VRBAS Media

Oznaka: EU

  • “Njihov plan je jasan i uopšte nisu kao Rusi”

    “Njihov plan je jasan i uopšte nisu kao Rusi”

    U Evropi raste strah da kineske špijunske i kontraobaveštajne službe predstavljaju sve veću pretnju Evropi, veću i od one koja stiže iz Rusije.

    “Kineski obaveštajci nisu ništa manje opasni. Štaviše, njihove špijunske operacije sada su i bolje nego ruske”, potvrdio je bivši visoki zvaničnik CIA za Evropu.

    “Fajnenšel tajms” ističe da je Kina već čuvena po svojim naprednim sajber napadima, poput napada na Majkrosoft 2021. kada je ugroženo 30.000 organizacija širom sveta, a dokazano je da je napad izvela grupa pod pokroviteljstvom službenog Pekinga.

    Kina je, naravno, odbacila te optužbe.

    Ali, i način prikupljanja podataka direktnim ljudskim delovanjem na terenu (HUMINT) sve je napredniji, što je na Zapadu protumačeno kao znak za uzbunu.

    “Rusi se špijunažom bave još od vremena pre Sovjetskog saveza, oni to obožavaju”, kaže bivši čelnik britanske obaveštajne agencije MI6 Aleks Janger, ističući da Kinezi imaju slabije softverske mogućnosti kada je veštačka inteligencija u pitanju, ali se opasno približavaju ruskom znanju.

    Šef MI5 Ken Mek Kalam kaže da kineska Komunistička partija ulaže ozbiljna sredstva u razvoj špijunaže. “Mi ovde ne vičemo ‘vuk, vuk!’, već je ovo ozbiljna bezbednosna pretnja “, zaključuje.

    Drugi obaveštajac kaže da kineska špijunaža nije slična ruskoj, u smislu da je vrlo teško reći ko jeste, a ko nije agent. Na primer, ruski špijuni uglavnom su usredsređeni na visoke zvaničnike pa su razvili brojne obaveštajne veštine poput razbijanja kodiranih informacija kako bi saznali tačno određene informacije.

    Ali, Kinezi svoj špijunski system razvijaju mnogo šire, pa se bave i političkim uticajem, lobiranjem ili plasiranjem komercijalnih oglasa kojima se menja javno mnjenje ili prikuplja tehnološke informacije.

    Kineska varijanta uključuje “pristup čitavom društvu”.

    Fajnenšel tajms još ističe da je Evropa do sada proterala više od 600 ruskih diplomata i obaveštajaca od početka invazije na Ukrajinu. Ali, slična situacija s Pekingom mogla bi biti značajno zahtevnija jer će biti jako teško utvrditi identitet svih mnogobrojnih obaveštajaca.

    Jedan zvaničnik FBI-ja je čak relaoda je apsolutno nevjerojatan trud Kine kojeg ulažu u ovakve operacije.

  • Milanović: “Glupa politika EU prema ratu u Ukrajini nije u interesu Hrvatske “

    Milanović: “Glupa politika EU prema ratu u Ukrajini nije u interesu Hrvatske “

    Predsjednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je danas da “glupa politika” EU prema ratu u Ukrajini nije u interesu Hrvatske i da će se sa rastom cijena energenata svaka država spasavati za sebe.

    “Ova glupa politika EU nije u interesu Hrvatske od prvog dana. Nije ni u interesu Njemačke, ali oni se to ne usuđuju reći”, rekao je Milanović .

    On je istakao da EU ne može zajednički pomoći u energetskoj krizi izazvanoj ratom u Ukrajini.

    Milanović je naveo da je sve u novcu, te da će se negdje morati uzeti da bi se dalo na drugom mjestu, prenose hrvatski mediji.

    “S jedne strane je Evropa koja je zavisna /o plinu/, a s druge strane carstvo koje neće propasti”, rekao je Milanović.

