VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Odobren novi paket sankcija protiv Rusije

    Odobren novi paket sankcija protiv Rusije

    Evropska unija /EU/ odobrila je novi paket sankcija protiv Rusije, saopšteno je danas iz češkog Predsjedništva EU.
    Završna tehnička procedora o sprovođenju sankcija trebalo bi da bude obavljena sutra, nakon čega regulative treba da budu objavljene u Službenom glasniku EU, kako bi stupile na snagu.

    Paket, čiji detalji još nisu objavljeni, odobren je na današnjem sastanku ambasadora evropskog bloka.

    Evropska komisija je prošle sedmice predložila zabranu putovanja i zamrzavanje sredstava za skoro 200 ruskih zvaničnika i vojnih oficira.

  • Dodik pozdravio odluku o dodjeli kandidatskog statusa BiH

    Dodik pozdravio odluku o dodjeli kandidatskog statusa BiH

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik pozdravio je odluku šefova vlada i država EU da BiH prepoznaju kao kandidata za članstvo u EU, ističući da će predložiti svim političkim akterima u BiH i entitetima da od EU do 2027. godine zatraže finansijsku podršku od 20 milijardi evra.

    To bi nam omogućilo da, uz poštovanje Ustava i Dejtonskog sporazuma, do 2027. godine naše zakone, standarde i institucije uskladimo s onim u EU. Sve drugo je šarena laža – naveo je Dodik na Tviteru.

    On je naglasio da je 20 godina od “velikog” solunskog obećanja o članstvu EU potrošila u praznim pričama i šarenim lažama.

    – Vrijeme je da Evropska unija i mi u BiH i entitetima, zajedno i kao partneri, na obostrano zadovoljstvo finalizujemo ovaj proces. S tim ciljem predložiću svim političkim akterima u BiH i entitetima da od EU do 2027. godine zatražimo finansijsku podršku u iznosu od 20 milijardi evra – naveo je Dodik.

    Ad
    Lideri EU danas su BiH odobrili status kandidat za pridruživanje evropskom bloku.

    Ovim se BiH pridružila ostalim zemljama kandidatima – Albaniji, Moldaviji, Sjevernoj Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji, Turskoj i Ukrajini – u prosecu pridruživanja, koji može da traje godinama i obuhvata kompleksne pregovore o usklađivanju lokalnih zakona sa zakonodavstvom EU

  • Komšić nije oduševljen: Dodjela kandidatskog statusa BiH je samo geopolitički potez EU

    Komšić nije oduševljen: Dodjela kandidatskog statusa BiH je samo geopolitički potez EU

    Dodjela kandidatskog statusa BiH svakako je lijepa vijest, iako je ona zapravo geopolitički izraz Evropske unije prema regionu zapadnog Balkana, što je očito posljedica agresije Rusije na susjednu Ukrajinu, izjavio je član Predsjedništva BiH Željko Komšić.
    Odnosno, treba nama svima biti jasno da dodjela kandidatskog statusa nije rezultat ispunjavanja 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije, već je to, kao što sam rekao jedan geopolitički potez Evropske unije. U psihološkom smislu, to je svakako podstrek i jedna pozitivna vijest za građane BiH ocijenio je Komšić.

    Sa druge strane, smatra on, to je ogromna odgovornost za sve političke aktere u BiH, jer otvaranje pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom će biti moguće tek nakon ispunjavanja svih 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije.

    “To smatram veoma značajnim dijelom zaključka Evropskog vijeća o dodjeli kandidatskog statusa BiH, jer su prethodne godine potrošene u opravdavanju pojedinih političkih elita, zašto to nije moglo da se uradi, pa čak uz njihovu namjeru da se prikaže da ovakva BiH sa njenim političkim sistemom može postati članica Evropske unije koja bi po njima morala sniziti kriterije, što najkraće rečeno, nije tačno”, rekao je Komšić.

