VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Evropske zemlje povećale uvoz ruskog gasa

    Evropske zemlje povećale uvoz ruskog gasa

    Evropske zemlje su povećale uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa od januara do oktobra za 42 odsto u poređenju sa istim periodom lani, piše britanski list “Fajnenšel tajms”.
    Iz Rusije je za deset mjeseci ove godine isporučeno rekordnih 17,8 milijardi metara kubnih tečnog prirodnog gasa. Glavni kupci su bili Belgija, Španija, Holandija i Francuska.

    Od ukupno uvezenog “plavog goriva” morskim putem u evropske zemlje za taj period ruski gas čini 16 odsto.

    Sa druge strane, u Evropu je od početka godine gasovodima isporučeno 62,1 milijardi kubnih metara ruskog gasa, što govori da Stari svijet nije u potpunosti spreman da se odrekne gasa iz Rusije, piše u tekstu.

    Prema mišljenju eksperta iz Centra za globalnu energetsku politiku sa Kolumbijskog univerziteta u NJujorku En-Sofi Korbo, Rusija bi jednog dana mogla da prekine sa isporukama gasa u Evropu. U tom slučaju, navodi Korbo, Evropljani bi bili primorani da kupuju gas na “još skupljem spot tržištu”.

    Ona vjeruje da bi Rusija mogla da rasporedi svoje tankere sa tečnim prirodnim gasom u zemljama poput Bangladeša i Pakistana i prodavati gas po nižim cijenama kako bi stekla “političku prednost” i “izvršila pritisak na Evropljane”.

    Britanski list podsjeća da je 2021. godine Evropa ukupno uvezla 155 milijardi kubika ruskog prirodnog gasa, uključujući tečni prirodni gas.

    Ekspert Georg Zakman smatra da EU ne bi trebalo da odustane od ruskog tečnog prirodnog gasa, ali da bi trebalo da razvije mehanizam da bi se zaštitila u slučaju da “Rusija počne selektivno da šalje gas pojedinačnim kupcima u Evropi kako bi stekla političke poene i narušila evropsko jedinstvo”, prenosi “Sputnjik”.

  • Dogovor EU o ruskoj nafti propada?

    Dogovor EU o ruskoj nafti propada?

    Vlade Evropske unije nisu uspele da se dogovore o ograničenju cene ruske sirove nafte iz mora.

    Poljska je insistirala da ta granica mora biti niža od one koju su predložile države G7 kako bi se smanjila sposobnost Moskve da finansira napad na Ukrajinu, saopštile su diplomate.

    “Nema dogovora. Tekst zakona je usaglašen, ali Poljska još uvek ne može da pristane na cenu”, rekao je jedan diplomata, preneo je Rojters.

    Još nije određen novi datum za razgovore, rekle su diplomate, iako mehanizam ograničenja cena treba da stupi na snagu 5. decembra.

    Ukoliko do sledećeg ponedeljka ne bude dogovora o ideji o ograničenju cena G7, EU će primeniti oštrije mere dogovorene krajem maja – zabranu uvoza ruske sirove nafte od 5. decembra i naftnih derivata od 5. februara, navele su poljske diplomate.

    Mađarska i dve druge centralnoevropske države koje nemaju izlaz na more obezbedile su izuzeće.

    G7 je predložila ograničenje od 65-70 dolara po barelu, ali Poljska i neki drugi tvrde da to neće naškoditi Moskvi jer se ruskom naftom već trguje ispod tog raspona za 63,50 dolara.

  • Varhelji sa članovima Predsjedništva BiH: Nove vlasti moraju početi ispunjavati prioritete

    Varhelji sa članovima Predsjedništva BiH: Nove vlasti moraju početi ispunjavati prioritete

    Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje, započeo je danas dvodnevnu posjetu BiH, s namjerom da ojača šanse BiH da na decembarskom samitu Evropskog savjeta dobije kandidaturu za članstvo u EU.

    Danas poslijepodne sastao se s članovima Predsjedništva BiH, a tom prilikom je rekao da je naredni četvorogodišnji mandat prilika da se radi na ispunjavanju 14 ključnih evropskih prioriteta. Rekao je da se zbog rata u Ukrajini Evropa nalazi u novoj geopolitičkoj poziciji, te da je kandidatura BiH važna ne samo za tu zemlju i njene građane, već i za samu EU.

    “Prije nešto više od mjesec dana predložili smo našim zemljama članicama da se BiH dodijeli kandidatski status i tim povodom dolazim u Sarajevo da se dogovorimo o narednim koracima kako da do toga dođe. Kandidatura je ponuda BiH jer to radimo za ljude u BiH”, rekao je on na pres konferenciji nakon sastanka.

