VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Borel: EU razmatra formiranje misije za obuku ukrajinskih vojnika

    Borel: EU razmatra formiranje misije za obuku ukrajinskih vojnika

    Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel, izjavio je danas da EU razmatra mogućnost formiranja misije za obuku ukrajinskih vojnika u jednoj od susjednih zemalja.

    “Ovo će biti važna misija. Svaka misija treba da bude na nivou sukoba. Ovo nije mali rat”, rekao je Borel koji boravi u Španiji, a prenijela je agencija TAS S.

    Na pitanje novinara gdje će biti postavljena misija, Borel je kazao da to neće biti u Ukrajini, već u susjednoj zemlji.

    “Nećemo to raditi na ukrajinskom tlu”, poručio je on.

    Očekuje se da će pitanje pokretanja ove misije biti razmotreno na neformalnom sastanku ministara odbrane EU u Pragu 29. avgusta, navodi ruska agencija.

  • Vulin: Da li su u EU zločini prema Srbima dozvoljeni?

    Vulin: Da li su u EU zločini prema Srbima dozvoljeni?

    Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da bi EU morala da se izjasni da li će odustajanje Srbije od potrage za pravdom za pobijenu djecu na Petrovačkoj cesti biti uslov za članstvo u evropskom bloku kao što govore funkcioneri Hrvatske.

    “Da znamo da li su u EU zločini prema Srbima dozvoljeni i da li su to te evropske vrijednosti o kojima nam govore zbog kojih treba da priznamo samoproglašeno Kosovo, ukinemo Republiku Srpsku i uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji? Ako put Srbije u EU određuje Hrvatska, onda da se na vreme vratimo sa tog puta”, naveo je Vulin.

    Vulin je ukazao da su Srbi, pošto su ćutali o ustaškim zvjerstvima u Jasenovcu tokom Drugog svjetskog rata, dočekali da se zločin ponovi u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji “Oluja” avgusta 1995, saopšteno je iz MUP-a Srbije.

    “Pošto se hrvatski narod nikada nije izvinio za ustaške koljače, dočekali smo da Srbe kažnjavaju, jer tražimo pravdu za pobijenu djecu na Petrovačkoj cesti”, konstatuje Vulin.

    Hrvatski funkcioneri poručili su da će Hrvatska uticati na pregovore Srbije sa EU zbog toga što je Apelacioni sud u Beogradu potvrdio optužnicu protiv četvorice hrvatskih oficira koji se terete da su u avgustu 1995. godine raketirali kolonu srpskih izbjeglica na Petrovačkoj cesti u kojoj su stradala i djeca.

  • Kirbi tvrdi da Beograd neće pristati na ustupke bez članstva u EU

    Kirbi tvrdi da Beograd neće pristati na ustupke bez članstva u EU

    Bivši ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi kaže da je nerealno očekivati da Beograd i Priština naprave bilo kakve ustupke u dijalogu o Kosovu bez neke ozbiljne nagrade, a to je prema njegovom mišljenju – članstvo u Evropskoj uniji.

    Kirbi je u intervjuu za Glas Amerike rekao da ne očekuje skoro razrješenje kosovskog problema jer mu sadašnji pregovarači, Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, ne djeluju kao ljudi koji imaju odnos povjerenja. Ipak, smatra da postoji uslov čijim bi ispunjenjem čitav proces bio ubrzan i riješen.

    – Mislim da će u jednom trenutku, ako EU i dalje bude posvećena tome da Srbija bude članica, ako Srbija potvrdi opredjeljenje da postane članica, i ako Kosovo bude uvjereno u to isto – sve moći da prođe. Međutim, ne mislim da su aktuelna rukovodstva Kosova i Srbije spremna na međusobne ustupke – ukoliko ne bude neke značajnije nagrade. Ne vjerujem da dvije strane mogu nešto da razgovaraju i dogovore. Na kraju mora postojati nagrada. Oduvijek sam vjerovao da je ta nagrada članstvo u Evropskoj uniji. U odsustvu toga neće biti saglasnosti Srbije, a pogotovo će izostati spremnost aktuelne kosovske vlade da razgovara sa srpskom stranom. I u skorijoj prošlosti iskazivala je otpor ka tome – rekao je Kirbi.