    Sa svoje strane, navodi Komšić, “kao što sam to više puta isticao, svih 14 ključnih prioriteta su apsolutno prihvatljivi, što smo probali pokazati i kroz predlaganje više zakona koji se tiču ispunjavanja nekih od 14 ključnih prioriteta, što su drugi politički akteri odbijali”.

    Osim toga, ističe, veoma je značajan zaključak Evropskog vijeća u kojem se veoma jasno i nedvosmisleno traži od BiH da izmijeni sve diskriminatorske odredbe u svome ustavu i nizu zakona, te da se mora osigurati potpuna jednakost svih građana BiH kroz implementaciju svih presuda Evropskog suda za ljudska prava, što je u suštini evropski standard koji se ne može zaobići, prenosi Bosnainfo.

    “Ovakva BiH, sa etničkim političkim sistemom i etničkim načinom odlučivanja, sa svojom komplikovanom unutrašnjom strukturom i mehanizmom koordinacije, ne može čak niti pregovore započeti, već se mora ova zemlja suštinski reformisati i uskladiti sa evropskim standardima, kako bi bila dovoljno osposobljena da otvara pregovaračka poglavlja”, zaključio je Komšić.

  • Borelj o dodjeli kandidatskoga statusa BiH

    Borelj o dodjeli kandidatskoga statusa BiH

    Lideri Evropske unije su jednoglasno odlučili da Bosni i Hercegovini dodijele status kandidata za članstvo u EU. Odluka predstavlja važnu prekretnicu koja potvrđuje evropsku budućnost zemlje i odgovora na jasne zahtjeve građana BiH da žive u dostojanstvu, miru i prosperitetu.
    Ova odluka bi trebalo da pokrene novu energiju za promjene u Bosni i Hercegovini. Politički lideri sada imaju jasan zadatak da sprovedu odlučujuće, dugo očekivane reforme, kako bi ovu ambiciju pretvorili u stvarnost.

    Od početka svog mandata sam radio na tome da Bosna i Hercegovina i dalje može računati na podršku EU. Intenzivno smo radili kako bismo pomogli političkim liderima u BiH da unaprijede funkcionalnost institucija, odgovore na izazove migracija i pripreme ambiciozan paket izbornih reformi, prenose Nezavisne.

    Zadržali smo snažan mandat naše vojne misije EUFOR/Althea i osigurali potrebnu finansijsku podršku. Kao što sam rekao u Sarajevu ranije ove godine: naša predanost održanju sigurnosti i stabilnosti u Bosni i Hercegovini je čvrsta kao stijena. Kao i do sada, ostajemo u potpunosti privrženi jedinstvu, teritorijalnom integritetu i suverenitetu Bosne i Hercegovine.

    Nezakonita i ničim izazvana agresija Rusije na Ukrajinu nas je sve upozorila na krhkost mira na našem kontinentu. Ne možemo biti neutralni između agresora i žrtve.

    EU i partneri sa zapadnog Balkana zajedno dijele odgovornost za izgradnju demokratskog, stabilnog i mirnog kontinenta. BiH je ovu odgovornost shvatila ozbiljno, te je osudila agresiju i pridružila se do sada nezabilježenim sankcijama Evropske unije protiv ruskih lidera.

    Ovakav stav pokazuje da se naša zajednička budućnost temelji na vrijednostima i načelima koje dijelimo.

    EU je blisko sarađivala s partnerima širom svijeta kako bi ublažila negativan uticaj ruske agresije na snabdjevenost hranom, inflaciju, cijene energije i robe, uključujući i Bosnu i Hercegovinu. Zapravo, niko ne pomaže BiH više od Evropske unije, i mi to radimo bez skrivenih ciljeva.

    EU je mobilizirala milijardu evra za pomoć porodicama i malim i srednjim preduzećima na zapadnom Balkanu kako bi se iznijeli s rastućim cijenama energije.

