VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Novi spor u EU

    Novi spor u EU

    Njemačka se zalaže da se u Evropskoj uniji liberalizuju uslovi za pomoć koju članice daju svojim predzećima.

    Međutim, ta inicijativa nailazi na otpor nekih država koje veruju da bi Njemačka, kao najjača privreda u EU, samo dobila dodatnu kompetitivnu prednost.

    Evropska unija trenutno traži odgovor na američki zakon o suzbijanju inflacije vredan više od 500 milijardi evra, koji predviđa subvencionisanje američkih preduzeća i preduzeća koja proizvode u SAD.

    Strahuje se da bi tako velikodušne subvencije mogle da navedu i deo evropske industrije da se preseli u SAD.

    Očuvanjem konkurentnosti EU sa SAD uglavnom i Nemačka obrazlaže svoj zahtev da se i u Evropi liberalizuju pravila o državnim subvencijama.

    U EU Evropska komisija mora da odobri državnu pomoć privredi, kako bi se očuvalo fer tržišno takmičenje na jedinstvenom evropskom tržištu.

    Vladajuće nemačke socijaldemokrate (SPD) ocenile su u nedavno objavljenom dokumentu da ta evropska regulativa “mora hitno biti reformisana i usklađena sa sadašnjim trenutkom”.

    Međutim, ukidanje kontrole državnih subvencija moglo bi da otvori pandorinu kutiju u EU i da dovede do takmičenja samih njenih članica u državnoj pomoći svojim privredama.

    “Liberalizacija naših pravila konkurencije i subvencija u većini slučajeva nije najbolji i najkorisniji način da se savladaju novi izazovi”, rekao je za briselski portal Euractiv jedan portparol holandskog ministarstva privrede.

    Slično bojazan izrazili su i češki zvaničnici, gde pojedini političari veruju da bi utrka u subvencionisanju privrede išla na ruku većim članicama Unije.

    “Ako dođe do spirale ‘ko daje više’, Češka Republika nikada neće pobediti”, relao je češki evroposlanik Ludek Nidermajer.

    Nidermajer je dodao da je cilj njegove vlade da se pravila o državnim subvencijama u EU dodatno poštre, a ne da se olabave.

    U EU su sa izbijanjem pandemije korona virusa, a zatim zbog energetske krize i zbog rata u Ukrajini, privremeno suspendovana određena pravila koja određuju u kojoj meri neka članica može da subvencioniše svoju privredu.

    Evropska komisija objavila je nedavno da je Nemačka najčešće tražila dozvolu EU za kriznu podršku privredi.

    Potpredsednica Komisije Margrete Vestager saopštila je da je više od polovine svih intervencija, oko 53 odsto, odobreno Nemačkoj. Evropska komisija je visinu te pomoći procenila na ukupno 540 milijardi evra.

    Na drugom mestu je bila Francuska, sa udelom od oko 24 odsto, ispred Italije sa nešto više od sedam odsto odobrenih zahteva.

    Komisija može samo da procenjuje visinu državne pomoći, pošto u zahtevu ne mora uvek biti navedena precizna cifra, a odobreni zahtev i ne znači obavezno da je pomoć isplaćena.

    Uz to, pomoć, pored novčane subvencije, može biti u vidu kredita ili državnih garancija.

    Međutim, i sama Margret Vestager predložila je novi, prelazni okvir za pomoć preduzećima.

    Prema tom predlogu, koji je objavila 13. januara, države EU bi lakše mogle da pomažu firmama u oblasti obnovljive energije i da uvedu poreske olakšice za preduzeća u strateškim sektorima, ako postoji opasnost da bi mogle da presele svoju proizvodnju i ulaganja u zemlje izvan EU.

    Ipak, njen predlog je da se ta pomoć pruža kroz “kolektivni evropski fond”, koji bi se finansirao i zajedničkim evopskim zaduživanjem, što bi trebalo da izjednači nejednakost među članicama EU.