    Članstvo Srbije u EU smatra vrlo važnim, ali misli da prije toga moraju da se steknu određeni preduslovi.

    – Pravo pitanje je da li Srbija vjeruje da je put ka članstvu u EU zaista otvoren – što nije u potpunosti jasno. Ako jeste, da li Srbija zaista želi da krene tim putem… Od nje se učestalo čuje da želi, ali dela to ne pokazuju. Uzmite u obzir njen odnos sa Rusijom koja krši sve ono za šta se zalaže Evropska unija. Tako da tu postoje problemi – smatra Kirbi i dodaje:

    – Evropu smatram nepotpunom bez Srbije. I aktuelni dijalog mora da se završi da bi se to desilo. Optimista sam, ali ne u smislu da bi se to moglo dogoditi danas ili sutra. Mnogo toga svodi se na posljednji momenat. Dogodiće se neka vrsta rešenja ili odlaganja odluka koje treba da stupe na snagu od 1. septembra. Ali, čitav dijalog se neće riješiti odmah. Za to je potrebno da se pometnja, koju je Moskva stvorila u Ukrajini, na neki način razriješi. Evropa trenutno nije dovoljno sređena da bi Unija primala nove članice – posebno ne onu koja je, kako barem danas izgleda, mnogo više orijentisana na Moskvu nego na centar evropske politike.

    Jednim od ozbiljnih problema u dijalogu, Kirbi smatra loš odnos Vučića i Kurtija.

    – Ne može se reći da su ta dva gospodina najbolji prijatelji. Nisam siguran da vjeruju jedan drugome – i u tome je problem. Ne morate biti dobri prijatelji, ali u nekom trenutku potrebno je razviti povjerenje, jer ako želite da postignete dogovor – potrebno je da vjerujete da će se ostvariti. Učestaliji susreti bi mogli razviti razumijevanje. Ja sam diplomata – uvjeren sam da razgovor pomaže da se uspostavi korektniji odnos. Ukoliko se ne susrećete – u tom slučaju se gubi veza.

  • Šojgu: Ideja o zabrani ulaska svim Rusima u EU je nacistička

    Šojgu: Ideja o zabrani ulaska svim Rusima u EU je nacistička

    Ideja da se svim ruskim državljanima uskrati ulazak u EU predstavlja manifestaciju nacističke politike, poručio je danas ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

    “Danas smo svjedoci još jedne jasne manifestacije nacističke politike, kada visoki evropski zvaničnici proturaju rusofobičnu ideju o blokiranju ulaska u zemlje EU svim Rusima”, izjavio je Šojgu tokom obraćanja na sastanku prvog Međunarodnog antifašističkog kongresa u Moskvi, prenosi TASS.

    Litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis pozvao je ove nedjelje na prekid izdavanja viza ruskim građanima na nivou cijele Evropske unije, prenijeli su litvanski mediji.

    Zabranu podržavaju zemlje poput Finske i Estonije, ali joj se protive njemački kancelar Olaf Šolc i Evropska komisija.

    Češka, aktuelna predsjedavajuća EU, najavila je da će se o tom pitanju razgovarati na ministarskom sastanku krajem avgusta.

  • “Istorijski dan – gotovo je”

    “Istorijski dan – gotovo je”

    Grčki premijer Kirjakos Micotakis rekao je da je kraj evropskog ekonomskog nadzora nad Grčkom istorijski dan.

    On je građanima obećao prosperitetnu budućnost.

