VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Ništa od vizne liberalizacije za Kosovo

    Ništa od vizne liberalizacije za Kosovo

    Češka Republika, koja predsjedava Evropskom unijom, odlučila je da odloži usvajanje teksta o viznoj liberalizaciji za Kosovo zbog političkih prilika u zemlji i tenzija na severu.

    Zbog političkih dešavanja na sjeveru Kosova, sutra se ta tačka na dnevnom redu COREPER-a (ambasadori EU) ne čini idealnim. Stoga smo odlučili da odložimo tačku za sljedeću nedjelju (30. novembar) – stoji u dopisu koje je češko predsedavanje proslijedilo državama članicama Evropske unije (EU).

    Naime za srijedu, 23 novembar, planirano je da se na sastanku ambasadora država članica EU, usvoji tekst o viznoj liberalizaciji, prema kojem će ukidanje viznog režima stupiti na snagu kada informativni system ETIAS bude potpuno funkcionalan ili najdalje prvog januara 2024 godine.

    Taj korak bi omogućio nastavak relevantnih pravnih procedura ka konačnoj odluci za ukidanje viznog režima za građane Kosova.

    Oko završnog teksta eksperti država članica EU su se usaglasili na sastanku u utorak, 22 novembra. Prihvaćen je zahtjev Španije da se krajnji datum ne poklapa sa predsjedavanjem ove države sa EU.

    Španija nije priznala kosovsku nezavisnost, zbog čega je tražila da se datum ne poklapa sa njenim predsjedavanjem između 1. jula i 31. decembra 2023. godine.

    Zbog toga je Španija jedna od država koje su 16. novembra prekinule takozvanu tihu proceduru kada je trebao da se usaglasi prethodni tekst kojim bi vizna liberalizacija stupila na snagu najdalje 1. decembra 2023. godine.

    Situacija na sjeveru Kosova, gdje živi većinsko srpsko stanovništvo, zaoštrena je zbog odluke vlade Kosova da počne sa primjenom preregistracije vozila sa srpskih tablica, koje smatra nelegalnim, na kosovske.

    Krizu na relaciji Priština-Beograd Evropska unija je ocijenila kao “najozbiljniju od 2013 godine”.

    To je bio razlog zašto je šef evropske diplomatije Džozep Borelj sazvao hitan sastanak lidera Kosova i Srbije 21. novembra, ali na kome nije postignut dogovor. Odgovornost za krah susreta Borelj je prebacio na kosovsku stranu.

    Kosovske vlasti su najavila da će od 21 novembra početi sa izdavanjem novčanih kazni za vlasnike automobile sa srpskim registracijama, ali je nakon neuspjelog susreta u Briselu, premijer Kosova Aljbin Kurti odlučio na primjenu ove odluke odloži za 48 sati.

    U srijedu će u Briselu boraviti glavni pregovarači Srbije i Kosova, Besnik Bisljimi i Petar Petković u još jednom nastojanju da se pronađe rešenje za krizu oko tablica, prenosi Blic.

  • Petković: EU prvi put okrivila Prištinu za propast dijaloga

    Petković: EU prvi put okrivila Prištinu za propast dijaloga

    Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosmet Petar Petković rekao je da je veoma važno to što je međunarodna zajednica razumjela poziv predsjednika Aleksandra Vučića da Zapad izvrši pritisak na Prištinu da odustane od jednostranih akata i što je EU prvi put poručila da je krivac za propast dijaloga premijer samozvanog Kosova Aljbin Kurti.

    Govoreći o izostanku dogovora na jučerašnjim pregovorima Vučića i Kurtija u Briselu o preregistraciji vozila sa srpskim tablicama na Kosovu i Metohiji, Petković je istakao da je od samog početka bilo jasno da Kurti ne želi da se dogovora, niti da ga zanimaju normalizacija odnosa, mir i stabilnost.