    “Nemaju sve države članice podjednaki fiskalni manevarski prostor za državne subvencije. To je činjenica. I rizik za integritet Evrope”, napisala je Vestager u pismu koje je uputila vladama članica EU, a u koje je uvid imao Euractiv.

    Predlog osnivanja takvog fonda najviše podržavaju Francuska i Italija.

    Vlada u Berlinu je veoma skeptična prema predlogu zajedničkog evropskog zaduživanja.

    Prema podacima nemačkog zavoda za statistiku, Nemačka je sa bruto domaćim proizvodom od 3.600 milijardi evra u 2021. bila daleko najveća privreda u EU. Francuska i Italija slede sa 2.500 i 1.700 milijardi evra.

    Francuska želi da EU usvoji industrijsku strategiju “Made in Europe”
    Francuska želi da Evropska unija usvoji industrijsku strategiju “Made in Europe” kao odgovor na američku šemu subvencija za zelene investicije, a kako bi sprečila industrijske kompanije da napuste Evropu i smanjila zavisnost članica EU od spoljnih dobavljača.

    Lideri EU će razgovarati o industrijskoj politici na samitu koji se održava od 9. do 10. februara u Briselu, zabrinuti da će vašingtonski Zakon o smanjenju inflacije od 369 milijardi dolara za subvencionisanje proizvoda od baterija preko električnih automobila, solarnih panela i turbina na vetar, odvući kompanije dalje od EU, preneo je Rojters.

    “Sprovođenje ambiciozne i robusne evropske industrijske politike je stoga danas od suštinskog značaja. Francuske vlasti predlažu da to bude u obliku strategije ‘Made in Europe'”, navodi Francuska u dokumentu u koji je Rojters imao uvid.

    Lideri EU su se složili prošlog marta, odmah nakon ruskog napada na Ukrajinu koji je izazvao skok cena energenata, da Evropa mora da smanji svoju zavisnost od spoljnih dobavljača energenata, ključnih sirovina, poluprovodnika, lekova i hrane.

    Francuski predlog poziva na uvođenje hitnih mera posebno kako bi zadržali evropske kompanije koje se bave solarnim panelima, baterijama, vodonikom i ključnim sirovinama, uz napomenu da bi strategija “Made in Europe” trebalo da se zasniva na četiri stuba.

    Prvi stub se odnosi na ciljeve EU da se smanji zavisnost od spoljnih dobavljača i postavljanje ciljeva proizvodnje do 2030. u ključnim sektorima koji bi bili regulisani zakonima EU.

    Drugi bi bio hitna promena pravila EU o pružanju vladine pomoći preduzećima, koja je već dozvoljena u okviru pandemije kovida 19, da bi mogla da se nastavi u odrđenim sektorima na privremenoj osnovi.

    Treći stub bi trebalo da bude finansiranje EU osetljivih sektora i poslednji stub potpuno mobilisanje trgovinske politike, uključujući instrumente trgovinske odbrane.

  • Članovi Odbora za bezbjednost razgovarali sa specijalnim izvjestiocem UN

    Članovi Odbora za bezbjednost razgovarali sa specijalnim izvjestiocem UN

    Članovi Odbora za bezbjednost Narodne skupštine Republike Srpske danas su se, u prostorijama parlamenta, sastali sa delegacijom Ujedinjenih nacija predvođenom specijalnim izvjestiocem UN za promociju i zaštitu ljudskih prava i osnovnih osloboda u borbi protiv terorizma Fanulom Niaolin (Fionnuala Ní Aoláin).

    Članovi Odbora za bezbjednost, sa predsjednikom Vukotom Govedaricom na čelu, upoznali su specijalnog izvjestioca UN sa djelokrugom rada i nadležnostima Odbora u vezi razmatranja zakona i ostalih akata iz oblasti bezbjednosti, sa posebnim osvrtom na parlamentarnu kontrolu policijskih i bezbjednosnih službi, istakavši važnost koordinisanog djelovanja svih nadležnih institucija, posebno policijskih, pravosudnih i obavještajno-bezbjednosnih službi u borbi protiv svih oblika ekstremizma i terorizma.