    “20. avgust je istorijski dan za Grčku i njene građane: na najzvaničniji mogući način, naša zemlja se povukla iz pojačanog evropskog nadzora. Ciklus koji je trajao 12 godina i koji je doneo patnju građanima, stagnaciju ekonomije i podele u društvu, konačno se završava. Sada je tu novi, jasan horizont rasta, jedinstva i prosperiteta za sve”, rekao je Micotakis u televizijskom obraćanju, prenosi Sputnik International.

    Grčka više neće morati da potpisuje memorandume sa kreditorima, što znači da više neće biti nepodnošljivih poreza, smanjenja penzija i plata, kontrole banaka, pada izdvajanja za odbranu, obrazovanje i zdravstvo, kao ni marginalizacije pozicije Grčke u Evropi i svetu, dodao je on.

    “Sve ovo je sada prošlost, na svu sreću”, rekao je Micotakis.

    Ipak, on je dodao da nacija mora izvući zaključke iz ovog iskustva.

    “Grčka je danas potpuno drugačija zemlja. Pokazuje snažan rast i značajno smanjenje stope nezaposlenosti, koja je već za tri odsto manja u odnosu na prošlu godinu i pet odsto u odnosu na 2019. godinu. Takođe, mnogi građani sada bivaju oslobođeni poreza nametnutih tokom teških godina. Minimalna zarada povećana je za 63 evra, a najranjivije društvene grupe dobijaju podršku od vlade”, rekao je grčki premijer.

    U junu, Evropska komisija obavestila je grčke vlasti da je donela odluku da ne produži pojačani nadzor nad tom državom nakon njegovog isticanja 20. avgusta.

  • Borel nakon sastanka sa Vučićem i Kurtijem: Nismo došli do dogovora

    Borel nakon sastanka sa Vučićem i Kurtijem: Nismo došli do dogovora

    Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel izjavio je da delegacije Beograda i Prištine danas nisu postigle dogovor u dijalogu u Briselu, ali da je dogovoren nastavak razgovora narednih dana.

    “Nažalost, nismo došli do dogovora danas, ali ovo nije kraj priče. Vučić i Kurti su se složila da proces mora da se nastavi, i da će se razgovori nastaviti u narednom periodu. Još ima vremena do 1. septembra. Ja se ne predajem”, rekao je Borel.

    Borel je rekao da današnji sastanak nije bio regularan, već je sazvan zbog pogoršanja situacije na terenu.

    “Mir i stabilnost moraju da pobijede, i zato je sazvan ovaj sastanak. Ovi razgovori se vode u dramatičnom trenutku, dok traje rat u Ukrajini. Sada nije vrijeme za podizanje tenzija, već za traženje dugotrajnog rješenja”, rekao je Borel.

    Borel je rekao da je svrha sastanka bila smirivanje situacije na terenu.

    “Lideri su imali prilike da detaljno pričaju o nastavku pregovora, zato što situacija na terenu negativno utiče na to. Mislim da su i Vučić i Kurti shvatili da razgovori nemaju alternativu”, istakao je šef diplomatije EU.

    Borel ističe da je na sastanku dogovoreno da se diskusije nastave u narednom periodu, sa ciljem normalizacije situacije na KiM.

    “Sljedeća pitanja su najvažnija. To je pitanje tablica i dokumenata za ulazak i izlazak sa KiM. Međunarodna zajednica ne želi porast tenzija, i partije su odgovorne za eskalaciju na terenu”, naveo je Borel.

    Šef diplomatije EU je dodao da prijem Beograda i Prištine u EU mora da ostane glavni cilj, i da obje strane moraju da nađu način za dogovor.

    “Ovo je bio dugačak dan, i još jednom želim da ponovim da smo se dogovorili da nastavimo razgovore, na politički inteligentan način, kako bi stvorili sigurnost i stabilnost za sve građane regiona. To je naša obaveza i odgovornost”, zaključio je Borel, prenose Novosti.

  • Borel: Očekujem da Vučić i Kurti dođu do zajedničkog stava

    Borel: Očekujem da Vučić i Kurti dođu do zajedničkog stava

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borel izjavio je da očekuje da na današnjem sastanku u Briselu u okviru dijaloga Beograda i prištine predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti budu otvoreni i fleksibilni i da dođu do zajedničkog stava.

