VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Evropski parlament ponovo traži sankcije Dodiku

    Evropski parlament ponovo traži sankcije Dodiku

    Evropski parlament pozvao je ponovo na uvođenje sankcija predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i drugim “destabilizujućim akterima” u Bosni i Hercegovini.

    Ovo se navodi u Rezoluciji Evropskog parlamenta o sprovođenju zajedničke spoljnje i bezbjednosne politike Evropske unije u 2023. godini, koja je danas usvojena većinom glasova.

    Tom Rezolucijom poslanici pozdravljaju preporuku Evropske komisije da pregovori o pristupanju sa Bosnom i Hercegovinom budu otvoreni čim bude postignut potreban stepen usklađenosti s kriterijumima za članstvo.

    Evropski Parlament podstiče političke čelnike te zemlje da provedu opsežan skup reformi, uključujući izborne reforme, u skladu s odlukama domaćih i međunarodnih sudova kako bi se osigurala načela jednakosti i nediskriminacije za sve građane i konstitutivne narode, kako je utvrđeno u njenom ustavu i uz puno poštovanje presuda domaćih i međunarodnih sudova, uključujući sve presude Evropskog suda za ljudska prava u vezi s BiH – navodi se u toj Rezoluciji.

    – Evropski Paralament oštro osuđuje svaku retoriku razdora i secesionističku retoriku koje dodatno doprinose većoj ranjivosti zemlje i naglašava da je status zemlje kandidata prilika i obaveza izabranih predstavnika BiH da ispune očekivanja građana i poboljšaju svakodnevni život običnih ljudi – dodaje se u drugoj, komplementarnoj Rezoluciji o vanjskoj i odbrambenoj politici, koja je takođe usvojena.

    Poslanici u njoj pozdravljaju dogovor o produžetku mandata snaga EU u operaciji Altea, ističu dosadašnju podršku EU od 20 miliona evra iz Evropskog instrumenta mirovne pomoći za podršku izgradnji kapaciteta Oružanih snaga BiH, pozivaju na jačanje misije Altea “prvenstveno raspoređivanjem dodatnih jedinica i sredstava i osiguravanjem vjerodostojne prisutnosti u distriktu Brčko” i pozivaju vlasti u zemlji da rade na osnivanju višeetničkih jedinica OS BiH.

    EU Parlament navodi da dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU, “prijeti destabilizacija” i podsjeća da operacija EUFOR Altea ima “ključnu ulogu za sigurnost i stabilnost Bosne i Hercegovine i regiona”, piše Avaz.

  • Kada bi BiH mogla postati članica EU?

    Kada bi BiH mogla postati članica EU?

    Bosna i Hercegovina u ovom trenutku ima gotovo 2.000 propisa koji su usklađeni ili su u procesu usklađivanja s pravnom stečevinom EU, što je tek manji dio od ukupno oko 200.000 propisa i dokumenata koji su dio ukupne pravne stečevine koje BiH mora usvojiti ako želi postati članica.

    Ako se uz ovaj podatak doda činjenica da je od osnivanja EU 1957. godine, kada je bila samo ekonomska zajednica za industriju vezanu za ugalj i čelik, do danas zvanični zbornik zakona i propisa dosegao obim od oko 800.000 stranica, može se steći objektivna slika koliko je posla pred organima BiH, entitetima i nižim nivoima vlasti da se u potpunosti usklade s propisima EU. Od svih propisa i zakona koje je EU donijela od tada do danas, oko 26 odsto su i dalje važeći i u aktivnoj su primjeni.

    U Direkciji za evropske integracije BiH su potvrdili da BiH ima oko 1.700 propisa na svim nivoima vlasti koji se usklađuju sa EU. Trenutno se radi na tome, kako su rekli, da se uspostavi prva jedinstvena baza podataka svih propisa u BiH koji su usklađivani s propisima EU.

    – Na zadnjem Kolegijumu za evropske integracije utvrđen je i model za usvajanje programa integrisanja BiH u EU, a čime su stvorene pretpostavke da, nakon što preostale tri radne grupe završe svoj dio posla, ovaj dokument bude upućen u dalje procedure ostalim tijelima mehanizma koordinacije, konsultacije s Evropskom komisijom, te usvajanje, a u skladu s ranije utvrđenom metodologijom izrade ovog dokumenta – naglasili su oni.

    Eksperti EU rekli su da se količina novih propisa koji se donose na nivo EU progresivno povećava. Primjera radi, u posljednjih deset godina pravna stečevina EU uvećana je za iznos koliko je uvećana od osnivanja do tada. Tim obimom do 2035. godine, do kada bi BiH objektivno mogla završiti pregovore, pravna stečevina EU će vjerovatno ponovo biti udvostručena u odnosu na današnje stanje.

