u Ukrajini “otrijeznila” debatu u vezi sa procesom proširenja EU i pokazala potrebu da se ubrzaju procedure, koje je u suštini zaustavio prethodni sastav Evropske komisije.

    – Srbija pravi male korake i treba da dozvolimo da se ti koraci ostvare. Jer ako to ne učinimo, onda dobijamo upravo suprotno od onoga što želimo da postignemo – naglasio je Varhelji.

    On je napomenuo da previše otvoren pritisak na Beograd na određenim pozicijama može izazvati “gubitak Srbije”, prenosi RTS.

    – Želimo da Srbija bude naš saveznik, ali moramo da razumijemo njen stav kada nešto tražimo od nje – rekao je Varhelji.

  • Kina u Africi gradi puteve, EU broji insekte

    Kina u Africi gradi puteve, EU broji insekte

    EU gubi trku s Kinom u Africi: pre svega jer sporo donosi odluke, izvozi apstraktne vrednosti i visoke standardei jer se ponaša paternalistički.

    To u Africi ne prolazi – proizlazi iz studije Fondacije Fridrih Nauman.Autoput vijuga metropolom poput džinovske reke na stubovima: proteže se 27 kilometara kroz srce Najrobija i povezuje centar prestonice Kenije sa najvećim aerodromom u zemlji. Otvoren je maja ove godine, da bi doprineo rasterećenju saobraćaja u gradu sa 4,5 miliona stanovnika. Izgradnja – pod kineskim rukovodstvom – trajala je samo dve godine, piše DW.

    Kina je sa svojim Novim putem svile tek nedavno stigla u Afriku, i tamo stiče sve veći ugled kao partner – potiskujući sve više EU koja je na kontinetu pristuna vekovima, doduše u prošlosti u vidu evropskih kolonijalnih sila.

    Studija Fondacije Fridrih Nojman

    Studija “Sukob sistema. Afrička precipcija EU i angažman Kine” koju je u junu objavila Fondacija Fridrih Nauman (FDP) – i koja se bavi aktuelnom, oštrom konkurenciju između EU i Kine, dva najveća trgovinska partnera Afrike – pokazuje da se Kina približava EU na mnogim frontovima u Africi, uključujući i tamo gde se tradicionalno pretpostavlja da EU ima neprikosnoveno vođstvo.

    Za studiju je anketirano 1014 donosilaca odluka iz 25 zemalja Afrike, uglavnom iz akademske zajednice, zaposleni u nevladinim organizacijama, novinari, državni službenici i oni iz regionalnih ekonomskih tela u Africi. Onlajn ankete je krajem 2021. sproveo kenijski trust mozgova IREN (Inter Region Economic Network).

    Njihovi odgovori daju sliku Evropske Unije koja prvenstveno pokušava da izvozi apstraktne, moralne vrednosti u Afriku – dok konkrene stvari, krediti, bageri i radnici dolaze iz Kine.

    I Kina i EU vode dužničku diplomatiju u Africi.

    Važan rezultat sudije i sledeće: Zapad optužuje Kinu da zemlje u razvoju stavlja u “dužničke zamke” nudeći neodržive zajmove za projekte u okviru svog Novog puta svile, koji se onda mogu iskoristiti za politički uticaj ili ustupke od geostrateške važnosti za Kinu.

    Ova sporna teorija je, međutim, opovrgnuta.

    Jer, Kina i EU su slično ocenjene u pogledu aspekta jačanja ekonomske politike “zamke duga” u Africi – EU je dobila samo neznatno bolju ocenu 4,6 od Kin koja je ocenjena sa 4,9.

    Upadljivo je da je – u percepciji donosilaca odluka u Africi – EU bolja u većini na listi od 17 kriterijuma: To su na primer socijalni standardi, obezbeđivanje posla za lokalno stanovništvo, ekološki standardi i kvalitet proizvoda.

    Kina prednjači samo kod četiri kriterijuma – brže donosi odluke, brže realizuju projekte, manje se meša u unutrašnje stvari– i ima nešto manje skrupula kada je u pitanju korišćenje korupcionaških mreža od EU.

