VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Oglasio se Lajčak o Kosovu

    Oglasio se Lajčak o Kosovu

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak potvrdio je danas razgovarao o nedavnim dešavanjima u okviru dijaloga, sjeveru Kosova i Metohije, saradnji EU-SAD-NATO i budućim koracima.

    On je o ovim temama razgovarao sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom i zamjenikom generalnog sekretara NATO Mirčeom Džoanom.

    Lajčak je na Tviteru istakao da je imao koristan sastanak sa Džoanom i Eskobarom.

    – Razgovarali smo o nedavnim dešavanjima u Dijalogu, uključujući sjever Kosova, saradnji EU-SAD-NATO, i budućim koracima. Zahvalni smo na prilici da se, takođe, zajednički obratimo ambasadorima NATO – istakao je on.

    Prethodno je NATO na svom sajtu objavio da su se Lajčak i Eskobar sastali danas sa Džoanom, sa kojim su, između ostalog, razgovarali o pronalaženju rješenja između Beograda i Prištine.

  • Realne plate u evrozoni niže nego prije pandemije – i biće još manje

    Realne plate u evrozoni niže nego prije pandemije – i biće još manje

    Realne plate u evrozoni znatno su niže nego u pretpandemijskom periodu i verovatno će se još više smanjiti u idućim mesecima zbog brzog rasta cena.

    Na to je danas upozorila Evropska centralna banka (ECB).

    Pandemija je izazvala velike poremećaje na tržištu rada zbog strogih mera suzbijanja virusa i potražnje za radnom snagom, posebno u sektorima u bliskom kontaktu s kupcima, prenosi Poslovni dnevnik.

    Nagli oporavak ekonomije nakon ublažavanja mera i nestašica radne snage podstaknuli su snažan rast plata, u poređenju sa istorijskim trendovima, posebno u sektoru nege, transporta i ugostiteljstva, naglašava ECB.

    Još u 2020. realne i nominalne plate rasle su gotovo identičnim tempom, što se naglo promenilo u prvom tromesečju 2021. kada su cene počele da rastu ubrzanim tempom, podsećaju.

    “U početnoj fazi pandemije inflacija je bila vrlo niska, odražavajući slabe cenovne pritiske, značajan negativan uticaj cena energije i ostale faktore, poput privremenog smanjenja indirektnih poreza radi podsticanja privrede”, podseća ECB.

    U 2021. inflacija je ubrzala zbog poskupljenja energije i problema u nabavci dobara i usluga u okruženju otvaranja privrede nakon ukidanja pandemijskih ograničenja, a rezultat je bio sve dublji jaz između realnih i nominalnih plata.

    Nominalne plate porasle su slabije od potrošačkih cena pa se kupovna moć građana smanjila i u drugom tromesečju prošle godine bila oko 3,6 posto niža nego u četvrtom tromesečju 2019., neposredno pre početka pandemije covid 19, utvrdio je ECB u Ekonomskom biltenu.

    “Realne plate sada su znatno niže nego što su bile pre pandemije i verovatno će se dodatno smanjiti u idućim mesecima”, zaključuje ECB u članku.

    “To bi moglo da podstakne sindikate da u idućim rundama pregovora zahtevaju veća povećanja plata, posebno u sektorima s nižim platama”, nagađaju u ECB-u.

    Procenjuju da će nominalne plate vrlo snažno rasti i u idućim tromesečjima, u poređenju s istorijskim nivoima.

    U srednjoročnoj perspektivi, rast plata bi trebalo da bude usporen očekivanim usporavanjem privrede i neizvesnim ekonomskim izgledima, predviđaju oni.

  • SAD i EU osudile Dodikovo odlikovanje Putinu

    SAD i EU osudile Dodikovo odlikovanje Putinu

    Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je povodom obeležavanja Dana Republike Srpske, 9. januara, odlikovao predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Ordenom Republike Srpske na ogrlici, što je izazvalo oštre osude diplomatskih predstavništva u Sarajevu i pojedinaca.

    Dodik je Putina odlikovao juče u Banjaluci jer je, kako je naveo, “zaslužan za razvijanje i učvršćivanje saradnje i političkih i prijateljskih odnosa Republike Srpske i Rusije”.