    “Kurti je insistirao i govorio da ga interesuje samo puna normalizacija odnosa koja ima međusobno priznanje kao centar dogovora. To su njegove želje, toga nema u dijalogu, niti na dnevnom redu”, rekao je Petković za RTS.

    On je naveo da se Vučić, sa druge strane, i juče u Briselu borio za mir i gledao kako da zaštiti srpski narod na Kosovu i Metohiji.

    “Gledaćemo kako da sačuvamo mir i dijalog. Treba da razgovaramo, da ne bude incidenata i da ne dozvolimo Kurtiju da militantnim pristupima napada i odbija sporazume. Kurti pokazuje da je sve vrijeme lagao – svih ovih godina, a naročito poslednjih mjeseci”, rekao je Petković.

    Priština je pod pritiskom SAD na 48 časova odgodila primjenu mjere kažnjavanja vozača sa srpskim registarskim oznakama.

    Srbi na sjeveru ne žele da mijenjaju srpske tablice sa akronimima gradova na Kosovu i Metohiji, jer im je, kažu, to jedna od posljednjih veza sa centralnom Srbijom.

    Zbog toga, ali i zbog odbijanja Prištine da sprovede Briselski sporazum i formira zajednicu srpskih opština, Srbi su prije dvije sedmice napustili institucije u Prištini i na sjeveru Kosova.

  • Borelj: Vučić prihvatio prijedlog, Kurti odbio

    Borelj: Vučić prihvatio prijedlog, Kurti odbio

    Šef EU diplomatije Žozep Borelj izjavio je danas da su evropski posrednici dali prijedlog koji je mogao da riješi aktulenu kriznu situaciju, da ga je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatio, ali da kosovski premijer Aljbin Kurti nije.

    “Očekujem od Kosova da odmah suspenduje dalje faze koje se tiču preregistracije vozila, a Srbija da suspenduje izdavanje novih registarskih tablica koje Kosovo vidi kao problem, uključujući i KM tablice”, rekao je Borelj, prenosi Euronews.

    Kako je ukazao, poslije mnogo sati razgovora dvije strane nisu uspjele da se dogovore o rješenju danas.

    “Mislim da postoji odgovornost zbog toga što se nije postigao dogovor za sve što bi moglo da se dogodi u terenu narednih dana. Rekao sam obema stranama da ne možemo nastaviti ovako, začarani krug kriza i rokova mora da se prekine. Obojica su izabrani lideri sa snažnim mandatom, očekujem da pokažu lidersku ulogu i normalizuju odnose kako bi mogli da nastave svojim evropskim putevima”, rekao je on

    Kako je naglasio, informisaće svoje kolege i članice o ponašanju i nepoštovanju međunarodnih obaveza, prije svega Kosova.

    “Ovo je veoma negativan signal. Usljed nedostataka današenjg dogovora takođe znači da treba da izvučemo neke zaključke o tome kako se vode ovi razgovori. Obavijestiću zemlje članice o ponašanju strana u ovim razgovorima i nedostaku poštovanja prema međunarodnim obavezima i to se prije svega odnosi na Kosovo”, naglasio je.

  • Nema dogovora u Briselu

    Nema dogovora u Briselu

    Predsednik Aleksandar Vučić razgovara danas u Briselu, u okviru dijaloga sa Prištinom, o krizi na Kosovu i Metohiji.

    Međutim, kako javljaju beogradski mediji, Srbiji je jutros u Briselu, na sastanku koje je Evropska unija sazvala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i prištinskim premijerom Aljbinom Kurtijem, ponuđeno rešenje koje je ponižavajuće za Srbiju.

    Rešenje koje je ponuđeno trebalo bi da derogira Briselski sporazum, što Srbija, kako kaže izvor “Blica”, nije mogla da prihvati.

    “Po svemu sudeći, očekuju nas teški i neizvesni dani, posebno na severu Kosova i Metohije”, kaže izvor lista.

    Kako “Blic” saznaje, predsednik Vučić će se najverovatnije večeras obratiti građanima.

