VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Zelenski na evropskoj turneji, traži dodatno naoružanje Ukrajine

    Zelenski na evropskoj turneji, traži dodatno naoružanje Ukrajine

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski nalazi se na evropskoj turneji, tokom koje od evropskih saveznika traži dodatnu vojnu pomoć i isporuke savremenog naoružanja i municije.

    Zelenski je juče boravio u Londonu, gde se sastao sa premijerom Rišijem Sunakom, kao i sa kraljem Čarlsom Trećim. Obratio se i britanskom parlamentu, zahvalivši na dosadašnjoj pomoći.

    Jedna od glavnih tema razgovora Zelenskog i Sunaka je bilo obezbjeđivanje naprednih, borbenih aviona Kijevu. Tim povodom iz Londona je poručeno da je prvi korak koji bi mogao da vodi ka obezbeđivanju aviona – obuka ukrajinskih pilota za upravljanje NATO avionima na proljeće.

    Zelenski je sa Sunakom obišao i ukrajinske vojnike, koji se nalaze na obuci za upravljanje tenkovima “čelendžer 2”.

    U sklopu evropske turneje, Zelenski je otišao i u Pariz, na večeru “iza zatvorenih vrata” sa predsjednikom Emanuelom Makronom i njemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

    I Makron i Šolc su poručili da se nastavlja podrška Ukrajini u ratu protiv Rusije, a njemački kancelar je naglasio i da je Ukrajini mjesto u evropskoj porodici.

    Očekuje se da će ukrajinski predsjednik danas otputovati u Brisel na Samit lidera zemalja članica EU, od kojih će zatražiti više oružja za borbu protiv Rusije i ubrzano napredovanje Kijeva u procesu pridruživanja EU, potvrdio je jedan visoki ukrajinski zvaničnik, prenosi Rojters.

    U međuvremenu, njemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da bi zapadni partneri prvu turu borbenih tenkova “leopard 2” mogli da isporuče Ukrajini u prva tri ili četiri mjeseca ove godine.

    I premijer Portugalije Antonio Košta izjavio je da je počela popravka nekoliko portugalskih tenkova “Leopard 2”, te da će tri takva tenka sljedećeg mjeseca biti poslata u Kijev.

    Povodom najnovijih aktivnosti Kijeva na obezbjeđivanju dodatnog naoružanja sa Zapada, Moskva upozorava da će sve oružje koje bude isporučeno Ukrajini biti i uništeno.

    Ruska ambasada u Londonu upozorila je britanske vlasti da ne šalju borbene avione u Ukrajinu, ističući da bi takav potez imao “vojne i političke posledice po evropski kontinent i ceo svet”, prenosi Tas.

    Jučerašnji dan obilježile su nove tenzije na relaciji Moskva-Vašington, nakon što je nagrađivani američki novinar objavio tvrdnje da su eksplozivne naprave ispod ruskog gasovoda Sjeverni tok 2, u junu prošle godine, postavili ronioci američke mornarice, po nalogu predsjednika SAD Džozefa Bajdena.

    Moskva je pozvala SAD da se izjasne o svojoj ulozi u ovoj eksploziji, dok Vašington demantuje ove navode, ističući da je reč o potpunoj laži.

  • Evropski lideri će pozvati Srbiju i samoproglašeno Kosovo da iskoriste “istorijsku priliku” koju nudi plan EU

    Evropski lideri će pozvati Srbiju i samoproglašeno Kosovo da iskoriste “istorijsku priliku” koju nudi plan EU

    Šefovi država i vlada Evropske unije (EU) će na samitu koji se održava danas i sutra, 9.i 10. februara, razgovaraće, između ostalog, i o dijalogu Srbije i samoproglašenog Kosova.

    Zvaničnici EU su potvrdili da je ova tačka uvrštena u dnevni red u posljednjem trenutku. Dijalog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije bit će obuhvaćen i u zaključcima sa samita.
    S obzirom da je u posljednje vrijeme, više nego ikada ranije, normalizacija odnosa Kosova i Srbije stavljena u fokus – a sve nakon objavljivanja francusko-njemačkog plana, evropski zvaničnici su zaključili da je neophodno naglasiti i težiti ka napretku u odnosu ove dvije države.

