Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je danas da je “duboko potrešen” ruskim napadom na civile i gradove u Ukrajini i najoštrije osudio potez Rusije. “Duboko sam potrešen napadima Rusije na civile u Kijevu i drugim gradovima Ukrajine. Ovakvim aktima nije mesto u 21. veku. Stojimo uz Ukrajinu. Dodatna vojna podrška EU je na putu”, napisao je Borelj u objavi na društvenoj mreži Tviter.
Oznaka: EU
-
Zaharova komentarisala Boreljovu izjavu o izborima u BiH
Iz Ministarstva inostranih poslova Rusije ističu da izjava visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozepa Borelja o izborima u BiH predstavlja još jednu manifestaciju arogantnog odnosa Brisela prema suverenoj zemlji.
Slijedeći potpuno jezuitsku logiku, Borelj, na osnovu izborne volje birača, privodi vlasti BiH nekoj odgovornosti za sprovođenje evropske perspektive, obećavajući zemlji ekonomski procvat. Pri tome, faktički prisiljava nezavisnu državu da se pridruži antiruskom taboru istakla je portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova.
Ona je navela da se još jednom vidi kako EU grubo narušava principe Povelje UN i helsinškog završnog akta iz 1975. godine o suverenoj jednakosti država, poštovanju prava suvereniteta, saopšteno je iz ruskog Ministarstva inostranih poslova.
Prema njenim riječima, kandidati za EU se tjeraju na odluke i pristupe koji ne odgovaraju uvijek njihovim nacionalnim interesima.
– I to je na fonu toga da proces približavanja tih država EU ne obezbjeđuje očekivanu stabilnost i ekonomski rast. Višedecenijska dominacija EU u ekonomskoj sferi u BiH nije spriječila industrijski pad, zatvaranje velikih industrija, posebno onih koje su bile u stanju da konkurišu poslovima EU, padu nivoa životnog standarda stanovništva i globalnom odlivu radne snage u zemlje EU – rekla je Zaharova.
Zaharova je istakla da evrointegracija nije postala i ne može postati lijek za sve bolesti.
– Borelj cinično govori o
nepovjerenjustanovništva u institucije BiH, iako je nesuglasice u zemlji isprovocirao upravo Zapad – navela je ona.Zaharova je dodala da je dovoljno podsjetiti na odluku bivšeg visokog predstavnika u BiH Valentina Incka, koji je bez konsultacija sa Upravnim odborom Savjeta za sprovođenje mira u BiH uveo krivično djelo za poricanje “genocida” u BiH, kao i pokušaj postavljanja, bez saglasnosti Savjeta bezbjednosti UN, Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika.
– Sve to dovelo je do zaoštravanja unutrašnje političke situacije u zemlji i paralize rada institucija BiH u neviđenim razmjerama za cijeli postkonfliktni period – dodala je ona.
Zaharova je poručila da EU, umjesto mentorskih poziva vlastima BiH i pokušaja da održe spoljnu kontrolu nad zemljom, treba da se prisjeti potrebe da pokažu poštovanje ka suverenitetu balkanskih zemalja, njihovo pravo na nezavisnu unutrašnju i spoljnu politiku.
Borelj je pozdravio održavanje opštih izbora u BiH 2. oktobra i poručio vlastima, između ostalog, da “ispune težnje naroda, uključujući integraciju u EU i ekonomski prosperitet i suočavanje s negativnim globalnim uticajem ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine”.
-
EU opet nesložna: Nema dogovora
Lideri Evropske unije nisu približili stavove o donošenju odluke o tome da li i kako ograničiti cijene gasa, izvestio je Rojters.
Većina članica EU želi ograničenje cena gasa, ali se ne slažu oko detalja, pa opcije uključuju ograničenje na sav gas, “dinamički koridor”, gornju granicu cene gasa koji se koristi posebno za proizvodnju električne energije ili samo za ruski gas.
“Svi se slažu da treba da snizimo cene struje, ali nema dogovora koje instrumente bi tačno koristili u tom cilju”, rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki.
