VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Ruski izvoz gasa u Evropu na najnižem nivou u postsovjetskom periodu

    Ruski izvoz gasa u Evropu na najnižem nivou u postsovjetskom periodu

     Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda pao je u 2022. na najniži nivo u postsovjetskom periodu, pošto je najveći kupac smanjio uvoz zbog sukoba u Ukrajini, i jer je glavni gasovod oštećen u eksplozijama, pokazuju podaci Gasproma i računica Rojtersa.

    Glavni izvršni direktor Gasproma Aleksej Miler je izjavio da će izvoz van teritorija bivšeg Sovjetskog Saveza ove godine dostići 100,9 milijardi kubnih metara gasa, saopštila je kompanija.

    Britanska agencija napominje da ta količina uključuje i izvoz u  Kinu preko gasovoda Snaga Sibira, preko kojeg je Gasprom prošle godine isporučio 10,39 milijardi kubnih metara gasa.

    To je pad od preko 45 posto u odnosu na 185,1 milijardi kubnih metara gasa izvezenih 2021. godine i jedan je od najnižih od raspada sovjetske države 1991, navodi Rojters, prenosi Tanjug.

    Gaspromov prethodni postsovjetski najniži nivo izvoza, koji kompanija definiše kao prodaju gasa u “daleko inostranstvo“, bio je 1995. godine i iznosio je 117,4 milijardi kubnih metara, prema podacima Gasprom Eksporta.

    Ruski direktni izvoz gasa u Njemačku zaustavljen je u septembru nakon eksplozija na gasovodima Sjeverni tok u Baltičkom moru. Istražitelji Švedske i Danske su zaključili da su četiri curenja na Sjevernom toku 1 i 2 prouzrokovana eksplozijama, ali nisu naveli ko bi mogao biti odgovoran. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nazvao je akcident činom sabotaže.

    Izvoz ruskog gasa preko gasovoda Sjeverni tok 1 iznosio je 2021. godine rekordnih 59,2 milijarde kubnih metara. 

    Rusija, u međuvremenu, povećava prodaju tečnog prirodnog gasa (LNG) iz mora, zahvaljujući uglavnom fabrici Jamal LNG na Arktiku, koju vodi Novatek. Prema Rostatu, ruska proizvodnja LNG-a porasla je za skoro 10 posto u periodu januar-novembar na 29,7 miliona tona.

    Rusija je uspjela da nadoknadi manji izvoz gasa u Evropu kroz rast cijena energenata, pri čemu su njeni budžetski prihodi od nafte i gasa skočili za više od trećine u periodu januar-oktobar 2022.

    Gasprom je, takođe, saopštio da se njegova proizvodnja gasa u 2022. procjenjuje na 412,6 milijardi kubnih metara. Godinu dana ranije, proizvodnja je dostigla 13-godišnji maksimum od 514,8 milijardi kubika gasa.

  • Lavrov: Za nas svijet nije samo Evropska unija

    Lavrov: Za nas svijet nije samo Evropska unija

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u intervjuu ruskoj agenciji “TAS S” da Rusija više ne planira da pokreće zajedničke projekte sa EU. On je još naglasio da za Rusiju svijet nije samo Evropska unija.

    Odluka je donijeta, kako se navodi s obzirom na to da Zapad efektivno vodi hibridni rat protiv Moskve.

    Prema riječima visokog ruskog diplomate, odnosi između Moskve i EU su “na istorijskom minimumu” iz, kako je rekao, dobro poznatih razloga.

    “Ubrzo nakon što je specijalna vojna operacija pokrenuta, Brisel je krenuo stopama SAD i NATO u hibridni rat protiv nas. Šef diplomatije EU, Žozep Borel bio je jedan od prvih koji je pozvao na poraz Rusije na ratištu”, istakao je Lavrov.

    “Ne namjeravamo da kucamo na zatvorena vrata niti da pokrećemo bilo kakve zajedničke projekte. Hvala Bogu, svijet za nas nije samo Evropska unija i imamo mnogo prijatelja i istomišljenika na drugim mjestima“, rekao je on.

    Lavrov je osudio vladajuće elite u EU zbog nanošenja štete vitalnim interesima i blagostanju svojih građana.