    Dugoročno, ulažemo u zelenu, ekološku tranziciju kako bismo okončali energetsku zavisnost i stvorili kvalitetna radna mjesta u regiji.

    Radujem se saradnji sa novoizabranim liderima u BiH, koji će evropske integracije staviti u središte svoga djelovanja. Preostaje još puno toga da se učini: kandidatski status nije konačno odredište, nego je samo početak novog poglavlja.

    Za otvaranje pristupnih pregovora potrebno je ozbiljno ubrzanje reformi, koje se ne sprovode radi “Brisela”, već radi poboljšanja svakodnevnog života svih ljudi u Bosni i Hercegovini.

    Premda je krajnja odgovornost za sprovođenje na izabranim zvaničnicima, svaki građanin i građanka imaju svoju ulogu u tom procesu.

    Iako je put od Dejtona do Brisela i dalje izazovan, odredište je sada jasno na vidiku, a mapa puta tačno određena. Angažujmo se skupa na novom putu Bosne i Hercegovine ka Evropskoj uniji.

  • Zatler čestitao građanima BiH: Kandidatski status znak da vjerujemo u ovu zemlju

    Zatler čestitao građanima BiH: Kandidatski status znak da vjerujemo u ovu zemlju

    Dragi građani i građanke Bosne i Hercegovine, dijelim sa vama sreću što je Bosna i Hercegovina dobila kandidatski status za članstvo u EU, napisao je na Twitteru Johan Zatler, šef Delegacije EU i specijalni predstavnik EU.

    “Ujedinjeni u različitosti je vodilja i temeljna vrijednost EU. Bosna i Hercegovina i EU počivaju na istim temeljima – princip ‘ujedinjeni u različitosti’ je naša zajednička vrijednost, snaga i bogatstvo. Ova zemlja obiluje energijom i talentom. Bilo gdje da krenete u ovoj zemlji, naići ćete na kulturno naslijeđe i prirodne ljepote, uspjehe u oblasti umjetnosti i sporta, inovacije i tradicije – i najvažnije nepokolebljivi duh”, naveo je Zatler.

    Kandidatski status je, kako je naveo, “naš znak da vjerujemo u ovu zemlju i da dijelimo vaše nade za bolju budućnost”.

    “Snažnija zaštita ljudskih prava, više povjerenja, djelotvorna borba protiv korupcije, funkcionalne javne institucije, jača ekonomija, bolja zdravstvena zaštita i obrazovanje. To je ohrabrenje za sve građane i građanke koji znaju da je put ka EU – put ka boljoj Bosni i Hercegovini. Ali je i poruka političkim liderima da okrenu novu stranicu i provedu potrebne reforme koje će donijeti dobro građanima i građankama, a BiH približiti EU”, naveo je Zatler.

    Dodao je da “znamo da je puno izazova pred nama, ali novi politički zamah je tu. Iskoristimo ga!”. “Vjerujemo u ovu zemlju. Zemlju koja je – oduvijek u srcu Evrope!”, zaključio je Zatler.

  • Zvaničnici pozdravili odluku EU: “Signal koji građani BiH već dugo čekaju”

    Zvaničnici pozdravili odluku EU: “Signal koji građani BiH već dugo čekaju”

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik pozdravio je šefova vlada i država Evropske unije da BiH prepoznaju kao kandidata za članstvo u EU.

    “Dvadeset godina od ‘velikog’ solunskog obećanja o članstvu EU je potrošila u praznim pričama i šarenim lažama. Vrijeme je da EU i mi u BiH i entitetima, zajedno i kao partneri, na obostrano zadovoljstvo finaliziramo ovaj proces. S tim ciljem predložiću svim političkim akterima u BiH i entitetima da od EU do 2027. godine zatražimo finansijsku podršku u iznosu od 20 milijardi evra”, napisao je Dodik na Twitteru.

    Kako je dodao, to bi nam omogućilo da, uz poštovanje Ustava i Dejtonskog sporazuma, do 2027. godine naše zakone, standarde i institucije uskladimo s onim u EU.

