VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Njemačka privreda stagnira, Evrozoni prijeti recesija

    Njemačka privreda stagnira, Evrozoni prijeti recesija

    Njemačka privreda ne bilježi rast, bruto društveni proizvod između aprila i juna je stagnirao, sada se javlja jasna opasnost od recesije, u kojoj se SAD već tehnički nalaze, a koja prijeti i Evrozoni u drugom polugodištu, pišu njemački mediji.

    Privredni rast Njemačke tokom proleća zamro, a da je u dugom kvartalu bruto društveni proizvod (BDP) u poređenju sa prva tri mjeseca ove godine ostao nepromijenjen, podsjeća Deutsche Welle (DW).

    Riječ je o procjeni Saveznog zavoda za statistiku prema kojoj su privredni razvoj zaustavili eksterni faktori.

    “Teški okvirni uslovi za svjetsku privredu sa dugotrajnom pandemijom korone, poremećenim lancima snabdijevanja, rastućim cijenama i ratom u Ukrajini – sve se to negativno odrazilo na razvoj konjunkture”, citira javni servis ARD statističare iz Vizbadena, prenosi Tanjug.

    ARD navodi i da su ekonomisti računali sa malim plusom od 0,1 procenta.

    Sam početak godine je prošao “bolje nego što se mislilo”, navodi ARD.

    “Statističari su korigovali poboljšanje BDP sa 0,2 na 0,8 odsto. Osim toga, u poređenju sa istim periodom prošle godine, BDP je bolji za 1,5 odsto. Prošle godine je domaća privreda mnogo jasnije osjetila dejstvo trećeg talasa korone”, prenosi javni servis.

    Međunarodni monetarni fond (MMF) je korigovao naniže svoje prognoze njemačkog privrednog rasta za čitavu 2022. godinu i sada očekuje plus od 1,2 procenta.

    To je 0,8 odsto manje nego što je predviđano u martu.

    Rat u Ukrajini, navodi ARD, pogoršava probleme koje je Njemačka privreda imala i pre toga, rast cijena energije i stalne smetnje u snabdijevanju opterećuju industriju.

    Za razliku od njemačke, španska i francuska ekonomija bilježe rast, čak i veći nego što se očekivalo.

    U Španiji je bruto domaći proizvod porastao za 1,1 odsto – zahvaljujući visokom nivou investicija i snažanom porastu potrošnje.

    Francuska je zabeležila blaži rast u istom periodu – za 0,5 odsto, takođe zahvaljući potrošnji, ali i spoljnoj trgovini.

    Ukupno je privreda u evro-zoni je u proljeće i pored rekordne inflacije i rata u Ukrajini “imala bolji rast nego što se očekivalo”.

    Bruto društveni proizvod se u zemljama sa zajedničkom valutom između aprila i juna poboljšao za 0,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je Zavod za statistiku Evropske unije Eurostat.

    Javni servis ARD piše da privredu u evro-zoni opterećuje visoka inflacija, koju podstiče rat u Ukrajini, a poslovna klima se pogoršava.

    Inflacija u evro-zoni se u julu popela na rekordnu vrijednost od 8,9 odsto.

    Evropska komisija očekuje za ovu godinu privredni rast od samo 2,6 odsto.

    Ukoliko Rusija kompletno zavrne gasne slavine Evropskoj uniji, u drugoj polovini 2022. preti recesija, upozorio je nedavno evropski komesar Paolo Ðentiloni.

    Ono što su neki ekonomisti i vrhunski bankari nedavno prorekli, sada se dogodilo: ekonomija SAD je u “tehničkoj recesiji”, odnosno BDP opada već drugi kvartal zaredom.

    U periodu od aprila do kraja juna, BDP je opao za 0,9 odsto.

    Ministarstvo trgovine SAD taj pad objašnjava polupraznim stovarištima i smanjenim investicijama preduzeća.

    Izvoz i potrošački izdaci privatnih domaćinstava su se, doduše, povećali, ali nisu mogli da kompenzuju nazadovanje na drugim poljima.

    Negativnom rastu privrede je doprinela i centralna banka Fed sa svojom novčanom politikom.

    Da bi suzbila visoku inflaciju, ona je u martu povisila referentnu kamatnu stopu za 2,25 odsto.

    To je najbrže povećanje kamata za tako kratko vrijeme još nezabilježeno u istoriji SAD.