    “Oni su pratili antitursko vođstvo hegemona preko okeana u skoro potpunoj poslušnosti, a ponekad čak i prevazilazeći (SAD)“, dodao je Lavrov, prenosi “TAS S”.

  • “Sankcije uspješne. Rusi gube”

    “Sankcije uspješne. Rusi gube”

    Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj ocenio je danas da su sankcije protiv Rusije uspešne.

    Dodao je da sankcije, zajedno sa političkom, finansijskom i podrškom Ukrajini donose efekte i Rusiji otežavaju da finansira rat dok ruska privreda gubi sposobnost modernizacije.

    “Cilj sankcija jeste da se Putinu smanje mogućnosti da finansira rat. I pogledajmo, Putin nije bio u stanju da nastavi početnu ofanzivu velikih razmera u Ukrajini i sada je gurnut na istok. Ali, sankcije nisu magični odgovor i same po sebi neće zaustaviti rat. Sankcije su samo jedno od oruđa koje koristimo”, kazao je Borelj u intervjuu poljskoj državnoj agenciji PAP.

    Visoki evropski zvaničnik naveo je da OECD predviđa da će umesto rasta u ruskoj privredi biti zabeležen pad od 5,6 odsto, da preko 1.000 međunarodnih kompanija koje predstavljaju 40 odsto ruskog BDP-a dobrovoljno ograničava svoje poslovanje a za te kompanije u Rusiji je vezano pet miliona radnih mesta.

    “EU je smanjila uvoz ruske nafte za 90 odsto, smanjili smo uvoz ruskog gasa na rekordni minimum. I ne zaboravimo, nije samo EU uvela sankcije. Tu je 40 zemalja koje su uvele sankcije a one predstavljaju 50 odsto globalnog BDP-a”, rekao je Borel.

    Šef evropske diplomatije ponovio je da će EU pružati pomoć Ukrajini dok god joj je to potrebno, posebno sa finsiranjem dela osnovnih potreba za stanovništvo, budući da prema procenama izrađenim u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom Ukrajini u budžetu nedostaju mesečno tri do četiri milijarde evra.

    “Evropska komisija predložila je da se Ukrajini odobri dodatna pomoć od 18 milijardi evra za 2023. godinu, znači 1,5 milijardi mesečno. Zemlje članice usvojile su predlog a sada mora još da ga usvoji i Evropski parlament”, kazao je Borelj.

    Evropski zvaničnik u razgovoru za poljsku agenciju nije isključio da Rusija može da pribegne i nuklearnom oružju, ali je naglasio da ogromna većina međunarodne zajednice ipak neće dozvoliti da je time Rusija ucenjuje.

    “Očigledno je da ako neko ko lakomisleno krši Povelju OUN i međunarodno pravo ako upadne u očaj kada se stvari ne razvijaju prema njegovim predstavama neće oklevati da preti upotrebom svega što ima u svom arsenalu terora. Ali mi i ogromni deo međunarodne zajednice vrlo jasno odbijamo neodgovorne nuklearne ucene Rusije”, kazao je Borel.

  • Milanović: EU tretira Hrvatsku kao da je “13. prase”

    Milanović: EU tretira Hrvatsku kao da je “13. prase”

    Hrvatski predsjednik Zoran Milanović izjavio je danas da se EU prema Hrvatskoj odnosi kao da je “trinaesto prase” jer joj ne dopušta da učestvuje u vojnoj misiji u BiH.

    “Paradoksalno je da je Hrvatska famozna da ide u Avganistan i nezamjenjiva da obučava ukrajinske vojnike koji se bore u krvavom ratu s kojim ne želim da moja zemlja ima više od minimuma i više od humanitarne pomoći, ali smrdi kada treba poslati pet oficira u nekakav štab u BiH”, rekao je Milanović, prenosi Srna.

    On je najavio da će javno objaviti “drsku odbijenicu” koju je šef evropske diplomatije Žozep Borelj uputio hrvatskom ministru spoljnih poslova Gordanu Grliću Radmanu.

    “Tretira nas kao trinaesto prase, na uvredljiv način”, rekao je Milanović.

    Hrvatski predsjednik je i hrvatsku Vladu optužio za vođenje vazalske spoljne politike, prenose hrvatski mediji.

