VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Lavrov optužio Zapad: “Krive su SAD i EU”

    Lavrov optužio Zapad: “Krive su SAD i EU”

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je prilikom posete Africi govorio o globalnom poskupljenju hrane, za šta je optužio SAD i Evropsku uniju.

    U razgovoru s afričkim diplomatama u Adis Abebi, glavnom gradu Etiopije, Lavrov je prehrambenu krizu nazvao “takozvanom”. Izjavu je dao nakon što je posetio nekoliko afričkih zemalja koje su najteže pogođene nestašicama hrane, prenosi Index.

    Podsećanja radi, mnoge afričke zemlje su zavisne od uvoza žitarica iz Rusije i Ukrajine. Zbog toga je više afričkih lidera pre nekoliko nedelja posetilo Moskvu i izrazilo zabrinutost zbog nestašica.

    “SAD i EU su krive zbog besmislenih zelenih politika i gomilanja hrane tokom pandemije”

    Naime, od početka ruskog napada na Ukrajinu crnomorske luke te države su blokirane, što je onemogućilo izvoz žitarica. Lavrov je prošle nedelje rekao da je nedavno potpisan sporazum o prekidu blokade kako bi se omogućio siguran izvoz tona blokirane pšenice iz Ukrajine “mogao biti potpisan davno, davno pre da nije bilo zapadne tvrdoglavosti”.

    Optužio je SAD i EU da su krive za poskupljenje hrane zbog “besmislenih” zelenih politika i gomilanja zaliha hrane tokom pandemije kovida 19.

    “Situacija u Ukrajini jeste negativno uticala na tržišta hrane, ali ne zbog ruske specijalne operacije, nego zbog neadekvatne reakcije Zapada, koji je uveo sankcije Rusiji”, rekao je on.

    Zapadne zemlje su u više navrata istakle da je hrana izuzeta iz svih sankcija Rusiji, te optužile Moskvu da je kriva za globalnu prehrambenu krizu.

  • Šta će biti sa Evropom?

    Šta će biti sa Evropom?

    Najnovije smanjenje isporuka ruskog gasa u Evropu osudilo je, čini se, evropsku privredu na tešku zimu.

    Razlog je moguća racionalizacija potrošnje tog energenta u teškoj industriji narednih meseci, a preti i recesija, upozoravaju analitičari.Samo nekoliko dana nakon što su Evropljani osetili olakšanje zbog najave ruskog gasnog diva Gasproma da će nastaviti isporuke gasa Severnim tokom 1, u ponedeljak je usledio novi udarac budući da je objavio da će od srede isporuke ponovo smanjiti. Saopštenje, u kojem Gasprom kao razlog navodi održavanje turbina duž gasovoda, u Evropi je dočekano sa nevericom i osudom.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio je taj potez, kojim su tokovi prema Nemačkoj kroz gasovod Severni tok 1 smanjeni na tek 20 odsto njegovog kapaciteta, sa ionako niskog nivoa od 40 odsto, kao ravan “gasnom ratu” sa Evropom.

    Nemački ministar ekonomije Robert Habek utvrdio je da je izgovor Gasproma da je održavanje razlog smanjenja snabdevanja “farsa”. To stavlja Evropu u nezgodnu situaciju dok se bori sa sve većom inflacijom, ratom u Ukrajini i već problematičnim lancima snabdevanja nakon izbijanja pandemije kovida 19.

    Nemačka, najveća evropska ekonomija i tradicionalni motor evropskog rasta, ima poseban razlog za zabrinutost. Uglavnom se oslanja na ruski gas i klizi prema recesiji. Tamošnja vlada je posebno zabrinuta kako će držati upaljena setla tokom zime. Habek je u ponedeljak uveče izjavio kako “je situacija ozbiljna i da je vreme da svi to shvate”, tokom intervjua za televizijsku kuću ARD.

    Takođe je rekao da Nemačka mora da smanji potrošnju gasa, ističući da “rade na tome”. Kazao je kako će u scenariju niskog snabdevanja, isporuke gasa za industriju biti smanjene pre smanjenja domaćinstvima ili ključnoj infrastrukturi kao što su bolnice.

    “Naravno da postoji velika briga, koju takođe delim, da se to može dogoditi. Tada određeni proizvodni lanci u Nemačkoj ili Evropi jednostavno više ne bi prerađivali. To moramo izbeći svom snagom koju imamo”, kazao je.