    Pravnu stečevinu EU BiH će morati usvojiti kroz višegodišnji proces pregovaranja podijeljenih u 35 pregovaračkih poglavlja i šest klastera. Klasteri su uspostavljeni modifikovanom metodologijom, koja je prije nekoliko godina usvojena na prijedlog Francuske. Klasteri se odnose na unutrašnje tržište, kompetitivnost i inkluzivni rast, zelenu agendu i održiv razvoj, poljoprivredu i koheziju, spoljnu i bezbjednosnu politiku, te temeljna prava i pravnu državu.

    U Evropskoj komisiji kažu da je kredibilna politika proširenja geostrateška investicija EU u mir, stabilnost, bezbjednost i prosperitet u Evropi.

    – Zasniva se na pravičnoj i rigoroznoj uslovljenosti zasnovanoj na sopstvenim zaslugama. Od zemalja kandidata se zahtijeva da sprovedu složene reforme u mnogim oblastima, kao što su vladavina prava i ekonomija, i da usklade svoje zakonodavstvo sa pravnom stečevinom EU. Istovremeno, od zemalja kandidata se očekuje da razviju svoje administrativne strukture. Pomirenje, dobrosusjedski odnosi i regionalna saradnja su od najveće važnosti u tom procesu – kažu oni, pišu Nezavisne novine.

    Da bi BiH pokrenula pregovore, mora u narednih nekoliko sedmica usvojiti dva važna zakona, koji se odnose na sudove i sukob interesa. U proteklom periodu usvojen je zakon vezan za sprečavanje pranja novca, a pokrenuti su pregovori i s Frontexom o saradnji u vezi s ilegalnim migracijama.

  • Lavrov: Evropa bi mogla da napravi smrtonosnu grešku

    Lavrov: Evropa bi mogla da napravi smrtonosnu grešku

    Formiranje raketne koalicije evropskih zemalja za slanje oružja Kijevu bio bi samoubilački korak, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

    Predložena koalicija će uključivati isporuku oružja dugog dometa za duboko ulaženje u teritoriju Ruske Federacije, što je samo po sebi samoubistvo ako se sve to potvrdi – ocijenio je Lavrov.

    On je takođe napomenuo da se razgovaralo o slanju vojske zapadnih zemalja u pomoć Kijevu, iako NATO ne želi da uvlači cijelu alijansu u sukob.

    • Čini mi se da bi oni koji takve misli ne samo što iznose, već čak sebi dozvoljavaju da ih pomisle, trebalo da koriste tu glavu za racionalnije i za Evropu bezbjednije misli – zaključio je Lavrov.

    Ranije je francuski predsjednik Emanuel Makron izjavio je da je formirano osam koalicija za isporuke drugih tipova municije.

    On je dodao da će zemlje Zapada utvrditi koje treće zemlje mogu biti angažovane za slanje municije Ukrajini.

  • Makron: Nema evropskog konsenzusa o slanju vojnika u Ukrajinu, ali…

    Makron: Nema evropskog konsenzusa o slanju vojnika u Ukrajinu, ali…

    Francuski predsjednik Emanuel Makron najavio je da će saveznici Ukrajine stvoriti koaliciju za isporuku raketa srednjeg i dugog dometa Kijevu, prenosi Mond.

    Makron je, nakon konferencije evropskih lidera o podršci Ukrajini, koja je u ponedjeljak održana u Parizu, rekao da je odlučeno da se “stvori koalicija za duboke udare, a samim tim i za rakete i bombe srednjeg i dugog dometa”.

    Predsjednik Francuske je pozvao evropske zemlje da proizvode više municije.

    “U narednih 10 dana stavićemo sve ove napore na sto jer smo pregledali mnoge evropske i neevropske zemlje koje imaju na raspolaganju municiju”, dodao je Makron.

    Naveo je da nema konsenzusa o slanju vojnika evropskih zemalja u Ukrajinu, ali je naglasio da “ništa ne treba isključiti”.

    “Nema konsenzusa o slanju trupa u ovom trenutku. Ništa ne treba isključiti. Učinićemo sve kako Rusija ne bi pobijedila”, rekao je Makron na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

    Samitu u Parizu prisustvovalo je oko 20 evropskih lidera, a iz Jelisejske palate je saopšteno da je cilj skupa da ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu bude poslata “poruka da je Evropa odlučna da pomogne Ukrajini i suprotstavi se ‘narativu Kremlja’ da Rusija mora da dobije rat, koji je ušao u treću godinu”

  • Dodik: Srpska neće u EU nauštrb gubljenja identiteta srpskog naroda

    Dodik: Srpska neće u EU nauštrb gubljenja identiteta srpskog naroda

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je da Srpska neće podržati proces pristupanja EU po cijenu gubljenja identiteta srpskog naroda i tradicionalnih prijatelja.