  • Makron predviđa nuklearni sporazum s Iranom za nekoliko dana

    Makron predviđa nuklearni sporazum s Iranom za nekoliko dana

    Francuski predsjednik Emanuel Makron u četvrtak je rekao kako se nada da će dogovor o vraćanju nuklearnih ograničenja Iranu biti dogovoren u nadolazećim danima.

    Makronovi komentari uslijedili su dok su diplomate tražile sporazum između Irana i Amerike kako bi se vratili u skladu s njihovim nuklearnim paktom iz 2015. sa svjetskim silama.

    Evropska unija je prošlog mjeseca objavila nacrt teksta na koji su i Iranci i Amerikanci poslali pismene komentare.

    Visoki predstavnik EU za vanjsku politiku Žozep Borel rekao je u srijedu da postoji zajednički jezik između strana, ali je pozvao diplomate da “ne izgube ovaj zamah”.

    “Nadam se da će u sljedećih nekoliko dana JCPOA (Zajednički sveobuhvatni plan akcije) biti zaključen,” rekao je Makron u govoru francuskim veleposlanicima u četvrtak.

    Francuska, Britanija, Njemačka, Rusija, Kina, Amerika i EU potpisale su pakt s Iranom 2015. godine, nudeći ukidanje sankcija u zamjenu za ograničenja nuklearnih aktivnosti Teherana.

    Ta su ograničenja, uključujući maksimalni nivo obogaćivanja urana i ograničenja iranskih centrifuga, trebala spriječiti zemlju da nabavi nuklearno oružje.

  • Macron: Spreman sam razmotriti kandidatski status BiH ukoliko će to popraviti stanje u državi

    Macron: Spreman sam razmotriti kandidatski status BiH ukoliko će to popraviti stanje u državi

    Francuski predsjednik Emmanuel Macron izrazio je spremnost da razmotri prijedlog Slovenije da se Bosni i Hercegovini dodijeli kandidatski status, odnosno kako je rekao “razmotrit će evropsku perspektivu BiH”. S druge strane, poručuje da je situacija naše zemlje u regionu “prilično jedinstvena”.

    U vrijeme kada su Ukrajina i Moldavija bile fokus za dobijanje kandidatskog statusa EU, premijer Slovenije Robert Golob predložio je isto i za BiH.
    Macron je danas prokomentarisao tu ideju.

    “Potpuno sam na raspolaganju za diskusiju o prijedlogu gospodina premijera Goloba i prijedloga nekih drugih kolega. Što se mene tiče, cilj je pružiti maksimalnu šansu za stvaranje mira i stabilnost u regionu”, kazao je Macron.

    Međutim, on ističe kako je situacija na Zapadnom Balkanu “kritična”, a Bosne i Hercegovine “jedinstvena”

    “Stabilnost Zapadnog Balkana je apsolutno kritična i jasno je da smo tokom jednog od naših najnovijih sastanaka Evropskog vijeća savršeno uočili frustraciju i ogorčenost koja raste u regionu. Mislim da ono što smo uspjeli popraviti između Bugarske i Sjeverne Makedonije je bilo ključno za rješenje situacije za Albaniju i Sjevernu Makedoniju. Ali u isto vrijeme, jasno je da se Bosna i Hercegovina sada nalazi u situaciji prilično jedinstvenoj na Zapadnom Balkanu”, rekao je Macron.

    Prokomentarisao je postojeće negativne utjecaje na BiH i kandidatski status kao način rješavanja tog problema.

    “Jasno je da imamo sve veće vanjske snage koje koriste ovu situaciju, tenzije među zajednicama da destabilizuju ne samo Bosnu i Hercegovinu, već i najbliže susjede i cijeli region. Mislim da to ne možemo prihvatiti. Ako je evropska perspektiva način da se popravi stanje u BiH, onda sam potpuno spreman to i razmotriti”, istaknuo je.

