VRBAS Media

Oznaka: EU

  • EU garant energetske bezbjednosti Balkana

    EU garant energetske bezbjednosti Balkana

    Rat u Ukrajini učinio je zemlje zapadnog Balkana ranjivijim po pitanju energetske bezbjednosti, a u nekim zemljama regiona tokom zime moguća su i ozbiljnija isključenja električne energije, navedeno je u najnovijoj studiji Evropskog savjeta za međunarodne odnose.

    Kako je istaknuto, sve zemlje regiona su izuzetno zavisne od fosilnih goriva, i to od uglja, kad je u pitanju proizvodnja električne energije, i prirodnog gasa, koji, kako je napomenuto, gotovo sto odsto dolazi iz Rusije putem gasovoda.

    Međutim, iako su, kako je istaknuto, Srbija, BiH i Sjeverna Makedonija u stoodstotnoj zavisnosti od Rusije, ukupnan udio gasa u energetskom miksu nije značajan, osim kad je u pitanju Srbija, koja je, kako je naglašeno, uspjela da od Rusije dobije povoljan ugovor o nabavci gasa.

    Najvažniji zaključak studije je, kako je naglašeno, da zapadni Balkan svoju energetsku bezbjednost može osigurati samo ako se priključi pravilima i regulacijama EU.

    “Region će morati poštovati evropsku regulaciju i politike. To je posebno važno kada je riječ o Zelenoj agendi, čiji je centralni dio tranzicija ka obnovljivoj energiji”, naglašeno je u ovom izvještaju.

    Činjenica da je većina zemalja ovisna o uglju, kako je naglašeno, znači da će biti ugrožena njihova sposobnost da ispoštuju evropske regulacije o postepenom izbacivanju termoelektrana iz energetskog miksa i otvaranja ozbiljnih kapaciteta u proizvodnji iz obnovljivih izvora.

    “Kako bi preživjele energetsku krizu, zemlje zapadnog Balkana će morati poboljšati saradnju među sobom unutar okvira Berlinskog procesa. Na primjer, mogle bi pripremiti prijedloge o zajedničkim investicijama u obnovljivu energiju i integraciju tržišta električne energije i gasa”, istakli su.

    Iako je energetsko tržište zapadnog Balkana malo, naglašavaju da ono može imati ključnu ulogu u evropskoj energetskoj stabilnosti.

    “EU bi trebalo da izgradi energetske koridore i mreže na Balkanu. Takve mreže bi bile ključne u geopolitičkoj utakmici između Zapada i Rusije. Krajnje je vrijeme da EU pokrene hrabar i opsežan koncept energetske bezbjednosti u cijeloj jugoistočnoj Evropi”, preporučeno je.

    Evropska komsija, u okviru Zelene agende i povećanja energetske sigurnosti, planira čitav niz energetskih projekata u BiH i na zapadnom Balkanu, a jedan od njih, o kojem je nedavno pisala i hrvatska štampa, odnosi se na novu mrežu dalekovoda, od kojih jedan kreće od Banjaluke pa se kroz Hrvatsku povezuje s elektroenergetskom mrežom EU.

    Kako smo našli na sajtu Evropske asocijacije elektroprenosa, radi se o planiranom 400-kilovoltnom dalekovodu ukupne dužine 155 kilometara, zvaničnog naziva “Banjaluka – Lika”.

    Koliki je značaj ovog koridora za BiH, a posebno Republiku Srpsku, svjedoči podatak da je Srpska jedan od svega nekoliko subjekata u cijeloj Evropi koji veći dio svoje proizvodnje električne energije izvozi.

    Matan Žarić, direktor “Elektroprenosa BiH”, kaže za “Nezavisne novine” da je BiH zainteresovana za izgradnju ovog dalekovoda, ali da je zbog planova u susjednoj Hrvatskoj došlo do njegovog odgađanja, tako da se ne može očekivati da ti radovi počnu u narednih nekoliko godina.

    On je pojasnio da se radi o dalekovodu najveće snage i da bi on bio jako važan ne samo za Banjaluku, već i za cijelu zemlju, ali da i bez njegove izgradnje snabdijevanje električnom energijom nije ugroženo.