    “Sazvao sam jutros sastanak na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine. Nedavne tenzije na sjeveru Kosova pokazale su još jednom da je vrijeme da se krene naprijed ka punoj normalizaciji. Očekujem da oba lidera budu otvoreni i fleksibilni da dođu do zajedničkog stava”, napisao je Borel na Twitteru.

    U Briselu je danas nastavljen dijalog Beograda i Prištine, na najvišem nivou.

  • Putnici iz BiH od naredne godine će morati podnijeti zahtjev i platiti za ulazak u Šengen

    Putnici iz BiH od naredne godine će morati podnijeti zahtjev i platiti za ulazak u Šengen

    Iz Delegacije Evropske unije u Sarajevu i Evropske komisije sa sjedištem u Briselu istakli su da će EU od maja naredne godine uvesti automatizovani elektronski sistem pod nazivom ETIAS, a koji će služiti za putovanja u Šengensku zonu za putnike kojima nije potrebna viza za ulazak u EU.

    ETIAS ne uvodi obaveze posjedovanja vize putnicima iz zemalja za koje je omogućen bezvizni režim putovanja u EU, uključujući i iz Bosne i Hercegovine. Državljani trećih zemalja kojima nije nepohdna viza za putovanje u Šengensku zonu trebaće prije puta podnijeti zahtjev za odobrenje putovanja jednostavnom procedurom korištenja veb stranice ili mobilne aplikacije ETIAS i za to će morati platiti naknadu u iznosu od 7 evra, a dobijeno odobrenje ETIAS važiće tri godine – navode iz Delegacije EU u Sarajevu.

    Prijava na aplikaciju
    Samo neke od pogodnosti ovog sistema su brže i efikasnije procedure kontrole na granicama, manje birokratije, manje kašnjenja i odgađanja za putnike, bolju bezbjednost, poboljšanu prevenciju ilegalnih migracija kao i efikasnije procedure upravljanja granicama.

    Prijava na aplikaciju ne bi trebalo da traje duže od 10 minuta i ne bi trebalo da zahtijeva nikakvu dokumentaciju osim putne isprave (pasoš ili drugi ekvivalentan dokument). U slučaju nemogućnosti prijave zbog godina, nivoa pismenosti, pristupa i kompetencije informacionih tehnologija i slično, prijavu može podnijeti treća osoba. Automatski proces procjene će započeti nakon što se potvrdi naplata naknade.

    Iz Evropske komisije navode da će broj automatski odobrenih podnosioca biti iznad 95 odsto, a odobrenje će dobiti u roku od nekoliko minuta nakon uplate.

    Učitavanje podataka
    – Ako dođe do neodobrenja u bilo kojoj od pretraživanih baza podataka ili neodlučnog ishoda automatiziranog procesa, jedinica u Agenciji evropske granične i obalske straže ili relevantna institucija će obaviti ručni pregled zahtjeva za ulazak – rekli su Feni iz Evropske komisije.

    Po dolasku na granični prijelaz u Šengensku zonu, graničar će elektronskim putem učitati podatke o putnim dokumentima. Ako ne postoji važeća putna dozvola ETIAS, graničari će odbiti ulazak i evidentirati putnika i odbijanje ulaska u „Entry Exit System“.

    Odobrenje za putovanje će se odbiti ako podnosilac zahtjeva predstavlja bezbjednosni rizik, rizik od ilegalne imigracije ili predstavlja visok rizik po epidemiološku situaciju, pojasnili su u izjavi za Fenu iz Evropske komisije.