    Međutim, EU je u velikoj meri bila saučesnik u nezakonitim finansijskim tokovima iz Afrike i praksi izbegavanja poreza, navodi se u studiji. Procenjuje se da afričke zemlje na taj način gube 88,6 milijardi dolara godišnje. Stav EU je “unilateralan i diskriminatorski” i prebacuje krivicu na zemlje u razvoju, uprkos tome što su evropske zemlje poput Belgije, Nemačke, Španije i UK među deset najboljih destinacija za ileglane finansijke transfere novca iz Afrike. Godišnje se samo 0,5% od nezakonitog bekstva kapitala vraća na kontinent.

    Afrika Kinu doživljava kao vršnjaka, a EU kao…

    Očigledno, Kina ima mnogo bolje rezultate od EU po kriterijumima koji su najvažniji za Afriku, što joj daje superiornu ukupnu prednost u tome da deluje privlačno.

    Kina napreduje kao jedinstvena zemlja sa brzim donošenjem odluka – dok mnogo nacija unutar EU, sa svojim različitim stavovima o bilo kojoj temi, pogoršavaju sporost donošenja odluka.

    Opipljiva infrastruktura i brzo završvanje projekata koje je Kina usavršila neophodni su za kontinent – koji pritom razvija odbojnost prema birokratskim idealima koje oličava EU.

    Jedan Forum u Najrobiju je takođe potvrdio narativ da će se Afrika verovatno pobuniti protiv EU dok će prihvatiti Kinu kao prijateljskiju savremenicu u razvoju i vršnjaka sa kojom se može lako složiti, za razliku od metaforičnog strogo roditelja koji je Evropa, sada predstavjena kao EU.

    Koautor studije Šikvati: EU ima zastareli pogled na Afriku

    Za kenijskog ekonomistu i koautora studije Džejmsa Šikvatija, ovo je suština stvari:

    “Evropljani su se zaglibili u svoj zastareli pogled na Afriku”, kaže Šikvati u intervjuu za DW.

    Oni diktiraju Afrikancima šta im treba i zarobljeni su u sopstvenom sistemu vrednosti, što ih sputava. Evropa pridaje značaj upravljanju, Kinezi opipljivoj infrastrukturi:

    “Pitaju: Koji put treba da se gradi i gde? Ali EU prvo proverava koliko insekata hoda po njemu”, kaže Šikvati, i dodaje smejući se: “U Africi to tako ne funkcioniše”.

    “EU mora da svoje investicione planove i pristupe prilagodi konkretnim regionima i bude fleksibilna. Kada se radi o Africi, to znači da treba da nudi konkurentnu i strateški orijentisanu politiku umesto da se bori protiv statusa kvo”, kaže Šikvati. To je stara Evropa, ali traži se novo razmišljanje.

    “Afrika, to nisu samo o migranti koji dolaze. Afrika nudi i ogromne mogućnosti za ulaganja i razvoj.”

    Prema rečima ovog ekonomiste, samo četiri odsto kineskih investicija ide u Afriku. Ostatak novca ide u SAD, Evropu i druge regione. Ali tih četiri odsto je za manje od 20 godina mnogo donelo siromašnim afričkim zemljama i istovremeno ojačalo uticaj Kine kao najvažnijeg trgovinskog partnera na kontinentu.

    “Važno je insistirati na tome da vlade sistematski sprovode demokratske izbore i da se ljudska prava još više poštuju”, naglašava Šikvati i dodaje: “Ali to neće doneti veliku promenu za afričke zemlje”.

    Stefan Šot: Paternalističko ponašanje EU je problem u Africi

    EU bi iz svega ovoga morala da izvuče pouku, kaže Stefan Šot, iz Fondacije Fridrih Nauman za DW. On iznosi ideju o evropskoj investicionoj banci koja bi imala mandat da donosi brze odluke – kako ne bi svih 27 država članica EU morale prvo da budu pitane.

    A o reputaciji EU da voli drugima da propisuje šta treba i kako treba da rade, kaže: “Paternalističko ponašanje EU je problem, a Afrikanci s tim imaju poteškoća”,

    “Nikada ne bismo savetovali da se vrednosti EU kao što su demokratija, ljudska prava i održivost odbace tek tako. To bi naštetilo položaju EU”, kaže Šot. Ali zemlje EU se moraju kritički zapitati da li u Africi treba pristupiti u skladu sa tim standardima ili je to preterano.