    “Neće doći u pitanje napajanje, ali sigurnost je veća kada imate takav 400-kilovoltni dalekovod s više strana, a ne samo s jedne. Mi kao ‘Elektroprenos’ i država smo zainteresirani da se taj projekt uradi”, rekao je Žarić.

    Žarić je naglasio da Evropa želi da što bolje poveže sve zemlje dobrom elektroenergetskom mrežom, ali takođe dodaje da je BiH i bez ovog dalekovoda dobro povezana s ostatkom Evrope.

    “Imamo još nekoliko interkonekcija koje treba da završimo, ali smo u biti dobro povezani. Recimo, imamo dalekovode prema Sremskoj Mitrovici i prema Đakovu, dolje kod Trebinja prema Crnoj Gori i kod Mostara prema Hrvatskoj. Ne postoji opasnost od zagušenja, naši prenosni kapaciteti su dobri. Jedini problem koji možda imamo je što nemamo poveznicu Posušje – Drvar preko Bihaća. U zadnje vrijeme na tom potezu imamo mnogo solarnih postrojenja i svi žele da ih grade. Mogli bismo doći u problem kako evakuirati tu energiju”, pojašnjava on.

  • Brisel zabrinut zbog pojačane zapaljive retorike Beograda i Prištine

    Brisel zabrinut zbog pojačane zapaljive retorike Beograda i Prištine

    Nedavna pojačana zapaljiva retorika zvaničnika Srbije i samoproglašenog Kosova u vezi sa ratom i sukobom na zapadnom Balkanu izaziva veliku zabrinutost, saopšteno je iz Evropske službe za spoljno djelovanje /EEAS/.
    U saopštenju pres-službe EEAS navodi se da će višerangirani političari dvije strane biti pozvani na odgovornost za bilo kakvu eskalaciju koja bi mogla da vodi ka porastu tenzija i potencijalnom nasilju u regionu.

    Iz EEAS poručili su da obje strane moraju smjesta da prekinu međusobna neprijateljstva i iznošenje opasnih izjava, te da postupaju odgovorno.

    Neimenovani portparol navodi da će se o svim otvorenim pitanjima razgovarati u okviru Dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine koji omogućuje EU.

    “EU očekuje da dvojica lidera razgovaraju o pomenutim teškim temama u okviru sljedećeg dijaloga na visokom nivou između predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera /samoproglašenog/ Kosova Aljbina Kurtija 18. avgusta u Briselu, na koji je pozvao visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj”, navodi se u saopštenju.

    Prema tekstu objavljenog saopštenja, “postizanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o potpunoj normalizaciji odnosa u kontekstu dijaloga pod okriljem EU zahtijeva klimu koja doprinosi vraćanju povjerenja, pomirenju i dobrim odnosima, u kojoj se poštuju i u potpunosti sprovode ranije postignuti sporazumi i u kojoj nema mjesta za postupke i izjave nekompatibilne sa opštim interesom i strateškim ciljevima regiona”.

    U saopštenju se dodaje da EU, kroz svoju civilnu misiju Euleks, ostaje u bliskoj koordinaciji sa KFOR-om i međunarodnim partnerima, prije svega sa SAD.

  • Uloga OHR-a bacila EU u drugi plan

    Uloga OHR-a bacila EU u drugi plan

    Uloga Evropske unije i ispunjavanje 14 ključnih prioriteta EU proteklih mjeseci skrenuti su u drugi plan nakon što je ponovo zaživjela uloga OHR-a time što je Kristijan Šmit, visoki predstavnik kojeg u RS ne priznaju, nametnuo nekoliko važnih odluka kad je u pitanju Izborni zakon.

    Iako se pitanja Izbornog zakona nalaze u 14 ključnih evropskih prioriteta, Mišljenje Evropske komisije, u kojem se prioriteti nalaze, ne predviđa da se tim pitanjem bavi OHR, nego Kancelarija specijalnog predstavnika EU u BiH.

    “OHR-u su dodijeljenja široka izvršna ovlaštenja da donosi zakone putem dekreta i smjenjuje javne zvaničnike i poznata su kao bonska ovlaštenja, koja su zadnji put korištena 2011. godine. Tako ekstenzivna međunarodna supervizija je u principu nekompatibilna sa suverenitetom BiH i samim tim sa članstvom u EU. Proces zatvaranja OHR-a traje od 2008. godine, a ishod zavisi od mnogo uslova”, navedeno je u Mišljenju. Napomene radi, mišljenje je izdato 2019. godine, dakle prije Inckovog zakona i naknadnih upotreba bonskih ovlaštenja od strane Šmita.