    “Evropski savjet pozdravlja evropski prijedlog za postavljanje odnosa između obe strane na novu i održivu osnovu kao istorijsku šansu koju obje strane trebaju iskoristiti u cilju ostvarivanja svoje evropske perspektive”, navodi se u nacrtu zaključaka u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid.

    Takođe će, putem zaključaka, apelovati za obe strane stranama da “u potpunosti i bez uslova sprovedu”, obaveze na koje su one se obavezale u okviru dijaloga, uključujući sporazume iz 2013. i 2015. godine o stvaranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu (ZSO).


    Premijer Kosova Albin Kurti je ranije tokom ove sedmice, nakon sastanka sa Miroslavom Lajčakom, izjavio da prihvata prijedlog EU za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.

    Inače, u francusko-njemačkoj inicijativi koja je trenutno u fokusu, za Beograd je, kako je to izjavio predsjednik Aleksandar Vučić, najspornija tačka koja se odnosi na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

    No, ipak, Vučić smatra da bez obzira kako Srbija odgovorila na taj zahtjev, tok dešavanja je već predodređen.

  • Rusija ismijava novi potez Evrope

    Rusija ismijava novi potez Evrope

    Potez Evropske unije da doda “izuzeća” na gornju granicu cena naftnih derivata, pokazao je da je ruska nafta i dalje tražena.

    To je izjavio zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak, prenosi Rojters.

    “Juče smo videli još jednu promenu propisa Evropske unije – izuzeća”, rekao je on u komentarima koje je objavila ruska novinska agencija TASS.

    “Ovo još jednom naglašava da su naši naftni proizvodi traženi u Evropi, kada su evropski političari nagovestili da svojim postupcima prkose svakoj logici u donošenju takvih odluka i razmišljaju kako da se izvuku iz ove situacije”, rekao je on.

    Evropska unija je prošle nedelje saopštila da je pristala da postavi gornje granice cena ruskih rafinisanih naftnih derivata kako bi ograničila sposobnost Moskve da finansira rat u Ukrajini.

    Istovremeno, EU je uvela nekoliko izuzeća od načina na koji funkcioniše njeno ograničenje cena.

  • EU napušta sporazum koji je potpisalo oko 50 zemalja?

    EU napušta sporazum koji je potpisalo oko 50 zemalja?

    EK je obavestila članice da zajednički izlazak iz međunarodnog energetskog sporazuma izgleda neizbežno, kaže se u dokumentu u koji je uvid imao Rojters.

    Sporazum o energetskoj povelji iz 1998. godine, koji je potpisalo oko 50 zemalja, uključujući i članice EU, načinjen je da bi zaštitio kompanije u energetskoj industriji tako što će im omogućiti da tuže vlade zbog politike koja ugrožava njihove investicije.

    Prethodnih godina, međutim, taj sporazum je korišćen bi da se osporila politika gašenje fabrika sa fosilnim gorivima, što je, prema EU, prepreka da se reši problem sa klimatskim promenama.

    Francuska, Nemačka, Holandija, Poljska i Španija su već saopštile da napuštaju planove da napuste sporazum, pojačavajući pritisak na Brisel, koji sada koordiniše povlačenje cele EU.

    Italija je napustila sporazum još 2016. godine.

    Kako dodaje britanska novinska agencija, u dokumentu se navodi da je “najadekvatnija opcija” da EU i svih 27 zemalja napuste sporazum.

    “Povlačenje deluje neizbežno”, navodi se u dokumentu. Portparol evropske komisije potvrdio je da će EK preporučiti izlazak EU iz sporazuma i da će to predstaviti diplomatama zemalja članica na predstojećem sastanku.

  • Orban pozvao da se preispitaju sankcije uvedene Rusiji

    Orban pozvao da se preispitaju sankcije uvedene Rusiji

    Viktor Orban pozvao je lidere EU i njenih članica da započnu konsultacije radi preispitivanja sankcija uvedenih Rusiji, saopštio je portparol mađarskog premijera Bertalan Havasi.
    Orban je učestvovao u video-konferenciji sa evropskim kolegama u okviru priprema za dvodnevni samit EU u Briselu koji počinje u četvrtak, 9. februara.