    “Odluka Milorada Dodika da odlikuje Vladimira Putina, čoveka koji je pokrenuo ničim izazvanu invaziju na Ukrajinu koja je rezultirala smrću hiljada civila i masovnim razaranjem infrastrukture, je za osudu. To je odbacivanje vrednosti evroatlantske zajednice i međunarodnog poretka utemeljenog na pravilima”, saopsstila je na Tviteru Ambasada SAD u BiH.

    Kažu da je odluka Dodika o obeležavanju, kako navode, neustavnog dana Republike Srpske, pogrešna.

    “Time se krši odluka Ustavnog suda BiH o neustavnosti komemoracije. Aneks 3 Dejtonskog ustava je jasan: Republika Srpska se mora u potpunosti pridržavati odluka institucija Bosne i Hercegovine, uključujući konačnu i obvezujuću presudu Ustavnog suda BiH, sviđale se one vlastima RS ili ne”, naveli su iz američkog diplomatskog predstavništva.

    Naveli su i da je juče ponovljen poziv na nezavisnost Republike Srpske, uz, kako navode, “navodne pravne tvrdnje o njenim nadležnostima i pokušajima potkopavanja države Bosne i Hercegovine, guraju zemlju opasnim putem. Republika Srpska će samo uništiti sebe i one oko sebe vodeći samostalnu politiku”.

    Evropska unija (EU) , takođe je osudila odluku vlasti Republike Srpske da ruskog predsednika Vladimira Putina odlikuju ordenom Republike Srpske, poručio je portparol Unije Peter Stano.

    “U EU nema mesta odlikovanju i nagrađivanju političara koji nalažu uništavanje susedne države i ubijanje njenog naroda. To svima mora biti jasno, a ova odluka rukovodstva Republike Srpske je žalosna i pogrešna”, ocijenio je Stano 9. januara.

    Podsetivši da je ruski predsednik direktno odgovoran za ilegalnu agresiju na Ukrajinu, te da se po njegovim naređenjima ubijaju ukrajinski civili i uništava ukrajinska civilna infrastruktura, Stano je naglasio da stavljanje na stranu Putina, “izoluje Republiku Srpsku i njeno rukovodstvo na međunarodnom planu”, prenosi RSE.

  • EU uskoro počinje pregovore sa Rusijom o isporukama gasa?

    EU uskoro počinje pregovore sa Rusijom o isporukama gasa?

    Evropska unija će uskoro početi pregovore o isporukama ruskog gasa, saopštio je francuski poslanik Tjeri Marijani u intervjuu listu “Izvestija”.

    “Mislim da će pregovori o isporuci ruskog gasa početi narednih nekoliko meseci. Evropske prestonice se trenutno previše plaše da će izazvati nezadovoljstvo Vašingtona ili da će biti mete ucena ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog”, rekao je on, prenosi Sputnjik.

    Poslanik je skrenuo pažnju da je zima u evropskim zemljama prilično blaga. Prema njegovim rečima, stanovništvo još nije pogođeno restrikcijama struje. Ali, kako ističe Marijani, evropske države shvataju da je njihova strategija izbegavanja kontakta sa Rusijom nemoguća na duže staze.

    “Tečni prirodni gas je skup, pronađene alternative još nisu efikasne, a grupna kupovina izgleda ne funkcioniše“, dodao je zamenik.

    Prema rečima poslanika, Evropska komisija se zalaže za prestanak kupovine ruskih energetskih resursa. On je pojasnio da je do februara prošle godine Evropska unija bila zavisna od ruske struje 25 odsto, a od gasa 40 odsto. On je dodao da nas ova situacija podseća da je “Ruska Federacija naš sused i da dugoročno moramo da obnovimo odnose sa Moskvom”, uveren je parlamentarac.

  • Dok se pucalo na srpsku djecu, EU tvitovala: “Kosovo je na pravoj strani istorije”

    Dok se pucalo na srpsku djecu, EU tvitovala: “Kosovo je na pravoj strani istorije”

    Na Badnji dan, kada su u Gotovuši ranjeni srpski dečaci, Kancelarija EU na Kosovu je tvitovala da se “Kosovo svrstalo na pravu stranu istorije”.

