VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Zaharova: Odluke samita EU potvrdile konfrontacioni karakter politike Brisela

    Zaharova: Odluke samita EU potvrdile konfrontacioni karakter politike Brisela

    Odluke samita Evropske unije potvrdila je konfrontacioni karakter njene politike, izjavila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.
    Prema njenim riječima, optužbe na račun Rusije da granatira civilnu infrastrukturu Ukrajine se mogu smatrati vrhom licemjerja.

    „Evropska unija je izgubila moralno pravo da govori bilo šta o ratnim zločinima, s obzirom na to da je tokom osam godina zatvarala oči na ubistva civila, žena i djece u napadima kijevskog režima na teritorije Donbasa. I sada u evropskom Briselu i dalje nastavljaju da zataškavaju kriminalne akcije Kijeva. Ukrajinsko agresivno ponašanje je nastaje upravo zbog toga što nije kažnjavano. Rusija će nastaviti da pažljivo bilježi i utvrđuje ko su organizatori, izvršioci i saradnici zločina i koji će zasluženo biti kažnjeni“, rekla je Zaharova.

    Prema njenoj procjeni, u EU nema naznaka da su spremni na mirno rješavanje konflikta, jer nastavljaju da investiraju u nastavak sukoba. Dodala je i da su u tu svrhu u EU izdvojili dodatnih 500 miliona evra vojne pomoći Oružanim snagama Ukrajine.

    Što se tiče unutrašnjih problema EU, ona ističe da evropski lideri sa sebe skidaju odgovornost i prebacuju je na druge.

    Zaharova je navela da lideri EU, sa ciljem da nanesu štetu Rusiji, nastavljaju da razgovaraju o mogućnostima korišćenja „zamrznute“ ruske imovine i dodala da se time zanemaruje bilo kakva tržišna ekonomija i poštovanje privatnog vlasništva.

    Ona smatra da EU iz političkih razloga ne poštuje prava stranih investitora i stranih državljana. Kao primjer, ona navodi reakciju EU na diverzije na „Sjevernom toku 1“ i „Sjevernom toku 2“, gdje EU ne ukazuje na potrebu sprovođenja istrage.

    Samit Evropske unije je održan 20-21. oktobra.

  • Makron: EU ponovo da razmisli o trgovinskom dijalogu sa Kinom

    Makron: EU ponovo da razmisli o trgovinskom dijalogu sa Kinom

    Predsjednik Francuske Emanuel Makron izjavio je danas da Evropska unija mora ponovo da razmisli o trgovinskom dijalogu sa Kinom.

    “Napravili smo strateške greške u prošlosti prodajom ključne infrastrukture Kini”, rekao je Makron na kraju dvodnevnog samita EU na kojem su na dnevnom redu bile veze EU i Kine, prenosi Rojters.

    Lideri Evropske unije izrazili su u danas zabrinutost zbog ekonomskog oslanjanja EU na Kinu i saopštili da im je potreban jedinstven stav prema Pekingu.

  • EU odobrila 18 milijardi evra pomoći Ukrajini

    EU odobrila 18 milijardi evra pomoći Ukrajini

    Lideri EU danas su odobrili plan da se Ukrajini u narednoj godini obezbijedi 18 milijardi evra finansijske podrške.

    hemofram
    Prema planu usvojenom na samitu lidera EU u Briselu, evropski blok će mjesečno davati Ukrajini isti iznos kao i SAD.

    “Ukrajina je saopštila da im je potrebno između tri i četiri milijarde evra mjesečno da bi imali dovoljno resursa za osnovne potrebe”, rekla je predsjednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

    Prema njenim riječima, taj iznos jednak je američkom uz dodatni novac iz međunarodnih finansijskih institucija.

    Fon der Lajenova je naglasila da je veoma važno da Ukrajina ima predvidiv i stabilan priliv prihoda. Ona je istakla da EU teži da obezbijedi oko 1,5 milijardi evra mjesečno, napominjući da bi taj iznos trebao biti “stabilan i pouzdan”.

    U saopštenju nakon samita, lideri EU potvrdili su da će biti uz Ukrajinu koliko to bude potrebno sa neprestanom, političkom, vojnom i ekonomskom podrškom.

  • Evropa je u panici

    Evropa je u panici

    Evropa je zabrinuta zbog mogućnosti da Sjedinjene Američke Države smanje vojnu pomoć koju pružaju Ukrajini.