Irski premijer Majkl Martin, takođe, je rekao da treba uraditi mnogo posla pre nego što se postigne sporazum.
Italijanski premijer Mario Dragi kazao je da će Evropska komisija predstaviti na sledećem sastanku lidera EU 20. i 21. oktobra širi paket kratkoročnih mera za snižavanje cena i dugoročnije korake za izmenu tržišta električne energije.
Nemačka, Danska i Holandija protive se ograničenju, zabrinute da bi to otežalo kupovinu gasa koji je njihovim ekonomijama potrebno i umanjilo svaki podsticaj za smanjenje potrošnje.
Varšava je napala Berlin zbog plana da potroši do 200 milijardi evra subvencija kako bi zaštitila nemačke potrošače i preduzeća od rastućih troškova energenata.
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da su na skupu razjašnjeni “nesporazumi” oko berlinskog paketa, koji je branio kao ispravnu stvar, dodajući da Francuska, Holandija i druge države imaju svoje mere podrške.
-
Evropa može da ostane bez gasa u slučaju da uvede ograničenje cijene
Ukoliko EU odluči da uvede ograničenje cijene gasa, Evropa bi mogla da ostane bez energetskih resursa, izjavio je premijer Luksemburga Ksavijer Betel.
On je po dolasku na neformalni samit EU i sastanak Evropske političke zajednice u Pragu rekao da odluke treba donositi na uravnotežen način.“Ograničenje cijene nije jedina stvar, zato što kasnije, ako zbog gornje cijene ne dobijemo energiju, možda ćemo imati cijenu, ali ne i energiju. Moramo da znamo da nismo jedini kupci u svijetu”, istakao je Betel.
Betel je naglasio da treba biti oprezan prilikom donošenja odluka, jer neke od njih mogu da “izgledaju dobro na papiru”, a da im posljedice budu problematične.
-
“EU nije iskrena kada govori o izbornom procesu”
Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je danas u Banjaluci da EU nije iskrena kada govori o izbornom procesu u BiH, jer je ranije podržala nepravni izbor članova Centralne izborne komisije BiH (CIK).
“EU je lažljiva kada govori i o izbornom procesu u BiH zato što CIK nije izabran u skladu sa zakonom, što je Unija podržala”, rekao je novinarima Dodik, komentarišući stav EU da je izborni proces u BiH bio pozitivan.
Opšti izbori u BiH održani su 2. oktobra.
-
Orban: Politika sankcija prema Rusiji mora se promijeniti
Politika sankcija Evropske unije prema Rusiji mora da se promijeni, pošto nije postignut očekivan efekat, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban.
On je sinoć u video snimku na Fejsbuku, uoči samita šefova država i vlada EU u Pragu, rekao da se na tom sastanku mora razgovarati o nekim “težim temama”, prenosi MTI.
– Da li će evropske zemlje imati gas i struju u narednim mjesecima – upitao je mađarski premijer.
Orban je rekao da se Mađarska ranije uspješno izborila da dobije izuzeće od embarga i sankcija na naftu.
Proteklih dana, zemlja je takođe postigla izuzeće od novih sankcija koje utiču na snabdijevanje nuklearnom energijom i gasom, dodao je on.
Sankcije su dovele do “drastičnog skoka” cijena energenata, koje je skoro nemoguće platiti, istakao je Orban.
– Rusija uopšte nije pala na koljena i evropske ekonomije krvare na smrt – izjavio je Orban.
On je zaključio da je postalo “očigledno da se politika sankcija mora promijeniti“ i da je to glavno pitanje na sastanku evropskih lidera, navodi MTI.
-
Zelenski upozorava: “Prestaćemo”
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorio je danas da bi ta zemlja uskoro mogla da prestane da isporučuje struju Evropi.
Zelenski je rekao da Ukrajina snabdeva Evropu jeftinom strujom, ali da će “u jednom trenutku” to prestati da radi da bi prebrodila zimu, preneo je TASS.