    U međuvremenu je tvit obrisan.”Kosovo se svrstalo na pravu stranu istorije. Krize, izazovi i mogućnosti. Pročitajte izjavu ambasadora EU na Kosovu”, stajalo je juče u tvitu Kancelarije EU na Kosovu, uz link na tekst postavljen na sajtu Evropske spoljne službe (EEAS). I tvit i tekst na sajtu EEAS su obrisani, ali „Gugl“ ih je „zapamtio“, te je ostao trag na internetu. Inače tekst na sajtu EEAS, što se može videti iz „traga“ na Guglu, se ticao politike Kosova u vezi rata u Ukrajini, kao i šanse koja se stvorila za Zapadni Balkan. “Kosovo se srvstalo na pravu stranu istorije. Stoga bi se moglo tvrditi da je ruska agresija na Ukrajinu stvorila priliku za Kosovo i Zapadni Balkan u celini da ubrzaju…”, jedino je što je ostalo od izbrisanog teksta na EEAS, „trag“ koji se može naći preko Guglovog pretraživača. Portparol EU Peter Stano saopštio je danas da “EU oštro osuđuje jučerašnje ranjavanje dečaka i mladića na Kosovu”.

  • Borelj: EU nije poklekla pred Putinovom ucjenom

    Borelj: EU nije poklekla pred Putinovom ucjenom

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj ocijenio je, u autorskom tekstu na blogu diplomatske službe EU, da u godini rata u Ukrajini, energetske i klimatske krize, uprkos zavisnosti od uvoza ruskih fosilnih goriva, unija nije poklekla pred Putinovom ucjenom.

    “Uspjeli smo da popunimo prazninu i finaliziramo važne reforme kako bismo ubrzali našu energetsku tranziciju i to će imati značajan geopolitički uticaj”, rekao Borelj.

    Prema njegovim rečima osim u samoj Ukrajini rat je izazvao ozbiljnu energetsku krizu i u Evropi zbog načina na koji Rusija koristi energiju.

    “Vladimir Putin je očigledno mislio da će mu velika zavisnost EU od ruskih fosilnih goriva, a posebno gasa, omogućiti da podijeli EU, sprečavajući je da aktivno podrži Ukrajinu. Zbog toga je već 2021. godine počeo da nam ograničava isporuke gasa uprkos postojećim dugoročnim ugovorima između ruskih dobavljača i evropskih kupaca, a potom je, poslije 24. februara i dodatno zaoštrio politiku ucjena”, ocjenio je Borelj.

    Visoki predstavnik EU potvrdio je da je ovakva politika zaista izazvala veliku krizu na evropskim energetskim tržištima, sa cijenama gasa koje su prelazile 300 evra/MVh prošlog avgusta u poređenju sa oko 20 evra/MVh 2020. godine.

    Kako je rekao Borelj, poteškoće francuskih nuklearnih elektrana i ograničena proizvodnja hidroelektrične energije povezane sa klimatskim promjenama takođe su produbile krizu na tržištu električne energije u EU.

    To je izazvalo strah od nestanka struje tokom zimskih mjeseci, podsjeća Borelj i naglašava da su ove kombinovane krize izazvale nagli rast cijena energije za domaćinstva i preduzeća, stvarajući ozbiljne ekonomske i socijalne probleme u EU i naglašeno strahovanje da se u EU ubrzano odvija proces deindustrijalizacije.

    “Uprkos ratu i ovoj energetskoj krizi nismo poklekli pred ucjenama Vladimira Putina. Države članice EU su ostale ujedinjene, uvele sankcije Rusiji i odlučno podržavale Ukrajinu, uključujući i vojno kroz isporuke naoružanja”, ukazao je Borelj.

    Prema njegovoj procijeni i u 2023. godini ključna pitanja za EU i svijet biće “ruski agresivni rat protiv Ukrajine, energetska i klimatska kriza i njene ekonomske i socijalne posljedice”.

