VRBAS Media

Oznaka: EU

  • EU uklanja rampu sa projekata u RS nakon izbora?

    EU uklanja rampu sa projekata u RS nakon izbora?

    Projekti auto-puteva u RS, koje finansiraju EU i institucije povezane s EU, biće najvjerovatnije nastavljeni poslije izbora nakon što se formiraju nove vlasti, saznaju “Nezavisne”.

    Kako nam je nezvanično rečeno, EU očekuje da to bude, bez obzira na to ko formira vlast na svim nivoima, proevropska vlast koja će odmah nakon izbora početi s ispunjavanjem 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja EU, te da bi se u kratkom roku mogle očekivati pozitivne vijesti za evropski put BiH.

    Iz onoga što smo saznali od našeg izvora može se zaključiti da bi to značilo nastavak svih evropskih projekata u BiH, ali i mogućnost da već u decembru BiH bude odobren kandidatski status na Evropskom savjetu. Iako je naš izvor ostavio mogućnost da se kandidatski status može dodijeliti i ranije, iskustvo proteklih izbornih ciklusa pokazuje da nije realno da BiH dobije nove vlasti na svim nivoima u tako kratkom vremenu.

    Zvanično, u Briselu kažu za “Nezavisne” da ostaju pri odluci da se ne finansiraju novi projekti u RS evropskim novcem dok se ne završi, kako kažu, blokada institucija.

    “EU je jasno upozorila političke lidere u BiH da bez funkcionalnih institucija zemlja rizikuje da izgubi velike investicije i konstantno je ohrabrivala vlasti RS da se u potpunosti vrate u državne institucije”, rečeno nam je u Odjeljenju za informisanje, inostrane poslove i bezbjednost u Evropskoj komisiji. Oni pojašnjavaju da se radi o aplikacijama iz BiH u okviru Investicionog fonda za zapadni Balkan u vezi s cestovnim i željezničkim investicijama na teritoriji RS.

    “Evropska komisija namjerava da potpiše sporazume o doprinosu za ove dvije investicije vrijedne 600 miliona evra, ali samo nakon završetka političke krize, s punim povratkom u državne institucije predstavnika RS”, naglašeno nam je.

    Rekli su nam da od 2011. godine EU ima na raspolaganju mehanizam sankcija koje omogućavaju uvođenje mjera protiv bilo koje osobe koja ozbiljno ugrožava bezbjednosnu situaciju u BiH i potkopava Dejtonski mirovni sporazum.

    “Međutim, ovo zahtijeva odluku Evropskog savjeta konsenzusom. Savjet do sada nije odlučio da je potrebno iskoristiti ovakav instrument protiv bilo koje osobe. EU nastavlja da ohrabruje lidere da probleme rješavaju kroz dijalog, kako bi BiH omogućili da se vrati konstruktivnom djelovanju, u skladu s evropskom perspektivom”, naglašeno nam je.

    Kako smo nezvanično saznali, ukoliko bi se RS odlučila da koridor kroz RS gradi neevropskim sredstvima, postavilo bi se pitanje mogućnosti dizanja kredita, s obzirom na to da su zajmovi u velikoj mjeri iscrpljeni. Što se tiče koncesija, one su moguće, ali bi njihovo dogovaranje moglo uzeti više vremena nego što će trajati rješenje trenutne krize za koju se, kako smo rekli, očekuje da će biti riješena nakon izbora ako bude brzog formiranja vlasti.

    Podsjećanja radi, Slobodan Stanarević, vršilac dužnosti direktora “Autoputeva RS”, prošle sedmice je rekao za “Nezavisne” da to preduzeće želi da nastavi saradnju s evropskim institucijama, ali da bi koridor 5c kroz RS mogao da gradi koncesionar ako se sankcije protiv RS ne ukinu uskoro. Međutim, on je takođe stavio do znanja da bi štetu od neizgradnje koridora kroz RS više trpjela FBiH, dok bi RS putnike usmjeravala na postojeći auto-put 9. januar.

