VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Moskva – Borelj paranoiše

    Moskva – Borelj paranoiše

    Tvrdnje visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja o mogućnosti nuklearnog napada Rusije na Ukrajinu, nisu ništa drugo do paranoja.

    To je izjavio danas zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

    “Hajde da paranoju oko ruskog nuklearnog napada ostavimo njegovoj savesti”, rekao je Medvedev, komentarišući Boreljovu izjavu, preneo je Tass.

    Borelj je kazao da će Zapad snažno, ali ne nuklearnim oružjem, vojno odgovoriti u slučaju ruskog nuklearnog napada na Ukrajinu.

  • Pregovori EU i Srbije neće biti zamrznuti

    Izvjestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je danas da pregovori sa Srbijom neće biti zamrznuti, ali je ukazao na značaj usklađivanja spoljne politike Beograda sa EU.

    Bilčik je objasnio da amandman na izvještaj Evropskog parlamenta o proširenju Unije, kojim se dalje napredovanje Srbije na putu ka EU uslovljava uvođenjem sankcija Rusiji, “ne predstavlja pritisak na Beograd, već da pokazuje da se od Srbije očekuje da potvrdi svoj izbor za članstvo u EU”.

    On je napomenuo da ima mnogo posla u okviru već otvorenih poglavlja na kojem može da se napreduje, uključujući rad na Klasteru četiri o energetici i životnoj sredini, gdje EU može da pomogne u popravljanju kvaliteta vazduha u Srbiji i energetskoj tranziciji zemlje.

    – Međutim, za otvaranje novih poglavlja i klastera, biće potrebne vrlo jasne odluke Srbije. Da bi pregovori o članstvu Srbije zaista napredovali, potreban nam je jasan signal da je Srbija ozbiljna kad govori o svom evropskom putu i da radi s nama. Zato je usklađivanje sa spoljnom politikom kritično pitanje – rekao je Bilčik za RTS.

    Ad
    On smatra da je “Evropa ta koja može da pomogne građanima Srbije da ostvare prosperitetniju budućnost za sve građane, a ne Rusija ili Kina”.

    Komitet za spoljnu politiku Evropskog parlamenta usvojio je amandman na izvještaj Evropskog parlamenta o proširenju Unije, čiji je autor hrvatski socijalista i evropski poslanik Tonino Picula, kojim se dalje napredovanje Srbije na EU putu uslovljava uvođenjem sankcija Rusiji.

  • Borelj upozorava da će ruska vojska biti “zbrisana”

    Borelj upozorava da će ruska vojska biti “zbrisana”

    Visoki predstavnik EU za vanjsku politiku Žozep Borelj upozorio je u četvrtak Moskvu da će njene snage biti “zbrisane” vojnim odgovorom Zapada ako ruski predsjednik Vladimir Putin upotrijebi nuklearno oružje protiv Ukrajine.
    “Putin kaže da ne blefira. Pa, on sebi ne može priuštiti blefiranje i mora biti jasno da ljudi koji podržavaju Ukrajinu i Evropsku uniju i države članice, i Sjedinjene Države i NATO takođe ne blefiraju”, rekao je Borelj na otvaranju Diplomatske akademije u Briselu.

    Visoki predstavnik EU za vanjsku politiku rekao je da bi nuklearni napad stvorio odgovor.

    “Svaki nuklearni napad na Ukrajinu stvoriće odgovor, ne nuklearni odgovor, već tako snažan odgovor s vojne strane da će ruska vojska biti zbrisana”, dodao je Borelj, prenosi “KyivPost“.

    Strahovi da bi Moskva mogla upotrijebiti taktičko nuklearno oružje u Ukrajini porasli su nakon što je Putin obavio aneksiju četiri okupirane regije.

  • EU na pragu recesije

    EU na pragu recesije

    Sankcije Zapada pokrenute kao odgovor na napad Rusije na Ukrajinu u februaru ove godine nanele su veliku štetu ruskoj ekonomiji.

    Nemogućnost pristupa stranoj tehnologiji i ekspertizi prepolovila je potencijale rasta, smanjuje se proizvodnja nafte i gasa, ključna za rusku ekonomiju (niža je oko tri odsto nego što je bila pre rata), a zemlja se suočava s velikim odlivom obrazovane radne snage.

    U prvih šest meseci, procenjuje konzultantska firma Kapital ekonomiks, zemlju je napustilo 250.000 do 500.000 Rusa, a nakon Putinove odluke o pokretanju delimične mobilizacije pobeglo je još oko 300.000 ljudi, mahom mlađih muškaraca, prenosi Jutarnji list.