  • Isporuke gasa iz Rusije u avgustu na istorijskom minimumu

    Isporuke gasa iz Rusije u avgustu na istorijskom minimumu

    Isporuke ruskog gasa u Evropu u avgustu bi mogle da padnu na istorijski minimum, navodi se u današnjem izvještaju ruskog Centra za razvoj energetike.
    “Ruske isporuke gasa Evropi u avgustu će pasti na istorijski minimum. Isporuke iz Gasproma mogu da padnu prvi put na manje od 400 milijardi metara kubnih do kraja godine”, navodi se u izvještaju, prenosi TASS.

    “Gasprom” je u julu isporučio Evropskoj uniji oko 3,5 milijardi metara kubnih gasa, što je za 25 odsto manje nego u junu, ali je povećao prihode, navodi se u analizi.

    Cijena gasa u Evropi je skočila za 60 odsto u istom mjesecu u poređenju sa junom.

    U izvještaju se dodaje da bi cijena trebala da poraste za oko 25 odsto u avgustu da bi se kompenzovao novi pad isporuka preko gasovoda “Sjeverni tok”.

    Centar ne očekuje toliki skok cijene gasa, pošto je ona već na kritično visokom nivou za evropsku industriju.

  • EU nudi samo prostorije za svađu

    EU nudi samo prostorije za svađu

    Poslije više od godinu dana glavni pregovarači Beograda i Prištine Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti sješće za isti sto i nastaviti dijalog ne bi li došli do kompromisa za razrješenje kosovskog čvora.

    Sazvala ga je Evropska unija (EU), a onda, slučajno ili namjerno, direktno uprla prste u obe strane da će biti krive za eventualno nasilje u regionu.

    Time je, još prije nego što su sastanci počeli, EU jasno poručila koga smatra odgovornim, sebe izuzela iako je posrednik, ali i demoralisala pregovarače i možda smanjila šanse za dogovor.To, međutim, nije i jedina stvar, jer ako je suditi po onome što se ovih dana čuje iz Beograda i Prištine, glavni pregovarači imaju sasvim drugačije zamisli.


    Sa jedne strane, Aljbin Kurti se sprema za Brisel da bi razgovarao o međusobnom priznanju, a Aleksandar Vučić o Zajednici srpskih opština (ZSO).

    – Sve je potpuno iscrpljeno, i više ne znate šta je to što možete da uradite. Otići ću, ali ne očekujem ništa, ko god misli da je sa (premijerom Kosova Aljbinom) Kurtijem moguće sačuvati mir, taj mnogo griješi – rekao je Vučić.

    Istakao je, međutim, da je ZSO tema o kojoj želi da razgovara, ali ne i da bude formirana po kosovskom Ustavu.

    Ako se tome doda i zvanično saopštenje EU, izdato u kasno nedeljno popodne, u kome visoki zvaničnici pozivaju obe strane da prekinu neprijateljstva i opasne izjave, ali i poručuju da će “visoki političari biti smatrani odgovornim za svaku eskalaciju koja dovede do povećanih tenzija i, potencijalno, nasilja u regionu”, može se zaključiti da EU, kako navodi DW, “nudi samo prostorije za svađu”.

    Za to vrijeme, pregovarači ujedno poručuju da su spremni na razgovor i kompromis, a Kurti je čak juče vruć krompir bacio u ruke Zapada ponovo provocirajući Beograd.

    Tenzije na sjeveru Kosova će se nastaviti, ako zapadne demokratije budu dozvolile Srbiji da nastavi sa svojim starim snovima, koji postaju noćna mora za susjede Srbije, ali i za sam srpski narod – poručio je on.

    Mala očekivanja
    O istoj temi se oglasila premijerka Ana Brnabić, koja je ukazala na odgovornost EU.

    – Mi smo dotle došli zahvaljujući jednostranim potezima Aljbina Krutija i ogromnoj neodgovornosit EU. U aprilu sljedeće godine će biti 10 godina kako okosnica Briselskog sporazuma, a to je Zajednica srpskih opština (ZSO), ne može biti sprovedena zato što čitava EU koja gartantuje taj Briselski sporazum ne može da natjera ljude u Prištini da to primijene. I onda prebacuju lotpu u naše dvorište i kažu “vi ćete biti krivi”. A za šta? – upitala je premijerka.