    “EU će nastaviti da podržava Ukrajinu i da se odupire oružanim i energetskim ucjenama Rusije ubrzavajući dekarbonizaciju ruske ekonomije”, poručio je Borelj.

  • EU postavila zahtjeve Sjevernoj Koreji

    EU postavila zahtjeve Sjevernoj Koreji

    Evropska unija poziva Sjevernu Koreju da sledi put potpune i nepovratne denuklearizacije, naveo je portparol diplomatske službe EU u saopštenju.

    “EU poziva DNRK da preduzme kredibilne korake ka potpunoj, proverljivoj i nepovratnoj denuklearizaciji”, navodi se u saopštenju.

    U ovom saopštenju EU je takođe pozvala DNRK da prestane da povećava vojne tenzije lansiranjem projektila i dronova. Severnokorejski lider Kim Džong Un na šestom plenumu Radničke partije Koreje osmog saziva najavio je potrebu za jačanjem nuklearnih snaga zemlje, masovnom proizvodnjom nuklearnih bojevih glava, stvaranjem novog sistema interkontinentalnih balističkih raketa sposobnih za trenutni kontranapad i brzo završiti projekat izviđačkog satelita i rakete-nosača za njega, prenela je RIA.

  • Hrvatska ušla u Šengen

    Hrvatska ušla u Šengen

    Hrvatska je ponoć obilježila ulazak u šengenski prostor simboličnim skidanjem ploče na graničnom prelazu Bregana, podizanjem rampe i zelenim svetlom slobodnog prolaska na mestu nekadašnje granične kontrole koja od noćas odlazi u istoriju. “Otvorili smo vrata Evropi bez granica”, rekao je ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović na Bregani. “Večeras slavimo nov dan, novu godinu, novu Evropu s Hrvatskom u Šengenu”, dodao je.

    S početkom 2023. Hrvatska je postala nova članica šengenske zone, najvećeg područja slobodnog kretanja roba i ljudi u svetu, u kojoj se nalaze sve članice Evropske unije, osim Bugarske i Rumunjske, Kipra i Republike Irske, te još četiri države koje nisu članice EU: Švajcarska, Island, Lihtenštajn i Norveška.

    Tim povodom u novogodišnjoj noći upriličene prigodne svečanosti na brojnim graničnim prelazima na granici sa Slovenijom i Mađarskom, uključujući i jedan od najvećih prelaza na hrvatsko-slovenačkoj granici Breganu-Obrežje. Političari iz Hrvatske i Slovenije okupili su se kako bi proslavili ovaj veliki trenutak.
    Hrvatska je ponoć obeležila ulazak u šengenski prostor simboličnim skidanjem ploče na graničnom prelazu Bregana, podizanjem rampe i zelenim svetlom slobodnog prolaska na mestu nekadašnje granične kontrole koja od noćas odlazi u istoriju. “Otvorili smo vrata Evropi bez granica”, rekao je ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović na Bregani. “Večeras slavimo nov dan, novu godinu, novu Evropu s Hrvatskom u Šengenu”, dodao je.

    S početkom 2023. Hrvatska je postala nova članica šengenske zone, najvećeg područja slobodnog kretanja roba i ljudi u svetu, u kojoj se nalaze sve članice Evropske unije, osim Bugarske i Rumunjske, Kipra i Republike Irske, te još četiri države koje nisu članice EU: Švajcarska, Island, Lihtenštajn i Norveška.


    Tim povodom u novogodišnjoj noći upriličene prigodne svečanosti na brojnim graničnim prelazima na granici sa Slovenijom i Mađarskom, uključujući i jedan od najvećih prelaza na hrvatsko-slovenačkoj granici Breganu-Obrežje. Političari iz Hrvatske i Slovenije okupili su se kako bi proslavili ovaj veliki trenutak.

    Govoreći za hrvatski RTL o promenama koje donosi članstvo Hrvatske u Šengenu, glavni direktor policije Nikola Milina rekao je nedavno da će to značiti ukidanje 73 granična prelaza, a prema Sloveniji i Mađarskoj kontrole neće biti.