    Predsjednik Odbora za bezbjednost Vukota Govedarica, izrazivši zahvalnost specijalnom izvjestiocu UN zbog posjete Narodnoj skupštini Republike Srpske, informisao je delegaciju UN o nizu terorističkih napada koji su se u prošlosti desili u Bosni i Hercegovini, a koji se, kako je naveo, direktno dovode u vezu sa djelovanjem vehabijskih grupa u zemlji i njihovim vezama sa terorističkim organizacijama u svijetu.

    Predstavnici Odbora za bezbjednost su naglasili da nepostojanje zakona o borbi protiv terorizma, nedovoljan nivo koordinacije bezbjednosnih, obavještajnih i policijskih službi na nivou BiH i nedostatak efikasne parlamentarne kontrole nad radom Obavještajno-bezbjednosne agencije BiH predstavljaju ozbiljne probleme u borbi protiv terorizma.

    Na sastanku je bilo riječi o Strategiji Bosne i Hercegovine za prevenciju i borbu protiv terorizma za period 2021 – 2026. godina i značaju donošenja akcionih planova za njenu efikasnu primjenu, u čemu će, kako je istaknuto, Odbor za bezbjednost imati aktivnu ulogu.

    Razgovarano je i o Globalnoj strategiji UN za borbu protiv terorizma, migrantskoj krizi i kontroli granica.

    Sastanku su prisustvovali članovi Odbora za bezbjednost Zoran Stevanović, Milanko Mihajilica, Milan Dakić, Srđan Todorović i Dragan Galić.

  • Borelj: Neće biti nekažnjivosti

    Borelj: Neće biti nekažnjivosti

    Šef diplomatije EU Žozep Borelj osudio je danas ruske raketne udare na ukrajinske gradove i objekte elektro-energetske infrastrukture.

    “Još jedan ruski raketni napad pogodio je juče ukrajinske gradove. Ruska nehumana agresija direktno je usmerena na civile, uključujući i decu. Za ove zločine neće biti nekažnjivosti”, napisao je Borelj na svom Tviter nalogu.

    Borelj je poručio da će EU nastaviti da podržava Ukrajinu “koliko god bude potrebno”.

  • Fajon: Od BiH zavisi koliko će jako stisnuti pruženu ruku EU

    Fajon: Od BiH zavisi koliko će jako stisnuti pruženu ruku EU

    “Iskoristite priliku koja vam je ponuđena, ruku Evropske unije koja vam je pružena, a od Bosne i Hercegovine ovisi kako će jako stisnuti tu ruku” poručila je Tanja Fajon, ministarka inostranih poslova Republike Slovenije u petak u Sarajevu.

    Ona je nakon sastanka sa Biserom Turković, ministarkom inostranih poslova BiH kazala da je Slovenija dala ruku i tu je da ponudi stručnu pomoć Bosni i Hercegovini, koja će se na tom putu susresti sa zahtjevnim i teškim izazovima u procesu reforme unutar BiH.

    Izrazila je zadovoljstvo što je u Sarajevu, prvi put nakon što je BiH dobila status kandidata EU na kojem je čestitala građanima BiH.

    Dodala je da će nakon dodjele kandidatskog statusa, institucije BiH morati uraditi svoj dio zadatka, ispuniti 14 ključnih prioritetnih zadataka koje je odredila Komisija, a koji će omogućiti početak pristupnih pregovora sa EU i to posebno u oblastima vladavine prava i slobode medija.

    Tokom sastanka, prenosi Fena, razgovarano je i o bilateralnim odnosima Slovenije i BiH koji su, kako je ocijenjeno, tradicionalno dobri i bez većih otvorenih pitanja.

