VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Erdogan zna kako će odgovoriti: Više od 50 godina patimo pred vratima EU

    Erdogan zna kako će odgovoriti: Više od 50 godina patimo pred vratima EU

    Turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da Turska čeka preko 50 godina pred vratima Evropske unije i daće potreban odgovor, kad za to dođe vrijeme.
    “Primorali su nas da više od 50 godina godine patimo pred vratima EU. I dalje nastavljaju da rade isto. Ali, mi ćemo odgovoriti kad za to dođe vrijeme”, rekao je Erdogan, prilikom govora na ceremoniji nagrađivanja “Najvišim ordenom turskog svijeta.

    Turska je 1963. godine potpisala sporazum o pridruživanju EU (u to vrijeme Evropska ekonomska unija), a 1987. godine predala je zahtjev za članstvo u Uniji.

    Međutim, pregovori o pridruživanju počeli su tek 2005. godine, pri čemu su više puta obustavljani zbog nesuglasica. Trenutno je otvoreno 16 od 35 poglavlja pregovaračkog procesa.

  • Portal “EUobserver” upozorava: Brisel treba dobro da razmisli prije nego što BiH da kandidatski status

    Portal “EUobserver” upozorava: Brisel treba dobro da razmisli prije nego što BiH da kandidatski status

    Briselski portal EUobserver objavio je tekst, koji potpisuje Kristian L. Nilsen, u kojem se ističe da Hrvatska preko HDZ-a dijeli BiH i želi učvrstiti etnodemokratiju te da je Kristijan Šmit ponukan savjetima Zagreba učvrstio sistem koji je BiH na putu u EU trebala prevazići.

    Na početku se napominje da je BiH podnijela zahtjev za članstvo 2016. godine, a Evropska komisija je 2019. objavila detaljnu analizu u kojoj se istaklo da je BiH bila neuspješna u ispunjavanju svih kriterija.

    – Komisija je navela 14 ključnih tačaka, što predstavlja duboku ustavnu reformu, koje treba riješiti prije nego što se dobije potpuni status kandidata – navodi se.

    EUobserver ističe da indeks demokratije Ekonomist Intelidžens Junit za 2021. godinu rangira BiH kao “hibridni režim”, jedinu evropsku zemlju koja ne zaslužuje čak ni oznaku “demokratija s nedostatkom”.

    – Najkritičniji je sistem etničke diskriminacije u BiH. Pripadnost jednom od ovih ‘konstitutivnih naroda’ je formalni preduslov za obavljanje nekoliko javnih funkcija, uključujući mjesto u državnom predsjedništvu i gornjem domu parlamenta i neformalno određuje izglede osobe za pozicije u državnoj službi – piše EUobserver.

    List napominje da građani izvan tri dominantne etničke zajednice čine otprilike četiri posto stanovništva i prilično “odvratno” nazivaju se ostalim.

    – Takva praksa bila je jedna stvar pri okončanju rata 1995. godine; njihovo dalje postojanje u 21. vijeku je očigledno neprihvatljivo – navodi se.

    Napominje se da je EU zamrznula ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) BiH dok se ustav zemlje ne izmijeni u skladu s presudom “Sejdić-Finci”.

    – Nikad se ništa nije dogodilo. Nije da je Ustav BiH tehnički teško promijeniti, jer nije. Umjesto toga, politička volja ne postoji u sistemu kojim dominiraju etno-nacionalističke stranke, od kojih sve imaju koristi od statusa quo – piše EUobserver.

    U nastavku teksta ističe se da je 2015. godine, nakon lobiranja Hrvatske, EU odlučila ratificirati SSP, ali je ustavne promjene stavila kao uslov za kandidatski status.

    – Ostaje, međutim, činjenica da je EU već jednom odustala po pitanju etničke diskriminacije i ljudskih prava, a čini se da je nekoliko članica Vijeća sada spremno to učiniti ponovo. Treba pažljivo razmotriti poruku koja se šalje. Bosanskohercegovački etnonacionalisti, koji su u velikoj mjeri zadržali svoju vlast na nedavnim parlamentarnim i predsjedničkim izborima, ostvariće simbolično važnu i domaću pobjedu bez ispunjavanja potrebnih uslova – navodi se.