    Naš stav je da tokom mogućeg procesa priključenja EU ne izgubimo svoj identitet. Zato mi ništa ne blokiramo, mi vodimo računa o našim interesima, tačno onako kao to radi Brisel – rekao je Dodik za “Izvestiju”.

    Na pitanje može li BiH u dogledno vrijeme postati član EU, Dodik je odgovorio da to ne zavisi od BiH već prvenstveno od birokrata u Briselu.

    • Ako oni sada daju mogućnost pregovaračkog statusa za Ukrajinu koja je faktički u vojnom sukobu, od njih se svašta može očekivati. Na taj način sve se svodi na geostrateške uslove Zapada, a na BiH se oni prosto treniraju – rekao je Dodik.

    On je dodao da je BiH većinom prilagodila svoje zakonodavstvo kriterijumima EU i dostigla nivo koji Ukrajina ne može dostići za dvije godine, ako uopšte i može dostići ikada.

    Dodik je ukazao da je u BiH prije deset godina bilo mnogo više optimizma po pitanju EU, ali se problem uvijek javlja kada se u to pitanje uključi ideologija koja vodi zabludi.

    • Uslovi Brisela pretpostavljaju gubitak identiteta građana. Oni uvijek vode tome da formiraju neki univerzalni tip ličnosti – naveo je Dodik i dodao da Srbi ne žele da izgube svoj identitet.

    Naglasio je da Srpska nije zainteresovana za unitarizaciju i centralizaciju BiH, već samo za BiH koja će se pridržavati svog Ustava.

    • Mi apsolutno ne razumijemo procese u EU usmjerene na ukidanje našeg postojanja – rekao je predsjednik Srpske i ukazao da postoji primjer Belgije, koja nije žrtvovala svoju autonomiju radi stupanja u EU.

    Odgovarajući na pitanje da li se Srpska plaši da će u slučaju stupanja BiH u EU teže graditi odnose sa Rusijom, Dodik je naveo da Srpska neće podržati proces stupanja u EU ako se postavi pitanje gubitka njenih tradicionalnih prijatelja.

    • Oni nam nameću svoje vrijednosti. Mi nećemo podržati proces stupanja u EU ako se postavi pitanje gubitka naših tradicionalnih prijatelja. Na kraju krajeva, niko i ne zna kako će izgledati EU – naglasio je Dodik.

    Dodik je ocijenio da se EU samo brže uništava, da trenutno u Evropi nema nijednog pravog lidera i političara i da je svima jasno da je Evropa, slijedeći interese SAD, izgubila svoj značaj.

    • Sve više izlazi na vidjelo pitanje unutrašnje nestabilnosti i postaje očevidno da je potrebno mnogo toga mijenjati u savremenoj Evropi. Pri tome ne vjerujem u to da su mnogi saglasni da budu ti koji ispunjavaju tuđe odluke. Zato sam uvjeren da je EU u sadašnjem obliku neodrživa – dodao je Dodik.

    Govoreći o mogućem referendumu o nezavisnosti Srpske, Dodik je rekao da Srpska čeka da neke velike sile kažu da ima pravo na samoopredjeljenje. “Nikada nismo odustajali od potrebe jačanja naše Republike Srpske”, dodao je Dodik.

    Na činjenicu da će se BiH raspasti, Dodik je ukazao da je ona kolonija nekih zapadnih zemalja, a da je borba Srpske za njen status antikolonijalna.

    • Zato mi nećemo propustiti šansu da mirnim putem zaštitimo svoj status. Na primjer, ako na izborima u SAD pobijedi Donald Tramp, za to se mogu javiti određeni uslovi. To se još može dogoditi. Greška je govoriti da se to nikada neće dogoditi – dodao je Dodik.

    On je istakao da Srpska ostaje u okviru svojih teritorija i da se rukovodi interesima svog naroda.

    • Mi smo jedan narod sa narodom Srbije i doživljamo Srbiju kao domovinu. Mi ćemo bezuslovno očuvati subjektivitet Republike Srpske – naglasio je Dodik.

    Navodeći da su Nijemci imali pravo da objedine Istočnu i Zapadnu Njemačku, Dodik je rekao da je moguće da će i srpski narod imati to pravo.