    Faris Kočan, istraživač na Fakultetu političkih nauka u Ljubljani i ekspert za evropske integracije zapadnog Balkana, za “Nezavisne” kaže da je EU do sada često koristila metod “štapa i šargarepe”, ali da se pokazalo da restriktivne mjere često štete običnim ljudima, a ne elitama protiv kojih su usmjerene.

    “Ovakvim potezima samo narušavaju vlastiti kredibilitet i poziciju, a dižu još veći pesimizam i evroskepticizam u društvu. Ako neće EU finansirati taj auto-put, finansiraće ga Kina ili Turska, a EU će izgubiti ono što je najvažnije – vlastitu percepiju društva da evropski put i članstvo u EU nemaju alternativu”, ocjenjuje on.

  • Milanović: “Moskvi ne štete, ali nama jesu”

    Milanović: “Moskvi ne štete, ali nama jesu”

    Zapadne sankcije uvedene Moskvi zbog napada na Ukrajinu ne funkcionišu i Rusiji to neće naštetiti, ali šteti nama, rekao je predsjednik Hrvatske Zoran Milanović prilikom posjete Hvaru.

    Opisujući situaciju u svijetu kao “nestabilnu” i ustvrdivši da se “polako gubi kompas”, prvi čovjek Hrvatske je upozorio da “sve to skupa izgleda kao proljetni maslačak i samo moliš Boga da nitko ne kihne i sve skupa ne odleti”, prenijela je Hina.

    Odgovor Zapada je, rekao je Milanović “nikakav, baš nikakav”, dodavši da “imamo sankcije koje ne funkcionišu”. Naglasio je da je to “govorio od prvog dana” i da mu je žao što je bio u pravu.

    Vezano za izjave predsjednika Srbije Aleksandra Vučića da neće ići na Jadran, kao i gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića koji je kazao da mu nije jasno zašto neki Srbi dolaze ljetovati u Dalmaciju, Milanović je kazao da Srbi dolaze na more i da mu je to drago.

    – Dobro došli. To je susjedna država i ne moramo se u svemu slagati – rekao je Milanović.

    Na pitanje zašto to Vučić radi, odgovorio je da ne zna jer nije predsjednik Srbije nego Hrvatske.

    – Dobro, Vučić bar ne priča o srpskom moru, za sada. Ima tu puno folklora – rekao je Milanović, prenosi Kliks.

  • SAD ima prijedlog kako da rastavi Rusiju i Tursku

    SAD ima prijedlog kako da rastavi Rusiju i Tursku

    Zapadne zemlje sve su zabrinutije zbog produbljivanja saradnje između Turske i Rusije, čime režim Vladimira Putina uspeva da zaobiđe zapadne sankcije.

    Upozoravaju da bi Turska kao članica NATO-a zbog toga mogla da snosi posledice, piše Fajnenšl tajms.U petak su se turski i ruski predsednik Erdogan i Putin našli u Sočiju i nakon četverosatnog sastanka obećali proširenje saradnje u trgovini i energetici. Novinari FT-a razgovarali su sa šest neimenovanih zapadnih zvaničnika koji su izrazili zabrinutost zato što Turska sve više postaje platforma za trgovinu s Rusijom. Vašington upozorava da će zemlje koje pomažu Rusiji da izbegne sankcije biti takođe podvrgnute sankcijama, ali u Briselu su suzdržaniji.

    Zamenik američkog ministra finansija Vali Adejemo sastao se s turskim zvaničnicima i istanbulskim bankarima u junu kako bi ih upozorio da je nedopustivo da postanu kanal za ilegalni ruski novac.

    Neimenovani zvaničnik rekao je za FT da bi države koje su uvele sankcije Rusiji mogle da pozovu zapadne fabrike da se ili povuku iz Turske ili smanje poslove s Turskom, zbog širenja turskih odnosa s Rusijom. Ali članice EU to odbijaju, postavljajući pitanja kako bi to funkcionisalo u praktičnom i pravnom smislu.