    Dodaju, da će EU suštinski, nagraditi kršenje Evropske konvencije o ljudski pravima.

    – Može li to učiniti ponovo bez gubitka kredibiliteta? Šta će se, recimo, dogoditi kada BiH za tri godine bude zahtijevala stvarne pregovore, a da i dalje zadrži svoj sistem etničkih kvota? To je vrlo klizav teren – napominje EUobserver.

    Autor predlaže dvostruki pristup Evropske unije prije nego dodijeli status kandidata BiH.

    Na prvom mjestu, dovesti u red svoju vlastitu kuću i stati na kraj tome da njeni najneodgovorniji članovi potkopavaju ukupni stav EU.

    – Mađarski Viktor Orban razvio je popriličnu vezu sa srpskim liderom Miloradom Dodikom, koji izgleda da će preuzeti dužnost predsjednika Republike Srpske uprkos vjerodostojnim optužbama o prevari glasanja na nedavnim izborima – piše EUobserver.

    Napominje se da Hrvatska, kojom upravljaju nacionalisti iz HDZ-a, podstiče svoju sestrinsku stranku u BiH u nastojanju da podijeli zemlju i učvrsti sistem upravljanja zasnovan na etničkoj pripadnosti.

    – Ovakvo stanje miješanih poruka je očigledno neodrživo. Obje zemlje su glavni primaoci sredstava EU, koja bi se mogla iskoristiti protiv njih i vratiti ih u skladu sa dogovorenim stavovima – navodi se.

    Na drugom mjestu, smatra autor, EU mora “staviti pod kontrolu” Ured visokog predstavnika.

    – Osim što ima široka ovlašćenja za donošenje uredbi, OHR može poslužiti za podsticanje reformi. Ipak, veći dio svog vremena u BiH, visoki predstavnik Kristijan Šmit, bivši njemački ministar poljoprivrede, djelovao je prilično izvan svojih kapaciteta i naizgled se oslanjao na savjete hrvatske vlade o bosanskim pitanjima – piše EUobserver.

    Autor dodaje da je u kontroverznom potezu u izbornoj noći Šmit nametnuo izmjene Izbornog zakona za koje su mnogi tvrdili da će favorizirati HDZ.

    – Bez obzira da li je to tako ili ne, najveći problem sa Šmitovom akcijom bio je sam pokušaj da se popravi ili poboljša diskreditovani sistem. Šmit je svojim djelovanjem učvrstio sistem kojeg bi Bosna i Hercegovina trebala nastojati prevazići – piše EUobserver.

    U nastavku se napominje da EU neće učiti nikakvu uslugu BiH tako što će joj dati kandidatski status za koji nije spremna, a ni sama sebi odustajanjem od vlastitih vrijednosti, prenosi Klix.

  • Evropski poslanici podržali ulazak Hrvatske u Šengensku zonu

    Evropski poslanici podržali ulazak Hrvatske u Šengensku zonu

    Evropski poslanici podržali su ukidanje unutrašnjih graničnih kontrola između Šengenske zone i Hrvatske, saopštio je Evropski parlament.

    U izvještaju, koji je usvojen sa 543 glasa “za”, 53 “protiv”, uz 25 suzdržanih poslanika, Parlament je odobrio da Hrvatska postane punopravna članica Šengenske zone.

    Evropski savjet potvrdio je 9. decembra 2021. godine da je Hrvatska ispunila sve neophodne uslove za puno sprovođenje šengenskih pravila.

    Poslanici sada pozivaju Savjet da nastavi sa procesom i jednoglasno usvoji konačnu odluku o ukidanju graničnih kontrola.

    Komentarišući odluku poslanika, predsjednik Evropskog parlamenta Roberta Metsola napisala je na Twitteru da je Hrvatska ispunila kriterijume i da joj je mjesto u Šengenu.

    “Hrvatski narod zaslužuje ovo i to Evropa cijeni. Evropski parlament je dao zeleno svjetlo i sada Evropski savjet sada mora to da ispuni”, navela je Metsola.