    “Nemaš spoljnu politiku, nemaš jasan stav, moljakaš… On te bezobrazno otpili i ti kažeš: Pa to nije uvredljivo. Pa nije tebi, jadniče nepismeni, uvredljivo, daj nekome tko razumije da to pročita”, rekao je Milanović komentarišući navode Grlića Radmana koji je ranije rekao da pismo nije uvredljivo.

    Prema riječima Milanovića, Hrvatska bi trebalo da se ugleda na zemlje poput NJemačke i Finske koje “isključivo sebično” provode svoju spoljnu politiku.

    “Hrvatska je članica Dejtonskog sporazuma, a NJemačka nije. Njemački se parlament bavi unutrašnjim uređenjem BiH, a Hrvatska bleji, zuji i ne govori ništa”, rekao je Milanović.

  • Evropska komisija blokirala 22 milijarde evra namijenjenih Mađarskoj

    Evropska komisija blokirala 22 milijarde evra namijenjenih Mađarskoj

    Evropska komisija blokirala je 22 milijarde evra koje je Mađarska trebalo da dobije iz evropskih fondova za koheziju, prenosi Rojters.

    Prema informacijama agencije, to se desilo nakon što su EK i Budimpešta potpisale sporazum o partnerstvu.

    Sporazum detaljno opisuje kako će se trošiti novac iz budžeta Evropske unije u okviru operativnih programa koji su predloženi zemlji.

    • Evropska komisija smatra da određeni uslov iz Povelje o ljudskim pravima EU još nije ispunjen. To znači da EK ne može da kompenzuje troškove Mađarskoj. Nastavićemo da radimo sa mađarskim vlastima na prevazilaženju ove situacije – citira Rojters izjavu evropskog komesara za koheziju i reforme Elize Fereire.

    Izdanje navodi da Mađarska može da dobije jedan i po odsto sredstava u okviru preliminarnog finansiranja, kao i dio iznosa u gotovom novcu u vidu tehničke pomoći.

    EK je sredinom septembra predložila da se aktivira poseban mehanizam uslovnosti kako bi se budžet EU zaštitio “od kršenja principa vladavine prava u Mađarskoj”. To je značilo zamrzavanje oko 7,5 milijardi evra za finansiranje Budimpešte.

    Na kraju, EK je odlučila da zadrži prvobitni predlog o obustavi 65 odsto obaveza, iako je mađarski premijer Viktor Orban izjavljivao da je Budimpešta ispunila čitav spisak zahtjeva, koji su se ticali mjera za borbu protiv korupcije, povećane transparentnosti državnih kupovina i jačanje nezavisnosti sudstva.

    Orban je istakao da je EK nastavila da blokira sredstva, jer želi da utiče na stav Mađarske o migraciji, seksualnom obrazovanju i sankcijama, ali da Budimpešta ne namjerava da mijenja svoj stav.

  • Zaharova o kandidatskom statusu BiH: Institucionalizacija neokolonijalne politike

    Zaharova o kandidatskom statusu BiH: Institucionalizacija neokolonijalne politike

    Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova poručila je da je očigledno da Zapad, odlukom o dodjeli kandidatskog statusa Bosni i Hercegovini, oduzima pravo stanovnicima BiH da samostalno grade svoj unutrašnji život.

    “U kontekstu trenutne situacije u svijetu i ekspanzionističke linije Zapada, očigledno je da je prilikom donošenja ove odluke u prvi plan je stavljen zadatak potpunog geopolitičkog osvajanja regiona, institucionalizacije neokolonijalne politike koja se ovdje vodi godinama. Riječ je o oduzimanju prava stanovnicima Bosne i Hercegovine da samostalno grade svoj unutrašnji život te da biraju partnere po vlastitom nahođenju i želji”, rekla je Zaharova i dodala:

    “Ovo nije pretjerivanje. EU je odavno pretvorila pretpristupne i pristupne pregovore u instrument ekonomske i političke prisile. Isto vidimo i u drugim zemljama ovog regiona. ‘Fokusne’ države ne učestvuju u izradi briselskih odluka. Oni su grubo i kategorično prisiljeni da se ‘automatski’ pridruže svim spoljnopolitičkim izjavama EU i odlukama o sankcijama”.