    Fajonova je napomenula da u BiH imaju oko 100 preduzeća slovenskog kapitala, koji upošljavaju oko 15.000 državljana BiH.

    “Drago mi je govoriti sa mladim ljudima u ovoj zemlji. Slovenija je ponudila i veliku pomoć u bilateralnoj saradnji u akademskom segmentu. Oko 1.500 studenata iz BiH, odnosno iz regiona, ima besplatno školovanje u Sloveniji”, zaključila je Fajonova.

    Turkovićeva je zahvalila Fajonovoj za nesebični angažman i snažno zagovaranje pozitivne odluke za dodjelu kandidatskog statusa BiH.

    “Uz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kandidatski status predstavlja jasan put za BiH, njene građane te ostaje da mi ubrzamo ispunjenje prioriteta koji su postavljeni za kandidatski status koji smo dobili. Ostalo je to sada kao naš dug da se ispuni što prije”, navela je Turkovićeva.

    Kaže da BiH sve više usklađuje vanjsku politiku sa zajedničkom vanjskom i sigurnosnom politikom EU.

    Turkovićeva je istakla da je Slovenija kontinuirano podržavala evropski put BiH, ne samo u posljednje vrijeme, nego dugi niz godina, a za Fajonovu je kazala da je bila snaga koja je davala nadu BiH kroz svoje istupe u Evropskom parlamentu.

    Fajonova je danas razgovarala i sa članovima Predsjedništva BiH.

  • “Ruski gas će se na kraju vratiti u Evropu”

    “Ruski gas će se na kraju vratiti u Evropu”

    Svijetu će još dugo biti potreban prirodni gas i nephodno je više investicija da bi se obezbijedila sigurnost snabdjevanja i pristupačne cijene energenata tokom globalne energetske tranzicije, saopštili su danas ministri energetike Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saad al-Kabi i Suhail al-Mazrui.

    Na Globalnom energetskom samitu Atlantskog savjeta u Abu Dabiju, ministar energetike Katara Saad al-Kabi je rekao da je blaga zima u Evropi oborila cijene gasa, ali da će nestabilnost cijena “trajati neko vrijeme”, s obzirom na to da veća količina energenata neće stići na tržište do 2025. godine.

    “Pitanje je šta će se desiti kada Evropa bude htjela da napuni svoja skladišta gasa za ovu i sljedeću godinu,” upozorio je al-Kabi, prenosi Rojters.

    Ruski gas će se na kraju vratiti u Evropu, zaključio je al-Kabi.

    Ministar energetike Ujedinjenih Arapskih Emirata Suhail al-Mazrui saglasio se sa tvrdnjom al-Kabija da će “gas biti sa nama još veoma dugo vremena.”

    Što više energije iz obnovljivih izvora, to će više investicija biti potrebno u gas kao osnovni izvor snabdijevanja, naglasio je al-Mazrui.

    Prema njegovim riječima, energetska strategija mnogih zemalja je nejasna, pošto ne sklapaju dugoročne ugovore o snabdijevanju gasom sa prozvođačima i dobavljačima.

    Ta nesigurnost utiče na energetsku industriju koja posljedično ne može da finansira razvoj i nove kapacitete, zaključio je al-Mazrui.
    Katar je jedan od najvećih svjetskih proizvođača tečnog naftnog gasa, a Ujedinjeni Arapski Emirati su jedna od ključnih zemalja Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK).

  • Meloni: Fond za spasavanje evrozone učiniti efikasnijim

    Meloni: Fond za spasavanje evrozone učiniti efikasnijim

    Italijanska premijerka Đorđa Meloni ponovo je danas kritikovala Fond za spasavanje evrozone, poslije sastanka u Rimu sa čelnicima tog fonda, prenio je Rojters.

    Kako je saopštila italijanska vlada, Meloni je ocijenila da “uprkos značajnim sredstvima kojima taj fond raspolaže, tzv. Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM) bio je instrument koji odavno više nije u upotrebi”.