  • Politički rat Dodika i EU

    Politički rat Dodika i EU

    Sukobi na relaciji Brisel – Banjaluka kulminirali su govorom srpskog člana Predsjedništva BiH, Milorada Dodika, na otvaranju dionice putnog koridora 5C kroz Republiku Srpsku. Zvaničan odgovor iz Brisela još se čeka, a iz Delegacije EU u BiH dan kasnije poslali su diplomatski odgovor.

    Prva dionica kroz RS, od Johovca do Rudanke, duga 6,1 km, završena je zahvaljujući grantu EU od 15 miliona evra i kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj od gotovo 70 miliona evra.

    Međutim, EU je ranije saopštila da obustavlja finansiranje novih projekata na ovoj trasi zbog navodnog antiustavnog djelovanja Milorada Dodika, što je bio povod da se Dodik u Doboju žestoko obruši na EU. Na svečanoj ceremoniji, koja je u jednom trenutku ličila na predizborni skup, Dodik se prvo zahvalio EU, a potom poručio da njihova pomoć nikada nije besplatna i da ne mogu da uslovljavaju Srpsku.

    “Mi smo uporniji”
    To je izazvalo aplauze prisutnog naroda, dok su se prevodioci trudili da šef kooperacija pri Delegaciji EU u BiH, Stefan Eler, i direktor EBRD u BiH, Manuela Nisl, razumiju svaku riječ.

    – Ako mislite da ćemo mi promijeniti našu politiku i da ćemo se ponašati antiustavno da bi vi napravili neku idealnu BiH u kojoj nema RS, džaba vam te pare. Ne možete dati ni feninga. Ako mislite da istrajete na tome, odustanite, mi smo uporniji – poručio je Dodik, upoređujući osmansku tiraniju s potezima Brisela.

    Dodao je da je za njega BiH moranje, da RS želi da bude dio izgradnje evropskog koridora DC, ali da politika uslovljavanja EU više ne daje rezultate.

    – Prestanite da nas uslovljavate okvirom u koji ste nas natjerali da ne možemo da izađemo na međunarodno tržište, da bi samo vi nama davali po vašim uslovima kredite, a onda nas uslovljavali politički. Ali, vi radite u Evropi tako. Vaši šefovi kažu “zaustavljamo koridor 5C zato što Dodik i ovi njegovi tamo neće nešto da prihvate”, a mi nećemo da prihvatimo unitarnu BiH koju vi hoćete. Zato će nam ostati RS i, što je najvažnije, nismo bez alternative. Ta alternativa je vidljiva danas. Gledaćete je i sutra. Ako hoćete da budemo partneri, dobrodošli. Poštujte Ustav – rekao je Dodik.

    “Srpski put”
    Dodao je da je „ovo naš, srpski put“, a ne evropski, da će RS za njega 15 godina vraćati kredit, te da ovdje ne žive „debili koji nemaju ništa drugo nego da primaju neku pomoć“.

    Jedno vrijeme smo morali da ćutimo, sada ne moramo. Ne možete kupiti naš patriotizam za novac. Naš patriotizam podrazumijeva uvažavanje Republike Srpske u onom kapacitetu koji piše u Dejtonu. Ne podržavajte antidejtonska rješenja i ne zanimaju nas velike koncepcije EU, koje traže da se BiH pretvori u unitarnu zemlju. Mi ćemo napraviti ovaj put, vidjećete. Pozivam vas, gospodine iz EU, da dođete za pet godina u RS. Lično ću vas sjesti u Banjaluci i odvešću vas do Beograda auto-putem. I to bez ijednog feninga više vaših sredstava. Vi ste učinili da vaše pare trebaju da miriše ili da smrde – zaključio je Dodik.

    Za komentar Dodikovih riječi pitali smo Delegaciju EU, a dobili smo poprilično odmjeren komentar.