    “Sve drugo je šarena laža”, naveo je Dodik.

    Predsjedavajući Savjeta ministara Zoran Tegeltija izjavio je Srni da je dobijanje kandidatskog statusa BiH za učlanjenje u EU pozitivan signal koji građani BiH već dugo čekaju.

    “Ovo je snažna poruka da je Zapadni Balkan na ljestvici prioriteta EU, ali i snažna motivacija za dalji nastavak provođenja reformi čiji je cilj poboljšanje uslova života građana BiH”, istakao je Tegeltija.

    On je istakao da je sve navedeno jasan pokazatelj da u BiH postoji volja u kontekstu procesa evropskih integracija i visok stepen saglasnosti svih nivoa vlasti o ovom pitanju.

    “Iako smo očekivali da će napori koje je BiH ulagala biti ranije prepoznati od EU, svjesni i da su neke zemlje dobile status kandidata bez ikakvih uslovljavanja, zadovoljan sam činjenicom da je trud BiH konačno prepoznat i da je BiH dobila zasluženi kandidatski status”, naglasio je Tegeltija.

    Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH kojeg Republika Srpska ne priznaje, čestitao je građanima BiH na današnjoj odluci Evropskog savjeta da Bosni i Hercegovini dodijeli status zemlje kandidata za Evropsku uniju.

    “Ovo je jedinstvena prilika za BiH. Kandidatski status je ključni korak u daljem usklađivanju BiH sa standardima i propisima EU i još jedna potvrda opredijeljenosti obje strane za budućnost BiH kao članice EU porodice. Ovo je prilika da politički lideri rade u korist ljudi u BiH, na poboljšanju njihovog života. Bit će to težak posao i tražit će upornost, naporan rad i istinsku posvećenost. Ali to je neophodno. Bosna i Hercegovina mora ispuniti svoje obećanje kao sigurna i prosperitetna multietnička država i dokazati da je u stanju da prevaziđe političku i ekonomsku disfunkcionalnost i provede reformsku agendu. Za to su potrebni odlučni političari i funkcionalne institucije, spremne da rade u interesu zemlje. Pred vama su veliki izazovi, ali oni su vrijedni truda”, rekao je visoki predstavnik.

    Vršilac dužnosti predsjednika SDS-a Milan Milićević smatra da je dodjela kandidatskog statusa BiH za članstvo u EU odlična vijest za građane i važan korak ka potpunoj integraciji u Uniju, što je jedini cilju oko kojeg postoji potpuni konsenzus svih političkih struktura.

    “Kandidatski status istovremeno podrazumijeva i odgovornost da bi se ispunili kriterijumi koji su uslovljeni njegovim dobijanjem, kao i volju političkih struktura da se sprovedu ekonomske, administrativne, pravne i političke reforme”, istakao je Miličević.

    On navodi da su, da bi BiH opravdala kandidatski status, potrebne reforme poreskog sistema, pravosuđa, izbornog zakona i sistema, te borba protiv korupcije i kriminala, koja podrazumijeva i političku, navodi se u saopštenju SDS-a.

  • BiH dobila kandidatski status za članstvo u EU

    BiH dobila kandidatski status za članstvo u EU

    Bosna i Hercegovina napokon je dobila kandidatski status za članstvo u Evropskoj uniji, ali mora ispuniti još brojne uslove da bi postala punopravna članica evropske porodice zemalja.

    Da BiH dodijele status kandidata, odlučili su lideri EU na današnjem samitu Evropskog savjeta.

    Odluku o dodjeli kandidatskog statusa za BiH su, podsjetimo, već donijeli ministri za Evropu na sastanku koji je održan 13. decembra.