    To bi zaista moglo da se dogodi nakon izbora za Kongres koji će se održati u novembru, a u kojima pobedu mogu da odnesu republikanci, piše list “Politiko”.

    Kako se navodi, Evropa je “svesna zabrinjavajuće realnosti” koja se svodi na to da bi uskoro mogla da izgubi glavnog sponzora među članicama NATO-a u Ukrajini.

    Iako vlade zapadnih zemalja pružaju Ukrajini rekordnu pomoć, podrška Vašingtona i dalje nadmašuje napore Evrope po tom pitanju. Na to ukazuju predstavnici Republikanske stranke koji tvrde da sukob u Ukrajini predstavlja veću opasnost za Evropu, nego za Vašington. Stoga smatraju da evropske zemlje same treba da povećaju isporuku vojne pomoći Ukrajini.

    “Naši saveznici bi trebalo da počnu sa rešavanjem problema u sopstvenom dvorištu, pre nego što zatraže od SAD velike investicije“, rekao je kongresmen, republikanac Tim Berčet, prenosi “Politiko”.

    Kako ocenjuje autor članka, “najdarežljiviji izvor pomoći Ukrajini bi 2023. godine mogao odjednom postati mnogo škrtiji”.

    Izbori za Predstavnički dom Kongresa na sredini predsedničkog mandata u SAD održaće se 8. novembra. Prema prognozama, republikanci bi mogli da dobiju većinu, što će im omogućiti da spreče sprovođenje predloga predsednika SAD Džoa Bajdena, člana Demokratske stranke, koji aktivno pruža pomoć Ukrajini.

  • Orban: Ograničenje na cijenu gasa neće važiti za Mađarsku

    Orban: Ograničenje na cijenu gasa neće važiti za Mađarsku

    Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je danas da je na samitu EU u Briselu postignut dogovor da se bilo koje buduće ograničenje cijene gasa neće odnositi na 15-godišnji sporazum koji Mađarska ima sa ruskim Gaspromom.

    Orban je na svom Fejsbuk nalogu naveo da je “Mađarska dobila izuzeće od ograničenja na cijenu gasa, tako da to neće ugroziti mađarsku sigurnost po pitanju snabdijevanja gasom – prenio je Rojters.

    On je, takođe, saopštio da ukoliko dođe do zajedničke nabavke gasa za Evropu “to neće biti obavezujuće za Mađarsku”.

  • Šef delegacije EU: Nema roka za Srbiju, ali…

    Šef delegacije EU: Nema roka za Srbiju, ali…

    Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žofre rekao je da „ne postoji rok koji je dat Beogradu“ da uvede sankcije Rusiji.

    “Ne postoji nikakav rok koji je dat Beogradu (da uvede sankcije Rusiji), ali to pitanje privlači veliku pažnju u evropskim prestonicama, u Evropskom parlamentu i uopšte u Briselu, jer je to pitanje koje se tiče budućnosti celog kontinenta, naše bezbednosti i našeg prosperiteta”, kazao je Žofre za nedeljnik “Vreme”.

    Prema njegovim rečima, Evropska komisija je u ovogodišnjem izveštaju utvrdila da je Srbija po pitanju uskladjivanja spoljne i bezbednosne politike nazadovala ali da se “oni nadaju da će se u potpunosti priključiti zajedničkom suprotstavljanju ruskoj agresiji“.

    “EU ceni to što je Srbija u nekoliko navrata u Generalnoj skupštini UN-a glasala zajedno sa članicama EU, da je sa 142 zemlje osudila ilegalnu rusku aneksiju ukrajinskih teritorija, pa su uz izolovanu Rusiju ostale samo četiri države. Ali bismo svakako voleli da vidimo više od toga, i u tom pogledu postoje očekivanja i u svim evropskim prestonicama i u Briselu”, istakao je šef Delegacije EU u Srbiji.

    On je ponovio da pitanje usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU nije novo, već je prisutno od samog početka pristupnih pregovora.

    Kako je naveo, iz EU razumeju razloge i motivaciju odluka koje donosi Srbija jer je u “specifičnoj” situaciji – energetski zavisna od Rusije, sa otvorenim pitanjem Kosova i rasprostranjenom naklonošću stanovništva prema Rusiji ali je dodao da je Srbija “sama uvrdila pristupanje EU kao svoje strateško opredeljenje”.