    Rekao je da bi dobijanje kandidatskog statusa došlo uz velika očekivanja i pozvao je vlasti da bez daljih odlaganja postignu rezultate u sprovođenju reformi.

    “Želimo opipljive i jasne rezultate o kojima moramo izvijestiti Evropski savjet. I nadam se da će biti dodijeljen kandidatski status, ali za to je potrebno da Savjet ministara BiH usvoji sve mjere koje će omogućiti dalje iskorake na evropskom putu”, rekao je on.

    Željka Cvijanović, predsjedavajuća Predsjedništva BiH, je izrazila nadu da će EU prepoznati specifičnosti koje postoje u BiH, aludirajući na ustavno uređenje i postojanje konstitutivnih naroda.

    “Zadovoljna sam sastankom i zahvaljujem se Varheljiju na angažmanu prema kojim bi se trebao dobiti kandidatski status. Desile su se novosti, u narednih deset dana bi se u RS treba konstituisati Vlada RS. Takođe, formira se vlast i na ostalim nivoima u BiH”, rekla je Cvijanović.

    Denis Bećirović, bošnjački član Predsjedništva BiH, je rekao da se protekle četiri godine obilježili stagnacija i zastoji, te je poručio da EU ima jasne standarde koje je potrebno ispuniti, posebno kad je riječ o ljudskim pravima.

    “Očekujem da nova parlamentarna većina počne istinski raditi na provođenju preporuka EU”, rekao je on i dodao da je sastanak s Varheljijem bio ohrabrujući.

    I on je poručio da je pitanje evropskih integracija BiH u interesu ne samo BiH, već i same EU.

    Što se tiče očekivanja, Varhelji je rekao da BiH treba da brzo formira organe vlasti, usvoji strategiju o migracijama i azilu i borbi protiv organizovanog kriminala. Takođe, očekuje se usvajanje izmjena i dopuna koje se odnose na integritet pravosuđa i novi Zakon o sudovima, te preduzimanje mjera za konačno stavljanje u funkciju kontakt tačke za saradnju sa Europolom.

    Varhelji će sutra razgovarati i s Miloradom Dodikom, predsjednikom RS, koji je danas je rekao da će s evropskim komesarom razgovarati o svemu, osim o sankcijama Rusiji.

    “EU je partner sa kojim treba sarađivati, ali RS neće prihvatiti uvođenje sankcija Rusiji. To pitanje neće biti stavljeno na sto i nećemo prihvatiti sankcije Rusiji bez obzira šta od nas očekivali. To što oni vode rat sa Rusijom, ne treba da mi trpimo zbog toga”, rekao je Dodik.

    Takođe, prema njemu, tačka spora s EU je pitanje visokog predstavnika kojeg RS ne priznaje. On je upitao koja je to EU koja kaže da BiH može imati kandidatski status, ali će ostati Kristijan Šmit, kao i sudije Ustavnog suda BiH.

    “Kada pričaju istinu, da li kada govore o vladavini prava ili da treba da ostane visoki predstavnik? To ću pitati na sastanku”, istakao je Dodik, a prenosi Srna.

    U ključnima nalazima nakon objavljivanja Izvještaja o napretku Evropske komisije, istaknuto je da je BiH usvojila restriktivne mjere prema Rusiji, ali da je zbog otpora u RS otežana njihova puna implementacija.

    U nezvaničnim razgovorima nekoliko zvaničnika iz EU nam je sugerisalo da je otpor kandidaturi nekoliko zemalja i dalje jak, a po svemu sudeći radi se o Francuskoj i Holandiji, koje smatraju da BiH nije napravila dovoljan iskorak.

    Faris Kočan, istraživač na Fakultetu političkih nauka u Ljubljani i ekspert za evropske integracije zapadnog Balkana, takođe smatra da je otpor dobijanju kandidature idalje prevelik.

    “Izgleda da se misli da bi to bio poklon za BiH, pogotovo što nema političke volje za reformama u državi. Međutim, ipak smatram da bi davanje kandidature BiH bila najmudrija odluka EU u posljednjih nekoliko godina”, zaključuje on.

  • Dodik: Nećemo prihvatiti sankcije Rusiji bez obzira šta od nas očekivali

    Dodik: Nećemo prihvatiti sankcije Rusiji bez obzira šta od nas očekivali

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da će sutra u Istočnom Sarajevu razgovarati sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem, koji nosi poruke za kandidatski status BiH.

    Rekli smo da to hoćemo, ali je ovo pomalo neka vrsta spekulisanja. U svakom slučaju uvažavam Varheljija i sutra ću sa njim razgovarati, rekao je Dodik danas novinarima u Kotor Varošu.