    Nedostatak radne snage postaje sve veći problem, što dodatno podstiče i inflaciju, naročito u sektorima koji su radno intenzivni.

    Delovi sa Zapada

    Uprkos svemu, britanski Ekonomist ocenjuje da je ekonomski rat između Rusije i Zapada u delikatnom trenutku: dok je Evropa na pragu recesije, “ekonomska situacija u Rusiji se popravlja”, a recesiji je “verovatno došao kraj”.

    Ono što ove zime u Berlinu ili Parizu može koštati stotine evra, u Moskvi košta nekoliko rubalja, piše Ekonomist.

    Pozivajući se na podatke banke Goldman Saks, njen indikator mesečnog stanja ekonomija, Ekonomist ističe da je aktivnost u Rusiji “nešto življa nego u velikim evropskim zemljama”.

    Nakon dekreta o mobilizaciji, potrošnja je oslabila, ali je u međuvremenu ponovno porasla.

    Proizvodnja u automobilskoj industriji, koja je pre nekoliko meseci pala gotovo na nulu, takođe se oporavila, sugerišući da su proizvođači uspeli da nabave delove izvan zemalja Zapada. Ruski mesečni uvoz robe u dolarima, dodaje Ekonomist, sada gotovo sigurno premašuje prošlogodišnji prosek.

    Sve međunarodne institucije smanjile su očekivani pad ruske ekonomije.

    MMF je u aprilu mislio da će BDP zemlje pasti 8,5 odsto, a u najnovijim prognozama objavljenim ovih dana očekuje pad od 3,4 odsto. Svjetska banka smanjila je procenu pada sa 8,9 na 4,5 odsto, a EBRD sa 10 na pet odsto.

    “Nije tajna da sankcije na energetiku nisu bile toliko učinkovite”, rekla je glavna ekonomistkinja EBRD-a Beata Javorcik. Ipak, ne može se reći da je recesiji kraj. Svetska banka, na primer, procenjuje da će ruski BDP u 2023. godini pasti 3,6 odsto, a EBRD tri odsto.

    Nemačka i Italija

    Stopu pada ruskog BDP-a Ekonomist ocenjuje “upravljivom” te da će Rusija “moći nastaviti borbu”.

    Krajem septembra vlada je objavila nacrt budžeta za naredne tri godine, a prema Elini Ribakovoj iz Instituta za međunarodne finansije, on podrazumeva velika povećanja potrošnje vezana za rat, posebno na “unutrašnju bezbednost”. Međutim, bivši glavni ekonomist EBRD-a Sergej Guriev nije tako siguran u finansijske kapacitete za nastavak borbe.

    On smatra da će se ruski budžet, koji se u najvećoj meri oslanja na prihode od energenata, suočavati s problemima punjenja, a time i pronalaskom sredstava za potrebe rata. U tome vidi i ključan razlog odluke o delimičnoj mobilizaciji koja podrazumeva besplatnu vojsku.

    Ekonomija evrozone, ocenjuje MMF, trebalo bi ove godine da raste 3,1 odsto, a iduće godine će usporiti na samo 0,5 odsto. Prognoze odražavaju teške posledice koje nemačka privreda trpi zbog visokih cena energije podstaknutih smanjenim isporukama ruskog gasa.

    Ove godine nemački BDP će rasti 1,5 odsto, a u idućoj godini MMF predviđa blagi pad, za 0,3 odsto. Nakon ovogodišnjeg rasta od 3,2 odsto, italijanska ekonomija će u 2023. pasti za 0,2 odsto.

  • Tegeltija: Kandidatski status se dobija kada odluči Evropska komisija

    Tegeltija: Kandidatski status se dobija kada odluči Evropska komisija

    Predsjedavajući Savjeta ministara Zoran Tegeltija zahvalio je danas šefu Delegacije EU Johanu Zatleru za dobre vijesti o preporuci da se BiH dodijeli kandidatski status, ocijenivši da se taj status dobija kada odluči Evropska komisija jer to nije “olimpijska norma” koju treba ispuniti.

    Nakon što mu je Zatler uručio Izvještaj o napretku BiH u protekloj godini i Preporuku za dodjeljivanje statusa kandidata, Tegeltija je zahvalio za dobre vijesti iz Brisela istakavši da je BiH zaslužila preporuku i ranije, podsjetivši da su uglavnom dolazile vijesti kako nešto nije urađeno i “ako ne uradite mi ćemo ono”.