    “Ako su standardi toliko visoki da na kraju Kinezi uvek pobeđuju na tenderima, ona niste učinili ništa dobro za socijalnu situaciju”, rekao je Šot za DW. I dodao: “Evropska unija priča o vrednostima, ali kada selo dobije put, i to je vrednost.”

    Jedan od zaključaka studije Fondacije Fridrih Nojman glasi: put kojim Kina korača je tih tih, ali orijentisan na akciju i zato uspešan. Ili – Kina mnogo radi i malo priča, EU mnogo priča i malo radi. Suprotstavljanje ovom narativu koji se sve širi je veliki izazov ​​koji zahteva hitnu promenu politike i strategije od strane EU.

  • U RS se lani iz EU fondova slilo oko pola milijarde maraka

    U RS se lani iz EU fondova slilo oko pola milijarde maraka

    Ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske Zlatan Klokić pozvao je zainteresovane da što više apliciraju za ponuđena sredstva iz fondova EU, ilustrujući to podatkom da su aplikanti iz Srpske u prošloj godini na ovom planu učestvovali u realizaciji 182 takva projekta, ukupne vrijednosti od oko 255 miliona evra.

    Klokić je naveo da je poenta da što više ljudi iz Srpske iskoristi ovu priliku i aplicira za ponuđeni novac.

    “Benefiti su ogromni. Uvjerio sam se u to dok sam obilazio naše firme koje su se prijavile na neki od fondova EU, prošle i napravile odličnu priču. Modernizovale su proizvodnju, unaprijedile poslovanje, a poenta i cilj je da svake godine bude što više takvih primjera”, rekao je Klokić.

    Klokić je naveo da resorno ministarstvo godinama, na različite načine i putem pokrenutog sajta “PROJEKTIEU” animira i informiše zainteresovane aplikante iz Srpske da prate pozive, pišu projekte i da se, na kraju, prijave i uzmu novac iz nama dostupnih fondova EU.

    On smatra da je to donedavno bila poprilično komplikovana priča, bar kada je riječ o Republici Srpskoj, pošto svaki donator iz EU ima svoj način plasiranja informacija o otvorenim pozivima i do sada je bio slučaj da oni koji su iz Srpske zainteresovani za neke od projekata teško mogu da prate toliki broj sajtova.

    “Zbog toga smo odlučili smo proceduru pojednostavimo i sve raspoložive projekte objedinimo, pa smo ove godine pokrenuli sajt. Zainteresovani na jednom mjestu mogu da pronađu bukvalno sve što ih interesuje, a ima vezu sa aktuelnim pozivima koji dolaze iz različitih EU fondova”, rekao je Klokić.

    Klokić je istakao da je resorno ministarstvo administrator ove internet stranice i da redovno ažuriraju podatke o novim projektima, te ih čine dostupnim svima koji to žele da znaju.

    “Tu su informacije o uslovima, rokovima i količini novca za koju možete da aplicirate. U vezi s tim, u posljednjih pet godina uspostavljena je baza aplikanata iz Srpske. Njima, nevezano za sajt, na dnevnoj osnovi dostavljamo informacije o otvorenim pozivima u sferi njihovih iskazanih interesa. Osim toga, pozive redovno objavljujemo i na društvenim mrežama Ministarstva”, rekao je Klokić.

    POVEZATI DIJASPORU SA MATICOM
    Kada je riječ o povezivanju dijaspore Srpske sa maticom, uspostavljenom Registru dijaspore i promovisanju načina upisa u njega putem nedavno objavljenog video-spota, Klokić je rekao da će ovakva promocija biti nastavljena.

    Klokić je ocijenio da je spot prihvaćen odlično, bilježi veliku gledanost na društvenim mrežama, a uskoro će njegova promocija biti proširena na pojedine televizije.

    “Važno je građanima približiti ovaj projekat nakon što je Republika Srpska dobila svoj Registar dijaspore. U video-spotu su praktično prikazani svi koraci kako da se zainteresovani građani u njega upišu, pronađu odgovore na pitanja o krajnjem cilju Registra. Registracija je besplatna i sigurna”, napomenuo je Klokić.