  • Zaharova: Rusija spremna da prevaziđe krizu u odnosima sa EU

    Zaharova: Rusija spremna da prevaziđe krizu u odnosima sa EU

    Rusija je spremna da razgovara o rješenjima krize sa EU, ali svaki prijedlog treba da uzme u obzir situaciju na terenu i da ima dodatnu vrijednost za Moskvu, saopštila je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “EU izgleda nastoji da potpuno potkopa svoju ekonomiju, da bi umirila SAD prije nego što svoje pozive na dijalog proprati konkretnim potezima. Što se nas tiče, mi smo otvoreni za razgovor o načinima izlaska iz trenutne krize”, rekla je ruska zvaničnica u intervjuu za ruski list “Argumenti i fakti”, prenosi TAS S.

    Ona je još naglasila da bi svaki prijedlog trebalo da uzme u obzir situaciju na terenu i da ima dodatnu vrijednost za Rusiju.

  • Evropa rekla “ne” Bajdenovom planu

    Evropa rekla “ne” Bajdenovom planu

    Države članice EU odlučno su protiv Zakona o smanjenju inflacije američkog predsednika Džoa Bajdena.

    Ministri finansija 27-člane EU raspravljali su o sveobuhvatnom američkom zakonu, koji su zakonodavci u SAD odobrili u avgustu i koji uključuje rekordnih 369 milijardi dolara potrošnje na klimatske i energetske politike.

    Otpor evropskih zvaničnika usledio je nakon što je Evropska komisija saopštila da postoji “ozbiljna zabrinutost“ u vezi sa dizajnom finansijskih podsticaja u američkom paketu mera, piše CNBC.

    “Svaki ministar (u EU) saglasan je da ovo jeste stvar za zabrinutost na evropskom nivou i da treba da se razmotri šta bi bio najbolji odgovor“, rekao je za američku televiziju zvaničnik EU, koji je pratio diskusiju evropskih ministara, ali je želeo da ostane anoniman zbog osetljive prirode problema.

    On je dodao da “postoji politički konsenzus (između 27 ministara) da američki plan ugrožava evropsku industriju“.

    Brisel je naveo najmanje devet tačaka u američkom Zakonu za smanjenje inflacije koje su moguće u suprotnosti sa pravilima međunarodne trgovine. Jedan od najvećih kamena spoticanja za Evropljane su američke poreske olakšice za električne automobile proizvedene u Severnoj Americi. To bi moglo da stvori problem evropskim proizvođačima automobila koji se fokusiraju na električna vozila, kao što je Folksvagen.

    “Ono što mi na kraju tražimo jeste da EU, kao bliski saveznik SAD, ima status sličan onom koji imaju Meksiko i Kanada“, rekao je Valdis Dombrovskis, evropski komesar za trgovinu, na konferenciji za medije u utorak.

    Sličnu zabrinutost su izrazili i južnokorejski zvaničnici, s obzirom na to da bi set američkih mera mogao da ograniči poslovanje Hjundaija i drugih kompanija u Americi.

    Drugi zvaničnik EU, koji je takođe pratio diskusiju ministara u Briselu, rekao je da je francuski ministar finansija Bruno Le Mer poručio kolegama da ne traži oštru negativnu odluku protiv američkih prijatelja, već da želi da ovo bude “poziv za buđenje“ evropskim kolegama koji treba da zaštite interese domaćih preduzeća.

    “Moramo da budemo veoma jasni, vrlo jedinstveni i vrlo odlučni od samog početka u objašnjavanju američkim partnerima da ono što je na kocki sa Zakonom o smanjenju inflacije jeste očuvanje jednakih tržišnih uslova između Sjedinjenih Država i Evrope“, rekao je Le Mer ranije za CNBC.

    On je dodao da su “ravnopravni uslovi srž trgovinskih odnosa između dva kontinenta i ne želimo da vidimo bilo kakvu odluku koja bi mogla da poremeti jednake uslove“, naglasio je on.