    On je upitao koja je to EU koja kaže da BiH može imati kandidatski status ali će ostati nelegalni visoki predstavnik Kristijan Šmit, kao i sudije Ustavnog suda BiH.

    – Kada pričaju istinu, da li kada govore o vladavini prava il` da treba da ostane visoki predstavnik? To ću sutra pitati na sastanku – istakao je Dodik.

    On je dodao da je EU partner sa kojim treba sarađivati, ali da Republika Srpska neće prihvatiti uvođenje sankcija Rusiji.

    – To pitanje neće biti stavljeno na sto i nećemo prihvatiti sankcije Rusiji bez obzira šta od nas očekivali. To što oni vode rat sa Rusijom, ne treba da mi trpimo zbog toga – rekao je Dodik.

    On kaže da ne želi da srpski narod ostane zabilježen u istoriji da je uveo sankcije Rusiji.

    Kada je riječ o formiranju vlast BiH, Dodik, koji je lider SNSD, ponovio je da postoji politički dogovor sa HDZ BiH, kojeg se pridržava.

    – Što se mene tiče, mogu da razgovaram sa partijama “osmorke”, a što se tiče SDA i Bakira Izetbegovića vidimo namjere da prigrle opoziciju iz Republike Srpske u vlast na nivou BiH da bi se što više destabilizovala Srpska. Poručujem mu da će tada više stabilizovati Srpsku u opredjeljenju da napusti BiH – zaključio je Dodik.

    “Jedinstvom se predstaviti na nivou BiH”
    Lider SNSD Milorad Dodik ocijenio je danas da bi formiranje vlasti na nivou BiH sa strankama opozicije iz Republike Srpske bilo loše za BiH koja je neuspješna, nefunkcionalna i gotovo propala.

    Dodik je istakao da Republika Srpska mora jedinstvom da se predstavi na nivou BiH.

    – Najbolje bi bilo da se republički interesi zajednički predstavljaju na nivou BiH, a ne oni koji nisu dobili podršku naroda – rekao je Dodik novinarima u Kotor Varošu povodom današnjeg sastanka predstavnika opozicije iz Srpske – SDS, PDP i liste “Za pravdu i red” sa rukovodstvom SDP BiH u Sarajevu na kojem će biti razgovarano o izboru delegata u Dom naroda BiH iz Srpske, te o formiranju vlasti na nivou BiH bez SNSD.

    Kada je riječ o saradnji SNSD i institucija Republike Srpske sa gradonačelnikom Banjaluke Draškom Stanivukovićem, Dodik je podsjetio da institucije Srpske imaju saradnju i sa onima koji nisu iz SNSD.

    – Banjaluka je grad koji traži da se rješavaju problemi. Ako opozicija misli da ne treba biti saradnje sa institucijama Srpske, onda će to biti na štetu Banjaluke – naglasio je Dodik.

    On je napomenuo da je sa Banjalukom sprovedeno nekoliko akcija, a da joj predstoji organizovanje “Srpska opena” kako bi bila dobar domaćin.

    – Meni ne predstavlja problem da sarađujem sa Stanivukovićem na ovakvim projektima, a šta misle njegovi iz opozicije to je njihov problem – zaključio je Dodik.

  • Kraj rata, ali pod jednim uslovom?

    Kraj rata, ali pod jednim uslovom?

    Žozep Borelj je ocenio da je “moguće da se rat u Ukrajini ne završi, zabrazdi kao u Koreji (1953) i dođe do primirja i utvrđivanja linije podele”.

    Visoki predstavnik EU Borelj je u raspravi u Centru za međunarodna pitanja u Barseloni (CIDOB) rekao da bi “to mogao biti izlaz iz rata” iako se često priča ko bi mogao pobediti.

    On je, prenosi španski list Vangvardija, napomenuo da bi bilo nužno da se za rasplet ukrajiniskog oružanog sukoba kao u Koreji, “ukrajinska i ruska strana uzmaknu sa svojih položaja” i odustanu od zahteva, branjenja ili osvajanja teritorija.

    Šef evropske diplomatije je stavio do znanja da je njegov zadatak i da ubedi one zemlje koje ne žele da se svrstaju ni na koju stranu u ukrajinskom ratu da je “ona zla strana u tom filmu Rusija, a ne sankcije EU”.

    Borelj je takođe predočio da je “još prerano da se misli na neke mirovne pregovore”, niti da se već razmišlja o nekoj obnovi Ukrajine, već “treba sve napore usredsrediti na to da se izbegnu dalja razaranja”.