    Slučajno ili ne, jačim angažovanjem Šmita smanjena je uloga EU u BiH, pa se samim tim može postaviti pitanje u kojoj mjeri će vlasti u BiH biti motivisane da sarađuju s evropskim institucijama.

    Podsjećanja radi, EU i SAD su tijesnom saradnjom uoči prošlih lokalnih izbora uspjele postići dogovor glavnih stranaka u FBiH oko rješavanja pitanja izbora u Mostaru bez supervizije i međunarodnog nametanja, ali taj sporazum je doživio kritike stranaka s centralom u Sarajevu lijeve orijentacije. Te stranke su, uz intelektualnu elitu iz Sarajeva, tražile da se u igru vrati OHR, a kada je i Šmit, suočen s realnošću, zaključio da Izborni zakon treba da sadrži neke etničke elemente koje traže Hrvati, doživio sličnu kritiku kao i šef Delegacije EU koji je ohrabrio i doprinio postizanju Mostarskog sporazuma.

    Napomene radi, od 14 ključnih prioriteta riješeno je samo pitanje Mostara o kojem smo već govorili, uspostavljanje Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, takođe rezultat domaćeg dogovora, kao i nekoliko manjih iskoraka u vezi s reformom javne uprave.

    Nepovjerenje briselske administracije prema OHR-u može se vidjeti iz dokumenta iz marta ove godine, u kojem se odobrava finansiranje OHR-a u tekućoj budžetskoj godini, koja je trajala još samo tri mjeseca od datuma donošenje ove odluke. Iz nje se vidi da je EU, slučajno ili ne, kasnila s uplatom sredstava na račun OHR-a. Osim toga, u odluci se jasno kaže da je uplata u budžet OHR-a uslovljena poštovanjem programa EU u BiH, odnosno očekivanje da se OHR povinuje odlukama EU.

    “Svrha ove uplate u korist OHR-a od jula 2021. do juna 2022. je da se olakšaju aktivnosti OHR-a, a istovremeno da se osigura da aktivnosti OHR-a nisu u konfliktu sa zadacima i funkcijama EU, posebno onima koje se odnose na specijalnog predstavnika EU u BiH. Ova podrška će pomoći OHR-u da uz blisku saradnju i koordinaciju s EU radi na završetku njegovog mandata, a posebno kada je riječ o ispunjavanju 5+2 uslova i ciljeva za zatvaranje OHR-a”, navedeno je u odluci EU o zakašnjelom uplaćivanju sredstava za budžet OHR-a, iz čega se može zaključiti da je EU uplatila novac na račun OHR-a očekujući tranziciju OHR-a ka zatvaranju, a ne njegovo ponovno aktiviranje.

    Obratili smo se i Evropskoj komisiji, ali odgovor koji smo dobili je bio indirektan.

    “EU doprinosi budžetu OHR-a putem članarine u Savjetu za sprovođenje mira. Podrška EU ide ka tome da se omogući funkcionisanje OHR-a iz Treće komponente IPA, koja se odnosi na tematske prioritete jačanja svih aspekata dobrosusjedskih odnosa, regionalne stabilnosti i međusobne saradnje, kao i kapacitet EU i njenih partnera da spriječe sukob i jačaju mir. Podrška EU će OHR-u omogućiti da u uskoj koordinaciji s Kancelarijom specijalnog predstavnika EU u BiH radi na završetku svog mandata”, objašnjeno nam je.

    Napomenuli su i da je EU od 2008. do prošle godine za OHR uplatila oko 51,5 miliona evra, te da se budžet vremenom sve više smanjivao. Napomene radi, EU sada uplaćuje polovinu ukupnog potrebnog novca za funkcionisanje OHR-a.

  • EU obustavila uvoz ruskog uglja

    EU obustavila uvoz ruskog uglja

    Velika Britanija i EU prekinuli su uvoz ruskog uglja u okviru sankcija koje su uvedene zbog rata koji Rusija vodi u Ukrajini.

    Kako su ranije istakli u Londonu i Briselu, ovo ograničenje ima cilj da se nanese šteta privredi Rusije.