    Francuski zvaničnici se dugo zalažu za stratešku nezavisnost – za to da EU treba da bude nezavisnija od Kine i SAD, na primer, pružanjem podrške sopstvenoj industriji.

    Francuski predsednik Emanuel Makron je prošlog meseca izjavio da bi EU trebalo da razmotri zakon “Kupujmo evropsko“ kako bi zaštitila domaće proizvođače automobila.

    “Potreban nam je zakon “Kupujmo evropsko”, kao što imaju Amerikanci, moramo da rezervišemo subvencije za naše evropske proizvođače“, rekao je Makron u intervjuu za televiziju France 2, dodajući: “Imate Kinu koja štiti svoju industriju, SAD koja štiti svoju industriju i Evropu koja je otvorena kuća”.

    Radna grupa evropskih i američkih zvaničnika, koja je prvi sastanak na ovu temu održala prošle nedelje, sada će se sastajati svake nedelje kako bi razgovarala o tome kako da reši zabrinutost Evrope u vezi s američkim Zakonom za smanjenje inflacije.

    Fredrik Erikson, direktor Evropskog centra za međunarodnu ekonomsku politiku, rekao je za CNBC da je “očigledno da EU ima legitimnu zabrinutost zbog Zakona za smanjenje inflacije i direktne i indirektne diskriminacije u njemu“.

  • Putinova zamka – sljedi odmazda?

    Putinova zamka – sljedi odmazda?

    Zamka koju su Severnoatlantska alijansa i EU postavile ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nije uspela, pišu analitičari lista The American Conservative.

    Štaviše, po mišljenju stručnjaka, NATO i EU su sami upali u ovu zamku.

    “Zapad je pokrenuo veliki ekonomski rat protiv Rusije. I izgubljen je. Odmazda Rusije sada preti da parališe Evropu i samo budale se tome mogu iznenaditi”, istakli su analitičari.

    Iako EU i dalje ima prostora da izvrši pritisak na rusku ekonomiju, nedostatak dogovora među zemljama EU otežava donošenje novih sankcija Rusiji, piše El Pais.

    Kako novine primećuju, Brisel i dalje može da deluje u oblastima kao što su ruski izvoz uranijuma, dijamanata, nafte i gasa, nadajući se da će sankcije ipak pogoditi Moskvu na srednji i dugi rok.

    Zemlje poput Nemačke i Holandije smatraju da sledeće korake treba preduzeti krajnje oprezno kako bi zadržali karte u rukavu protiv Rusije i sačuvali jedinstvo EU.

  • “Odmah odgoditi odluku o registarskim tablicama i obustaviti kaznene mjere za Srbe”

    “Odmah odgoditi odluku o registarskim tablicama i obustaviti kaznene mjere za Srbe”

    Portparol EU Peter Stano pozvao je vlasti samoproglašenog Kosova da odmah odgode primjenu odluke o registarskim tablicama i da obustave kaznene akcije za građane Srbije koji imaju automobile sa srpskim registarskim oznakama.

    EU ponovo traži od kosovskih vlasti da bez odlaganja poštuju svoje obaveze. To znači momentalno produženje procesa preregistracije vozila i obustavu bilo kakve kaznene akcije protiv vlasnika registarskih oznaka KM, naglasio je Stano.

    Stano je podsjetio i na obaveze koje institucije samoproglašenog Kosova imaju da sprovode sporazum o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.

    – Skupština Kosova je ratifikovala Briselski sporazum i Ustavni sud samoproglašenog Kosova je odlučio da se uspostavi Asocijacija/Zajednica. Stoga je njeno uspostavljanje zakonska obaveza za samoproglašeno Kosovo. Kontinuirano nesprovođenje ove obaveze krši princip vladavine prava i šteti ugledu i kredibilitetu samoproglašenog Kosova – rekao je Stano.

    On je dodao da je odgovornost strana da garantuju mir i stabilnost.

    – Svaka akcija, poput paljenja automobila, ili zastrašujuća retorika koja bi mogla da dovede do tenzija, neprihvatljiva je i izazvaće odgovarajuću reakciju međunarodne zajednice – naveo je Stano u odgovoru za “Albanijan post”.

