VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Šolc želi da ukine veto u EU

    Šolc želi da ukine veto u EU

    ​Njemački kancelar Olaf Šolc zalaže se za većinu glasova o spoljnopolitičkim i poreskim pitanjima u Evropskoj uniji kako bi spriječio da blok bude “paralizovan” vetom pojedinačnih država dok se sprema da primi nove članice.

    U svom govoru u Pragu, Šolc je istakao da je Njemačka posvećena proširenju EU, ističući da zemlje Zapadnog Balkana, ali i Ukrajina, Moldavija i eventualno Gruzija treba da postanu dio bloka.

    Međutim, u “ovoj proširenoj Uniji, razlike među državama članicama će rasti sa političkim interesima, ekonomskim uticajem i sistemom socijalne sigurnosti”, rekao je Šolc.

    “Tamo gdje se danas zahtjeva jednoglasnost, rizik da pojedinačna zemlja upotrijebi svoj veto i spriječi sve druge da napreduju povećava se sa svakom dodatnom državom članicom. Zato sam predložio postepenu tranziciju na većinsko glasanje oko zajedničke spoljne politike, ali i u drugim sektorima, poput pitanja poreza”, dodao je on.

  • Šolc: “U našem je interesu da zemlje Balkana postanu članice bloka”

    Šolc: “U našem je interesu da zemlje Balkana postanu članice bloka”

    Njemački kancelar Olaf Šolc obećao je nastavak pružanja podrške Ukrajini i drugim zemljama u nastojanju da se pridruže Evropskoj uniji, ali je naglasio da bi proširenje bloka na “30 ili 36 članica” zahtijevalo reforme.

    Ugovoru tokom posjete Češkoj u kojem je predstavio svoju viziju EU, Šolc je rekao da vojna akcija Rusije u Ukrajini zahtijeva “evropski odgovor na ovu prekretnicu”, prenio je AFP.

    Blok mora da umanji “jednostranu zavisnost” bilo da je riječ o ekonomskom, energetskom ili odbrambenm frontu, rekao je njemački kancelar i pozvao na kreiranje “geopolitičke, suverene i proširene EU”.

    Njemački lider je napomenuo da je “posvećen” ideji da zemlje zapadnog Balkana, Moldavija, Gruzija i Ukrajina postanu članice bloka.

    Ad
    – Njihovo pristupanje je u našem interesu – rekao je Šolc.

    On je rekao da će, sa širenjem evropskog bloka, morati da se ukine pravo svake članice na veto i da se pređe na sistem “većinskog glasanja” da se ne bi usporio proces odlučivanja u EU.

    Šolc je ocijenio da rat u Ukrajini već testira sadašnji sistem, u vrijeme kada je neophodno da se odluke donose brzo.

    – Hajde da zajedno tražimo kompromise – dodao je njemački kancelar i rekao da bi većinsko glasanje, za početak, moglo da se primijeni na politiku sankcija.

    Šolc je rekao da države članice nisu suočene sa dvije opcije pri glasanju: “da” ili “ne”, već da mogu da budu i “konstruktivno uzdržane”.

  • Pahor predložio da BiH dobije kandidatski status bez ikakvih uslova

    Pahor predložio da BiH dobije kandidatski status bez ikakvih uslova

    Borut Pahor, predsjednik Slovenije, na današnjem otvorenju 17. izdanja Bledskog strateškog foruma (BSF) pozvao je Ursulu fon der Lejen, predsjednicu Evropske komisije, da Bosni i Hercegovini daju kandidatski status za ulazak u Evropsku uniju bez ikakvih dodatnih uslova do kraja ove godine.
    Pahor je, prije svega, upozorio na opasnost nove blokovske podjele u Evropi i svijetu, kao posljedice napada Rusije na Ukrajinu. Pahor je i ranije pozivao na ubrzanje evrointegracija Bosne i Hercegovine, a Bledski strateški forum i prisustvo Von der Layen iskoristio je da se još jednom vrati ovoj, za njega, veoma važnoj temi.

    “Zapadni Balkan bi mogao biti naredno pitanje mira i sigurnosti u Evropi. U tom kontekstu Bosna i Hercegovina ima ključnu važnost. Slovenija radi sve što je u njenoj moći da uvjeri EU i Zapad da ubrza put BiH ka EU i ako je moguće prema NATO-u. Ukoliko konflikt u BiH eskalira to može imati posljedice na sigurnost za državu, za regiju i za Evropu. Sada je vrijeme da razumijemo i riješimo ovaj problem. Stoga, moja draga prijateljice Von der Layen, želim da vam prenesem da Slovenija predlaže da BiH dobije kandidatski status ove godine, ako je moguće bez ikakvih uslova”, rekao je Pahor.