    Zaharova je dodala da je Rusija privržena zaštiti temeljnih principa Dejtonskog sporazuma.

    “Ističemo naš principijelni interes za jačanjem raznovrsnih partnerstava sa prijateljskom Bosnom i Hercegovinom, njenim entitetima i narodima. Potvrđujemo našu privrženost zaštiti temeljnih principa Dejtonskog sporazuma kao osnove za obezbjeđenje mira, sigurnosti i stabilnosti na Balkanu. Namjeravamo nastaviti s radom u cilju oslobađanja suverene i nezavisne Bosne i Hercegovine od zastarjelog režima vanjskog protektorata, o čemu redovno dajemo odgovarajuća objašnjenja”, zaključila je Zaharova.

  • EU postigla dogovor o ograničenju cijena gasa

    EU postigla dogovor o ograničenju cijena gasa

    Ministri energetike članica Evropske unije dogovorili su se oko ograničenja cene gasa, javlja Rojters.

    Britanska agencija se poziva na navode neimenovanog portparola Češke na Tviteru.Kako javlja Rojters, do dogovora je došlo nakon višenedeljnih pregovora o ograničenju cene gasa, što je pitanje koje je dovelo do podele mišljenja u EU.

    Češka trenutno predsedava Savetom EU.

    Nemački lobi: Ograničenje cene gasa “politička iluzija”
    Nemački gasni lobi Cukunft Gas ocenio je danas da su pokušaji EU da ograniči veleprodajne cene gasa “politička iluzija” koja neće funkcionisati u praksi.

    Tim Keler, generalni direktor Cukunfta, izjavio je za Rojters da bi bilo razumnije zauzdati potražnju putem opšteg evropskog mehanizma za raspodelu količine gasa.

    “To, međutim, nije na stolu u Briselu“, dodao je.

    Ministri energetike EU sastali su se danas u Briselu u pokušaju da postignu dogovor o ograničenju cene gasa, za šta je češko predsedništvo ponudilo kompromisan predlog, budući da mesecima nisu uspeli da se slože oko metode za limitaranje cene.

    Nemačka, najveća članica EU i najveće tržište gasa u kontinentalnoj Evropi, kritikovala je predložena ograničenja, strahujući da će ona blokirati pristup evropskim kupcima gasa na svetskom tržištu.

    Sijarto: Mađarska ne mora da konsultuje EK

    Mađarski ministar Peter Sijarto izjavio je prethodno danas da Budimpešta neće morati da konsultuje EK ako želi da izmeni svoj dugoročni gasni ugovor s Rusijom u slučaju da bude odobreno ograničenje cene na nivou cele EU..

    Mađarska, koja se u velikoj meri oslanja na uvoz ruskog gasa i nafte, u više navrata se izjasnila protiv ograničenja cene ruskog gasa.

    “Bilo nam je važno da u okviru ovog vrlo lošeg predloga kao malo dostignuće dobijemo odrešene ruke za izmenu (ugovora). To jest, da ne treba da se konsultujemo s Evropskom komisijom o izmenama dugoročnog ugovora (s Rusijom) ako to postane neophodno u slučaju ograničenja cene“, rekao je Sijarto na konferenciji za novinare u Briselu, prenosi Rojters.

    Ministri Evropske unije sastali su se danas u nastojanju da postignu dogovor o uvođenju gornje granice veleprodajne cene gasa.

    Sijarto je prošle nedelje rekao da će, ukoliko se u EU usvoji ograničenje cene gasa, Mađarska morati da prilagodi svoj sporazum s Rusijom, koji je otvoren za moguće izmene.

    Prema 15-godišnjem sporazumu između Budimpešte i Moskve potpisanom prošle godine, pre ruske invazije na Ukrajinu, Mađarska trenutno dobija 4,5 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje preko Bugarske i Srbije.

    Sijarto je takođe rekao novinarima da je na današnjem sastanku u Briselu predložio Evropskoj komisiji da sačini predlog kojim bi se pojedinim operaterima naftovoda zabranilo da traže tranzitne naknade veće od proseka u EU.