  • Novi protest poljoprivrednika u Briselu

    Novi protest poljoprivrednika u Briselu

    U Briselu se ponovo održavaju protesti poljoprivrednika, koji se bune zbog jeftine cijene uvoza.

    Oni su sa traktorima ušli u grad, a prema riječima portparolke policije Ilse Van de Kir u Evropskom kvartu se nalazi najmanje 300 traktora, koji su blokirali i okolne ulice, prenosi Tajms of Brisel.

    U gradu se čuju sirene i bačeno je nekoliko dimnih bombi, a Van de Kir kaže da je situacija u ovom trenutku mirna i da je više stotina policajaca raspoređeno u Evropskom kvartu i na krtitičnim tačkama i ulaznim putevima.

    Zatvoreno je i nekoliko tunela, puteva i metro stanica.

    Agencija AP prenosi da su poljoprivrednici napravili betonske barijere i da su bodljikavim žicama okružili sjedište Evropske unije, da su traktori okićeni zastavama i transparentima, kao i da neki od njih bacaju gume ispred ulaza u zgradu EU.

    U Briselu se danas održava sastanak ministara poljoprivrede Evropske unije.

    Poljoprivrednici već nekoliko nedjelja vode kampanju protiv, kako su rekli, prestrogih evropskih ekoloških pravila i pada prihoda i traže od Evropske unije da se povuče iz sporazuma o slobodnoj trgovini, a konkretno u ponedjeljak fokus je na sporazumu Merkosur sa južnoameričkim zemljama, čiji je cilj da dozvoli jeftine proizvode na tržištima drugih.

    Poljoprivrednici traže i da se regulišu tržišta kako bi se garantovale fer i stabilne cijene, puna poljoprivredna i prehrambena politika za podršku agroekološkim praksama i prilagođavanje uredbe o azotu.

  • Evropska komisija priprema Izvještaj o BiH – odluka o mogućem početku pregovaračkog procesa

    Evropska komisija priprema Izvještaj o BiH – odluka o mogućem početku pregovaračkog procesa

    Evropska komisija priprema Izvještaj o BiH. Odluka o mogućem početku pregovaračkog procesa sa BiH trebalo bi da bude donesena na sjednici Evropskog savjeta zakazanoj za 21. mart. Koji su izazvovi za efikasno vođenje pregovora i kakva su iskustva susjednih zemalja?

    Pregovori o pristupanju su predstojeća ključna faza na evrointegracionom putu,a predstavnici vlasti bi rezultatima svoga rada i ispunjavanjem preostalih preduslova uticali na odluku o početku procesa i opravdali povjerenje građana u evropsku perspektivu kao strateški cilj zemlje.

    Play Video

    • Moja očekivanja što se tiče novog izvještaja moram reći su realna,od vlasti BIH se očekuje da naprave svoj dio posla,da napravimo još nekoliko pozitivnih koraka i da jednostavno iskoristimo tj. da pokažemo političku mudrost i političku volju da mi to možemo uraditi – ističe Elvira Habota, direktorica Direkcije za evropske integracije BiH

    Institucije su uradile Program integrisanja u EU, a to je plan usklađivanja propisa i jedan je od najkompleksnijih i najvažnijih dokumenata bez kojeg nema početka pregovora.

    • BiH je nakon više zastoja u procesu napokon u fazi da je pripremila radnu verziju Programa integrisanja koja je danas upućena svima na postupanje sukladno zaključcima Kolegija tako da ćemo u narednom periodu obaviti konsultacije sa Evropskom komisijom – navodi Darija Ramljak, pomoćnica direktora Direkcije za evropske integracija Bosne i Hercegovine.

    O efikasnom vođenju pregovora i izazovima ovog procesa i iskustvima zemalja koje već pregovaraju poput Srbije, Sjeverne Makedonije kao i susjedne Hrvatske koja je uspješno provela proces prije više od 10 godina, razgovarano je i na konferenciji s medijima u Tesliću u organizaciji Direkcije za evropske integracije.

    • Suština svega jeste postojanje političke volje, bez političke volje sve ostalo neće moći da radi jer proces pristupanja donosi donošenje zahtjevnih političkih odluka na najvišem nivou – napominje dr Vladimir Međak, bivši glavni pravni savjetnik pregovaračkog tima Srbije.

    Nova metodologija proširenja usvojena 2020. godine prema kojoj će se pregovarati sadrži 6 klastera umjesto poglavlja i donosi postepeno uključivanje kandidata u politike Evropske unije,ali i mogućnost vraćanja pregovora na sam početak.