“Nećemo imati dovoljno (struje) da zagrejemo svoje domove. A to vreme se približava”, rekao je Zelenski u video obraćanju australijskim zvaničnicima, politikolozima i stručnjacima na događaju čiji je domaćin bio australijski Institut Lovi.
“Stalno pričamo o riziku od nestanka struje”, istakao je on.
Zelenski je 16. marta rekao da je Ukrajina završila integraciju svog energetskog sistema sa evropskim.
On je 29. aprila kazao da želi da trguje ukrajinskom strujom za prirodni gas.
Zelenski je naveo da Ukrajina proizvodi veliku količinu električne energije, tako da bi Kijev mogao da prodaje struju po niskim cenama.
Ovog leta Zelenski je upozorio da će Ukrajina morati da izdrži najtežu zimu u istoriji zemlje i naveo da je planirao da zaustavi izvoz gasa i uglja.
Izvršni direktor Naftogasa Jurij Vitrenko rekao je da će temperatura u stanovima biti 17-18 stepeni Celzijusovih, što je četiri stepena ispod standarda i savetovao ljude da se opreme zalihama ćebadi i toplom odećom.
-
Odgođena zabrana uvoza ruske nafte u Srbiju
Do 1. decembra je odgođena odluka o zabrani uvoza ruske nafte u Srbiju, izjavio je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić je novinarima u Pragu, gdje učestvuje na prvom samitu Evropske političke zajednice, rekao novinarima da je, na inicijativu Hrvatske i uz podršku dvije zemlje, juče skinuto sa dnevnog reda izuzeće od zabrane uvoza ruske nafte za Srbiju.
“Juče, na tom sastanku, kada je već sve trebalo da prođe, na inicijativu Hrvatske, a podržano od dve zemlje, jedne baltičk i jedne nedaleko od baltičkih zemalja, sa dnevnog reda je skinuta derogacija norme za zapadni Balkan. Hrvatski premijer je izašao sa tezom da nije fer da Srbija ima nižu cenu nafte. A valjda je fer da imaju neke evropske zemlje. Pa čekajte, jel` vi kažnjavate Rusiju ili Srbiju?”, upitao je Vučić.
On je zahvalio predsjedniku Bugarske Rumenu Radevu i premijeru Grčke Kirijosu Micotakisu, koji su istakli da nije fer to što je predloženo.
Na panelu o energetici, klimatskim pitanjima i ekonomskoj situaciji, Vučić je iznio problem Srbije kada je riječ o odluci EU da ova zemlja ne bude izuzeta iz sankcija za rusku naftu.
On je naveo da je na panelu najvažniji zaključak da se povežu elektromreže i gasni interkonektori i nafotovodi da bi se koristili energenti iz cijelog svijeta.
“Mnogo dobrih stvari se tu čulo, kojim putem će Evropa da ide. Izgradnja povezujućih transmisionih sistema, novih interkonektora, gasovoda, naftovoda, da bi mogli da se koriste energenti iz celog sveta. U subotu ćemo pričati više o novim investicijama. Zahvalio sam se Evropljanima za podršku za izgradnju interkonektora sa Bugarskom”, rekao je Vučić.
Predsjednik Srbije se na marginama samita u Pragu sa predsjednikom Češke Milošem Zemanom sa kojim je razmijenio mišljenja o geopolitičkim izazovima današnjice.
Na samitu Evropske političke zajednice u Pragu učestvuje 27 članica EU i 17 drugih evropskih zemalja.
-
Vučić: Je l’ vi kažnjavate Rusiju ili Srbiju?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvuje na Samitu u Pragu.
On je danas imao niz sastanaka sa mnogobrojnim liderima.”Mnogo dobrih stvari se tu čulo, kojim putem će Evropa da ide. Izgradnja povezujućih transmisionih sistema, novih interkonektora, gasovoda, naftovoda, da bi mogli da se koriste energetnti iz celog sveta. U subotu ćemo pričati više o novim investicijama. Zahvalio sam se Evropljanima na podršci za izgradnju interkonektora sa Bugarskom “, rekao je Vučić.