    Turska je duboko integrisana u zapadni trgovinski i finansijski sastav. Osim toga, podela unutar EU teško da bi dozvolila usvajanje jedinstvenog stava o Turskoj.

    Ali, FT piše da bi pojedinačne države članice mogle da poduzmu mere protiv Turske, kao što je ograničenje finansiranja. Trojica evropskih zvaničnika rekla su da u Briselu još nije bilo službenih razgovora o mogućim posledicama za Tursku.

    Pristali na rublje
    U petak su Putin i Erdoğan obećali da će povećati obim trgovine i produbiti državne i energetske veze. Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak rekao je novinarima da je Turska pristala da plaća ruski gas u rubljama.

    Putin i Erdogan razgovarali su o daljem razvoju bankarskih veza i nagodbi u rubljama i lirama, dodao je.

    Erdogan je rekao novinarima da je došlo do “vrlo ozbiljnog razvoja događaja” u korištenju ruskog sistema platnih kartica MIR, koji Rusima u Turskoj omogućuje plaćanje karticama i nakon što su Visa i Mastercard obustavili poslovanje s Rusijom.

    Diplomatski odnosi Turske i Zapada već su zategnuti. Vašington je Ankari uveo sankcije 2020. u znak odmazde za kupovinu protivvazdušnog sistema S-400 od Moskve, ali su bile ograničene na vojnu industriju. Erdogan, koji je u više navrata pretio da će staviti veto na prijem Švedske i Finske u NATO, u mnogim zapadnim prestonicama doživljava se kao sve nepouzdaniji saveznik. Ipak, Turska je ključni partner Evrope u borbi protiv terorizma i ilegalne imigracije, podseća FT. Turska je primila oko 3,7 milijuna Sirijaca u sklopu sporazuma sklopljenog s EU 2016. koji je pomogao zaustaviti priliv migranata u Evropu.

    Rat u Ukrajini naglasio je strateški važan položaj Turske. Erdogan je takođe odigrao ključnu ulogu u osiguravanju sporazuma o žitu koji su prošlog meseca potpisale Rusija i Ukrajina.

  • Mediji u EU: Amerika uvlači nevoljnu Evropu u sukob s Kinom

    Mediji u EU: Amerika uvlači nevoljnu Evropu u sukob s Kinom

    Neki komentatori u EU smatraju da Amerika u suštini Evropu protivno njenoj volji i interesima uvlači u sukob s Kinom.

    Dok neki mediji u američkoj politici naklonjeni državama Evropske unije traže da Evropa na isti način kao u slučaju Ukrajine, podnese ekonomske žrtve i pomogne Vašingtonu u podršci Tajvanu da se odupre politici Pekinga.

    Švedski dnevnik “Ekspresen”, slično listovima naročito u Poljskoj i baltičkim zemljama, povlači paralelu s podrškom Zapada Kijevu u ratu s Rusijom, i kaže da je “činjenica da se Ukrajina junački bori i da to Rusiju jako košta…uz sankcije SAD i EU”, i zato traži da se tako pomogne i Tajvanu.

    Mnogi analitičari u EU ukazuju na to da SAD i Evropa u politici i političkim režimima u Rusiji i Kini vide i životno presudan sukob demokratije i autoritarnog vidjenja društvenog uredjenja i podele sveta, što pre svega Vašington smatra da je pozvan i moćan da spreči.

    Ali, primećuju da je i reagovanje Kine bilo žestoko, zasad prema Americi, pa postavljaju pitanje kako bi Evropska unija mogla, uz energetsku krizu s Rusijom, da preboli eventualne sankcije Pekinga, koji je glavni trgovinski partner Nemačke, a važno tržište i za druge članice Unije.