    Italijanski ministar za ekološku tranziciju Roberto Cingolani, pak, upozorio je u sredu da je Italija suočena s potencijalnim krahom snabdevanja gasom do kraja predstojeće zime ako Rusija u potpunosti prekine isporuku. Na novinskoj konferenciji izjavio je da ako isporuke budu zaustavljene početkom zime, zemlja ima dovoljno gasa samo do februara.

    Teška zima kuca na vrata

    Budući da je Rusija pod nizom međunarodnih sankcija koje su joj nametnute zbog napada na Ukrajinu, gas je oružje koje može koristiti protiv Evrope, piše Index. Evropa je iz Rusije ranije primala oko 45 odsto svog godišnjeg snabdevanja i iako očajnički pokušava da nađe alternative, poput američkog tečnog prirodnog gasa, ne može dovoljno brzo zameniti ruske ugljovodonike.

    Ako se situacija dramatično ne promeni, analitičari Evropi predviđaju tešku zimu. Ekonomisti Džej-Pi Morgana su u sredu objavili da bi preteća gasna kriza, zajedno sa obnovljenim italijanskim političkim problemima, mogla gurnuti evrozonu u recesiju.

    Predviđaju da će u trećem tromesečju rast privrede evrozone usporiti na svega 0,5 odsto godišnje, a u četvrtom ove i prvom tromesečju iduće zabeležiti pad od 0,5 odsto. Dva uzastopna tromesečja pada BDP-a tradicionalno označavaju recesiju.

    “Naša nova projekcija pretpostavlja cenu gasa od 150 evra za MWh”, kažu ekonomisti Džej-Pi Morgana. Trenutno se cene kreću iznad 200 evra za MWh. Nešto ranije, slično je objavio i S&P.

    “Visoki troškovi energije guraju zapadnu Evropu prema recesiji”, navodi se u izveštaju S&P Global market intelidžensa.

    “Naša julska prognoza već uključuje blaga smanjenja realnog BDP-a u drugom tromesečju u Velikoj Britaniji, Italiji, Španiji i Holandiji. Budući da je inflacija u uzlaznom trendu, ventralne banke pojačavaju tempo zaoštravanja monetarne politike. Iako bi oporavak turizma i potrošačkih usluga mogao pružiti regiji blagu podršku u letnom tromesečju, u četvrtom kvartalu verovatno će doći do novog zastoja s obzirom na nepouzdano snabdevanje energijom”, dodaje se u saopštenju.

    Realna pretnja od recesije
    Izuzetno visoke cene prirodnog gasa i električne energije naštetiće industrijskoj konkurentnosti u Nemačkoj i drugim proizvodnim centrima. S&P je upozorio da će se destruktivni rat Rusije i Ukrajine verojatno odužiti tokom 2022. godine, narušavajući poverenje potrošača i kompanija širom Evrope.

    Stoga predviđaju usporavanje rasta realnog BDP-a u evrozoni sa 5,4 odsto u 2021, na 2,5 odsto u 2022. i na 1,2 odsto u 2023, nakon čega bi 2024. trebalo da ubrza na dva odsto.

    Vlade EU složile su se u utorak da ograniče potrošnju prirodnog gasa tokom predstojeće zime u pokušaju da se zaštite od daljih smanjenja snabdevanja iz Rusije, a ministri energetike Unije odobrili su nacrt uredbe čiji je cilj smanjenje potražnje za gasom za 15 odsto tokom jeseni i do proleća iduće godine.

    Hoće li se uštede gasa moći postići, ostaje za videti, a članice EU nisu jedinstvene u gledišrima po pitanju racionalizacije korišćenja gasa, prenosi Index.

    “Smanjenje potrošnje može učiniti puno. U osnovi, u Evropi postoji velika potražnja za prirodnim gasom, a posebno za tečnim prirodnim gasom (LNG). Racionalizacija, koje će posebno uticati na energetski intenzivne industrije poput proizvođača automobila, hemijskih firmi i rudarenja kriptovaluta, ne može se isključiti”, rekao je Sajmon Taker, globalni rukovodilac energetike, komunalija i resursa u Infosis konsaltingu (Infosys Consulting), u komentarima poslatim e-poštom u utorak.