    Istovremeno, i sama Velika Britanija morala je da preduzme prilično ozbiljne mjere, s obzirom na to da je zemlja značajno zavisila od isporuka ruskog uglja.

    Prema statističkim podacima za 2021. godinu, 48 odsto uglja dolazi iz uvoza – 4,6 miliona tona, od kojih je 43 odsto ruski ugalj.

    Pored toga, Rusija je jedan od najvećih izvoznika uglja u zemlje EU.

    Prema podacima Ministarstva energetike Ruske Federacije, Rusija je 2021. godine isporučila zemljama EU 48,7 miliona tona uglja, ili 21,8 odsto ukupnog izvoza ove sirovine.

  • Od novembra 2023. u EU samo uz elektronski obrazac

    Od novembra 2023. u EU samo uz elektronski obrazac

    ETIAS, novi sistem za ulazak u EU za državljane zemalja koje su izuzete od viznog režima sa zemljama šengen zone, ponovo je odgođen i neće biti aktivan prije novembra 2023. godine, potvrđeno je “Nezavisnim” u Evropskoj komisiji.

    Podsjećanja radi, kada sistem počne da se primjenjuje, bez popunjavanja ovog formulara putnicima iz BiH i drugih zemalja kojima ne treba viza neće biti moguće ući u EU bez obzira na to što je BiH na listi zemalja koje imaju viznu liberalizaciju s EU.

    Kako nam je objašnjeno iz Pres-službe Evropske komisije, nakon uvođenja biće uspostavljen tranzicioni period i grejs period.

    “Kada ETIAS postane operativan, biće uveden tranzicioni period od šest mjeseci. Tokom tranzicionog perioda zemlje članice će morati da informišu putnike o uslovima za potrebne dokumente nakon isteka tog perioda. Nakon tranzicionog perioda će nastupiti grejs period. Tokom njega biće primijenjen uslov za validnu dokumentaciju, osim ako osoba prelazi granicu prvi put nakon kraja tranzicionog perioda”, objašnjeno nam je.

    Na stranicama Evropske komisije nismo uspjeli pronaći vijest ili obavještenje da je došlo do odgađanja primjene ETIAS-a, ali smo u jednoj brošuri Evropske komisije pronašli podatak da će sistem biti u primjeni od novembra 2023. godine, ali na brošuri nema datuma kada je objavljena.

    Ovo nije prvo odgađanje primjene ETIAS sistema. U prvoj varijanti sistem je trebalo da bude u primjeni od januara 2021. godine, ali je odgođen do početka 2022, a onda i do početka 2023. godine. Neki evropski mediji javljaju da će i nakon uvođenja sistema biti uključen grejs period od pola godine, kako bi se granične službe, avio-kompanije i druge organizacije koje se bave prekograničnim transportom ljudi prilagodile na nova pravila, što sugeriše da bi ponovo moglo doći do odgađanja.

    U brošuri koju smo pomenuli naglašeno je da je Evropska komisija 2016. godine prvi put predložila uvođenje ovakvog sistema, koji podrazumijeva popunjavanje online obrasca od strane svakog putnika koji namjerava da posjeti EU, a za ulazak mu ne treba viza. Cijena obrasca je sedam evra i vrijedi tri godine i za neograničen broj ulazaka u EU.

    “Putnici će morati da popune online obrazac putem specijalno uređenog internet sajta ili putem aplikacije na mobilnim uređajima. Popunjavanje formulara ne bi trebalo da uzme više od 10 minuta i neće zahtijevati posebnu dokumentaciju osim pasoša”, naglašavaju oni.

    Provjera navoda u formularima bi, kako je istaknuto, trebalo u 95 odsto slučajeva da bude završena u roku od 10 minuta od podnošenja aplikacije. Aplikanti će dobiti automatizovanu poruku da je njihova aplikacija procesuirana i odobrena.

    “U slučaju da se podaci navedeni u formularima nađu u bazama podataka ili ne dođe do odluke tokom automatskog procesa, aplikacija će biti procesuirana lično u Centralnoj jedinici Evropske agencije za granice i Agencije za obalnu službu, ili od strane tima u jednoj od zemalja članica. U tom slučaju rok za dobijanje odgovora može da potraje do 96 sati. U veoma izuzetnim slučajevima moguće je traženje dodatnih informacija i mogući su dodatni proceduralni koraci, ali u svakom slučaju maksimalan rok za odgovor je unutar četiri sedmice od podnošenja aplikacije”, navedeno je. Od tih pet odsto očekuje se da će tri do četiri odsto biti riješeno u korist aplikanta, dok će ostatak biti odbijen.