    Hrvatski “Večernji list” piše da “nemačka privreda ne bi mogla da preživi bez kineskog tržišta i sirovina, posebno u času inflacije i energetske krize”, a ni evropska i nemačka ekonomija ne bi opstale bez poluprovodnika i čipova koje uvoze s Tajvana.

    Evropski izveštači iz Vašingtona javljaju da ni tamo u političkim elitama i institucijama zemljotresu ravan odlazak predsednice predstavničkog doma američkog Senata Nensi Pelosi nije naišao na podeljenu podršku, a stižu i vesti da je Pelosi “hladnjikavo dočekana i u Seulu i Tokiju zbog onoga što je izazvala njena poseta Tajvanu”. To, pored ostalih, piše dopisnik francuskog lista “Mond” iz SAD koji objašnjava da su “Japan i Južna Koreja zbog toga veoma zabrinuti jer nikako ne žele da žeste svog kineskog suseda”.

    Španski dnevnik “Vangvardija” smatra da je “putovanje predsednice Donjeg doma američkog senata u Tajpej bilo simbol nadmenosti te velike sile”.

    Italijanski list “Korijere dela sera” misli da “nezavisno od zdravog razuma, čovečnosti i ekonomskih interesa, nema sumnje da (kineski predsednik) Si Djinping ne isključuje upotrebu sile” prema Tajvanu, koji smatra delom svoje teritorije u sklopu politike “Jedna Kina”.

    Milanski dnevnik dodaje da bi se “druga svetska ekonomska sila Kina tad našla na udaru, ako ne baš direktne američke intervencije, a ono istih mera kao Vladimir Putin zbog Ukrajine, a to su izolacija i sankcije… ali to bi značilo da ceo globalizovani svet srlja u tešku sivu zonu destabilizacije”.

    Nemački portal “Jurointelidžens” u oštrom komentaru navodi da “glupost više američkih političara koji pokušavaju da se uhvate u koštac istovremeno s Kinom i Rusijom nameće zaključak da Evropa nikako nije ista kao ona iz 19. i 20. veka”.

    “Nije to isto kao žvakati žvakaću gumu i istovremeno hodati”, dodaje nemački portal i kaže da “nemački strategijski promašaj u Drugom svetskom ratu nije bilo ratovanje na dva fronta, već neshvatanje da će se tvoji neprijatelji ujediniti u strategijski savez”.

    “A to je upravo ono čega smo sad svedoci… strategijski savez Kine, Rusije, delova Afrike, kao i delova Bliskog istoka i Latinske Amerike se polako stvara, bez obzira na to da će dugo trajati dok ne poprimi realnu moć”, zaključuje “Jurointelidžens”.

    Iitalijanski list “Republika” je mišljenja da “isto kao u slučaju Ukrajine, gde je pravi strah Vladimira Putina ne širenje NATO, već opasnost demokratske zaraze, Tajvan predstavlja veliko zlo za Si Djinpinga, dakle preobraćanje Kine u demokratski poredak utemeljen na vladavini prava”.

    Austrijski “Viner cajtung” misli da je “preveliko svrstavanje Evrope s posetom Amerikanke Pelosi Tajvanu udarac naporima Evropske unije da poveća svoj medjunarodni upliv… a u situaciji kad bi se EU našla neminovno zajedno s SAD na brani od napad Rusije ili Kine, morala bi da može i sama nešto da kaže, ako joj strategijski suverenitet ostaje cilj”.

    Irski “Ajriš independent” upozorava da je američka politika prema Kini “igranje vatrom” koje preti i “nuklearnom varnicom” , dok uvodničar nemačkog portala “Dojče vele” postavlja pitanje da li je putovanje Nensi Pelosi na Tajvan “važan znak ili istorijska greška”.

    “Dojče vele” zaključuje da je činjenica da je “sad pretnja rata u vazduhu, a u pitanju su svet i nuklearne sile, mada je Tajvan nerešiv zamrznuti sukob, pa ako zamrznuti sukob ne moze da se reši, treba ga zamrznutog i održati”.