    Evropa, prema njegovim rečima, “ne sme sebi dopustiti da se umori od rata”, mada Evropska unija kao celina ionako ne može voditi važnu reč u mirovnim pregovorima zato što Rusija ne dopušta da EU bude sagovornik i “šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je uvek hteo da razgovara neposredno s ministrima članica Unije nego sa mnom”, objasnio je Borelj.

    On smatra da EU ipak mora biti za pregovaračkim stolom “jer su naše sankcije ključni elemenat bilo kakvih pregovora i zato što je bezbednost u Evropi naša bezbednost”.

    Imajući u vidu štetu koju nanose posledice ukrajinskog rata, kao što je skok cena energije i hrane, šef Evropske službe za međunarodne poslove i bezbednost (EEAS) ističe da “treba tražiti rešenja za probleme koje stvara rat”.

    I, kako zaključuje, ne smemo se umoriti zato što (ruski predsednik Vladimir) Putin misli da su zapadna društva slaba zbog stalne rasprave o tome i očekuje da će javno mnenje zahtevati da se rat okonča.

    Borelj kaže da mnoge nacije sa ostalih kontinenata, Indija, Pakistan, Kina i države iz Afrike, Azije, traže od “mene da završimo rat, a to bi značilo da prekinemo isporuke oružja Ukrajini, a kakve bi tad bile posledice?”

    “Ako Rusija pobedi u ratu, krenuće za postizanjem sledećeg cilja”, kazao je Borelj.

  • Peskov: Moskva ne prima k srcu rezoluciju Evropskog parlamenta

    Peskov: Moskva ne prima k srcu rezoluciju Evropskog parlamenta

    Moskva ne prima k srcu Rezoluciju Evropskog parlamenta kojom se Rusija prepoznaje kao država koja pomaže terorizam, izjavio je Dmitrij Peskov.

    Portparol ruskog predsednika napominje da rezolucija nije pravno obavezujuća.

    “Evropski parlament je vrsta organizacije koja rado zasniva svoj rad na emocijama, na emotivnom pristupu, a za nas nije tajna da tamo poslenjih godina ima malo ljubavi za nas”, rekao je Peskov, a prenosi TAS S.

    U opširnom intervjuu za televiziju Rusija-1, na koji se TAS S poziva, on je rekao da se situacija u Evropskom parlamentu trenutno takva da rusofobija preplavljuje, i dodao da su emocije ””tako promenljiva stvar””.

    “Danas su emocije rusofobične, sutra će biti nešto drugo. A tada će možda doći do razjašnjenja”, rekao je Peskov.

    On je dodao i da Rusija vidi “veliko odsustvo profesionalizma u radu Evropskog parlamenta”.

  • “Pomoć Ukrajini nas skupo košta”

    “Pomoć Ukrajini nas skupo košta”

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg priznao je da podrška Ukrajini u aktuelnom sukobu skupo košta zapadne države.

    Međutim, istakao je da je neophodno “održavati i povećavati” pomoć Kijevu.

    “Rast računa za hranu i energiju za mnoga domaćinstva u Evropi znače teška vremena“, rekao je Stoltenberg u intervjuu nemačkom listu Velt am Sonntag.

    Ipak, dodao je, neophodno je nastaviti sa podrškom Kijevu. U tom kontekstu, generalni sekretar Severnoatlantske alijanse je visoko cenio isporuke naoružanja Berlina Ukrajini.

    “Odlučna podrška Nemačke je ključna“, tvrdi Stoltenberg, a prenosi Sputnjik.

    “Svi mi treba da povećamo našu pomoć Ukrajini. To će pomoći Ukrajincima da odbrane svoje pravo na samoodbranu”, istakao je on.

    Istovremeno, generalni sekretar NATO je primetio da se “pozicija Ukrajine za pregovaračkim stolom može pojačati ako joj se pruži vojna pomoć“.

    “Najbolji način da se podrži mir je podrška Ukrajini“, rekao je on.

  • Petković: EU važna za BiH, ali ne na štetu entiteta

    Petković: EU važna za BiH, ali ne na štetu entiteta

    Ulazak BiH u EU značio bi njen opstanak, ali ne uz uslove centralizovanja države i na štetu njenih entiteta, izjavio je Srni potpredsjednik Ujedinjene Srpske Milan Petković.

    “Bitno je da EU, kada bude došla ovdje, ne radi ono što je radila – da se ide na razvlašćivanje entiteta i jačanje centralizovane države, nego poštovanje entiteta i njihovih nadležnosti. Takođe, da kažemo šta mora biti u nadležnosti BiH da bi se poboljšao standard građana, a ne razvlastila Republika Srpska ili drugi entitet”, rekao je Petković.