    • Ako imate izgrađene ili gradite kontinuirano potrebne kapacitete onda možete da dinamizirate proces tako da je to odgovor na vaše pitanje da li nova metodologija usporava ili ubrzava, sve zavisi od nas – dodaje Dragan Tilev, državni savjetnik u Sekretarijatu za EU integracije Vlade Sjeverne Makedonije.

    Očekuje se da bi Evropski savjet trebao odlučivati o otvaranju pregovora sa BiH na sjednici 21. marta.

  • Borelj: Agresija na Ukrajinu promijenila istoriju Evrope, ali neće geografiju

    Borelj: Agresija na Ukrajinu promijenila istoriju Evrope, ali neće geografiju

    Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio je, povodom dvogodišnjice rata u Ukrajini, da je EU na strani Kijeva od početka sukoba koji je, kako je naveo, promijenio istoriju Evrope, ali neće nasilnim putem njenu geografiju.

    “Obilježavamo dvije godine od brutalne agresije Rusije na Ukrajinu. EU je bila na strani ukrajinskog naroda od tog tragičnog jutra koje je promijenilo istoriju Evrope, ali neće ponovo na silu promijeniti njenu geografiju”, napisao je Borelj danas na X platformi.

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen doputovala je danas u Kijev, povodom obilježavanja dvogodišnjice ruske agresije na Ukrajinu, a u tu zemlju su, između ostalih, stigli i italijanska premijerka Đorđa Meloni, premijer Belgije Aleksandar De Kro i i kanadski premijer Džastin Trudo.

  • Vulin o izjavi Stana o KiM: Sigurno ima neko normalan među funkcionerima EU, ali takvima ne daju da govore

    Vulin o izjavi Stana o KiM: Sigurno ima neko normalan među funkcionerima EU, ali takvima ne daju da govore

    Peter Stanom portparol Evropske unije je dao izjavu na temu Kosova i Metohije, kao da je u pitanju priznata i samostalna država, rekao je senator Republike Srpske i doskorašnji direktor BIA Aleksandar Vulin.

    • I za to vrijeme je nosio majicu sa zastavom Ukrajine i podrškom njenoj cjelovitosti. Sigurno među funkcionerima EU ima i neko ko zna da se ne može reći da je tzv. Kosovo država, a Ukrajina nepovrediva i ostati normalan. Sigurno ima neko normalan među funkcionerima i poslanicima Evropske unije, ali takvima ne daju da govore – poručio je Vulin.
  • Oglasili se iz Delegacija EU u BiH o sastanku Dodika sa Putinom i Lukašenkom

    Oglasili se iz Delegacija EU u BiH o sastanku Dodika sa Putinom i Lukašenkom

    Samo nekoliko dana uoči druge godišnjice početka ruske invazije na Ukrajinu, koju je osudio skoro cijeli svijet, predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik sastao se s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, a prethodno s bjelorskim liderom Aleksandrom Lukašenkom.

    Sdruge strane, Dodik tvrdi da je za evropski put, a radi sve što je u suprotnosti s načelima Evropske unije.

    Iz Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini prokomentirali su Dodikove sastanke s Lukašenkom i Putinom.

    – Ničim izazvana vojna agresija Rusije na Ukrajinu, izvedena uz podršku Bjelorusije, predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava i temeljnih ljudskih vrijednosti, te ugrožava evropsku i globalnu bezbjednost i stabilnost. Dvije godine protivpravne, neopravdane invazije punog obima na Ukrajinu uzrokovale su ogromnu patnju, prije svega stradalih, ranjenih i traumatizovanih u Ukrajini, ali i ljudi širom svijeta, uključujući i Bosnu i Hercegovinu, usljed rasta cijena hrane i energije, te povećane globalne nestabilnosti – naveo je portparol Delegacije EU u BiH Ferdinand Koenig u odgovoru za “Avaz”.

    Naglašeno je da “režimi Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka nisu samo prijetnja stabilnosti i miru u cijelom svijetu, već i sigurnosti i slobodi vlastitih građana.”– Nedavne, šokantne smrti političkih zatvorenika Alekseja Navaljnog u Rusiji i Ihara Lednika u Bjelorusiji ukazale su na porast sistemske represije u tim zemljama. Evropska unija je dogovorila 13 opsežnih paketa sankcija, bez presedana, kao odgovor na invaziju punog obima na Ukrajinu. Na najvišem nivou je jasno rečeno da je održavanje bliskih veza sa Rusijom i Bjelorusijom nespojivo s evropskim putem. Od Bosne i Hercegovine se, kao države s jasnom i kredibilnom evropskom perspektivom, očekuje da svoju spoljnu, bezbjednosnu i trgovinsku politiku uskladi sa politikama Evropske unije – zaključio je Koenig.