    “Naravno da vlada svake države članice EU promoviše interese svojih gradjana, zbog toga su izabrane i to je potpuno legitimno. Pitanje je, medjutim, u koji kontekst stavljate sopstveni interes, i ne mislim da postoji kontradiktornost izmedju naših očekivanja i toga da srpska vlada promoviše interese Srbije jer je, po mom mišljenju, njen interes u evropskom kontekstu”, rekao je Žofre.

    On je dodao da je Srbija evropski put izabrala „pre mnogo vremena“ i da su ishodi tog izbora već vidljivi u državi.

  • Varhelji poslao jasnu poruku “Elitama u BiH”

    Varhelji poslao jasnu poruku “Elitama u BiH”

    Evropski komesar za proširenje i susjedstvo Oliver Varhelji rekao je da će Evropska unija nastaviti podržavati Zapadni Balkan, te da će povećati svoja ulaganja, posebno u vrijeme energetske krize.

    Cilj je, rekao je on obraćajući se Evropskom parlamentu, što prije pomoći zemljama i njihovim građanima koji već plaćaju velike cijene energenata.

    – Vremena su izazovna, ali EU je uvijek bila uz svoje partnere. Energetska kriza je veliki izazov za Zapadni Balkan i EU. Zbog toga EU uključuje ovu regiju u svoje politike. EU je pozvala Zapadni Balkan da se pridruži zajedničkoj kupovini energije posebno plina i vodonika. Srbija i Sjeverna Makedonija su se tom planu pridružile. “Repower EU” ima za cilj smanjenje ovisnosti o ruskom gasu EU i Zapadnog Balkana. To je hitna situacija. Zbog toga radimo na šemi “Energy rescue” za Zapadni Balkan. Sredstva koja predlažemo će u kratkom roku riješiti probleme s kojima se suočava regija. Jako je važno da to uradimo ovu zimu. U okviru kratkih mjera je podrška snabdijevanjem energenata, skladištenja energije i terminal – rekao je Varhelji.

    Kada je riječ o srednjoročnim ulaganjima, riječ je o mjerama koje će pokriti široke projekte obnovljivih izvora energije, grijanja i šeme za energetsku učinkovitost zgrada.

    Naveo je i kako planiraju izdvojiti i više novca za područje migracija.

    – Tu imamo velike pritiske zadnjih godina. EU pozdravlja ljude koji stižu sigurnim rutama, ali za nezakonite ulaske nema mjesta – rekao je Varhelji.

    Poručio je kako neće ostaviti Zapadni Balkan i da će ga nastaviti podržavati politički i finansijski.

    – Naši odnosi sa Zapadnim Balkanom su važni – istakao je on.

    Potom se osvrnuo na preporuku Evropske komisije da BiH dobije status kandidata.

    – To je ponuda, to radimo za građane BiH, ali isto tako znači i velika očekivanja. Elite to trebaju pretvoriti u realnost. Nakon parlamentarnih izbora 2.10. očekujemo da zakonodavci i vlade na svim nivoima se uključe u formiranje vlasti. Evropski savjet će odlučiti na kraju, vjerovatno u decembru. Komisija je u svakom slučaju spremna da ubrza svoju pomoć i bude pouzdan partner. Komisija nastavlja praćenje provođenja 14 ključnih prioriteta – naveo je Varhelji.

    Za Srbiju je rekao kako je ona i dalje važan politički partner.

    – Moramo računati na Srbiju kao iskrenog evropskog partnera koji će zajedno s nama braniti naše vrijednosti. U sadašnjem strateškom i geopolitičkom kontekstu mora uskladiti svoju spoljnu politiku sa EU – poručio je Varhelji, piše N1info.

  • Fon der Lejen objavila kako EU planira smanjiti cijenu gasa

    Fon der Lejen objavila kako EU planira smanjiti cijenu gasa

    Predsjednica Evropske komisije Ursula Von der Lejen danas je na sjednici Evropskog parlamenta upoznala zastupnike s prijedlozima za smanjenje cijena gasa koje je jučer objavila Komisija.

    O tome će se razgovarati na predstojećem samitu EU, a nakon toga će raspravljati ministri energetike na svom sastanku 25. oktobra.

    Komisija je predložila paket mjera koje predviđaju zajedničku kupovinu gasa, uvođenje mehanizma za ograničavanje cijena na berzi gasa, nove mjere za transparentnu upotrebu infrastrukture i solidarnost među državama članicama, uz kontinuirane napore za smanjenje potražnje za plinom.