  • Vučić i Kurti sa Lajčakom u Briselu 18. avgusta

    Vučić i Kurti sa Lajčakom u Briselu 18. avgusta

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer samoproglašenog Kosova Aljbin Kurti prihvatili su poziv visokog predstavnika EU Žozepa Borela da 18. avgusta dođu u Brisel gdje će sa njima razgovarati specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, rekao je portparol EU Peter Stano.

    “Vučić, Kurti i Lajčak razgovaraće o napretku u dijalogu Beograda i Prištine”, rekao je Stano za “Tanjug”.

    On je naveo da će više detalja o agendi razgovora biti objavljeno uoči samog sastanka.

  • EU gradi novu mrežu za “zaobilaženje” Rusije: U Srbiju stiže preko Hrvatske

    EU gradi novu mrežu za “zaobilaženje” Rusije: U Srbiju stiže preko Hrvatske

    Evropa ulaže u mrežu za prenos struje 240 milijardi evra, pri čemu se planira gradnja nove mreže prema Srbiji i Bosni i Hercegovini.

    A hrvatski aduti su interkonekcije Ernestinovo-Sombor i Lika-Banjaluka, piše danas Jutarnji list.

    U nastavku priprema za potpuno odbacivanje ruskog gasa iz vlastitih potreba za energijom, Evropska unija planira da uz pomoć zemalja, koje sada nisu njene članice, poveća do 2040. kapacitete svoje prenosne mreže električne energije kroz 141 investiciju ukupne procenjene vrednosti od 240 milijardi evra.

    Kako se navodi u planu Evropskog udruženja operatora prenosne mreže (ENTSO-E), kapacitet dalekovoda, kablova i ostale opreme za prenos struje širom Starog kontinenta povećao bi se za 142 gigavata električne energije, za 43.000 novih kilometara mreže, uz 1,6 miliona novih radnih mesta kao jedan od rezultata tih ulaganja.

    Ideja je evropskih operatora prenosa električne energije, čiji je plan pod nazivom TYNDP 2022. u ponedeljak stavljen na javnu raspravu, da se rastući izvori proizvodnje struje iz sunca i vetra ubrzano priključuju na mrežu i da se tako zameni gas kao pogonsko gorivo u proizvodnji struje, ali i kao izvor grejanja.

    To znači da je TYNDP deo i velikog Evropskog zelenog plana sa zacrtanim ciljem da se, jačanjem mreže, emisija ugljen-dioksida već do 2030. smanjuje za 14 metričkih tona godišnje.

    “Jedna od glavnih prednosti rešavanja potreba sistema je povezivanje više potrošača s više proizvođača, omogućvajući evropskim zemljama da razmenjuju električnu energiju kako bi zamenile skupu toplotnu proizvodnju jeftinijom, čime se smanjuje zavisnost Evrope od gasa. Proizvodnja električne energije zasnovana na gasu smanjila bi se za 75 teravat-sati godišnje do 2040, što je ekvivalentno 14 posto proizvodnje električne energije iz gasa u EU u 2021”, navodi se u planu udruženja ENTSO-E, koji okuplja 38 evropskih operatora prenosa električne energije.

    Među njima su i operatori iz zemalja koje nisu članice EU kao i Hrvatski operator prenosnog sistema (HOPS), što je bitno za investicije koje HOPS mora da ostvari u okviru plana pmenutog evropskog udruženja.

    Naime, od 141 investicije iz tog plana, nosilac za dve je HOPS, ali u saradnji s operatorima iz drugih zemalja. Reč je o gradnji nove interkonekcije snage 400 kilovolti Ernestinovo-Sombor u saradnji s operatorom iz Srbije i jačanju mreže Rijeka-Split s krakom za BiH, odnosno novom interkonekcijom snage 400 kilovolti Lika-Banjaluka, što iziskuje saradnju s operatorom iz BiH, zaključuje Jutarnji.