    Podsećanja radi, sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa visokim predstavnikom za spoljnu politiku Žozepom Boreljom i sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom počeo je u devet sati u Briselu.U.

    Borelj je prethodno od osam sati imao odvojeni sastanak sa premijerom privremenih prišitnskih insitucija Aljbinom Kurtijem.

    Hitan sastanak u okviru dijaloga Beograda i Prištine održava se na poziv Borelja, a u fokusu je pronalaženje izlaza iz aktuelne krize na KiM

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj najavio je ranije da će od osam sati početi sastanci, najpre odvojeno, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem. Potom će uslediti zajednički sastanak sa dvojicom lidera, saopštila je Služba za spoljne poslove EU.

    U fokusu dijaloga, koji će se održati uz podršku specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka, prema najavi iz Brisela, biće izbegavanje dalje eskalacije i tenzija na terenu, sa akcentom na registarskim tablicama i povratku Srba u institucije.

    Potrebno je prestati sa stalnim kriznim menadžmentom i napredovati ka normalizaciji odnosa, poručio je sinoć šef diplomatije EU.

    Predsednik Vučić, međutim, nije optimista i ne misli da će doći do nekog dogovora u Briselu. Situaciju na Kosovu i Metohiji ocenio je kao najtežu u poslednjih 10 godina i napomenuo da problem nije samo u tablicama.

    Ipak, ne želi nekome da omogući da kaže da Srbija nije htela da učestvuje u razgovorima. Nada se da neće doći do sukoba u južnoj pokrajini, ističući da mir zavisi jedino od međunarodne zajednice i od toga da li će izvršiti pritisak na Prištinu.

    Na moguću eskalaciju upozorio je i Borelj, koji je poručio da rok koji je postavila Priština ne sme da se dočeka bez dogovora “ili ćemo biti na ivici veoma opasne situacije”.

    Tenzije na Kosovu i Metohiji pojačane su zbog najave Prištine da će sutra početi da novčano kažnjava vlasnike vozila sa srpskim registarskim oznakama, uprkos apelima iz Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, koje su Kurtiju uputile više poziva da odloži primenu odluke o tablicama, ali i da poštuje Briselski sporazum.

    Srbi na severu ne žele da menjaju srpske tablice akronima gradova na Kosovu i Metohiji, jer im je kažu, to jedna od poslednjih veza sa centralnom Srbijom.

    Zato su, ali i zbog odbijanja Prištine da sprovede Briselski sporazum i formira Zajednicu srpskih opština, pre dve nedelje napustili institucije u Prištini i na severu Kosova i Metohije, uključujući i više od 500 policajaca.

    Patrole Euleksa su od tada na ulicama na severu, a prethodnih dana su pojačane.

  • SAD i EU na ivici trgovinskog rata

    SAD i EU na ivici trgovinskog rata

    Kako piše Špigl, Evropa i Sjedinjene Američke Države našli su se na ivici trgovinskog rata zbog odbijanja Vašingtona da dozvoli evropskim proizvođačima da učestvuju u programu o borbi protiv klimatskih promjena, prenosi Sputnjik.

    “SAD su obećale da će investirati milijarde u ‘zelene’ tehnologije, istovremeno provocirajući Evropljane. Nacrt zakona sa subvencijama od više milijardi za borbu protiv klimatskih promjena, američki Kongres je, na Bajdenov predlog, odobrio ljetos. Međutim, Evropljani su tek sada shvatili da će subvencije dobiti samo oni koji se bave proizvodnjom u Americi“, navodi se u članku.

    Autor članka je istakao da protekcionističke mjere Sjedinjenih Država mogu dovesti do ekonomskog rata sa Evropskom unijom. Prema mišljenju izvršnog potpredsjednika Evropske komisije Valdisa Dombrovskisa, u američkom zakonodavstvu postoji niz nepravednih odredbi kojima se krši međunarodno pravo.

    “Evropljani moraju da insistiraju na tome da se u ovom procesu poštuju propisana pravila međunarodne trgovine. Bićemo čvrsti po ovom pitanju“, rekao je Dombrovskis u komentaru izdanju.