    Stano je ocijenio da povlačenje srpskih predstavnika iz institucija samoproglašenog Kosova nije rješenje za aktuelne sporove, ali “ima potencijal za eskalaciju tenzija na terenu”.

    Portparol EU je pozvao Srbiju i Srpsku listu da poštuju svoje obaveze i vrate se u institucije samoproglašenog Kosova kako bi ispunili zadatke koje su preuzeli, uključujući policiju, pravosuđe i lokalne uprave.

    On je naveo da nedavana dešavanja dovode u opasnost godine napornog rada i dostignuća u okviru dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU i ometaju bezbjednosnu situaciju u regionu i šire.

    Stano je garantovao da je za svaku akciju koja bi dovela do konfrontacije, u bliskoj koordinaciji sa mirovnom misijom NATO na Kosovu (Kfor) i Kosovskom policijom, Misija EU za vladavinu prava (Euleks) spremna da obezbijedi stabilnost na teren.

    – EU je spremna da nastavi da olakšava pregovore, ali obje strane moraju pokazati spremnost da konstruktivno traže rješenja i poštuju svoje obaveze preuzete u dijalogu – zaključio je Stano.

    Politički i institucionalni predstavnici Srba odlučili su da Srbi napuste sve političke institucije na Kosovu i Metohiji, skupštinu, vladu i četiri opštine, kao i u pravosudne organe, policiju i administraciju.

    Predsjednik Srpske liste Goran Rakić rekao je da te odluke biti na snazi dok Priština ne počne da poštuje sporazume i pravo, dok ne povuče odluku o tablicama i formira Zajednicu srpskih opština.

  • Borelj smatra da povlačenje Srba iz kosovskih institucija nije rješenje za sporove

    Borelj smatra da povlačenje Srba iz kosovskih institucija nije rješenje za sporove

    Visoki predstavnik za spoljnu politiku EU Žozep Borelj saopštio je večeras da povlačenje kosovskih Srba iz kosovskih institucija nije rješenje za aktuelne sporove i da ima potencijal da dodatno eskalira tenzije na terenu.
    “Nedavna dešavanja u odnosima između Kosova i Srbije dovode u opasnost godine napornog rada i dostignuća postignuta u okviru dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU i otežavaju bezbjednosnu situaciju u regionu i šire. Evropska unija poziva obje strane da se uzdrže od bilo kakvih jednostranih akcija koje bi mogle dovesti do daljih tenzija”, navodi se u njegovoj pisanoj izjavi..

    Kako se dodaje, povlačenje kosovskih Srba iz kosovskih institucija nije rješenje za aktuelne sporove. Ima potencijal da dodatno eskalira tenzije na terenu.

    “Pozivamo Srbiju i predstavnike kosovskih Srba da poštuju svoje obaveze iz dijaloga i vrate se u kosovske institucije kako bi ispunili svoje dužnosti, uključujući policiju, pravosuđe i lokalne administracije”, navodi Borelj.

    Istovremeno, dodaje, EU ponovo poziva kosovske vlasti da bez odlaganja poštuju svoje obaveze.

    “To znači odmah produžiti proces preregistracije vozila i obustaviti svaku kaznenu akciju protiv vlasnika KM tablica. Pitanje registarskih tablica mogu riješiti Strane u okviru dijaloga”, naveo je Borelj.
    EU, kako se dodaje, takođe poziva Kosovo da odmah započne korake ka uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom.

    “Skupština Kosova je ratifikovala Briselski sporazum, a Ustavni sud Kosova odlučio je da se Asocijacija/Zajednica treba uspostaviti. Stoga je njeno uspostavljanje obavezujuća zakonska obaveza za Kosovo. Kontinuirano nesprovođenje ove obaveze podriva princip vladavine prava i šteti ugledu i kredibilitetu Kosova”, dodaje visoki predstavnik.

    “Odgovornost strana je da obezbijede mir i stabilnost. Bilo kakve radnje, poput paljenja automobila ili zastrašujuće retorike koje bi mogle dovesti do tenzija su neprihvatljive i izazvaće odgovarajuću reakciju međunarodne zajednice”, navodi se u izjavi..