    Komisija se nije odlučila na uvođenje ograničenja na veleprodajne cijene plina i umjesto toga je predložila stvaranje nove referentne vrijednosti za određivanje cijena ukapanog prirodnog plina, okvir za predlaganje mehanizma korekcije cijena kako bi se uspostavilo dinamično ograničenje cijena za transakcije na berzi gasa te privremen okvir kako bi se spriječio ekstreman porast cijena na tržištima izvedenica.

    Oni su predložili reformu indeksa na nizozemskoj berzi plina, TTF, koji služi kao referentna vrijednost za Evropu. Taj indeks uzima u obzir samo gas koji se dostavlja gasovodima, a njegova cijena je odletjela u nebo nakon prekida isporuke ruskog gasa i ne uzima u obzir sve veći uvoz ukapanog plina kojim se kompenzuje ruski plin.

    Komisija stoga želi stvoriti novi, komplementarni indeks do marta sljedeće godine, koji bi bolje održavao situaciju na tržištu gasa, to jeste sve veći udio ukapnog gasa, a kako bi se došlo do stabilnih i predvidljivih cijena za kupovinu ukapanog plina za punjenje skladišta za sljedeću sezonu 2023.

    U međuvremenu dok se ne uspostavi novi indeks, Komisija predlaže novi privremeni mehanizam koji bi uveo dinamično ograničenje cijena na berzi TTF, što znači da bi se pri određivanju gornje cijene vodilo računa o cijenama u drugim dijelovima svijeta, kako proizvođači ne bi preusmjerili svoj gas prema drugim tržištima i ostavili Evropu bez gasa.

  • Hrvatska i Mađarska ujedinjene protiv odluke EU

    Hrvatska i Mađarska ujedinjene protiv odluke EU

    Evropska unija je u ponedjeljak odlučila obučiti 15.000 ukrajinskih vojnika, ali i Mađarska i Hrvatska kažu da neće učestvovati.

    Hrvatska se pridružila svom sjevernom susjedu i članici EU, Mađarskoj, u odbijanju obučavanja ukrajinskih vojnika na svojim teritorijama, odluka je donesena u ponedjeljak na sastanku ministara vanjskih poslova Evropske unije.

    “Ne želim da se Hrvatska u ovaj rat uplete više nego što mora biti”, rekao je u utorak u glavnom gradu Hrvatske, Zagrebu, predsjednik Zoran Milanović.

    “Kao vrhovni zapovjednik Hrvatske vojske neću odobriti obuku ukrajinskih vojnika u Hrvatskoj”, dodao je Milanović.

    Milanović je to odgovorio na novinarski upit o odluci Evropske unije da uspostavi misiju za vojnu obuku za dalju podršku Ukrajini i poboljšanje sposobnosti ukrajinskih oružanih snaga koje će djelovati na teritoriji država članica Evropske unije.

  • Borel: Predstavnici EU moraju da održe BiH na evropskom putu

    Borel: Predstavnici EU moraju da održe BiH na evropskom putu

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borel izjavio je večeras da predstavnici EU moraju da održe BiH na evropskom putu i da je to razlog zbog kojeg je Evropska komisija prošle sedmice preporučila da se BiH dodijeli status kandidata.

    On je nakon sastanka šefova diplomatija zemalja članica EU, istakao da se, prije svega, na svim nivoima mora uspostaviti nova zakonodavna i izvršna vlast, objavljeno je na internet stranici evropske diplomatske službe.

    “Drugo, pažnja se mora usmjeriti na sprovođenje reformi i to je glavni prioritet. Postoji šansa, nova inicijativa za proces BiH ka EU. Tu priliku moraju iskoristiti politički odgovorne vlasti u toj zemlji”, naveo je Borel.

    On je naveo da je na sastanku u Luksemburgu razgovarano i o prošlim izborima u BiH.

    “Prema izvještaju OEBS/ODIHR, izbori su u cijelini bili konkurentni i dobro organizovani, ali ih je obilježilo i prilično veliko nepovjerenje u javne institucije”, rekao je Borel.

    Prema njegovim riječima, konačni rezultati izbora tek će biti potvrđeni.

    On je dodao da postoje tvrdnje o izbornoj prevari zbog koje se ponovo broje glasovi za izbore za predsjednika Republike Srpske./