    Evropska komisija je za BiH u oktobru preporučila status kandidata za punopravno članstvo u EU, uz očekivanje da će se ispuniti osam uslova, a to je da će, primjera radi, prioritetno usvojiti izmjene u postojećem Zakonu o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu, usvojiti zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu i usvojiti zakon o sudovima BiH.

    Osim toga, BiH mora donijeti i zakon o sprečavanju sukoba interesa, preduzeti odlučne korake za jačanje prevencije i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, te odlučno unaprijediti rad na obezbjeđivanju efikasne koordinacije na svim nivoima kapaciteta upravljanja granicom, kao i obezbeđivanju funkcionisanja sistema azila.

    Pritom, BiH treba da obezbijedi zabranu torture, posebno uspostavljanjem nacionalnog preventivnog mehanizma protiv torture i zlostavljanja, te da garantuje slobodu izražavanja i medija i zaštitu novinara, posebno osiguravanjem odgovarajućeg sudskog postupanja u slučajevima prijetnji i nasilja nad novinarima i medijskim radnicima.

    Jedan od uslova je i da BiH obezbijedi rezultate u funkcionisanju na svim nivoima mehanizma koordinacije o pitanjima EU, uključujući razvoj i usvajanje nacionalnog programa za usvajanje pravne tekovine EU.

    Podsjetimo, BiH je potencijalni kandidat za učlanjenje još od 2003. godine, a zvaničan zahtjev za članstvo predala je u februaru 2016. godine.

    Inače, status države kandidata jedan je od koraka u procesu pristupanja EU i prethodi otvaranju pregovora o pristupanju. Prema dosadašnjoj praksi, status se može dodijeliti državi kada je ostvarila određeni napredak u ispunjavanju kriterijuma za članstvo, ali nedovoljan za otvaranje pregovora o pristupanju. Pregovori kreću kada se članice EU na sastanku Evropskog savjeta jednoglasno usaglase o početku.

    Evropska komisija je izmijenila metodologiju za buduća proširenja, a onih prvobitnih 14 prioriteta je donekle preinačeno u osam stavki, uz obavezu da i ostali zadaci budu riješeni u skorije vrijeme da bi BiH stekla status, odnosno bila bliže i otvaranju pregovaračkog procesa.

    Situacija se, dalje, u korist BiH i napretka na evropskom putu okrenula prvenstveno zbog ruskoukrajinskog sukoba, zbog kojeg su i Ukrajina i Moldavija gotovo preko noći dobile status kandidata, iako nisu bile u ozbiljnijoj igri za to.

    Status kandidata imaju i Albanija, Sjeverna Makedonija, Crna Gora, Srbija i Turska. Posljednje proširenje bilo je 2013. godine, kada je Hrvatska postala punopravan član EU.

  • Borelj: Nadam se saglasnosti o kandidatskom statusu BiH

    Borelj: Nadam se saglasnosti o kandidatskom statusu BiH

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izrazio je nadu da će se evropski lideri tokom današnjeg samita u Briselu saglasiti u vezi sa dodjeljivanjem kandidatskog statusa BiH za pristupanje Uniji.

    On je po dolasku na samit rekao novinarima da snažno podržava davanje kandidatskog statusa BiH.

    Borelj je naveo da je dobijanje kandidatskog statusa dobra prilika da lideri u BiH intenziviraju rad na reformama i da BiH zaista krene evropskim putem.

    Prema njegovim riječima, kandidatski status bio bi važan korak za BiH i cijeli zapadni Balkan.

  • Kandidatski status BiH neće biti besplatan

    Kandidatski status BiH neće biti besplatan

    Bosna i Hercegovina, kako stvari stoje, dobiće status kandidata za pristupanje Evropskoj uniji (EU), ali to, prema mišljenju upućenih u ovu problematiku, neće biti besplatno.

    Naime, stručnjaci smatraju da će, i u političkom i u ekonomskom smislu, BiH morati ispuniti sve što se od nje bude zahtijevalo, da bi uopšte mogla prići primarnom cilju, a to su, kako ističu, pregovori o članstvu u EU.