    U bliskoj saradnji sa NATO/KFOR-om i Kosovskom policijom, Misija EU za vladavinu prava (EULEKS) je spremna da obezbijedi stabilnost na terenu na Kosovu u svojoj ulozi drugog bezbjednosnog odgovora. EULEKS i KFOR će nastaviti da podržavaju održavanje bezbjednog i bezbjednog okruženja u skladu sa svojim mandatima, dodaje Borelj.

    EU apeluje na strane da ozbiljno izaberu put dijaloga i da se uzdrže od svake akcije koja bi dovela do nasilja i konfrontacije.

    “EU je spremna da nastavi da olakšava pregovore, ali obje strane treba da pokažu spremnost da traže rješenja na konstruktivan način i poštuju svoje obaveze preuzete u dijalogu”. dodaje se u izjavi.

  • Lajčak: Razgovor sa Vučićem bio dug, težak, ali iskren

    Lajčak: Razgovor sa Vučićem bio dug, težak, ali iskren

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da je njegov razgovor sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem bio dug i težak, ali iskren.

    “Dug i težak, ali iskren razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem sinoć. Računam na odgovorno ponašanje svih da pokažu uzdržanost zarad sigurnosti i stabilnosti. Nasilje mora biti izbjegnuto”, napisao je Lajčak na “Tviteru”.

    On je dodao da je dogovoreno da se svi sporazumi postignuti u dijalogu moraju poštovati i u potpunosti sprovoditi.

    Predsjednika Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sinoć sa Lajčakom o situaciji na Kosovu i Metohiji.

    Sastanak, koji je održan u vili “Bokeljka”, trajao je blizu pet časova, a poslije sastanka nije bilo zvaničnog saopštenja.

    Vučić je na “Instagramu” objavio samo fotografiju sa početka sastanka.

  • Ursula fon der Lajen pod istragom zbog nabavka vakcina

    Ursula fon der Lajen pod istragom zbog nabavka vakcina

    Evropska javna tužiteljka Laura Kodruta Koveši izjavila je da je pokrenuta istraga u vezi nabavke vakcina protiv virusa korona i uloge predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, javila je Hrvatska radio-televizija (HRT).
    Primili smo pritužbe pojedinaca i imamo tu obvezu, pa je predmet otvoren prije nekoliko mjeseci na osnovu tih pritužbi – rekla je Koveši u intervjuu za HR objašnjavajući da je pokrenuta istragu u vezi s nabavkom vakcina protiv korona virusa i uloge Ursule von der Lejen u tom procesu.

    Dodala je da je tužilaštvo nezavisno i naviknuto na složene predmete.

    “Imamo vrlo iskusne tužioce, profesionalne, hrabre. Nezavisnost nam je zagarantovana. Imamo sve alate potrebne za vođenje bilo koje istrage i, što je važnije, zakon je jednak za sve”, kaže Koveši.

    Ona navodi da će tužilaštvo raditi „svoj posao“ poštujući „sva prava ljudi uključenih u predmete, tako da nemamo problema“.

    Koveši je u Zagrebu predstavila aktivnosti u borbi protiv korupcije i prevara kojima se krade evropski novac, prenosi HRT. Pod njenim rukovođenjem uhapšeni su, između ostalih, bivši hrvatski ministri Tomislav Tolušić i Gabrijela Žalac, a trenutno se u Hrvatskoj istražuju „desetine slučajeva“.

    Koveši smatra da ne postoji zemlja u Evropi u kojoj nema korupcije, a kao najveći problem vidi neefikasnu borbu protiv krijumčarenja svih vrsta i prevare sa porezom na dodatu vrednost (PDV).

    Tokom tri godine, koliko je Rumunka Koveši na funkciji javnog tužioca EU, primljeno je više od 4.000 krivičnih prijava, od čega su više od polovine podnijeli građani, pokrenuto je više od 1.200 istražnih postupaka, a zaplijenjeno 250 miliona evra, što je petostruko više od budžeta tužilaštva, navela je ona u intervjuu hrvatskom javnom servisu.