    -Kancelarija EU u BiH pozdravlja završetak prve dionice auto-puta u Republici Srpskoj duž koridora 5C od Johovca do Rudanke. Koridor je najveći i najznačajniji infrastrukturni projekat u Bosni i Hercegovini. Jednom kada bude završen omogućit će brže i sigurnijie putovanje, ekonomski rast, nova radna mjesta i bolju uvezanost unutar Zapadnog Balkana kao i između Zapadnog Balkana i Evropske unije. EU je spremna još ulagati u ekonomski razvoj BiH i integraciju sa evropskim tržištem. Trenutno ne postoji povoljniji izvor izgradnje infrastrukture u Bosni i Hercegovini. Jasne su prednosti približavanja BiH Evropskoj uniji za sve građane Bosne i Hercegovine – kaže za Srpskainfo portparol Delegacije EU i Specijalnog predstavnika EU u BiH, Ferdinand Kenig

    Na internet stranici Delegacije EU navode da je uspjeh koji predstavlja završetak dionice Johovac – Rudanka ostvaren uprkos političkoj nestabilnosti u BiH, koja predstavlja rizik za buduća ulaganja EU u infrastrukturu.

    – Finansiranje EU za dva infrastrukturna projekta u RS na koridoru 5C i dalje su obustavljena zbog političke krize – navode, između ostalog, u saopštenju objavljenom na dan završetka dionice.

  • Sanna Marin: Izgleda da živimo u ratnoj ekonomiji, ovo nije normalno

    Sanna Marin: Izgleda da živimo u ratnoj ekonomiji, ovo nije normalno

    Premijerka Finske Sanna Marin komentarisala je energetsku krizu u ovoj zemlji, ali i u ostatku Evrope te je naglasila kako je situacija na tržištu daleko od normalne.

    Komentirajući poskupljenje energenata, naročito električne energije, Marin je poručila kako se odgovor na krizu mora donijeti na većem nivou, tačnije na području cijele Evropske unije.
    Jedna od mjera koju Marin očekuje od Evropske komisije jeste i ona koja bi se odnosila na postavljanje gornje granice cijene električne energije.

    “Izgleda da živimo u ratnoj ekonomiji. Ovo definitivno nije normalna situacija”, rekla je Marin.


    Finska je upravo jedna od zemalja na koju je najviše utjecala energetska kriza koja je jednim dijelom nastala i zbog rata u Ukrajini i sankcija Ruskoj Federaciji.

    Finski mediji objavili su ranije kako vlada ove države priprema višedijelni paket podrške koji ima za cilj ublažavanja rasta cijena struje.

    “PDV na struju će biti smanjen za deset procenata. Vlada također razmatra povećanje subvencija za električnu energiju što je preporuka Ministarstva finansija”, navedeno je iz vlade.

    Veliki pritisak na vladu vrše i energetske kompanije, a firma ENERGIATEOLLISUUS RY je saopćila kako država mora donijeti hitne mjere dok ne bude prekasno.

    “Potrebna je neka akcija. Mnogim kompanijama je sada veoma teško pronaći likvidno finansiranje. Kompanije koje su bile jako solventne sada se suočavaju s finansijskom krizom”, naveli su iz kompanije.

    Finski list Helsingin Sanomat objavio je priču o bračnom paru koji su putem SMS poruke dobili obavještenje o rastu cijena električne energije.

    Kako se navodi, novi ugovor koji im je ponudila kompanija Helen predviđa dvogodišnji ugovor s cijenom dnevne struje od 32,22 centa po kilovat-satu, dok bi noćna tarifa iznosial 25,23 centi po kilovat-satu.

    “Ponuđena cijena je šest puta veće od sadašnje. Po toj cijeni, račun ove porodice iznosio bi 12.000 evra godišnje”, navodi finski list.

  • Evropa podijeljena oko pitanja viza za ruske turiste

    Evropa podijeljena oko pitanja viza za ruske turiste

    Iz Poljske i baltičkih država članica – Estonije, Letonije i Litvanije upućeni su danas pozivi Evropskoj uniji da uvede zabranu turističkih viza za ruske državljane, uz upozorenje da je to pitanje nacionalne bezbjednosti, dok rat Rusije protiv Ukrajine traje, prenosi AP.