    Bledski strateški forum (BSF) održava se pod nazivom “Vladavina moći ili moć prava”, a posebno će ga obilježiti razgovori o krizi multilateralnog poretka i posljedicama ruskog napada na Ukrajinu.

    Prvog dana BSF-a održaće se diskusija lidera i debata pod nazivom “Kako mnogo Evrope u Evropi?“ u kojoj će između ostalih učestvovati i turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušolu, a voditeljka rasprave biće ministrka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon.

    Očekuje se da će se na marginama BSF-a održati brojni bilateralni sastanci.

  • Borelj: Vjerujem da je moguće riješiti i pitanje tablica

    Borelj: Vjerujem da je moguće riješiti i pitanje tablica

    Visoki predstavnik za spoljnu i bezbjednosnu politiku EU Žozep Borelj izrazio je uvjerenje da je moguće ijrešiti i otvoreni problem oko tablica između Beograda i Prištine.

    Žozep Borelj je u intervjuu za austrijski javni servis ORF naglasio da je mir u ovom regionu veoma krhak, ali da je sporazum o slobodi putovanja pozitivan korak.

    • Mi djelujemo u modusu sprečavanja kriza. Kriza je mogla da izbije 1. septembra da nismo postigli dogovor o prelasku “granica”. To je dobra novost – naveo je Borelj.

    Ukazao je da je i dalje otvoren problem u vezi sa tablicama.

    • Uvjeren sam da možemo i to riješiti – poručio je Borelj.
  • Lajčak tvrdi: EU trenutno nema strategiju za zapadni Balkan

    Lajčak tvrdi: EU trenutno nema strategiju za zapadni Balkan

    Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i druga pitanja regiona zapadnog Balkana Miroslav Lajčak izjavio je danas u Beču da Unija trenutno nema strategiju šta da radi sa ovim regionom.
    Lajčak je u obraćanju učesnicima Inicijative međuparlamentarne saradnje zapadnog Balkana o temi “Stabilnost i odnosi sa EU – perspektive iz parlamenata”, koju je organizovala Fondacija “Konrad Adenauer”, rekao da je proširenje alat EU, te da je u pristupne pregovore potrebno što prije uključiti sve zemlje zapadnog Balkana, saopšteno je iz parlamenta BiH.

    U radu konferencije učestvovala je i poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Alma Čolo.

    Specijalni izaslanik njemačke Vlade za zemlje zapadnog Balkana Manuel Sarazin naglasio je da je Njemačka veoma zainteresirana za nastavak Berlinskog procesa, kao i za teme zelene agende i energije u regionu.

    Sarazin je izrazio zainteresovanost za transparentnost izbornog procesa, te za funkcionalnost Federacije BiH, na čemu, kako je rekao, treba raditi nakon izbora.

    Specijalni predstavnik SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar smatra da novog rata neće biti, da treba raditi na razvoju ekonomskih mogućnosti u regionu, naročito u oblasti energije, IT tehnologija i komunikacija, navodi se u saopštenju.

  • Borel: Postignut dogovor između Beograda i Prištine

    Borel: Postignut dogovor između Beograda i Prištine

    Žozep Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost, objavio je na Twitteru da je postignut dogovor između Beograda i Prištine.

    “U okviru dijaloga uz podršku EU, Srbija je pristala da ukine dokumente za ulazak/izlaz za one koji imaju kosovska lična dokumenta, a Kosovo se složilo da ih ne uvodi za one koji imaju srpske lične karte”, objavio je Borel, navodeći da je postignut dogovor.

    “Kosovski Srbi, kao i svi ostali građani, moći će slobodno da putuju između Kosova i Srbije koristeći svoje lične karte. EU je upravo dobila garancije od premijera Kurtija u tom cilju”, naveo je.

    “Ovo je evropsko rešenje. Čestitamo obojici lidera na ovoj odluci i njihovom rukovodstvu”, stoji u objavi.

  • “Evropskoj uniji preti revolucija”

    “Evropskoj uniji preti revolucija”

    Munjeviti rast cena energenata u Evropi ugrožava postojanje Evropske unije kao i politički sistem Češke.

    To je izjavio ministar pravde Češke Pavel Blažek, piše portal Idnes.cz, a prenosi Sputnjik.

    Po njegovom mišljenju, situacija u društvenoj i političkoj sferi nije bila dramatičnija od 1989. godine.

    “Ako vlada ne reši energetsku krizu, neće dugo ostati na vlasti. Ako ne bude pronađeno rešenje za krizu na evropskom nivou, onda će Evropska unija kao takva biti u opasnosti”, rekao je Blažek, upozoravajući na opasnost od revolucije.

    Ranije je saopšteno da je Češka, koja do kraja godine predsedava Savetu Evropske unije, sazvala hitnu sednicu ministara energetike EU kako bi se razgovaralo o merama za rešavanje situacije u energetici.