  • EU pozvala Beograd i Prištinu na sastanak u Briselu

    EU pozvala Beograd i Prištinu na sastanak u Briselu

    Evropska unija pozvala je Beograd i Prištinu na sastanak u Briselu, izjavio je danas portparol EU Peter Stano i poručio da Unija pažljivo i sa zabrinutošću prati situaciju na sjeveru Kosova.

    Stano je u izjavi za Tanjug rekao da poziva umiješane strane da ostanu mirne i poručio da moraju da prestanu sve “nekoordinisane i jednostrane akcije”, kojima se ugrožava stabilnost i bezbjednost na terenu i ometa sloboda kretanja.

    “Nakon što je Kosovo prihvatilo zahtjeve visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbjednost (Žozepa) Borelja i SAD da odloži planirane mjere u vezi sa registarskim tablicama i ličnim karticama, uz uslov da se uklone sve barijere, EU je pozvala obje strane da se sastanu u Briselu da razgovaraju o putu ka napretku”, rekao je Stano.

    On je rekao da su dijalog i pregovori jedini način za rješavanje sporova.

    “EU je bila i ostaje u bliskom kontaktu i sa Kosovom i sa Srbijom u cilju smirivanja tenzija, u bliskoj saradnji sa EULEKS-om, KFOR-om i međunarodnim partnerima, posebno sa SAD”, poručio je Stano.

    On je istakao da se sva otvorena pitanja moraju rješavati dijalogom, kojim posreduje EU.

    Stano je rekao da se treba ponovo usredsrediti na “sveobuhvatnu normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije” koja je, kako je naglasio, od suštinskog značaja za evropske integracije dvije strane.

    “Borelov predlog je bio da se odlože mjere o registraskim tablicama i ličnim kartama i da se u međuvremenu održi sastanak u Briselu kako bi se razgovaralo o putu ka napretku”, rekao je Stano.  

  • Potpuna zabrana isporuke ruskog uglja EU

    Potpuna zabrana isporuke ruskog uglja EU

    Potpuna zabrana isporuke ruskog uglja Evropskoj uniji, kao jedna od sankcionih mjera koje je Zapad preduzeo protiv Rusije, stupila je na snagu 1. avgusta.

    Ova mjera je uključena u peti paket sankcija Evropske unije koji je usvojen početkom aprila. Dokument podrazumjeva postepeno odustajanje od uvoza ruskog uglja. A od 1. avgusta ove godine, prema ovom paketu, zemlje unije uvode potpunu zabranu isporuke uglja iz Rusije, piše Sputnjik.

    Prema tekstu dokumenta, ta mjera uključuje “zabranu kupovine, uvoza ili predaju uglja i drugih čvrstih fosilnih goriva u Evropskoj uniji ako potiču iz Rusije ili se izvoze iz Rusije, počev od avgusta 2022. godine”.

    U trenutku donošenja odluke uvoz ruskog uglja u Evropsku uniju bio je 8 milijardi evra godišnje. Prema podacima Ministarstva energetike Rusije, udio zemalja EU u ukupnom izvozu ruskog uglja je 2021. godine iznosio 21,8 odsto, što je nešto više od 48,7 miliona tona uglja. U 2020. cifra je bila nešto veća – 22 odsto ukupnog izvoza. Prema riječima ministra energetike Rusije Nikolaja Šuljginova, proizvodi ruskih ugljenih kompanija u uslovima odustajanja EU od uvoza biće preorijentisani na alternativna tržišta.

    U međuvremenu, Evropa u pokušaju da smanji potrošnju ruskog gasa povećava upotrebu uglja u elektroprivredi. Francuska je, na primer, najavila moguće ponovno pokretanje elektrane na ugalj “Sen Avold” na sjeveroistoku zemlje. Prema procjenama Međunarodne agencije za energetiku (IEA) potrošnja uglja u Evropskoj uniji porašće za 7 odsto u 2022. u poređenju sa prošlogodišnjim skokom od 14 odsto.

  • Ruski ambasador: EU ne može da ispuni misiju posrednika između Beograda i Prištine

    Ruski ambasador: EU ne može da ispuni misiju posrednika između Beograda i Prištine

    EU nije u stanju da odgovorno i efikasno ispuni svoju misiju posrednika u situaciji u vezi sa Kosovom i Metohijom, izjavio je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.