    “Zemlje EU i Ujedinjeno Kraljevstvo moraju učiniti sve što mogu da popune skladišta gasa pre nego što nastupi zima, a to znači da se traže svi mogući načini za smanjenje potrošnje energije i poboljšanje snabdevanja. Već svedočimo velikom porastu isporuka LNG-a s Bliskog istoka i iz Severne Amerike. Ali zemlje moraju ubrzati modernizaciju sopstvene infrastrukture. Masovna implementacija domaćih energetskih alternativa s niskim udelom ugljenika kao što su mini nuklearni reaktori i obnovljivi izvori energije nije samo ‘poželjna’, to je imperativ ako želimo da iz ove krize izađemo jači”, navodi Taker.

    Budući da će takav program modernizacije infrastrukture vjerojatno potrajati, Europa će vjerojatno osjetiti veće ekonomske probleme u bliskoj budućnosti.

    “Mogućnost recesije u Europi sada se čini očiglednom”
    Ovo su procenili su ekonomisti i analitičari Sitija u belešci od utorka, s tim da bi eventualna odluka Rusije da prekine dotok gasa verovatno za “posledicu imala klizanje Evrope u dublju recesiju”.

    “Budući da se planovi za racionalizaciju potrošnje energije za zimu usaglašavaju, očekujemo da će stroži finansijski uslovi u Evropi izazvati mnogo goru reakciju u realnoj ekonomiji, s obzirom na stanje štednje, zaduženost domaćinstava i bilanse kompanija. Zima kuca na vrata Evrope”, zaključio je Siti.

    Postoji, naravno, šansa da Rusija ponovo pojača svoje gasne tokove prema Evropi nakon što se završi najavljeno održavanje druge turbine na gasovodu Severni tok 1.

    “Pomalo zbunjuje hoće li ovo biti kratkotrajno ograničenje snabdevanja dok se popravljena turbina vrati u funkciju ili se papirologija nikada neće sasvim rešiti, a mi se moramo pomiriti sa samo 20 odsto snabdevanja kroz duže vreme”, naveli su analitičari Dojče banke na čelu s Džimom Reidom u svojoj belešci klijentima, dodajući da Rusija verovatno traži jasnije garancije o budućim izuzećima od sankcija za održavanje Severnog toka 1 i povezana pitanja.

    “To će verovatno biti teško postići i Rusi će to znati. Čini se da će ruska politika ovde zasad imati kontrolu”, rekli su.

    Analitičari su verovali da bi Nemačka, s 40 odsto iskorišćenosti kapaciteta gasovoda, mogla preživeti zimu čak i ako bude potrebna blaža racionalizacija. “Na 20 odsto verojatno bi vam bila potrebana određena značajna racionalizovanja, osim ako se ne smanji izvoz gasa, što bi bila politički vrlo delikatna stvar”, kazali su analitičari.

    U međuvremenu, potencijalno nametnuto smanjenje potrošnje od 15 odsto o kojem su se upravo dogovorile sve države članice EU, moglo bi biti teško sprovodljivo u stvarnosti. “Očekujte puno izuzeća i kompromisa”, poručili su.

  • Kremlj “potopio” Brisel: Borelj je duh, Rusi “kidaju”

    Kremlj “potopio” Brisel: Borelj je duh, Rusi “kidaju”

    Obračun Borelja i Lavrova za naklonost Afrike naglašava ono što mnogi unutar političkih krugova EU znaju već godinama, ali je malo njih spremno da javno prizna.

    Naime, pre nego što je Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, u nedelju sleteo u Afriku objavio je komentar u kom je za preteću globalnu prehrambenu krizu okrivio Zapad. Brojni mediji u Africi preneli su taj članak, a hiljade ga je delilo na Fejsbuku.

    Šta je u to isto vreme radio Žosep Borelj, šef diplomatije EU zadužen za zauzdavanje ruskih diplomatskih nasrtaja? Prema podacima koje navodi Politiko, Borelj je bio potpuni duh, kompletno nevidljiv na društvenim mrežama, u medijima, utopljen u talasu izveštavanja o Lavrovu.

    U bici dezinformacija između Rusije i EU-a, Evropa je debelo nadmašena, poražena i ne barata ni s približno dovoljno resursa za borbu protiv sofisticiranog propagandnog kremaljskog stroja koji kombinuje državne medije, lepezu diplomata širom sveta i podzemne alate kojima afirmiše ruske političke ambicije na sve četiri strane sveta, prenosi Jutarnji list.