    On je istakao da vjeruje u evropski put BiH i dobijanje kandidatskog statusa do Nove godine, iako je posljednjih godina porastao evroskepticizam u BiH i sve češće se od političara čuje da su skeptični kada je riječ o članstvu BiH u EU.

    “BiH može opstati samo u EU. Ostanemo li ovako, sve mi više čini da je sve manje Evrope, ali i BiH na ovim prostorima”, naveo je Petković.

    On se nada da će 1. decembra biti konstituisana Parlamentarna skupština BiH i da će se brzo ući u proces formiranja Savjeta ministara koji će odmah krenuti raditi za dobrobit svih građana.

    “Svaka reforma znači teške promjene, ali je važno da budu reforme, a ne revolucija i ne smijemo nikada ići u reformu da bi nekoga oštetili ili razvlastili. Ukoliko je ta reforma u dobroj vjeri ili namjeri i ukoliko se stvarno želi pomoći građanima onda je to uredu i bitno je da svako napravi određeni kompromis”, zaključio je Petković.

    Komesar EU za susjedske odnose i proširenje Oliver Varhelji doputovaće sutra u dvodnevnu posjetu BiH tokom koje će razgovarati sa zvaničnicima BiH o reformama i narednim koracima na evropskom putu BiH.

  • “Evropa pokušava da zaustavi Rusiju”

    “Evropa pokušava da zaustavi Rusiju”

    Mađarski premijer Viktor Orban ocenio je danas da je Evropa suočena sa različitim izazovima.

    Kako je naveo, pored rata u Ukrajini, suočena je i sa rezultirajućom ekonomskom krizom i nezakonitom i sve nasilnijom migracijom.Komentarišući rat, Orban je rekao da je Evropa jedinstvena u pogledu cilja da zaustavi Rusiju da bude pretnja po bezbednost Evrope, ali da je za to potrebna suverena Ukrajina, preneo je MTI.

    Kada je reč o sredstvima da se to postigne, posebno o sankcijama, mišljenja su različita, dodao je on, rekavši da će se rasprave nastaviti.

    Orban je to izjavio u video obraćanju na konferenciji Izvršnog komiteta Centrističke demokratske internacionale (CDI), čiji je potpredsednik, a koja je održana u Panama Sitiju, rekao je njegov sekretar za štampu.

    Što se tiče ekonomskih pitanja, on je kazao da je kratkoročni cilj da se izbegne recesija.

    Orban je istakao da će zemlje centralne Evrope verovatno uspeti da izbegnu recesiju, iako rastuće cene energenata koje su rezultat sankcija EU nametnutih Rusiji to čine veoma teškim.

    U periodima krize postoji potreba da se preduzmu mere, a Mađarska se sigurno neće predati, naglasio je Orban.

  • “Ili će pobediti Ukrajina, ili će Evropa izgubiti“

    “Ili će pobediti Ukrajina, ili će Evropa izgubiti“

    Ako Rusija pobedi u Ukrajini, onda će cela Evropa izgubiti, saopštio je premijer Poljske Mateuš Moravjecki tokom posete Kijevu, prenosi poljski portal “Vpn.pl“

    “Ishod može biti samo jedan: ili će pobediti Ukrajina, ili će cela Evropa izgubiti“, rekao je Moravjecki tokom sastanka sa ukrajinskim i litvanskim kolegom u okviru Lublinskog trougla u Kijevu.

    Kako je dodao, Poljska treba da podržava Ukrajinu, jer je smatra “zemljom slobode“.

    “Evropa je prekasno primetila pretnju koja dolazi od Rusije, stoga danas ne možemo odugovlačiti sa pružanjem pomoći Ukrajine“, istakao je poljski premijer.

    Ranije je saopšteno da su danas u Kijev doputovali predsednica Mađarske Katalin Novak, poljski premijer Mateuš Moravjecki, premijerka Litvanije Ingrida Simonite i belgijski premijer Aleksandar de Kro. Lublinski trougao čine Ukrajina, Litvanija i Poljska.

    Analitičari ukazuju da je “Lublinski trougao“ još jedan geopolitički projekat Poljske koji se, u većoj ili manjoj meri, vraća ideji prve Državne zajednice Poljske i Litvanije — srednjovekovne Poljske kao imperije od mora do mora.

    Kako ističu, očigledno je da rusko pitanje zauzima gotovo centralno mesto u ovom neformalnom savezu, a glavni cilj Poljske, Ukrajine i Litvanije je suprotstavljanje i obuzdavanje Rusije.