    On je dodao da će resorno ministarstvo uskoro objaviti informaciju koliko se ljudi do sada upisalo u Registar.

    Resorni ministar kaže da su ponosni na činjenicu da su se do sada upisali naši ljudi sa raznih strana svijeta, najviše iz NJemačke, Austrije, Švajcarske, Švedske i Grčke, a prijavilo ih se mnogo i iz Australije, SAD, Belgije i Kanade.

    “LJudi se svakodnevno javljaju, a raspituju se i udruženja koja okupljaju naše ljude u dijaspori, kulturno-umjetnička društva… Pozivamo sve pripadnike dijaspore da se upišu u Registar i zvanično načine prvi korak na uspostavljanju saradnje, koja bi bila obostrano značajna – i za Srpsku i dijasporu”, rekao je Klokić.

    ZADOVOLJSTVO RADOM PREDSTAVNIŠTAVA SRPSKE U INOSTRANSTVU
    Klokić je rekao da je zadovoljan radom i aktivnostima predstavništava Republike Srpske u inostranstvu u prvoj polovini ove godine, napomenuvši da su ova tijela u zemljama u kojima djeluju obilježila 30. rođendan Srpske.

    “Veoma sam srećan zbog te činjenice, naročito kada vidim da ljudi u rasejanju ne zaboravljaju važne datume i sa istim žarom ih proslavljaju daleko od rodnog mjesta”, istakao je Klokić.

    On je naveo i da je putem predstavništava uspješno promovisan Registar dijaspore, kao i da su pojašnjavani politički stavovi Republike Srpske u evropskim organima, organizovane posjete zvaničnika Srpske drugim zemljama, kao i brojni korisni konkursi, kursevi i konferencije.

    PRISTUPITI INICIJATIVI “OTVORENI BALKAN”
    Klokić je ocijenio da bi Republika Srpska imala veliku korist od pristupanja BiH inicijativi “Otvoreni Balkan”, koja bi omogućila lakši protok ljudi, roba, usluga i kapitala, a time i snažniju ekonomiju.

    “Ekonomija Srpske mogla bi biti konkurentna i na ostalim tržištima, odnosno pozicionirana na regionalnom planu, a gotovo sigurno bi se povećale i investicije”, napomenuo je Klokić.

    On je ukazao da je poslovno okruženje u Republici Srpskoj jedno od najpovoljnijih u regiji i to bi bilo prepoznato i od investitora.

    “Ako bi bile ukinute određene barijere posredstvom ove inicijative – bio bi omogućen dolazak određenog kapitala u Republiku Srpsku. Bio bi riješen i problem protoka robe na granicama”, zaključio je Klokić.

  • Plan EU na klimavim nogama?

    Plan EU na klimavim nogama?

    Plan Evropske komisije o 15-postotnom smanjenju potrošnje gasa u razdoblju od avgusta do marta sledeće godine nailazi na otpor među članicama EU.

    Italija, Poljska i Mađarska već su iskazale rezervisanost prema predlogu, a Španija i Portugal jasno su rekli da mu se protive.Ministri energetike članica EU odlučivaće o planu na sastanku u utorak, a za njegovo usvajanje je potrebno da ga podrži 55 odsto članica EU ili vlade čije države pokrivaju 65 odsto populacije EU.

    Izvori iz briselske diplomatije navode da članice nisu naklonjene toj meri jer postoji puno nerešenih pitanja za pokretanje ovakve faze hitnosti. Zabrinutost je razumljiva s obzirom na to da je EU tokom prošle godine iz Rusije uvezla gas koji podmiruje 41 odsto potreba njenih članica, piše Jutarnji list.

    Početna tačka

    Žoao Galamba, portugalski državni sekretar za energetiku, već je u nacionalnom dnevnom listu Ekspreso rekao da je Portugal prisiljen da poveća potrošnju gasa za elektrane zbog niskog vodostaja, a plan EU nije održiv u njihovom slučaju jer ostavlja Portugal bez struje.