    Na ovaj način, preporuka Evropske komisije (EK) iz oktobra ove godine, a koja se ticala i kandidatskog statusa BiH, čini se da je konačno dobila epilog, jer se, prema tvrdnjama iz Brisela, ime BiH nalazi u nacrtu dokumenta o proširenju, stabilizaciji i procesu pristupanja EU, koju će članice Unije potpisati ove sedmice.

    Podsjetimo, Komisija je u oktobru uvrstila prijedlog u vezi s kandidatskim statusom BiH u godišnji izvještaj o proširenju, uz osam prioriteta vezanih za reforme za koje Brisel tvrdi da će ojačati demokratiju u BiH.

    Igor Davidović, bivši glavni pregovarač BiH za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, smatra da je kandidatski status izvjestan i to iz dva razloga.

    “Prvo, veliki broj članica se aktivno zalagalo za to. A drugi razlog je geopolitički, jer svi događaji koji su aktivni zbog rata u Ukrajini očigledno nalažu i EU drugačiji i elastičniji pristup dodjeli statusa zemlje kandidata BiH da bi se neutralisao ruski uticaj i BiH približila zapadnoj hemisferi”, kaže Davidović za “Nezavisne novine”.

    Ali, za BiH ništa neće biti “elastično”, jer je Evropski komesar za proširenje i susjedstvo Oliver Varhelji poručio da “BiH mora da dokaže da će raditi stvari drugačije”, uz napomenu da ponuda “nije za političku klasu, već za zemlju”.

    “Naravno da će naša politička elita sebi pripisati zaslugu za ovaj status, ali to nije ni približno tačno, jer se upravo oni nisu potrudili oko statusa kandidata. Ja sam saglasan sa Varheljijem da to nije zbog političara”, naglašava Davidović.

    On je ipak stava da dobijanje kandidature ne znači da je ostvaren napredak.

    “U realizaciji evropskih uslova nismo uradili gotovo ništa. Ali, to nije razlog da se ne nadam da ćemo to uraditi. Tu prije svega mislim da ćemo morati da se posvetimo reformama, da bismo prišli glavnom cilju, a to je početak pregovora za članstvo, jer to je suštinsko pitanje”, ističe Davidović.

    Uzevši u obzir navedeno, koliko smo daleko od početka pregovora i da li je BiH sada spremna da ispuni sve što se od nje traži?

    “Ništa od ispunjenja uslova nije nemoguće, ali ja lično fakturišem EU pretjerano uslovljavanje i istovremeno postavljanje više teških uslova, koji su akumulirali, tako da smo došli u ćorsokak s nekakvih 14 tačaka, pa ne znamo odakle da krenemo. Ali, ako se desi konsenzus političkih lidera oko opšteg interesa, onda bi to značilo da moramo sami napraviti metodologiju u kojoj ćemo odrediti kada, gdje i u kom roku ćemo ispuniti neki od uslova”, pojašnjava Davidović.

    Saradnja političkih predstavnika i vlasti na svim nivoima biće ključna i za ispunjenje ekonomskih zahtjeva.

    Željko Šain, profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, kaže da BiH u ovom slučaju može dobiti mnogo toga, ali pod uslovom da ispuni sve što od nje bude tražila EU.

    “Ako budemo slušali, možemo dobiti odgovarajuće projekte, grantove, izvori finansiranja će se proširiti i biće povoljniji, što će dovesti do toga da ćemo imati i pozitivan kreditni rejting. Sve to možemo dobiti, ali moramo biti disciplinovani. Ako takvi ne budemo, nećemo dobiti ništa”, kategoričan je Šain, koji se nada da će kandidatski stratus dovesti do promjene ploče u političkim odnosima u BiH.

    Korak bliže EU, kakav god on bio, na usluzi će biti i građanima, prvenstveno po pitanju cijena osnovnih životnih namirnica, smatra struka.