    Ali na sastanku ministara spoljnih poslova EU u glavnom gradu Češke, Pragu, druge zemlje članice, poput Francuske, Njemačke i Belgije, zauzele su stav da je važno nekažnjavati građane Rusije koji bi mogli da se usprotive ratu ili one koji moraju da uđu u Evropu iz humanitarnih razloga, navodi američka agencija, prenosi Tanjug.

    EU je već pooštrila vizna ograničenja za ruske zvaničnike i poslovne ljude tokom maja, u sporazumu iz 2007. o olakšicama putovanja između Moskve i Brisela, ali sjeverne članice insistiraju na širim zabranama.

    “Moramo odmah da povećamo troškove za Putinov režim. Gubitak vremena plaća se krvlju Ukrajinaca”, rekao je novinarima estonski ministar spoljnih poslova Urmas Reinsalu, navodi AP.

    Jedinstvena pravila bi trebalo da važe u 26 zemalja Šengenske zone, koje su službeno ukinule granične kontrole na međusobnim granicama, ali Reinsalu je rekao da je “u nadležnosti Estonije, prema principu nacionalne bezbjednosti, da odlučuje o pitanjima ulaska na njeno tlo”.

    Peka Havisto, ministar spoljnih poslova Finske, koja dijeli najdužu granicu EU sa Rusijom, podvukao je da će njegova zemlja od četvrtka smanjiti broj viza koje se izdaju ruskim građanima na 10 odsto od redovnog.

    Oni će moći da se prijavljuju za putovanja samo u četiri ruska grada.

    “Važno je da pokažemo da u isto vrijeme kada Ukrajinci pate, turizam ne bi trebalo da nastavi normalno da se odvija. Finska je već donijela odluku da ograniči broj turističkih viza. Nadamo se da će cijela Evropska unija donijeti slične odluke”, rekao je Peka Havisto.

    U okolnostima kada postoje različita mišljenja zemalja članica po ovom pitanju, danski ministar spoljnih poslova Jepe Kofod izjavio je da se nada da će se pronaći zajednički stav EU, ukazujući na činjenicu da ukrajinski državljani nemaju luksuz da biraju da li mogu da napuste svojom ratom razorenu zemlju, navodi AP.

    “To mora da ima posljedice na svim frontovima. Želimo da ograničimo vize za ruske turiste i pošaljemo jasan signal Putinu, Rusiji, da ono što on radi u Ukrajini je potpuno neprihvatljivo”, rekao je Kofod.

    Belgijska ministarka spoljnih poslova Hađa Lahbib naglasila je da je važno izbjeći stvaranje takvog sistema “gdje bi Rusi mogli da kupuju vizu među zemljama Evropske unije”.

    “Veoma je važno ciljati prave osobe. Odnosno, oni koji podržavaju ovaj nepravedni rat protiv Ukrajine i oni koji pokušavaju da izbjegnu sankcije koje smo mi uveli”, rekla je ona.

    Francuska ministarka spoljnih poslova Katrin Kolona se složila i poručila da je “važno napraviti razliku između odgovornih za rat, u prvom redu ruskog predsjednika, njegovih saradnika i svih onih koji podržavaju njegove ratne napore, i ruskih građana, umjetnika, studenata, novinara.

    Prema njenim riječima, jasno je da su “prvi odgovorni za rat, a ostali ne”, navodi AP.

    Kako je ranije prenio briselski Euroaktiv, ministri spoljnih poslova EU trebalo bi danas na sastanku u Pragu da razgovaraju o tome da se ruskim turistima uskrate šengenske vize, što je podijelilo države EU, pa su se neki unaprijed saglasili s tom idejom, dok joj se drugi žestoko opiru, pošto strahuju da će to zatvoriti vrata i Rusima koji bježe iz svoje zemlje.

  • Njemačka i Francuska protiv zabrane izdavanja viza ruskim državljanima koji žele ući u EU

    Njemačka i Francuska protiv zabrane izdavanja viza ruskim državljanima koji žele ući u EU

    Njemačka i Francuska su se suprotstavile sve učestalijem pozivu širom Evropske unije da se onemogući izdavanje viza ruskim državljanima koji žele ući u neku od članica EU.