    Tegeltija je istakao da je ovu o odluku Evropske komisije očekivao bar prije godinu dana, ali da se to desilo tek danas.

    “Odluka o dodjeljivanju kandidatskog statusa nije nikakva olimpijska norma da treba da uradite, nego procjena političke situacije kada Evropska komisija odluči da vam dodijeli kandidatski status”, rekao je Tegeltija na konferenciji za novinare u Sarajevu.

    Prema njegovim riječima, prvi uslov je da je BiH ispunila dovoljno uslova za dobijanje kandidatskog statusa.

    “Ja to ponavljam već godinu dana, smatram da je BiH ispunila dovoljan broj uslova iz onih 14 prioriteta koji nam je omogućavao da dobijemo kandidatski status i ranije”, naveo je predsjedavajući Savjeta ministara.

    On je dodao da je drugi uslov geopolitička situacija i procjena da EU pošalje poruku BiH.

    “Mislim da bi bilo bolje da su te poruke poslate ranije građanima BiH, pogotovo kad smo izlazili iz pandemije, pa ulazili u evropski rat koji postaje ozbiljan problem. Ali ovo je trentutak kad je Evropska komisija donijela odluku da predloži kandidatski status za BiH”, konstatovao je Tegelitija.

    On je istakao da je Savjet ministara u prethodne tri godine, od kada je na čelu ove institucije, imao u fokusu zahtjeve koje je predstavila Evropska komisija pred BiH.

    “Mislim da smo ispunili nekoliko veoma teških uslova koje su predstavili pred nas ispunili i zato smatram da smo zaslužili ovaj kandidatski status”, rekao je Tegeltija.

  • Vučić nakon predstavljanja izvještaja Evropske komisije o Srbiji

    Vučić nakon predstavljanja izvještaja Evropske komisije o Srbiji

    Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre predao je večeras predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću Godišnji izvještaj Evropske komisije o Srbiji 2022.

    Nakon sastanka, medijima se najpre obratio Žiofre, a potom i Vučić.

    – Mi smo u 2021. rast od 23,3 odsto u trgovinskoj razmjeri, a ove godine u prvih osam mjeseci imamo dodatih 28,3 odsto rasta trgovinske razmjene sa EU. To govori o saradnji sa EU. Više će Srbija da izvozi u EU u odnosu na druge entitete i zemlje Zapadnog Balkana – rekao je na početku Vučić, prenosi Blic.

    Govoreći o izvještaju, predsjednik Srbije je napomenuo da je saglasan sa onim što je Žiofre govorio.

    – Danas je naš novi usaglašenosti na 45,3 odsto. Ali to nije imalo veze sa Rusijom. Šta da radite kad oni svaki dan izlaze sa novim delaracija i rezolucijama protiv Ruske Federacije. Mi ni za jednu nismo glasali. Rekao sam Žiofreu da ćemo sve prijedloge uzeti u obzir kada su u pitanju sankcije Rusiji – naglasio je Vučić.

    Prema njegovim riječima, ocjena EU za Srbiju je između trojke i četvorke.

    – Nazadovali smo samo u jednoj oblasti, to je u odnosu prema Rusiji. A napredak je ako osuđujemo Rusiju svaki dan. EU želi da otvori klaster 3, mislim da nam to otvara mnogo prostora da sa svim ljudima iz Brisela nastavljamo da radimo na reformama. Dobro je što Srbija gradi dobre odnose sa svima, osim što su odnosi sa Hrvatskom zategnuti. Sa nekim zemljama imamo i najbolje odnose u novijoj istoriji – napomeno je.

  • Sijarto: “Mađarska neće podržati nijedan prijedlog”

    Sijarto: “Mađarska neće podržati nijedan prijedlog”

    Odluke Brisela do sada nisu donele ništa ništa osim “štete” energetskoj bezbednosti Evrope, rekao je u Pragu ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.

    Sa druge strane, mere mađarske vlade obezbedile su nastavak snabdevanja zemlje, dodao je.

    Sijarto je, nakon sastanka ministara energetike EU u Češkoj, izrazio zadovoljstvo što “nisu donete nikakve konkretne odluke” o uvođenju ograničenja cena gasa, izveštava agencija MTI, pozivajući se na saopštenje Ministarstva spoljnih poslova.

    “Mađarska neće podržati nijedan predlog za uvođenje takvih mera, jer bi to predstavljalo ozbiljan rizik za snabdevanje kontinenta energentima i dovelo do vrtoglavog rasta cena energije”, rekao je on.