    “Za razliku od drugih država, mi nismo živeli iznad svojih mogućnosti sa energetskog gledišta”, citirao je Fajnenšel tajms zamenicu španskog premijera Teresu Riberu, koja je dodala da predlog Komisije ignoriše ekonomske i socijalne posledice. Dodala je da će smanjenje potrošnje gasa naterati zemlju da smanji proizvodnju struje i zaustavi izvoz gasa ostatku kontinenta.

    “Predlog Komisije može biti početna tačka, ali ne i cilj”, rekla je Ribera, a prenosi Blumberg.

    Nasuprot tome, Robert Habek, nemački ministar ekonomije, apeluje na evropski princip solidarnosti.

    “Moramo sačuvati gas, a to znači da čak i one zemlje na koje smanjenje snabdevanja ruskim gasom nema direktni uticaj moraju pomoći drugim zemljama. Inače nema evropske solidarnosti”, rekao je Habek, čija zemlja 66 odsto svojih potreba za gasom zadovoljava iz ruskih izvora.

    Međunarodni monetarni fond je, inače, smanjio predviđanja nemačkog privrednog rasta za sledeću godinu sa 1,2 odsto na 0,8 odsto.

    Ko koliko zavisi od gasa

    Španija i Portugal tradicionalno puno manje zavise od ruskog gasa nego ostale evropske zemlje, to iznosi 10 odsto njihovih potreba. Obe zemlje kupuju gas putem LNG postrojenja, Portugal između ostalog iz Nigerije i SAD. Španija je prošlog meseca uvezla plin za 77 odsto svojih potreba putem LNG postrojenja, navodi Blumberg. Mađarska je pak prošle nedelje objavila vanredno stanje u energetici i zabranila izvoz gasa drugim članicama EU.

    Francuska od Rusije kupuje gas za samo 15 odsto svojih potreba i nije se otvoreno suprotstavila predlogu, ali je Agnes Panije-Runaše, ministarka energetike, istakla da je potrebno “definisati jednake ciljeve za sve”.

    Ana Moskva, poljska ministarka za klimu, kazala je da se Poljska ne slaže s predloženim merama.

    “Mehanizam solidarnosti ne sme voditi smanjenju energetske sigurnosti za bilo koju članicu EU”, navodi Politiko stav ministarke čija zemlja 54 odsto svojih potreba za gasom zadovoljava iz Rusije.

  • Evropa traži od Nigerije veće isporuke gasa

    Evropa traži od Nigerije veće isporuke gasa

    Evropska unija traži dodatne isporuke gasa (LNG) od Nigerije pripremajući se za moguće smanjenje snabdevanja ruskim gasom.

    To je izjavio Metju Boldvin, zamenik generalnog direktora energetskog odeljenja Evropske komisije.

    Boldvinova izjava data je u Nigeriji gde je boravio ove nedelje i održao niz susreta sa zvaničnicima te zemlje, najvećeg proizvođača nafte u Africi, prenosi Rojters.

    Zvaničniku EU rečeno je da Nigerija poboljšava bezbednost u delti reke Niger i da planira da posle avgusta ponovo otvori gasovod Trans Niger, što bi omogućilo veći izvoz gasa u Evropu.

    EU uvozi 14 odsto svojih ukupnih potreba LNG iz Nigerije i postoji potencijal da se ova količina više nego udvostruči, ukazao je Boldvin za Rojters.

  • Orban: Evropi prijeti recesija, potrebna nova strategija

    Orban: Evropi prijeti recesija, potrebna nova strategija

    Mađarski premijer Viktor Orban kaže da je EU potrebna nova strategija zbog rata u Ukrajini, koja će biti usmjerena na mirovne pregovore, a ne na sankcije.

    Orban je upozorio da cijeloj Evropi prijeti recesija i da uvedene sankcije nisu uzdrmale Moskvu.

    “Cilj treba da bude postizanje mira, a ne dobijanje rata”, poručio je Orban iz Rumunije, prenosi Rojters.

    Mađarska Vlada održava dobre odnose sa Rusijom i protiv je uvođenja sankcija Moskvi, posebno na uvoz nafte iz Rusije.

    Mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto u četvrtak je u Moskvi tražio od Rusije da poveća isporuke ovog energenta, dok ostatak Evrope nastoji da smanji zavisnost od ruskog gasa.

    Predsjednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je ranije da svaka država članica EU treba da smanji potrošnju za 15 odsto.

  • EU zaprijetila Mađarskoj: Rok mesec dana

    EU zaprijetila Mađarskoj: Rok mesec dana

    EK je dala rok od mjesec dana Mađarskoj da riješi pitanje vladavine prava pre no što zatraži od zemalja EU da suspenduju sredstva koje Budimpešta treba da dobije.

    Komisija je danas saopštila da je ovlastila komesara za budžet Johanesa Hana da obavesti Budimpeštu o merama koje izvršna vlast EU namerava da predloži državama EU ako Mađarske mere remedijacije ne budu adekvatne, prenosi Rojters.

    “Mađarska sada ima rok od mesec dana u okviru kojeg može da dostavi svoje primedbe i bilo kakve dodatne činjenice, naročito o srazmernosti mera koje predviđa Komisija”, navodi se u saopštenju EK.

    Novi rok je deo procedure EU, nazvane “mehanizam uslovljavanja”, koja je osmišljena da zaštiti finansijske interese bloka od potencijalnog kršenja vladavine prava zemalja članica. Taj mehanizam je odvojen od drugih postupaka vezanih za vladavinu prava koje je EU pokrenula protiv Mađarske.

    Zbog zabrinutosti za novac iz budžeta EU, Komisija je u aprilu uvela „mehanizam uslovljavanja” protiv Mađarske. što bi na kraju moglo da dovede do suspenzije isplate 21 milijarde evra Mađarskoj iz kase tog bloka.

    Komisija smatra da je novac EU u Mađarskoj u riziku zbog, kako kaže, korupcije koja može biti u formi tendera za projekte koje finansira Brisel, a u kojima učestvuje samo jedan ponuđač, obično povezan sa vladajućom strankom.

    Izvršna vlast EU je takođe zabrinuta za nezavisnosti pravosuđa, medija i nevladinih organizacija u Mađarskoj, dodaje britanska agencija.

    Mađarski premijer Viktor Orban je ranije odbacio primedbe EU i SAD u vezi s korupcijom u toj zemlji, ali su najviši mađarski zvaničnici proteklih nedelja rekli da je Budimpešta spremna da sarađuje sa Komisijom na rešavanju problema.

    Budimpešta je ove nedelje ponudila da smanji broj javnih tendera na kojima učestvuje samo jedan ponuđač na 15 odsto od ukupnog broja. Takođe je ponudila da donošenje zakona u Mađarskoj učini transparentnijim i inkluzivnijim.i da dozvoli sudovima da nalože tužiocima pokretanje spora čak i ako su tužioci odlučili da to ne čine, prenosi Rojters.

  • Plan EU nailazi na sve veći otpor: Još zemalja reklo “ne”

    Plan EU nailazi na sve veći otpor: Još zemalja reklo “ne”

    Španska vlada neće narediti potrošačima da ograniče potrošnju gasa, izjavila je u četvrtak ministarka energetike Tereza ​​Ribera.

    “Nećemo u zakon uvoditi obavezu podešavanja temperature kućnih termostata”, rekla je ona u intervjuu za lokalnu radio-stanicu Kadena (Cadena) SER, prenosi Večernji list.

    Vlada bi ipak preporučila da ljudi štede energiju, rekla je ona i dodala da će vlada zaštititi i potrošnju gasa u industriji.

    Ministarka je u sredu rekla da će se njena vlada protiviti predlogu Evropske unije o smanjenju potrošnje gasa, jer zemlja nije zavisna od ruskog gasa nakon ulaganja u infrastrukturu za skladištenje gasa u prošlosti.

    Portugalska vlada takođe neće podržati plan koji je predložio Brisel da se evropska potrošnja gasa smanji za 15 odsto kako bi se prevazišao mogući prekid ruskih isporuka, rekao je Žoao Galamba, državni sekretar za životnu sredinu i energetiku.

    “Portugal će se suprotstaviti toj neproporcionalnoj meri”, rekao je on u intervjuu dnevnom listu Publiko objavljenom u četvrtak.

    Predlog Komisije “nije prilagođen zemljama koje nisu međusobno povezane” gasnom mrežom, poput Portugala, objasnio je on.