  • Poljska zaprijetila Evropskoj uniji

    Poljska zaprijetila Evropskoj uniji

    Poljska će uzvratiti Evropskoj uniji ako joj ne isplati namijenjena sredstva za oporavak od pandemije, rekli su danas vladajući poljski političari nakon što je Brisel signalizirao da nije zadovoljan posljednjim pravosudnim reformama Varšave.

    Više od 35 milijardi evra stavljeno je na čekanje zbog spora između Brisela i Varšave oko pravosudne reforme za koju EU tvrdi da krši demokratske standarde.

    Evropska komisija odobrila je sredstva za Poljsku u junu, ali šefica tog tijela Ursula fon der Lejen rekla je tokom svoje posjete toj zemlji da na vladavini prava treba još raditi.

    Vladajuća stranka Pravo i pravda (PiS) objavila je da je cilj reforme pravosuđa učiniti sistem efikasnijim, odbacivši da se miješa u sudove iz političkih razloga.

    “Ako će biti pokušaja blokade isplate, a Evropska komisija pokuša stvoriti pritisak na nas, nemamo izbora nego izvući sva oružja iz našeg arsenala i odgovoriti baražnom vatrom”, rekao je za poljski radio Krištof Sobolevski, glavni sekretar PiS-a.

    Ali nije precizirao na šta konkretno misli.

    Odbijanje Varšave da pristane na evropske zahtjeve oko pravosuđa podstaklo je kritike opozicije da PiS zapravo želi izvući Poljsku iz Evropske unije, što vlada odbacuje, prenosi “Index.hr”.

  • Evropljane čeka “zakonski propisano smrzavanje”

    Evropljane čeka “zakonski propisano smrzavanje”

    “Zakonski propisano smrzavanje”, bi mogao da bude način da se opišu mere koje članice Evropske Unije donose strahujući od predstojeće zime.

    Na koje to načine evropske zemlje nameravaju da štede zbog ekonomske i energetske krize?

    Neobični saveti koje vlade država Evrope upućuju svojim građanima signaliziraju da će svako morati da uradi svoj deo posla u okviru pokušaja uštede energenta uoči krize koja se očekuje ove zime zbog oštrih sankcija Rusiji.

    Španija je do sada zauzela najradikalniji pristup, izdavši dekret kojim se preduzećima nalaže da klime ne idu ispod 27 stepeni leti, a ove zime iznad 19. Vlada je zahtevala i da izlozi radnji i marketa budu u mraku od 22 sata.

    Francuska je sredinom jula objavila plan “energetske trezvenosti“, ali će mere biti predstavljene krajem septembra. U Skandinaviji, tačnije Norveškoj, situacija je malo drugačija.

    Norvežanin Klas Hokon Nurkvele u uključenju za TV Prva putem skajpa rekao je da su ljudi besni na političare u Norveškoj.

    “Čini se da su ljudi ovih dana besni na političare u Norveškoj zbog dogovora, o snabdevanju kontinenta električnom energijom dok ni zatvaraju svoje termo i nuklearne elektrane”, rekao je Norvežanin.

    Ljudi se polako bude, iako nema panike kao u nemačkoj, jer norveška ne zavisi toliko od ruskog gasa, norvežani se šale na ulici kako će im vlada oduzeti kuću jer su zaboravili da ugase sijalicu.

    Nemačka je verovatno prva zemlja koja krenula sa konkretnim savetima na sav glas, čim su krenuli sukobi u Ukrajini.

  • Premijerka Estonije: Ukinuti vize Rusima, posjeta Evropi je privilegija

    Premijerka Estonije: Ukinuti vize Rusima, posjeta Evropi je privilegija

    Predsjednica Vlade Estonije Kaja Kallas je zatražila da evropske zemlje ukinu turističke vize za državljane Rusije, uz obrazloženje da je “posjeta Evropi privilegija, a ne ljudsko pravo”.