    Uprkos opsežnim sankcijama protiv ruskih državnih medija (Raša tudeja i Sputnjika u Evropi), mediji naklonjeni Kremlju i dalje dopiru do desetina miliona ljudi široms veta sa otvoreno proruskom porukom.

    Blok od 27 evropskih zemalja, s druge strane, za sada ne pronalazi nikakav odgovor na rusku propagandu, često se isključivo oslanjajući na staložena saopštenja za štampu i sterilne fotografije, ocenjuje Politiko.

    U svakom slučaju sposobnost Rusije da plasira svoje informacije na globalnom nivou, dok EU promatra sa strane, nije bio inicijalni plan Brisela onda kada su evropske birokrate, početkom rata u Ukrajini, udarili na proruske medije.

    “Živimo u potpuno novom dobu”, kaže za Politiko jedan od evropskih zvaničnika koji je želeo da ostane anoniman, dodajući da je to kao da u rat Brisel umesto teške artiljerije nosi nož.

    Dalje se navodi sa službena evropska jedinica koja se bori protiv ruskih dezinformacija zove se Ist Stratkom, kao I da je smeštena pod ingerencijom diplomatske službe EU i ima godišnji budžet od nekoliko miliona evra – u poređenju s gotovo neograničenim resursima ruskih državnih medija.

    S druge strane, uprkos svim mogućim sankcijama EU, Raša tudej nastavlja da razvija svoju taktiku, uključujući kontinuirano stvaranje novih stranica na nemačkom, francuskom, španskom i engleskom jeziku.

  • “Glasali smo – protiv”

    “Glasali smo – protiv”

    Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto izjavio je da je Mađarska glasala protiv predloga o smanjenju potrošnje gasa koji su prihvatili ministri energetike EU.

    Kako su preneli mađarski mediji, Sijarto je na konferenciji za novinare tokom briselskog sastanka rekao da je uredba štetna i da izaziva pravnu zabrinutosti.

    Prema uredbi, trenutno zemlje članice Unije mogu da počnu da koordinisano smanjuju potrošnju gasa na dobrovoljnoj osnovi, ali istovremeno, na inicijativu Evropske komisije ili pet zemalja, Savet EU može da proglasi situaciju u kojoj države članice moraju obavezno da smanje potrošnju.

    Metod obračuna je prosek perioda od 1. avgusta do 31. marta poslednjih pet godina, odnosno potrošnja bi trebalo da bude smanjena za 15 odsto u odnosu na ovaj petogodišnji prosek, objasnio je on.

    “Prema našem gledištu, ugovori o Evropskoj uniji jasno opisuju da je sastavljanje energetskog miksa država članica u nacionalnoj nadležnosti, odnosno samo država članica može da odluči koliko će kog energenta koristiti za sopstveni rad”, podvukao je ministar.

    “Bezbednost snabdevanja energijom je takođe nacionalna nadležnost, odgovornost za to ne pripada Evropskoj komisiji”, rekao je Sijarto.

    Prema njegovom mišljenju, “neosnovan, beskoristan, nesprovodljiv i štetan predlog koji potpuno ignoriše nacionalne interese, služi isključivo u komunikacijske svrhe i služi za spas kredibiliteta nekih zapadnih političara”.

    “S tačke gledišta Mađarske, ova uredba je nesprovodiva. U našoj zemlji je udeo prirodnog gasa u nacionalnom energetskom miksu visok, a polovinu potrošnje gasa troši stanovništvo. Gotovo 85 odsto mađarskih domaćinstava je priključeno na gasovod, što je nacionalna karakteristika koja je jedinstvena u Evropi”, objasnio je Sijarto.

    On je ukazao da je uredba štetna i da stvara situaciju da Mađari, koji imaju gas u svojim rezervoarima, ne mogu da ga koriste jer neko u Briselu tako odluči.

    “Sve je to očigledno glupost”, dodao je Sijarto.

  • Komesarka za energetiku EU: Politička odluka “Gasproma” da smanji isporuke

    Komesarka za energetiku EU: Politička odluka “Gasproma” da smanji isporuke

    Najava ruskog gasnog “Gasproma” da će ove nedelje dodatno smanjiti isporuke gasa Evropi je politički motivisana, izjavila je danas evropska komesarka za energetiku Kadri Simson.