    Planu EU protivile su se i Poljska i Mađarska.

    Evropska komisija je predložila dobrovoljni cilj za sve zemlje EU da smanje potrošnju gasa za 15 odsto od avgusta do marta, u poređenju sa njihovom prosečnom potrošnjom u istom periodu 2016–2021. godine.

    Nekoliko zemalja poput Austrije, Nemačke i Danske reklo je da razmatraju planove za hitne slučajeve koji bi na kraju uključivali i racionalizaciju gasa.

    I Grčka protiv
    Portparol grčke vlade Joanis Oikonomu izjavio je na konferenciji za medije da se “vlada u principu ne slaže sa predlogom Evropske komisije da se potrošnja prirodnog gasa smanji za 15 posto”.

    “Mi smo izneli naše predloge i nastavljamo da tvrdimo da je to pravac koji može da donese rešenja”, rekao je Oikonomu, prenosi list Ekatimerini ne objašnjavajući o kakvim je predlozima reč.

    Grčki list navodi da je sličnu izjavu dao danas i ministar energetike Kostas Skrekas za radio Skaj.

    “Grčka se, kao i nekoliko evropskih zemalja, protivi predlogu Komisije o obaveznom smanjenju potrošnje prirodnog gasa za 15 odsto, u slučaju da se potpuno prekinu isporuke iz Rusije”, naglasio je Skerkas.

    On je objasnio da se 70 odsto prirodnog gasa koji uvozi Grčka koristi za proizvodnju električne energije, i da bi smanjenje potrošnje za 15 posto predstavljalo problem za domaćinstva i preduzeća.

    Štaviše, dodao je, takvo smanjenje neće pomoći da se ojačaju severne zemlje, poput Nemačke i Austrije, koje imaju najveći problem s gasom.

    Prema rečima Skrekasa, Grčka je već izrazila neslaganje sa predlogom EK, i takođe preduzela sve neophodne radnje da obezbedi adekvatno snabdevanje.

    On je dodao da će se o tom pitanju razgovarati i da će odluka o tome biti doneta 26. jula na Savetu ministara EU.

    Predlog Evropske komisije nije naišao na podršku ni u drugim članicama EU, napominje Ekatimerii, prenoseći izjave španskih i portugalskih zvaničnika.

  • Španija odbacila plan EU: “Nisu nas čak ni pitali za mišljenje”

    Španija odbacila plan EU: “Nisu nas čak ni pitali za mišljenje”

    Ministarka za ekološku tranziciju i zamenica premijera Španije Tereza Ribera rekla je danas da njena zemlja odbacuje plan EU o štednji gasa.

    Prema tom planu zemlje članice Evropske unije trebalo bi do proleća da smanje potrošnju gasa za 15 procenata.

    “Mi branimo evropske vrednosti, ali ne možemo prihvatiti žrtvu za koju nas nisu čak ni pitali prethodno za mišljenje“, izjavila je Ribera, dodavši da predlog “nije neizbežno i najefikasniji, , niti najpravičniji”

    Ministarka Španije insistirala je na tome da „šta god da se dogodi“ španske porodice neće morati “da trpe restrikcije gasa ili struje“.

  • Evropska komisija predlaže smanjenje upotrebe gasa za 15 odsto do marta

    Evropska komisija predlaže smanjenje upotrebe gasa za 15 odsto do marta

    Evropska komisija predložila je članicama EU da do marta dobrovoljno smanje upotrebu gasa za 15 odsto.

    Smanjenje potrošnje gasa moglo bi postati pravno obavezujuće u slučaju da Rusija prekine isporuku gasa Evropi.

    Cilj je da zemlje od avgusta do marta smanje upotrebu gasa za 15 odsto u odnosu na prosječnu potrošnju u tom periodu od 2016. do 2021. godine.

    Komisija će proglasiti mjeru obaveznom ukoliko bude smatrala da postoji veliki rizik od velikih nedostataka gasa u EU.

    Prijedlog mora da odobri većina zemalja EU. Diplomate članica Unije razgovaraće o tome u petak, 22. jula, sa ciljem da se četiri dana kasnije usvoji prijedlog na sastanku ministara energetike EU, u utorak, 26. jula.