    U ovakvoj atmosferi ne očekuje se da epilog ove runde dijaloga bude “slavan”, a pitanje je i koje i koliko doprinio tome.

    Novinar Milivoje Mihajlović ukazao je da evropska strana govori o kompromisu od početka dijaloga, “a da oko toga ništa nije učinila”.

    – Albanska strana ne želi ništa da ispuni, jer na nju niko i ne vrši ozbiljan pritisak. Amerika bi to mogla, ali oni nikako ne bi željeli da naprave neku konfliktnu situaciju između Albanaca i svojih trupa na terenu. EU se za to vrijeme ponaša kao neko ko iznajmljuje prostorije za razgovor, odnosno svađu Beograda i Prištine, i ništa više od toga – kaže Mihajlović za DW.

    Na osnovu toga ne bi trebalo previše očekivati od ove runde dijaloga. Ono što ja očekujem, jeste da se otklone prijetnje sukobima na tom području – ocenio je on.

    Da je dijalog u lošoj fazi smatra i profesor na Fakultetu političkih nauka i bivši diplomata Ivo Visković.

    Mislim da je dijalog ušao u fazu obaranja ruku, kada jedna strana više vodi računa da ona druga slučajno ne ostvari neku korist, nego da sama izvuče neku korist od toga – ocenio je Ivo Visković.

    Ključ u rukama SAD?
    – To je, nastavlja on, loša polazna osnova za napredak. To je loš pristup i naravno da on ne može dati nikakav pozitivan rezultat, posebno jer se radi o krajnje ozbiljnim pitanjima i egzistenciji ljudi, i čini mi se da se mora naći način da se izađe iz tog začaranog kruga – rekao je za DW Visković.

    Postavlja se pitanje i šta može da se uradi da se situacija preokrene, a Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže za Blic da je ključ u jačoj ulozi SAD.

    Ističe i da “nategnuta neutralnost i stalno pozivanje obe strane, a bez korišćenja mehanizama za primjenu dogovorenog, dodatno udaljava pregovarače od željenog kompromisa”.


    – Odlaganjem sprovođenja Briselskog sporazuma, naročito u dijelu koji se odnosi na formiranje ZSO, a čiji je potpisnik i garant, EU je ozbiljno podrila sopstveni kredibilitet i vjeru da je sposobna da rješava sporove. Bez snažne podrške i učešća SAD u dijalogu između Beograda i Prištine minimalne su šanse da se u dogledno vrijeme pronađe prihvatljiv odgovor na kosovsko pitanje – napominje ona.

    Ističe i da “nategnuta neutralnost i stalno pozivanje obe strane, a bez korišćenja mehanizama za primjenu dogovorenog, dodatno udaljava pregovarače od željenog kompromisa”.

    Odložena odluka za mjesec dana
    Varnice između Beograda i Prištine rasplamsane su krajem jula, kada je Vlada najavila da će od 1. avgusta početi sprovođenje odluke kojom se Srbi koji žive na severu Kosova primoravaju da koriste registarske tablice izdate u Prištini.

    Ličilo je da se neće završiti samo na varnicama, pošto su Srbi kao odgovor na to postavili barikade na administrativnim prelazima, ali su mogući “požar” predupredili KFOR, EU a ponajviše Sjedinjene Američke Države. Tamošnji ambasador SAD Džefri Hovenijer izdejstvovao je da se problematična odluka odloži do 1. septembra. Ubrzo je uslijedio i poziv na sastanak u Briselu.

    Vučić će se, uočli dijaloga, prvo sresti sa sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, a potom i sa posrednikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.

    Glavne teme su pronalaženje eventualnih jrešenja za situaciju na KiM, a prema dosadašnjoj praksi, Lajčak će najprije imati odvojene sastanke sa Vučićem i Kurtijem, da bi potom uslijedio zajednički sastanak, ali je neizvjesno da li će ga biti, piše Blic.