“Juče, na tom sastanku, kada je već sve trebalo da prođe, na inicijativu Hrvatske, a podržano od strane dve zemlje, jedne baltičke, i jedne nedaleko od baltičkih zemalja, sa dnevnog reda je skinuta derogacija norme za zapadni Balkan. Hrvatski premijer je izašao sa tezom da nije fer da Srbija ima nižu cenu nafte. A valjda je fer da imaju neke evropske zemlje. Pa čekajte, jel vi kažnjavate Rusiju ili Srbiju”, zapitao je Vučić.
Vučić se zahvalio predsedniku Bugarske Radevu i premijeru Grčke Micotakisu, koji su istakli da nije fer to što je predloženo.
“Moram da kažem da sam na drugom panelu dobio informaciju da su svoje nezadovoljstvo izrazili i Orban i Rama. Nije loše što je ta odluka za sada odložena. Mi smo manji potrošač i od Mađarske, Češke i Bugarske, pa bi to sada valjda smetalo, a ovi troše više ruske nafte pa ne smetaju. Nikakve tu želje nije bilo nego da se napakosti Srbiji”, kaže on.
“Sa Ursulom fon der Lajen večeras bilateralni sastanak. Dobio sam informacije da će tema razgovora sa Šolcom i Makronom biti Kosovo i Metohija. Razgovarao sam sa mnogo lidera evropskih, i o posetama”, dodao je Vučić.
“Niko nas danas nije kritikovao, niko od zvaničnih govornika”, dodao je Vučić.
Predsednik Srbije je zatim govorio o sankcijama Rusiji, koje Srbija nije uvela.
“Ja razumem poziciju Evropske unije. Oni su u velikom sukobu sa Ruskom Federacijom, ali zaboravili su na našu situaciju 1999. godine. Većina tu situaciju ne razume i zato to nije tako lako”.
Predsedništvo
Predsedništvo
Vučić se osvrnuo i na ovu novu političku zajednicu koju je predložio emanuel Makron.“Okupili smo se da pokažemo da pripadamo Evropi. To je za nas veoma korisno, idealna prilika da imamo dobre sastanke, da saznamo neke stvari. Video sam šta mnogi počinju da rade u svojim zemljama po pitanju energetske krize. Nama ovo znači, a kad i kako će da se nastavili ili uspori evropski put otom potom”, zaključio je Vučić.
-
“U BiH oslabilo interesovanje za pridruživanje EU”
Interesovanje BiH da se pridruži EU značajno je oslabilo nakon što je Ukrajina dobila status kandidata, izjavio je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik.
“Što se tiče spoljne politike, moramo priznati da je naš nekadašnji entuzijazam da se pridružimo EU od prije 30 godina značajno oslabio. EU je poslala BiH poruku koja je više djelovala kao ultimatum Austro-Ugarske Srbiji 1914. godine nego kao nešto konstruktivno. To je dodatno zatvorilo vrata i umanjilo našu težnju da se pridružimo EU. Ali, u određenom formalnom smislu, to (put ka učlanjenju u EU) ostaje naš stav”, rekao je Dodik za TASS.
Prema njegovim riječima, EU je pokazala svoju nedosljednu prirodu kada BiH, nakon 10 do 15 godina nepokolebljive politike, nije dobila kandidatski status, već je on dodijeljen Ukrajini.
“Poslata nam je poruka, koju smo vrlo dobro razumjeli: postoji ad hok politika koja gura njihove interese, a ne integriše region kroz izvršavanje određenih procedura”, naglasio je Dodik.
Dodik je ranije izjavio da je i odluka Savjeta Evrope da ne dodijeli BiH status kandidata za učlanjenje “ogromno razočarenje” za zemlju.
On je naglasio da je popularnost EU značajno opala u BiH u posljednjih nekoliko godina, ali da BiH i dalje nastavlja kretanje svojim evropskim putem.