    “Evropske direktive pomažu građanima da ove cijene zaustave na nekom nivou i da se vodi druga politika vezano za potrošače. Ako nam direktive donesu promjene koje će omogućiti da zaustavimo divljanje cijena i ovakvo ponašanje naših trgovaca, građani BiH trebaju biti sretni što ćemo dobiti status”, poručuje Murisa Marić, izvršna direktorica Udruženja za zaštitu potrošača “Don” Prijedor.

    Ali, ako dobijemo status, a ne uradimo ništa…

    “Onda nam slijede kazne koje EU ima. Valjda ćemo sada uraditi šta se od nas očekuje, jer se kandidatski status ne dobija tako lako, a mi do sada ništa ispunili nismo kako treba”, navodi Marićeva.

    Podsjetimo, dodjeljivanje kandidatskog statusa BiH podržali su, između ostalih, češko Predsjedništvo EU, Austrija, Slovenija, Italija i Mađarska, dok su Francuska, Nizozemska i donekle Njemačka protiv.

    BiH je potencijalni kandidat za učlanjenje još od 2003. godine, a zvaničan zahtjev za članstvo predala je u februaru 2016. godine.

  • Šta radi Evropa? 8 od 27 – ništa

    Šta radi Evropa? 8 od 27 – ništa

    Mere koje preduzimaju vlade zemalja Evropske unije za smanjenje potrošnje gasa i električne energije znatno variraju širom Evrope.

    I one su nedovoljne su za postizanje ciljeva uštede energije, otkriva analiza Evropske kancelarije za životnu sredinu (EEB).Prema istraživanju EEB-a, mere koje su evropski lideri usvojili pre četiri meseca za smanjenje potrošnje gasa u svojim zemljama za 15 posto i struje za 10 procenata – vrlo su neujednačene.

    “Osam od 27 država EU još nije uvelo nikakve mere za smanjenje potrošnje gasa i električne energije. Ni u domaćinstvima ni u preduzećima ili državnim telima“, pokazuje studija EEB, prenosi agencija Anadolija.

    Prema studiji, samo je 12 država EU usvojilo neke obavezne mere za smanjenje potrošnje energije. Zemlje koje uvoze velike količine ruskog gasa, poput Italije i Nemačke, uvele su najstrože mere za uštedu gasa.

    One manje zavise od gasa, poput Francuske i Španije, takođe prednjače u EU s merama za smanjenje potrošnje energije, pri čemu ciljaju i javni i privatni sektor, uključujući domaćinstva, kao i industriju i mala preduzeća.

    Švedska, Finska, Luksemburg, Holandija, Austrija i istočnoevropske zemlje naginju ka labavijim merama za smanjenje potrošnje energije.

    Iako su među zemljama koje najviše zavise od gasa, s udelom od 30 do 40 posto u ukupnoj potrošnji energije, Holandija i Hrvatska su primenile samo dobrovoljne mere za uštedu gasa.

    Rumunija i Litvanija, koje se uveliko oslanjaju na fosilna goriva, nisu sprovele nikakve mere za smanjenje potrošnje energije.

    “Što pre smanjimo potrošnju, brže ćemo smanjiti uzlazni pritisak na cene energije, što će efektivno pružiti olakšanje domaćinstvima i industriji“, kaže povodom nalaza studije zamenik menadžera za klimatske politike u EEB-u, David Sabadin.

    On je pozvao kreatore politike da prioritet daju smanjenju potražnje za energijom u uslovima brojnih izazova s kojima će se EU suočiti kod punjenja skladišta gasa uoči zime sledeće godine.

    “Smanjenje potražnje za energijom mora biti glavni prioritet za kreatore politike, a ne kratkoročne mere s kojima ćemo se zarobiti u neefikasnom sistemu koji ‘guta’ fosilna goriva. EU definitivno može da učini više na koordinaciji akcija za uštedu energije među svojim državama članicama“, rekao je on.