    • EU nije sposobna da ispuni svoju posredničku misiju na odgovoran i efikasan način i u skladu sa međunarodnim obavezama. To je očigledno – rekao je Bocan-Harčenko u intervjuu za televiziju Rusija-24.

    Prema njegovim riječima, EU je nedavno odlučila da stane na stranu “stava Prištine”, prenio je TASS.

    Vlasti samoproglašenog Kosova saopštile su u petak, 29. jula, da od 1. avgusta neće priznavati dokumente izdate u Srbiji, te da će oni koji ih posjeduju dobiti privremene dozvole prilikom dolaska na Kosovo i Metohiju.

    U isto vrijeme, vlasti u Prištini planirale su da započnu obaveznu ponovnu registraciju vozila sa registarskim tablicama Srbije, što bi uticalo na Srbe na sjeveru Kosmeta i iz još nekoliko gradova.

    Saopštenje je dovelo do tenzija na graničnom prelazu. Srbi su blokirali puteve na sjeveru Kosmeta, što je navelo Prištinu da odgodi uvođenje ograničenja ulaska do 1. septembra.

  • Lajen: Moramo biti spremni na najgore

    Lajen: Moramo biti spremni na najgore

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u intervjuu španskom listu El Mundo da bi EU trebalo da se pripremi za najgoru moguću situaciju kada je reč o snabdevanju gasom.

    “Moramo ostati jedinstveni jer su oni jedini odgovorni za ovu energetsku krizu u Moskvi i nigde drugde. S obzirom na to da je Rusija već delimično ili potpuno prekinula isporuku gasa za 12 zemalja članica, svi moramo biti spremni na najgore”, rekla je Fon der Lajen.

    Fon der Lajen je napomenula da su neke zemlje EU više zavisne od ruskog gasa “bilo zbog svog geografskog položaja ili zbog svojih suverenih energetskih odluka” i dodala da su te zemlje sada u ranjivijoj poziciji, ali da su ekonomije zemalja članica povezani su preko jedinstvenog tržišta.

    “Sada se EU okreće pouzdanijim energetskim partnerima”, rekla je ona. “Već smo dostigli rekordne količine isporuka tečnog prirodnog gasa iz Sjedinjenih Država, povećavajući obim gasa iz Norveške, zemalja Zaliva, Alžira ili regiona Kaspijskog mora i sve veći broj zemalja širom sveta”, dodala je ona.

  • Lajčak: Pozdravljam odluku Kosova

    Lajčak: Pozdravljam odluku Kosova

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak pozdravio je odluku Kosova da prihvati predlog Borelja o odlaganju odluke o tablicama i dokumentima za mesec dana.

    Lajčak je na Tviteru napisao da “EU očekuje da se sve blokade na putevima odmah uklone”.

    “Borelj je pozvao Kosovo i Srbiju da se uključe u dijalog o napretku. Zahvalan sam Ambasadi SAD na snažnoj podršci”, napisao je Lajčak.

  • Zahtjev zemljama EU da štede gas radi bržeg punjenja skladišta za zimu

    Zahtjev zemljama EU da štede gas radi bržeg punjenja skladišta za zimu

    Od zemalja EU zahtijeva se da štede gas kako bi brže napunile objekte za skladištenje tog energenta, saopštila je Evropska komisija.

    “Već dobijamo 75 odsto više gasa od drugih zemalja nego 2021. godine. Ali sada treba da štedimo gas kako bismo brže napunili naše skladište”, napisano je u objavi Komisije na Tviteru.

    U objavi se navodi da je EU izložena riziku daljeg smanjenja isporuke gasa iz Rusije.

    Poslanici Evropskog parlamenta usvojili je prošle sedmice plan da se dopune rezerve gasa prije zime. Ministri energetike EU saglasili su se u okviru plana da odrede obavezan nivo gasa u objektima za skladištenje na 80 odsto do 1. novembra 2022. godine. Članicama EU i energetskim operaterima rečeno je da dopune zalihe do 85 odsto.

    Evropski komesar za energiju Kadri Simson izjavio je ranije ove sedmice da su skladišta gasa u EU napunjena samo 66 odsto.

    Evropski savjet postigao je u utorak, 26. jula, politički dogovor u vezi sa prijedlogom Komisije pod nazivom “Sačuvajte gas za bezbjednu zimu” kojim je predviđeno dobrovoljno smanjenje upotrebe gasa među članicama EU za 15 odsto, a ta mjera biće na snazi od ponedjeljka, 1. avgusta, do 31. marta 2023. godine.