    Postojaće, dodao je, mogućnost unutrašnjih kontrola, ali samo u slučajevima posebnih razloga i ugrožene bezbednosti.
    Povremene kontrole su kompenzacijske mere koje ćemo i mi raditi u unutrašnjosti teritorija, to ne znači da niko nikoga neće kontrolisati, ali se to neće raditi kao sada, neće biti kontrole na graničnim prelazima, pojasnio je Milina.

    Istakao je da se Hrvatska već dugo pripremala za ovakvu odluku i potpunu primenu Šengena.

    “Već su određeni zakoni i uredbe u pripremi i pripremili smo tačno za svakog policajca individualno. Neki će se vratiti na spoljnu granicu, odakle gravitiraju, a neki će raditi na tzv. kompenzacijskim merama. Što se tiče kućica, rampe neće biti, a uspostaviće se slobodan koridor za nesmetano kretanje”, istakao je Milina.

    Dodao je da hrvatska granična policija već koristi najmoderniju opremu pa 1. januara neće stići nikakva na spoljnim granicama.

    Šta to znači za Srbiju?
    Što se tiče građana trećih država koji prelaze granicu, a u koje spada i Srbija, prema navodima HRT-a od pre nedelju dana, najavljene su promene koje će stupiti na snagu kada se uvede novi informatički sistemi na samu granicu, što se očekuje sledeće godine. Međutim, pomenuti sajt nije precizirao o kojim konkretnim promenama je reč.

    Zasad nije planirano proširenje graničnih prelaza prema Srbiji, BiH i Crnoj Gori.

    Novi izazovi
    Problem ilegalnih migracija, kako je to najavio pre nekoliko dana Božinović, neće biti izazov za policiju samo u ovom, već i u sledećim decenijama, a za opremanje policije za čuvanje spoljnjih granica planira se da se iskoriste i sredstva iz fondova EU.

    “Međutim, taj proces usavršavanja i tehničkog opremanja nikad neće stati s obzirom na to da smo mi tu gde jesmo. Bez fondova EU to ne bi bilo moguće. Mi smo povukli oko 220 miliona evra. Za sledeće finansijsko razdoblje predviđeno je 250 miliona eura. S tim da kod tih 220 mi smo nasledili oko 85 miliona, a sve ovo drugo je bilo nešto za što smo se sami izborili unutar Evrope”, rekao je tada Božinović.

    Iako od 1. januara više nema kontrole na granici, to međutim ne znači da kod sebe ne treba da imate lične dokumente, pa su tako iz slovenačke policije podsetili da je nužno imati lične dokumente.

  • Lajčak o situaciji na Kosovu

    Lajčak o situaciji na Kosovu

    Nivo nepovjerenja između dvije strane veći je nego ikada ranije, tenzije su i dalje visoke, ali je važno da lideri u Beogradu i Prištini počnu da stvaraju atmosferu pogodnu za produktivne razgovore o normalizaciji odnosa, izjavio je predstavnik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak.

    On je za Politiko kazao da je ono što je sada zaista važno to da se ne dozvoli da situacija ponovo dođe u novu krizu.

    Lajčak je ukazao da krajnji rok u martu ima za cilj da naznači ozbiljnost postizanja sporazuma.

    – Nadam se da se za nedjelju dana nećemo suočiti sa još jednom krizom – ili možemo zaboraviti na normalizaciju – istakao je on.

    Lajčak smatra da je trenutni tajming idealan da se nađe rješenje, a ukoliko bi se propustio trenutak, spor bi, smatra, u tom slučaju mogao da se razvuče decenijama.

  • Oglasio se Borelj nakon smirivanja tenzija na Kosovu

    Oglasio se Borelj nakon smirivanja tenzija na Kosovu

    Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj izjavio je danas da je diplomatija pobijedila u deskalaciji tenzija na sjeveru Kosova i Metohije.

    Diplomatija je pobijedila u deeskalaciji na sjeveru Kosova. Nasilje nikad ne može biti rješenje – naveo je Borelj na Tviteru.

    On je dodao da pozdravlja odgovorno liderstvo predsjednika Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.

    Ukazao je i na sjajan timski rad Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Kfora.

    – Hvala svima koji su učestvovali. Sada nam je potreban hitan napredak u dijalogu – poručio je Borelj na Tviteru.