  • EU dala zeleno svijetlo

    EU dala zeleno svijetlo

    Evropska unija dala je zeleno svetlo ovlašćenoj banci da izvršava direktna plaćanja za tranzit nafte u Evropu preko Ukrajine.

    To je saopštila ruska kompanija za transport sirove nafte Transnjeft.

    “Regulator u Briselu obavestio je našu banku, nakon situacije sa neizvršenjem plaćanja, da nam sada daju dozvolu da izvršimo sva potrebna plaćanja do kraja godine”, saopštila je kompanija Transnjeft, prenosi RT.

    Ranije u avgustu ukrajinska kompanija UkrTransNafta zaustavila je tranzit ruske nafte kroz naftovod “Družba” zbog nemogućnosti Rusije da plati tranzitne takse zbog sankcija.

    Transnjeft je saopštio da ponovo pokušava da uplati sredstva koja je uplatio 22. jula, kada uplata nije prošla.

    Uplatu je odbila evropska korespondentna banka, pozivajući se na sankcije, zbog čega je novac posle šest dana vraćen na račun uplatioca. Kao rezultat toga, Mađarska, Slovačka i Češka same su platile tranzit. Osnov za odluku Brisela da dozvoli Rusima direktna plaćanja jeste što ruska nafta koja teče kroz cevovode nije predmet sankcija, za razliku od sirove nafte koja se prevozi morem, prenosi Biznis.rs.

    Istovremeno, rafinerija nafte PCK u nemačkom gradu Švedu suočila bi se sa zatvaranjem ukoliko bi isporuke naftovodom “Družba” bile prekinute, navodi Komersant, pozivajući se na Financial Times. Prema navodima tog izvora, rafinerija je očekivala da bi mogla da zameni snabdevanje naftom iz Poljske, ali je odbijena.

    Razlog za odbijanje je što 54 odsto akcija rafinerije pripada ruskoj kompaniji Rosneft. Nemačka rafinerija sada pokušava da zameni rusku, naftom iz Kazahstana.

  • Mađarska protiv: “Ne želimo čak ni da pregovaramo”

    Mađarska protiv: “Ne želimo čak ni da pregovaramo”

    Mađarska vlada neće podržati predlog Estonije o uvođenju novih sankcija na isporuke ruskih energenata za zemlje EU.

    Takođe ne namerava da uvodi nikakva ograničenja u pogledu ulaznih viza ruskim državljanima, saopštio je ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto.

    Mađarski ministar je, posle telefonskog razgovora sa estonskim kolegom Urmasom Rejnsaluom, naveo da je vlada u Talinu već pokazala želju da iznese sugestije celoj Evropskoj uniji vezano za osmi paket sankcija Rusiji, koji će uključivati potpuni embargo na isporuku energenata, prenosi TAS S.

    Budimpešta se, prema rečima mađarskog ministra, protivi takvim idejama.

    “Ne želimo čak ni da pregovaramo o energetskim sankcijama”, napisao je Sijarto na svojoj Fejsbuk stranici.

    On je saopštio i da Mađarska vlada ne namerava da uvodi nikakva ograničenja u pogledu ulaznih viza ruskim državljanima i da će u tom smislu slediti sličan stav nekih članica Evropske unije.

    “Delimo stav nemačkog kancelara i ne planiramo da uvodimo bilo kakva ograničenja”, napisao je Sijarto na Fejsbuku.

    Litvanija je pozvala prošle nedelje na prekid izdavanja viza ruskim građanima na nivou cele Evropske unije.

    Zabranu podržavaju zemlje poput Finske i Estonije, ali joj se protive nemački kancelar Olaf Šolc i Evropska komisija.

  • Zaharova: EU će obučavati teroriste i neonacističke militante

    Zaharova: EU će obučavati teroriste i neonacističke militante

    Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je danas da će Evropska unija obučavati teroriste i neonacističke militante za režim u Kijevu, pod maskom misije da obučava ukrajinske vojnike.

    “Morate stvari zvati pravim imenom. EU će uspostaviti kampove za obuku terorista i neonacističkih militanata za režim u Kijevu. Prije 100 godina, Evropljani takođe nisu odmah shvatili šta je bio fašizam. Onda su razumjeli, ali je bilo kasno”, rekla je Zaharova, prenijela je agencija TAS S.

    Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel, izjavio je ranije danas da EU razmatra mogućnost formiranja misije za obuku ukrajinskih vojnika u jednoj od susjednih zemalja.

    “Ovo će biti važna misija. Svaka misija treba da bude na nivou sukoba. Ovo nije mali rat”, rekao je Borel.

    Očekuje se da će pitanje pokretanja ove misije biti razmotreno na neformalnom sastanku ministara odbrane EU u Pragu 29. avgusta, navodi ruska agencija.