    Istovremeno, naglasio je da ovakav razvoj događaja nije potpuno neočekivan za Evropu i pozvao je Vašington na pregovore.

    U avgustu je Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio paket inicijativa, usmjerenih na smanjenje inflacije u zemlji koji podrazumjeva izdvajanje sredstava u visini od 430 milijardi dolara. Veliki dio tih sredstava namijenjen je klimatskim programima.

  • Zaharova “poklopila” Borelja

    Zaharova “poklopila” Borelja

    Marija Zaharova izjavila je da ideje koje Žozep Borelj širi među državama članicama pokazuju da nema strateške vizije Unije u vezi sa Rusijom.

    Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova izjavila je da Boreljove ideje mogu izazvati novi produženi raskol u Evropi.

    Zaharova je, komentarišući Boreljove predloge u šest tačaka o zajedničkim pristupima zemalja EU u odnosima sa Rusijom usred sukoba u Ukrajini, rekla da predlozi ne sadrže recepte za rešavanje nagomilanih problema, već da je u njima predstavljeno kao da Rusija i zemlje članice Unije mogu da pobegnu jedne od drugih, preneli su mediji.

    Zaharova je ocenila da se na osnovu Boreljovog predloga može zaključiti da je cilj sadašnjih lidera EU da bude racionalno objašnjen pokušaj dovođenja odnosa sa Rusijom do stanja političke konfrontacije, lišavajući ih zajedničke istorije i ekonomske osnove.

    Zbog toga u Boreljovim predlozima nema ni reči o rešavanju ukrajinske krize putem pregovora i uopšte o bezbednosti u Evropi, već se govori o izolaciji Rusije, ukazala je Zaharova.

    Izolacija Rusije i uvođenje sankcija prema Moskvi postali su opsesivna ideja EU, ocenila je Zaharova navodeći da je to uzaludna namera za koju troškove snose zemlje Unije i njihovi građani.

    “Vidi se želja da se ograniče mogućnosti za budućnost da političari pronađu izlaz iz ove duboke krize”, istakla je Zaharova.

    Prema njenim rečima, rano je govoriti o rezultatima diskusija unutar EU o odnosima sa Rusijom dok se ti razgovori nastavljaju, ali Moskva nema iluzija o tome, objavila je ruska agencija.

  • Počinje obuka ukrajinskih vojnika, najveća vojna misija EU

    Počinje obuka ukrajinskih vojnika, najveća vojna misija EU

    Početkom ove nedelje, Evropska unija je zvanično pokrenula misiju obuke ukrajinskih vojnika pod nazivom Misija pomoći Evropske unije Ukrajini.žđ Generalnu odluku o osnivanju misije za obuku ministri spoljnih poslova doneli su već 17. oktobra. Mađarska je jedina zemlja koja nije glasala za odluku, ali je iskoristila konstruktivnu uzdržanost, što znači da zemlja neće učestvovati niti finansirati misiju. To je najveća misija vojne obuke koju je EU ikada pokrenula. Cilj je da se početnih 15.000 ukrajinskih vojnika pripremi za bojno polje. Misija je prvobitno trebalo da traje dve godine, a očekuje se da će koštati oko 60 miliona evra godišnje.

  • U decembru dodijeliti BiH status kandidata

    U decembru dodijeliti BiH status kandidata

    Slovenija smatra da je pravi trenutak da se BiH u decembru dodijeli status kandidata, izjavio je danas u Briselu, prije sastanka ministara za evropska pitanja, Marko Štucin, državni sekretar za evropska pitanja, međunarodno pravo i zaštitu interesa Slovenije.

    Znamo da su neke države članice skeptične oko toga, ali smatramo da se radi o političkoj odluci kao što je to bio slučaj za Ukrajinu i Moldaviju, rekao je on.Štucin smatra da je “u aktuelnim geo-strateškim odnosima takva odluka za Zapadni Balkan potrebna”.