    Ona je rekla da je zamolila šefove ESM-a da razmotre, zajedno sa ostalim pokroviteljima fonda, “moguće pravne lijekove”, kako bi taj fond pretvorili u efikasnije sredstvo podrške privredi država koje pomaže, navodi se u saopštenju, prenosi Tanjug.

  • Varhelji poziva na dogovor

    Varhelji poziva na dogovor

    Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji ocijenio je danas, nakon sastanka sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom da je pomak u dijalogu ključan za napredak na njihovom evropskom putu.

    Kretanje naprijed u dijalogu Beograda i Prištine ključno je za napredak na njihovom evropskom putu. Početak godine sa specijalnim predstavnikom EU Mirioslavom Lajčakom, razgovarali smo o daljem putu, napisao je Varhelji na svom Tviter nalogu.

  • Zapad potvrdio svoj uspijeh

    Zapad potvrdio svoj uspijeh

    Ministarka finansija SAD Dženet Jelen izjavila je da je limitiranje cena ruske nafte koje su u decembru uvele zapadne države ograničilo zaradu Rusije.

    Prema njenim rečima, ova mera je, po svemu sudeći ispunila cilj da se ruska nafta zadrži na tržištu, a da se istovremeno Rusiji ograniči zarada.

    “Iako je limitirana cena za sirovu naftu na snazi tek oko mesec dana, već smo videli napredak ka ispunjenju cilja. Visoki ruski zvaničnici su priznali da je ograničavanje cena ruske nafte smanjilo ruske prihode od prodaje energenata”, izjavila je Jelen na sastanku sa kanadskim ministrom finansija Kristijom Frilend, prenosi Rojters.

    Gornju granicu cene sirove nafte i zabranu korišćenja pomorskog osiguranja kod zapadnih osiguravajućih kuća uvele su 5. decembra zemlje članice G7.

    Jelen je naglasila da su energetska tržišta i dalje dobro snabdevena uprkos ohgraničavanju cene ruske nafte i zabrani na uvoz sirove nafte iz Rusije koju je uvela EU.

    Zvanična Moskva je obećala da će zabraniti isporuke nafte zemljama koje se pridržavaju nametnutog ograničenja cene ruske nafte.

  • Sijarto: Glasaćemo protiv članstva Prištine u evropskim tijelima

    Sijarto: Glasaćemo protiv članstva Prištine u evropskim tijelima

    Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto rekao je danas u Budimpešti da će njegova zemlja glasati protiv članstva Prištine u evropskim tijelima.

    Sijarto je nakon sastanka sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem izjavio da je stav Mađarske da bi prijem Prištine u određene evropske organizacije doveo u opasnost postizanje kompromisa o Kosovu.

    – Što se tiče Kosova i Metohije, Mađarska je zainteresovana da se na osnovu realnog i stvarnog dijaloga dođe do rješenja – rekao je Sijarto na konferenciji za novinare nakon sastanka sa Dačićem.

    On je ocijenio da su odnosi Mađarske i Srbije najbolji u proteklih 10 godina, ali da, uprkos tome, obje zemlje moraju zajednički da odgovore na dva ključna izazova, a to su posljedice sukoba u Ukrajini i migrantska kriza.

    – Produženje rata ili njegova eskalacija znači veoma ozbiljnu opasnost za naše zemlje i naše narode, jer ni Mađari, a ni Srbi, nisu odgovorni za taj rat, ali oba naroda plaćaju cijenu tog sukoba – ukazao je Sijarto.

    Zahvalivši Srbiji što je omogućila da Turskim tokom u Mađarsku stignu četiri milijarde kubnih metara gasa, što je gotovo polovina godišnjih potreba njegove zemlje za tim energentom, Sijarto je najavio da će Mađarska dodatno pomoći Srbiji u snabdijevanju gasom, ali i drugim energentima.