    Sijarto je naveo da Mađarska podržava diversifikaciju u vidu korišćenja dodatnih resursa, kao što je veći uvoz gasa iz Azerbejdžana i povećanje kapaciteta Transjadranskog gasovoda, dodajući da je “pravo rešenje” za energetsku krizu u razvoju infrastrukture, uključujući izgradnju više cevovoda i terminala za tečni prirodni gas.

    “Mađarska se zalaže da odluke u vezi s energijom ostanu u nacionalnoj nadležnosti, što omogućava državama članicama autonomiju da odlučuju da li će se pridružiti obaveznoj kupovini energije na nivou zajednice”, rekao je mađarski šef diplomatije.

    Prema njegovim rečima, snabdevanje Mađarske prirodnim gasom je osigurano, a njena skladišta gasa su popunjena 48,2 odsto u odnosu na evropski prosek od 26,9 posto, navodi MTI.

    “Vlada će posvetiti povećanu pažnju nesmetanom ‘fizičkom i legitimnom radu’ gasovoda Turski tok koji obezbeđuje stabilan protok gasa između istoka i zapada”, najavio je Sijarto, ocenjujući da svet proživljava “svoju prvu globalnu energetsku krizu u istoriji” i pozivajući na iznalaženje dugoročnog rešenja.

  • Satler uručio Tegeltiji Izvještaj o napretku

    Satler uručio Tegeltiji Izvještaj o napretku

    Šef Delegacije EU u BiH Johan Satler danas je u Sarajevu uručio predsjedavajućem Savjeta ministara Zoranu Tegeltiji Izvještaj Evropske komisije o napretku za BiH, nakon što je saopšteno da će Evropska komisija preporučiti članicama Unije da proglasi BiH u najkraćem mogućem roku zvaničnim kandidatom za pristup EU.
    Kolegijum komesara danas je u Briselu raspravljao o ovogodišnjem Paketu proširenja i razmotrio stanje napretka u zemljama zapadnog Balkana i Turskoj na njihovim putevima ka članstvu u EU.
    Konačna odluku o dodjeljivanju kandidatskog statusa BiH trebalo bi da bude donijeta u decembru.

  • Fon der Lajenova istakla da je zapadnom Balkanu mjesto u EU

    Fon der Lajenova istakla da je zapadnom Balkanu mjesto u EU

    Evropska Unija (EU) predložila je da se BiH dodijeli status kandidata, rekla je danas predsjednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen na konferenciji ambasadora Unije u Briselu.
    Vjetar promjena ponovo duva Evropom i moramo da iskoristimo ovaj zamah. Mjesto zapadnog Balkana je u našoj porodici – naglasila je Fon der Lajenova.

    Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji predstavio je nešto ranije paket za proširenje EU za ovu godinu, koji je usvojen na sastanku Evropskog savjeta.

    Varhelji je istakao da ovogodišnji paket proširenja obuhvata zapadni Balkan i Tursku.

  • Čović se zahvalio Evropskoj komisiji “Iskreno hvala, u ime hrvatskog naroda u BiH”

    Čović se zahvalio Evropskoj komisiji “Iskreno hvala, u ime hrvatskog naroda u BiH”

    Predsjednik HDZ BiH Dragan Čović zahvalio je danas Evropskoj komisiji što je dala preporuku za kandidatski status BiH.

    Iskreno hvala, u ime hrvatskog naroda u BiH i svih nas u BiH, na spremnosti da napravimo ovaj presudni korak napisao je Čović na svom Tviter nalogu.

    Posebni izvjestilac za novu strategiju proširenja EU Tonino Picula ocijenio je da današnja preporuka, nakon održanih izbora, predstavlja poruka podrške građanima, odnosno narodima BiH.

    – To je za Hrvatsku dobra vijest, kao što je dobra vijest za EU u cjelini, jer je proširenje jedan od najuspješnijih spoljnopolitčikih alata EU – objavio je Picula na “Fejsbuku”.

    Ad
    On je ukazao da napredak i dalje zavisi od samih kandidata.

    Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je na današnjoj sjednici da Evropska komsija predlaže davanje kandidatskog statusa za BiH. Evropski savjet će donijeti konačnu odluku, najvjerovatnije u decembru.

    Varhelji je predstavio i paket za proširenje EU za ovu godinu koji obuhvata zapadni Balkan i Tursku, a ovaj dokument usvojen je na sastanku evropskih komesara.

    “U strateškom je interesu EU da svih šest zemalja zapadnog Balkana uđe što je prije moguće u članstvo Unije”, rekao je Varhelji u obraćanju.