    Štucin će na današnjem sastanku zatražiti da se ova, za Sloveniju veoma važna tema, stavi na dnevni red decembarskog samita EU.

    Državni sekretar je izjavio da je mišljenje Evropske komisije o BiH relativno pozitivno, i da je vrijeme da EU odluči da dodijeli status kandidata toj zemlji i da je građanima BiH potrebna pozitivna poruka iz EU.

    Slovenački državni sekretar je najavio da će se sljedeće nedjelje slovenački predstavnik za Zapadni Balkan Anžej Frangeš sresti za sagovornicima u Sarajevu i da će Slovenija prenijeti poruku da očekuje od zemlje proaktivnost kako bi pokazala spremnost za reforme.

  • Sijarto: Sankcije protiv Rusije su najgori odgovor EU

    Sijarto: Sankcije protiv Rusije su najgori odgovor EU

    Ministar inostranih poslova Mađarske Peter Sijarto izjavio je da bi ostavka bila normalna reakcija evropskih lidera koji su podržali sankcije Rusiji, koje su bile, kako kaže, najgori odgovor EU na sukob u Ukrajini, prenio je Sputnjik.

    • Evropska unija želi nove sankcije samo da bi nekako opravdala svoje pogrešne odluke koje su štetne, jer će nakon objava da sankcije predstavljaju ćorsokak biti potrebno imenovati odgovorne – prenijela je Sijartovu izjavu agencija MTI.

    Mađarski ministar je istakao da je uvođenje sankcija bio najgori odgovor EU na početak sukoba u Ukrajini i pozvao je građane Mađarske da se tokom nacionalnih konsultacija izjasne protiv njih.

    • Mađarska kupuje gas od Rusije, jer je bez njega fizički nemoguće riješiti problem snabdijevanja gasom, zato što je takva infrastruktura u ovoj oblasti – dodao je on.
  • Borel: EU će nadoknaditi štetu svima zbog uvođenja sankcija Rusiji

    Borel: EU će nadoknaditi štetu svima zbog uvođenja sankcija Rusiji

    Šef evropske diplomatije Žozep Borel izjavio je da će Evropska unija nadoknaditi štetu koju su pretrpjele treće zemlje zbog posljedica sankcija koje je EU uvela Rusiji.

    Diplomata nije precizirao o kojim državama je riječ i da li i same članice mogu da računaju na moguću finansijsku pomoć.

    On takođe nije naveo konkretne termine kada bi do toga moglo da dođe, kao ni iznose koji bi se isplatili određenim zemljama, prenosi “Gazeta.ru”.

    “Ukoliko bude bilo kakve kolateralne štete, Evropska unija će je nadoknaditi”, odgovorio je šef evropske diplomatije novinarima “Interfaksa”, nakon sastanka sa predsjednikom Kazahstana Kasim-Žomart Tokajevim u Astani.

    Kazahstansko Ministarstvo finansija procijenilo je u aprilu da ukupna šteta koju je pretrpjela ekonomija ove zemlje usljed globalnih ograničenja Rusiji, iznosi oko 660 miliona dolara. Novih podataka o finansijskim procjenama nije bilo, ali su kazahstanski analitičari izvijestili da bi do kraja 2022. godine, iznos štete mogao da bude i do tri puta veći.

    Prema istraživanju kazahstanskog analitičkog centra “Jusan”, na udaru ekonomskog kraha su države čija je ekonomija usko povezana sa Ruskom.

    Zbog jačanja rublje u odnosu na dolar, došlo je do značajnog povećanja cijena ruskih proizvoda u Kazahstanu, čiji je trgovinski promet veoma bitan za Astanu, dok je cijena prehrembenih proizvoda 20 odsto viša u odnosu na jul ove godine, prenosi RT.

    Prema Boreljijevim riječima, Kazahstan i Turska će morati da potroše od 20 do 25 milijardi evra, kako bi nadoknadili štetu izazvanu antiruskim sankcijama.