    Dačić je rekao da Srbija smatra da pitanje Kosova i Metohije može da se riješi samo kompromisom i da je veoma osjetljiva na primjenu dvostrukih standarda kada je riječ o teritorijalnom integritetu.

    – Ili je teritorijalni integritet princip ili nije. Ne može u jednom slučaju da se bude za to, a u drugom da se kaže drugačije – ukazao je Dačić.

    Govoreći o odnosima Srbije i Mađarske, Dačić je naveo da dvije zemlje i dalje moraju da se oslanjaju jedna na drugu kako bi imale dovoljno energenata po adekvatnim cijenama, kao i da moraju da obezbijede infrastrukturu da to što nabave mogu i da dobiju.

    Komentarišući problem ilegalnih migracija, Dačić je ocijenio da Srbija tu igra čisto, jer nema interes da neko što prije izađe iz Srbije i da ga usmjerava dalje ka Mađarskoj i EU.

    – Mi nećemo drugima da pravimo probleme, ali hoćemo da ukažemo na to da smo na udaru migranata koji dolaze i iz zemalja EU. Srbija ne želi da bude parking za migrante i trpi najveće posljedice migrantske krize – istakao je Dačić.

    Nakon susreta sa Sijartom, Dačić se sastao sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, a njihov razgovor je u toku.

  • EU će uvoziti kuvajtsku naftu

    EU će uvoziti kuvajtsku naftu

    Kuvajt ove godine planira da značajno poveća izvoz dizela i goriva za avio-kompanije u Evropu, što bi pomoglo kontinentu da nadoknadi pad priliva iz Rusije.
    “Bliskoistočna zemlja očekuje da će od 2022. godine petostruko povećati isporuke dizel goriva Evropi, na 2,5 miliona tona, odnosno oko 50.000 barela dnevno. Takođe, planira da udvostruči prodaju avio goriva na skoro pet miliona tona”, navodi američka agencija pozivajući se na neimenovani, dobro upućeni izvor.
    Evropska unija se suočava sa potencijalnom nestašicom goriva zbog zabrane uvoza naftnih derivata iz Rusija, koja bi trebalo da stupi na snagu 5. februara, zbog rata u Ukrajini.
    Cijene dizela bi u ovom kvartalu mogle dostići iznos od 200 dolara po barelu, jer sankcije mogu prouzrokovati globalni manjak, ocjenjuje Banka Amerike.
    Procjenjuje se da je EU krajem prošle godine kupovala skoro 1,3 miliona barela naftnih derivata iz Rusije dnevno, od čega je otprilike polovina bila dizel.
    Kuvajt je poslednjih godina uložio desetine milijardi dolara na modernizaciju i izgradnju novih rafinerija.
    Najznačajnija investicija je izgradnja Al-Zura, jedne od najvećih rafinerija nafte na svijetu, s kapacitetom da preradi 615.000 barela sirove nafte dnevno.
    Ova rafinerija krajem prošle godine ostvarila je svoj prvi izvoz dizela i goriva za mlazne motore, podsjeća američka agencija.
    Prva od tri linije rafinerije Al Zur je stabilna i dnevno prerađuje više od 205.000 barela nafte. Druga linija bi trebalo da bude puštena u rad sredinom februara, a treća – do aprila.
    Tako će se ukupni kapacitet prerade u Kuvajtu povećati na oko 1,5 miliona barela dnevno nakon što fabrika bude u potpunosti operativna, ocjenjuje američka agencija.
    Takođe, očekuje se da će i drugi bliskoistočni proizvođači nafte, kao što su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, povećati izvoz goriva u Evropu 2023. godine.
    Planovi za mlazno gorivo kuvajtske Nacionalne naftne kompanije Kuvajt Petroleum Korporejšn (KPC) isključuju bilo kakvu prodaju na spot tržištu, što znači da bi stvarne isporuke u Evropu mogle biti veće od pet miliona tona prenosi B92.