  • Jedna epoha je završena – nema povratka

    Jedna epoha je završena – nema povratka

    Epoha saradnje sa Zapadom je završena, vreme je da se oslobodimo iluzija i shvatimo da nema povratka na stanje od pre 24. februara u odnosima sa Evropom i SAD.

    To je izjavio direktor Departmana za spoljnopolitičko planiranje Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksej Drobinjin.

    “Bez obzira na trajanje i ishod specijalne vojne operacije, već sada se može konstatovati da je tridesetogodišnja epoha generalno konstruktivne, iako ne problematične saradnje sa Zapadom, nepovratno okončana”, primetio je diplomata u svom članku “Lekcije istorije i slika budućnosti: razmišljanja o spoljnoj politici Rusije”.

    “Jasno je da neće biti povratka na stanje od pre 24. februara u odnosima sa zemljama Severne Amerike i Evrope”, konstatovao je Drobinjin.

    “Rusija je ušla u akutnu fazu konfrontacije sa agresivnim savezom neprijateljskih država na čelu sa SAD. Cilj neprijatelja je da našoj zemlji nanese strateški poraz, eliminišući je kao geopolitičkog konkurenta”, ocenio je on.

    Prema njegovim rečima, specijalna vojna operacija pruža široke mogućnosti za samoopredeljenje Rusije kao jednog od globalnih centara, za povratak Rusije sebi.

    “Vreme je da se Rusija vrati sebi. Da prepozna sebe kao istorijsko jezgro jedne originalne civilizacije, najveće evroazijske i evro-pacifičke sile, jednog od najjačih geopolitičkih centara na svetu. Specijalna vojna operacija pruža široke mogućnosti za takvo samoopredeljenje”, naveo je Drobinjin.

    Prema njegovim rečima, “Povratak sebi je nemoguć bez promišljene ideološke mobilizacije države i društva. To je takođe neophodan uslov za efikasnu spoljnu politiku nakon izlaska iz svih oblika zavisnosti od Zapada”, napominje diplomata.

    “Može se bez preterivanja reći da je specijalna vojna operacija postala prekretnica na putu ka novom svetskom poretku, novom rasporedu snaga na međunarodnoj sceni. Uređenje će u velikoj meri zavisiti od toka borbenih dejstava, promena u strukturi svetske ekonomije i parametara političkog rešavanja sukoba. Jednog dana će se sve složiti. U međuvremenu, sama sudbina je Rusiju ponovo postavila u poziciju jednog od glavnih kreatora svetske istorije”, zaključio je Drobinjin.

  • Kijev optužio EU da blokira obećana finansijska sredstva

    Kijev optužio EU da blokira obećana finansijska sredstva

    Ukrajina je danas optužila Njemačku i druge članice EU da blokiraju uplatu sredstava koje je blok odobrio ranije dok se Kijev suočava sa finansijskom krizom zbog rata sa Rusijom.
    “Očekujemo osam milijardi evra, ali neke članice EU, među njima NJemačka, blokiraju verifikaciju tog pitanja”, rekao je zamjenik šefa kabineta predsjednika Igor Žovka, prenosi DPA.

    On je naveo da predsjednik Vladimir Zelenski vodi “aktivne pregovore” o tom pitanju.

    Žovka je podsjetio da je Kijev do sada primio jednu milijardu evra od devet milijardi finansijske pomoći koju je EU obećala u maju.

    Za preostala sredstva mogu biti potrebne garancije država članica, smatraju u Evropskoj komisiji, jer njihovo obezbeđenje kroz budžet EU nije moguće zbog nedostatka sredstava.

    Nekoliko međunarodnih rejting agencija smanjilo je kreditni rejting Ukrajine u julu. Najveća državna kompanija “Naftogas” prije nedjelju dana nije servisirala neizmirene spoljne dugove, u skladu sa Vladinom direktivom.