    U ponedjeljak je finska premijerka Sanna Marin rekla da “nije ispravno da, dok Moskva vodi agresivni i brutalni rat protiv Ukrajine, Rusi mogu voditi normalan život, putovati u Evropu, biti turisti”.

    Evropska unija je zabranila aviosaobraćaj iz Rusije, ali Rusi mogu kopnenim putem stići do susjednih zemalja Estonije i Finske, odakle avionom putuju na druge destinacije.

    Povodom izjava Sanne Marin i Kaje Kallas, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da će, “protokom vremena, prevladati razum”, javlja AP.

    Potpredsjednik Vijeća sigurnosti Rusije Dmitrij Medvedev je Kaji Kallas poručio: “Činjenica da ste slobodni nije vaša zasluga, već naš propust“.

  • “Nećemo djeliti gas sa drugim zemljama”

    “Nećemo djeliti gas sa drugim zemljama”

    Evropska komisija neće moći da natera Poljsku da se povinuje novom planu EU za smanjenje potrošnje gasa.

    Niti će Poljska deliti svoje rezerve gasa sa drugim članicama bloka, izjavila je ministarka za klimu i životnu sredinu Ana Moskva za poljsku medijsku kuću Šeći (Sieci).

    “Energetska bezbednost je isključiva nadležnost svake države i nikada nećemo pristati da je ustupimo Evropskoj uniji. Niko nas ne može naterati da regulišemo potrošnju gasa ili uvedemo druge restriktivne mere. Mi ne želimo da donosimo odluke o ograničenjima u drugim državama“, rekla je Moskva, prenosi Raša tudej.

    Njeni komentari odnose se na plan EU da zemlje članice smanje potrošnju gasa u celom bloku za 15 posto, kako bi se popunila skladišta gasa uoči zime, zbog mogućeg prekida isporuka ruskog gasa.

    Moskva je u intervjuu napomenula da plan EU nije obaveza i da ga stoga treba posmatrati kao smernicu, a ne kao zakon.

    “To će biti na dobrovoljnoj bazi, a odluka po tom pitanju je u suverenoj nadležnosti svake zemlje“, naglasila je ona.

    Iako plan EU, kako se čini, ne podrazumeva podelu rezervi gasa među članicama, Mosklva je ipak podvukla da će Poljska u svakom slučaju zadržati svoj gas za sebe.

    “Niko nam neće oduzeti naš gas. Naglašavam – EK ne može da nas natera ni na šta. Solidarnosti nema bez slobode, koja se završava tamo gde počinje prinuda“, rekla je ona i dodala: “Infrastruktura, gasovodi i kupljeni gas su vlasništvo naše države i samo mi odlučujemo kako ćemo to koristiti i za čije potrebe”.

    Navodeći da “ako postoje zemlje u EU koje imaju odgovarajuće kapacitete i infrastrukturu, one uvek mogu, na osnovu bilateralnog sporazuma, da podrže svoje susede“, Moskva je ocenila da je malo verovatno da bi Brisel nametnuo Poljskoj obavezu u smislu pružanja takve pomoći.

  • Borel: Sačinjen finalni tekst o spasavanju nuklearnog sporazuma

    Borel: Sačinjen finalni tekst o spasavanju nuklearnog sporazuma

    Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbjednost Žosep Borel izjavio je danas da je sačinjen finalni tekst nakon što su u Beču završeni indirektni pregovori između Teherana i Vašingtona o spasavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.

    “Ono o čemu se može pregovarati je ispregovarano i to se sada nalazi u finalnom tekstu. Međutim, iza svakog tehničkog pitanja i svakog pasusa krije se politička odluka koju treba donijeti u prijestonicama”, napisao je Borel na Twitteru, prenio je Rojters.

    On je istakao da će sporazum moći da se potpiše ako odgovori iz prijestonica budu pozitivni.

    Pregovarači o oživljavanju iranskog nuklearnog sporazuma preseliće se iz Beča u Teheran, gdje će nastaviti razgovore, javila je iranska državna novinska agencija IRNA.

    Iranska agencija navodi da će se razgovori nastaviti s koordinatorom pregovora i predstavnicima drugih strana, prenio je Rojters.

    SAD su sporazum o nuklearnom programu Irana napustile 2018. godine, ali su učestvovale u pregovorima o reaktiviranju dokumenta.

    Strane u sporazumu su, osim Irana, Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska, Njemačka, a EU je posredovala.