  • Borel: EU će se odviknuti od ruskog gasa

    Borel: EU će se odviknuti od ruskog gasa

    EU će se u narednim godinama odviknuti od prirodnog gasa koji isporučuje Rusija, izjavio je visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borel.

    On je tokom gostovanja na televiziji “Televizion espanjola” rekao da su članice EU došle do zaključka da previše zavise od ruskog gasa.

    “Prvo će biti ugalj, pa nafta, ali će trebati više vremena za ukidanje ruskog gasa, jer moramo da se prilagodimo, ne možemo tokom noći sa 40 odsto preći na nula odsto”, istakao je Borel.

    Prema njegovim riječima, Rusija zna da će EU prestati da kupuje ruski gas, prenijela je “Raša tudej”.

    “Rusija želi da proda svoj gas, ali ne nužno nama”, naglasio je Borel, pozivajući članice EU da dobrovoljno smanje upotrebu energije kako vlasti ne bi morale da uvode obavezne restrikcije.

    Šef diplomatije EU rekao je i to da je blok već uložio napore da smanji upotrebu ruskog gasa i da je smanjenje temperature zagrijavanja u Evropi za jedan stepen Celzijusov ekvivalentno uštedi šest odsto gasa.

    Borel je podsjetio da je Evropa, prije početka sukoba u Ukrajini, iz Rusije uvozila oko 40 odsto prirodnog gasa, ali da je taj procenat sada oko 20 odsto.

    “Odobrili smo gotovo sve sankcije Rusiji koje smo mogli. Ali situacija sa gasom je suprotna; nije poenta da ne želimo da ga kupimo, već to da bi Rusija mogla da odbije da ga proda nama”, dodao je Borel.

  • Orban: Uz ovu politiku sankcija od oktobra se očekuje ratna ekonomija

    Orban: Uz ovu politiku sankcija od oktobra se očekuje ratna ekonomija

    Ako Brisel ne promijeni strategiju sankcija, u Evropi bi od oktobra mogla da se očekuje ratna ekonomija – upozorava mađarski premijer Viktor Orban.

    “Strategija na kojoj se zasnivalo naše ponašanje je oslabila, propala i nestala. Sankcije i isporuke oružja neće dovesti do rezultata”, smatra Orban.

    On napominje da “ljudi obično ne idu da gase požare raketnim lanserima”.

    U emisiji na mađarskom radiju “Košut”, Orban navodi da bi nova strategija trebala da bude težnja prema mirovnim pregovorima.

    “Te pregovore SAD bi trebale da vode sa Rusijom, s obzirom na to da upravo one finansiraju konflikt”, zaključuje Orban.

  • Oglasila se Delegacija EU u BiH

    Oglasila se Delegacija EU u BiH

    Iz Delegacije EU u BiH saopšteno je da EU duboko žali zbog toga što političke stranke u BiH nisu uspjele da se dogovore o usvajanju mjera koje bi obezbijedile integritet i transparentnost izbornog procesa u BiH.

    Iz Delegacije je poručeno da je današnja odluka Kristijana Šmita da nametne izmjene i dopune Izbornog zakona posljedica toga.

    U saopštenju se navodi da građani BiH zaslužuju nesmetano sprovođenje izbora uz više integriteta i transparentnosti, kao i brzo formiranje zakonodavne i izvršne vlasti na svim nivoima nakon izbora 2. oktobra.

    – Korištenje bonskih ovlaštenja je krajnja mjera, takođe, i protiv nezakonitih radnji. Opsežna međunarodna supervizija načelno je nespojiva sa članstvom u EU čemu BiH teži – navodi se u saopštenju.

    Iz Delegacije EU podsjećaju da je Evropski savjet nedavno jasno izrazio stav da je EU spremna prihvatiti BiH kao kandidatsku zemlju, ali da očekuje da relevantni domaći akteri u BiH preuzmu liderstvo i odgovornost za reforme u skladu sa 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije o zahtjevu BiH za članstvo u EU.

    Kristijan Šmit, koga Republika Srpska ne priznaje za visokog predstavnika u BiH, nametnuo je danas odluku o izmjenama i dopunama Izbornog zakona BiH koje se odnose na, kako je rekao, paket transparentnosti izbora, te naglasio da “ne dopušta ratnohuškačku retoriku”.