    Operater Jadranskog naftovoda, koji transportuje naftu iz Hrvatske ka Mađarskoj, namerava da sledeće godine podigne tranzitne naknade za 80 odsto za mađarsku naftnu i gasnu kompaniju MOL, naveo je Sijarto.

    On je ocenio da je to povećanje nepravedno jer je Jadranski naftovod ključni alternativni put za snabdevanje Mađarske, Slovačke i Češke sirovom naftom u slučaju da bude problema s naftovodom Družba koji transportuje naftu iz Rusije u centralnu Evropu.

  • Ivica Dačić o zahtjevu Kosova za članstvo u EU

    Ivica Dačić o zahtjevu Kosova za članstvo u EU

    Šef srpske diplomatije izjavio da prema informacijama kojima raspolaže, Češka do kraja predsjedavanja EU neće staviti u proceduru zahtjev tzv. Kosova za članstvo.

    Češka je primila aplikaciju, a po najavama, kako danas stoje stvari, na sjednici koja bi trebalo da bude ove nedjelje, oni će samo informisati da su primili aplikaciju i neće je stavljati dalje u proceduru – rekao je Ivica Dačić u izjavi novinarima posle sastanka sa grčkim kolegom Nikolasom Dandijasom.

    Dodaje i da će se tim pitanjem baviti sljedeći predsedavajući, a to je Švedska koja od Nove godine preuzima tu ulogu.

    – Na kraju krajeva o tome se mora doneti odluka konsenzusom što u ovom trenutku neće biti, jer ima pet zemalja, uključujući i Grčku, koje nisu priznale Kosovo, a imajući u vidu i stav Mađarske koja bez obzira što je priznala Kosovo, ne glasa za Kosovo na međunarodnim forumima – istakao je Dačić.

    Dodao je da Srbiji ostaje i prestoji i dalje teška borba u Savjetu Evrope.

    – Sve je prebačeno za sljedeću godinu. Irska taj posao nije htjela da završava za vrijeme svog mandata. Sada je Island na redu. Predstoje nam razgovori. S obzirom da Island održava Samit zemalja članica Savjeta Evrope nije im u interesu da podgrijevaju razne probleme. Njima je u interesu da to prođe u nekom saglasju. Zato je naše očekivanje da ta tema neće biti brzo na dnevnom redu – rekao je Dačić.

    Istakao je da Priština krši i Brisleski i Vašingtonski sporazum i naglasio da će Srbija i dalje raditi sa zemljama koje ne priznaju tzv. Kosovo da ostanu pri tom stavu, a sa onima koje su ga priznale da taj stav promijene u smislu povlačenja priznaja.

    Kazao je da je od grčkog ministra spoljnih poslova čuo da će njihovi stavovi po pitanju Kosova i Metohije ostati principijelni, što bi značilo da Grčka daje podršku očuvanju teritorijalnog integriteta suvereniteta Republike Srbije.

    Na pitanje Tanjuga o najavi predsjednika Srbije da će javnost uskoro obavjestiti koje su zemlje povukle priznanje tzv. Kosova, Dačić je kazao da će to biti u jednom trenutku.

    – Ono što je sigurno ima 27 zemalja koje su povukle priznanje Kosova, za 18 zemalja se zna koje su, za devet zemalja ćemo vidjeti kada će se odluka doneti, da saopštimo koje su to zemlje – naveo je Dačić, prenosi b92.

  • Narušeno jedinstvo EU

    Narušeno jedinstvo EU

    Jedinstvo EU oko sankcija protiv Rusije počelo je da se urušava jer na to utiču problemi sa ekonomijom, rezultati su analize agencije Rojters.

    Lideri EU su se krajem sedmice saglasili sa devetim paketom sankcija, ali su razgovori bili veoma teški jer su Poljska i baltičke države tražile pooštravanje mjera dok su zemlje, poput NJemačke, oklijevale da to i podrže.

    Diplomate iz EU ističu da su pojedine države poput Belgije, Grčke i Mađarske koje su zavisne od ruskih energenata bile protiv nove rune sankcija.

    “Sve je teže uvesti sankcije koje će dovoljno teško pogoditi Rusiju, a da pri tom ne bude kolateralne štete po EU”, saopštila je belgijska administracija.