    Osporava navode ruskog gasnog holdinga da zbog redovnog održavanja mora da obustavi rad još jedne turbine na gasovodu Severni tok 1, što će smanjiti protok gasa tim cevovodom do Nemačke.

    “Znamo da ne postoji tehnički razlog za to. Ovo je politički motivisan korak i na to moramo da budemo spremni. Upravo iz tog razloga, preventivno smanjenje naše potrošnje gasa je mudra strategija”, izjavila je Simsonova u Briselu, prenosi Rojters.

    Dodala je da očekuje da će ministri postići dogovor o hitnim pravilima EU, koja zahtevaju od zemalja da ograniče svoju potražnju za gasom.

  • EU postigla dogovor

    EU postigla dogovor

    Danas je održan sastanak ministara energetike EU u Briselu.

    Zemlje članice Evropske unije postigle su dogovor o dobrovoljnom smanjenju potražnje gasa za 15 odsto ove zime, saopštio je Savet Evropske unije.

    “Ovo nije bila nemoguća misija! Ministri su postigli politički dogovor o smanjenju potražnje za gasom uoči predstojeće zime”, navodi se u tvitu češkog predstavništva Saveta EU.

    “U nastojanju da povećaju sigurnost snabdevanja energijom u EU, države članice su danas postigle politički dogovor o dobrovoljnom smanjenju potražnje prirodnog gasa za 15 odsto ove zime. Uredba Saveta takođe predviđa mogućnost da se pokrene ‘upozorenje Unije’ (Union alert) o bezbednosti snabdevanja, u kom slučaju bi smanjenje postalo obavezno”, navodi se u saopštenju Saveta.

    Savet je dodao da su se zemlje EU dogovorile da smanje potražnju za gasom između 1. avgusta i 31. marta “merama po sopstvenom izboru”.

    “Dok će sve zemlje EU uložiti najbolje napore da ovo ispune, Savet je naveo neka izuzeća i mogućnosti za odstupanja od obaveznog cilja smanjenja, kako bi se odrazile posebne situacije država članica i osiguralo da su smanjenja gasa efikasna”, ističe se u saopštenju.

    Zemlje EU koje nisu međusobno povezane na gasne mreže drugih država članica biće “oslobođene obaveznih smanjenja gasa jer ne bi mogle da oslobode značajne količine gasa iz gasovoda u korist drugih država članica“.

    Savet EU je takođe istakao da je Evropska komisija dužna da razmotri mogućnost produženja sporazuma do maja 2023. godine.

    Ovo je usledilo nakon što je nemačka novinska agencija DPA, pozivajući se na neimenovane izvore, rekla da su se zemlje članice EU dogovorile o hitnom planu za dobrovoljno smanjenje potrošnje gasa kao način da se smanji zavisnost od Rusije i kako bi bile spremne za scenario u kojem uvoz prestaje, prenosi Sputnjik International.

    Izvori su tvrdili da takozvani plan “Uštedi gas za sigurnu zimu” predviđa dobrovoljno smanjenje potrošnje prirodnog gasa za 15 odsto u periodu od avgusta 2022. do marta 2023. godine.

    “Usvajanje predloga smanjenja gasa u rekordnom roku nesumnjivo je ojačalo našu zajedničku energetsku bezbednost. Sadašnja ušteda gasa će poboljšati spremnost. Zima će biti mnogo jeftinija i lakša za građane i industriju EU”, rekao je češki ministar industrije i trgovine Jozef Sikela, prenosi Teletrader.

    Prema planu, inicijalni cilj od 15% počeće od 1. avgusta 2022. do 31. marta 2023. godine, čime će blok uštedeti do 45 milijardi kubnih metara gasa. U početku će to biti dobrovoljno, ali ako se cilj ne postigne, može postati obavezno.

  • Lajen: Evropa spremna da se suoči s prekidom isporuke gasa

    Lajen: Evropa spremna da se suoči s prekidom isporuke gasa

    Predsjednica Evropske komiske Ursula fon der Lajen pozdravila je političku odluku Savjeta EU kojom se prihvata prijedlog o samnjenju potrošnje gasa u Evropi i priprema za nastupajuću zimu.

    “U pitanju je odlučan korak u suočavanju s potpunim prekidom snabdijevanja gasom. Zahvaljujući današnjoj odluci, Evropa je spremna da se bavi svojom energetskom bezbjednošću kao Unija”, poručila je Lajen.