    Ukazale su da bi time bili pogođeni svi stanovnici Rusije, pa i oni koji i dalje održavaju veze sa Zapadom. U njemačko-francuskom dokumentu, čiji je sadržaj objavila agencija Reuters, je navedeno da razumiju zabrinutost pojedinih država EU, ali da se ne smije “potcijeniti transformativna moć doživljaja života u demokratskim sistemima, posebno za buduće generacije. Naša vizna politika to treba odražavati i omogućavati kontakte građana EU i državljana Rusije, koji nisu povezani sa ruskom vladom”.

    Među državama koje su tražile onemogućavanje izdavanja viza su Estonija, Latvija, Litvanija, Finska, Danska i Poljska, a kao razlog za to su istakle rusku agresiju na Ukrajinu. Nizozemska je jučer, 30. augusta, također podržala ovaj zahtjev.

    Predsjednik Ukrajine Volodomir Zelenski je pozvao Zapad na uvođenje zabrane ulaska svih ruskih državljana. Portugal smatra da sankcije trebaju biti usmjerene protiv “ruske ratne mašine”, a ne protiv građana Rusije. Takvog mišljenja su i u Španiji. Očekuje se da i Grčka zvanično kaže svoj stav po ovom pitanju.

    Da bi se zabrana ulaska uvela potrebna je saglasnost svih 27 država Unije, prenosi Euronews.

  • Mađarski apel EU: “Prestanite”

    Mađarski apel EU: “Prestanite”

    Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je da bi zemlje EU trebalo da prestanu da preduzimaju poteze koji pomažu eskalaciji sukoba u Ukrajini.

    “Na sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije tražiću da se rat konačno završi”, rekao je Sijarto u video snimku objavljenom na Fejsbuku, prenela je agencija TAS S.

    Šef mađarske diplomatije rekao je da je sada neophodno “da se zaborave predlozi koji prete daljoj eskalaciji rata i dozvoli Evropi da se fokusira na mir”.

    Sijarto je govorio i o pretnjama globalnoj ekonomiji koje su doneli sukob u Ukrajini i sankcije Rusiji, a to su, kako je naveo, energetska kriza, odliv radnih resursa, nestašice na globalnom tržištu hrane, kao i novi migracioni talasi.

    “Trebalo bi ostaviti po strani predloge koji dovode do eskalacije rata i konačno se fokusirati na stvaranje mira u svetu”, kazao je Sijarto.

    Ministri spoljnih poslova EU održaće sutra neformalni sastanak u Pragu na kojem će biti reči o situaciji u Ukrajini i pružanju dalje pomoći vladi u Kijevu.

    Takođe se očekuje da razmotre predlog baltičkih država da zaustave izdavanje šengenskih viza građanima Rusije, navodi TAS S.

  • “Evropa je bila naivna oko Rusije”

    “Evropa je bila naivna oko Rusije”

    “Evropa je napravila veliku grešku po pitanju energenata, bila je naivna oko Rusije.”

    To je rekao ministar industrije Češke Jozef Sikela aludirajući na uvođenje sankcija Moskvi i predstojeći prelazak sa ruskih energenata na druge dobavljače.”Osim Rusije, suša u južnoj Evropi, problemi sa kvarom na nuklearnim reaktorima u Francuskoj, dodatni su faktori koji stvaraju probleme na tržištu energenata”, kazao je Sikela.

    Na hitnom sastanku EU o energetici 9. septembra razmatraće se predlozi kao što su ograničavanje cene gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije ili intervencije kako bi se sprečio kolaps tržista, dodao je češki ministar, prenosi Rojters.

    Češka, koja je preuzela šestomesečno predsedavanje EU, sazvala je za 9. septembar sastanak ministara EU kako bi se pronašlo rešenje za celu Evropu da se izbori sa povećanjim cenama energenata.