    Prema podacima kabineta predsjednika, Ukrajini će naredne godine biti potrebno skoro 50 milijardi evra dodatnih sredstava.

  • Orban se ponovo obrušio na Brisel: Niste šef Mađarskoj, mi smo nezavisna nacija

    Orban se ponovo obrušio na Brisel: Niste šef Mađarskoj, mi smo nezavisna nacija

    Premijer Mađarske Viktor Orban osvrnuo se na aktivnosti Evropske unije te je poručio kako Brisel, ali ni bilo koji drugi grad neće diktirati Mađarskoj šta će raditi kako u situaciji s Ukrajinom tako i u drugim aktivnostima.

    U saopćenju koje je objavljeno na zvaničnoj Facebook stranici mađarskog premijera, Orban je naglasio kako Brisel nije šef Mađarskoj.

    “Evropska unija nije Brisel. Evropska unija je u Beču, Budimpešti, Varšavi, Berlinu i Madridu. Brisel nije naš šef. Mi smo nezavisna i suverena mađarska nacija. Donosimo odluke zajedno. Ukoliko nisu dobre za nas, mi ćemo im to reći. Ukoliko odluke nisu dobre, a možemo ih spriječiti, zajednička odluka neće biti donesena”, poručio je mađarski premijer.

    Osim toga, Orban je rekao i kako Mađarska učestvuje u raspravi u vezi svih evropskih pitanja, ali i da jasno iznosi stavove ukoliko se evropske odluke kose s mađarskim nacionalnim pitanjima.

    “Ovo je veoma važno pitanje. Ne želim se petljati s drugim Evropljanima, ali želim da dodam naš stav u zajedničke evropske odluke. Zato učestvujemo u svakoj odluci i uvijek iznosimo naše mišljenje. Ukoliko se pojavi određena pozicija s kojom se ne slažemo, mi ćemo to prijaviti”, zaključio je Orban.

    Od početka rata u Ukrajini, mađarski premijer, ali i niz drugih mađarskih zvaničnika kritikovali su postupke Evropske unije i nametanje sankcija Ruskoj Federaciji.

    Sredinom jula, Orban je, komentirajući utjecaj sankcija na Rusiju, ali i na EU, izjavio kako je Brisel nametanjem sankcija pucao sebi u pluća.

    “U početku sam mislio da smo sebi pucali samo u stopalo, ali sad je jasno da je evropska ekonomija pucala sebi u pluća i da se bori za zrak,” rekao je Orban u intervju za mađarski radio.

  • Amerika razmatra upotrebu nuklearnog arsenala?

    Amerika razmatra upotrebu nuklearnog arsenala?

    SAD bi razmotrile mogućnost upotrebe svog nuklearnog arsenala samo u izuzetnim okolnostima, izjavio je danas američki državni sekretar Entoni Blinken.

    Dok god postoji nuklearno oružje, osnovna uloga američkog nuklearnog oružja biće odvraćanje nuklearnih napada na SAD ili na njihove saveznike i partnere, rekao je Blinken u sedištu UN u Njujorku na revizijskoj konferenciji potpisnica Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, preneo je TASS.

    “Sjedinjene Američke Države bi razmotrile upotrebu nuklearnog oružja samo u izuzetnim okolnostima kako bi zaštitile vitalne interese Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika i partnera”, istakao je Blinken.

    On je kazao da povratak nuklearnom sporazumu iz 2015. ostaje najbolji ishod za SAD, Iran i svet, preneo je Rojters. Blinken je ponovio američko upozorenje da se Severna Koreja sprema da izvede sedmi nuklearni test.

    Predsednik SAD Džozef Bajden rekao je ranije da je Vašington spreman da predstavi novi sporazum o nuklearnom oružju sa Rusijom i pozvao Moskvu da demonstrira svoju sposobnost da pregovara u dobroj veri.