    Sankcije su uvedene velikom broju ruskih kompanija i pojedinaca dok su zabranjeni preleti aviona iz te zemlje i poslovanje sa njihovim bankama.

    Međutim, pronalaženje zajedničkog stava u EU je postalo sve teže.

    Litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis je posljednju rundu sankcija Rusiji opisao kao “propuštenu šansu” i izrazio je razočarenje jer su članice EU provele više vremena u razgovorima oko izuzeća neko pooštravanju koraka.

    Posljednje sankcija bile su, između ostalog usmjerene prema firmama povezanim sa ruskom vojskom, otežanju nabavke dronova i zamrzavanju sredstava dvije banke.

    Rusija je saopštila da su sankcije samo pogoršale situaciju na Zapadu, gdje su izazvale rast inflacije dok se ruska privreda pokazala mnogo otpornijom.

    Analitičari ističu da i postojeće sankcije EU protiv Moskve imaju propusta jer je Brisel odobrio ograničenje cijene ruske nafte. Međutim, ruska nafta se prodaje ispod ograničene cijene što i dalje donosi prihode Moskvi.

    Ograničenje cijene nafte bilo je prilagođeno u skladu sa težnjama Grčke i Kipra koje imaju veliki broj tankera. Evropske diplomate i zvaničnici ističu da se blok bliži granicama svojih mogućnosti.

    “Moramo biti oprezni sa sankcijama, kako ne bi otišli predaleko i time nanijeli potpunu štetu evropskoj privredi. Ukoliko pokrenemo određene korake protiv Rusije, to će neke političke lidere koštati funkcija. Moramo dati vrijeme zemljama da se prilagode i potrebna nam je napredna Evropa, kako bi i dalje pomagali Ukrajini”, naglasila je češki ambasador u EU Edita Hrda, čija je zemlja na čelu Unije.

  • Zaharova: Odnos EU prema Srbiji je kao svadba koja počinje prevarom

    Zaharova: Odnos EU prema Srbiji je kao svadba koja počinje prevarom

    EU jednom rukom vodi Beograd u “lijepu budućnost”, a drugom se bavi antisrpskim provokacijama, izjavila je portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova.
    “To je izdaja od samog početka. Kao svadba koja počinje prevarom”, napisala je Zaharova na svom “Telegram” kanalu.

    Ona je istakla da je malo ko obratio pažnju na to da je do nedavnog zaoštavanja situacije na Kosovu došlo odmah nakon što je EU održala u Albaniji samit na kojem su učestvovali predstavnici zemalja zapadnog Balkana.

    Zaharova napominje da je 6. decembra EU tokom tog sastanka na višem nivou u Albaniji prihvatila Tiransku deklaraciju, u kojoj podržava težnju zapadnog Balkana da stupi u EU, a osim toga, posebnom tačkom propisuje da se Kosovo /kao i Srbija/ nalazi na evropskom putu.

    “Pa treba li da čudi to da su za bukvalno manje od sedam dana kosovski separatisti krenuli u oružanu eskalaciju i jake provokacije na toj teritoriji? Uhapsili Srbina Dejana Pantića i počeli sa agresivnom retorikom”, zapitala je Zaharova.

    Ona je napomenula da veliku većinu stanovnika Kosova čine etnički Albanci koji pažljivo prate državni život i evropsku perspektivu susjedne Albanije.

    “A paralelno sa eskalacijom na ulicama i putevima premijer Kosova Aljbin Kurti predao je ovih dana zahtjev za stupanje u EU. Pokrenut je politički proces”, dodaje Zaharova.

    Zaharova je ukazala da je slična situacija bila 2008. godine kada je gruzijski predsjednik Mihail Sakašvili, nadahnut odlukama bukureštanskog samita NATO-a o tome da će Gruzija ući u Alijansu, “poludio i počeo da granatira Južnu Osetiju, ruske građane i mirovnjake”.

    “Oprobani mehanizam nadahnute nekažnjivosti”, dodala je ona.

    Zaharova ističe da raste rizik eskalacije i oružanog sukoba na sjeveru Kosova te da će Kosovo izgleda umjesto evropske perspektive dobiti nešto sasvim drugo.