    U pisanom saopštenju, predsjednica Evropske komisije podsjeća da je Savjet EU postigao politički dogovor u rekordnom roku, a na osnovu prijedloga Komisije “Uštedite gas za sigurnu zimu”, koji je podnesen prošle nedjelje, a koji predviđa “uredno i koordinisano” smanjenje potrošnje gasa širom EU.

    “Kolektivna posvećenost smanjenju za 15 odsto je veoma značajna i pomoći će da popunimo skladište uoči zime”, navodi Lajen.

    Ona dodaje da se usvojenim prijedlogom, koji predviđa mogućnost da se proglasi “stanje uzbune EU” koje pokreće obavezno smanjenje potrošnje gasa u državama članicama, daje snažan signal da će EU učiniti sve što je potrebno da obezbijedi sigurnost snabdijevanja i zaštite potrošača, bilo da su to domaćinstva ili industrija.

    “EU je obezbijedila čvrste temelje za nezamjenljivu solidarnost između država članica suočenih s Putinovom energetskom ucjenom. Najava Gasproma da dodatno smanjuje isporuke gasa Evropi preko Sjevernog toka 1, bez opravdanog tehničkog razloga, dodatno ilustruje nepouzdanu prirodu Rusije kao snabdjevača energentima”, zaključuje se u saopštenju.

  • Evropska unija odobrila prvu vakcinu protiv majmunskih boginja

    Evropska unija odobrila prvu vakcinu protiv majmunskih boginja

    Danska kompanija Bavarian Nordic saopštila je da je Evropska komisija dala dozvolu da se njena vakcina Imvanex plasira na tržište kao zaštita od majmunskih boginja.

    Odobrenje dolazi nakon što je Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) izdala upozorenje na visokom nivou u kojem je epidemija majmunskih boginja, koja se brzo širi, proglasila globalnom zdravstvenom vanrednom situacijom.
    “Dostupnost odobrene vakcine može značajno poboljšati spremnost nacija da se bore protiv novih bolesti, ali samo kroz ulaganja i strukturirano planiranje biološke spremnosti”, rekao je izvršni direktor danske kompanije Paul Chaplin.

    Ova vakcina, jedina je koja je dobila odobrenje za prevenciju bolesti majmunskih boginja u SAD i Kanadi, do sada je u EU bila odobrena samo za liječenje malih boginja.

    Međutim, kompanija je isporučila vakcinu u nekoliko zemalja EU tokom trenutne epidemije majmunskih boginja za ono što je poznato kao “off-label” upotreba.

    “Odobrenje je važeće u svim državama članicama Evropske unije, kao i na Islandu, Lihtenštajnu i Norveškoj”. navodi se u saopćenju Bavarian Nordic.

    Razvoj Imvanexa omogućen je značajnim ulaganjima američke vlade u protekle dvije decenije.

  • Rusija optužena

    Rusija optužena

    Volodimir Zelenski je u svom video obraćanju danas optužio Moskvu da koristi ograničenja u snabdevanju gasom kako bi sprovela, kako tvrdi, teror u Evropi.

    Predsednik Ukrajine pozvao je Evropsku uniju da pojača sankcije Rusiji.

    “Sve ovo Rusija radi namerno da bi što više otežala Evropljanima da se pripreme za zimu. I to je otvoreni gasni rat koji Rusija vodi protiv ujedinjene Evrope – upravo tako ga treba doživljavati”, navodi se u objavi Zelenskog na Fejsbuku.

  • Ministri energetike EU o planu za “bezbjednu zimu”

    Ministri energetike EU o planu za “bezbjednu zimu”

    Ministri energetike EU okupiće se danas na vanrednom sastanku Savjeta EU za energetiku koji će biti usmjeren na postizanje političkog sporazuma o takozvanom planu “Sačuvajmo gas za bezbjednu zimu”, saopšteno je iz Evropskog savjeta.

    Evropska komisija prošle sedmice je predložila da svaka od članica smanji potrošnju gasa za 15 odsto od avgusta do marta.

    Brisel je od članica tražio da smanje potrošnju kako bi popunili skladišne prostore pred zimu.

    Nekoliko država već je izrazilo protivljenje smanjenju potrošnje, uključujući Italiju, Poljsku, Mađarsku, Portugaliju, Grčku i Španiju.