    – Kada se radi o Ukrajini, Viktor Orban je pozvao da se smjesta uspostavi primirje, te da se i započnu mirovni pregovori i sadržajne političke debate u vezi sa sankcijama koje je uveo Brisel i koje uništavaju evropsku ekonomiju – rekao je Havasi.

    Havasi je podsjetio da su, pored Orbana, u video-konferenciji učestvovali predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel, predsjednik Bugarske Rumen Radev i premijeri Poljske, Belgije, Finske i Malte, javila je novinska agencija MTI.

    On je dodao da će se tokom samita EU razgovarati o sukobu u Ukrajini, stanju evropske ekonomije i kontroli ilegalnih migracija, prenio je TASS.

  • Lajčak: Drago mi je što je Priština u principu prihvatila prijedlog EU

    Lajčak: Drago mi je što je Priština u principu prihvatila prijedlog EU

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak saopštio je nakon razgovora u Beogradu i Prištini da mu je drago da je Priština “u principu prihvatila prijedlog EU” i najavio nastavak razgovora na sastanku na viskom nivou.

    Lajčak je to objavio nakon razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu i sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem.

    On je na “Tviteru” danas objavio da je juče otputovao u Prištinu da se sastane sa premijerom privremenih institucija Aljbinom Kurtijem i njegovim zamjenikom Besnikom Bisljimijem, a da je potom otišao u Beograd gdje se sastao sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i Petrom Petkovićem.

    – Drago mi je da je i Priština u principu prihvatilo prijedlog EU. Nastavićemo naše razgovore na sastanku na visokom nivou – naveo je Lajčak.

    Vučić je poslije sinoćnjeg sastanka saopštio da je sa Lajčakom imao otvoren i prijateljski razgovor.

    Kurti je poslije sastanka sa Lajčakom rekao da Priština prihvata prijedlog EU za normalizaciju odnosa sa Beogradom.

  • Nema pregovora sa EU bez 14 prioriteta i izborne reforme

    Nema pregovora sa EU bez 14 prioriteta i izborne reforme

    Da bi BiH mogla otvoriti pretpristupne pregovore nakon što je dobila kandidaturu za članstvo, moraće implementirati svih 14 prioriteta za članstvo, uključujući i pitanje izborne reforme, potvrđeno je “Nezavisnim novinama” u Delegaciji EU u BiH.
    Kako su nam napomenuli, prioriteti jedan i četiri eksplicitno upućuju na potrebu ustavne i izborne reforme i stoga ih je potrebno riješiti.

    “Ustavna i izborna reforma ostaje ključno pitanje za BiH. I dalje ostaje neriješeno pitanje sprovođenje presude u predmetu ‘Sejdić i Finci’ i povezanih presuda Evropskog suda za ljudska prava, a rezultat toga je dalja diskriminacija kroz izborni sistem. Štaviše, premda su izbori u oktobru 2022. prošli relativno glatko, slučajevi izborne prevare i dalje podrivaju povjerenje u izborni sistem”, kažu oni.

    Ističu da kandidatski status predstavlja prekretnicu za BiH te kažu da očekuju da novoformirane vlasti iskoriste zamah i nastave reforme koje su davno trebale biti sprovedene, a koje bi omogućile otvaranje pristupnih pregovora.

    U prethodnom izvještaju o napretku koji je objavila Evropska komisija istaknuto je da nije postignut napredak u rješavanju uslova koji se tiču izbornih standarda.

    “Uprkos intenzivnom dogovaranju, političke stranke nisu bile u stanju da se dogovore o reformama kako bi se Ustav i izborni okvir uskladili sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Dok je Centralna izborna komisija usvojila određena poboljšanja putem podzakonskih akata, parlament nije usvojio izmjene Izbornog zakona”, kažu oni.

    Dodaju i da parlament nije usvojio ni amandmane na Izborni zakon kako bi se odgovorilo na preostale preporuke OSCE/ODIHR-a i GRECO-a, uključujući i u pogledu transparentnosti finansiranja političkih partija.

    “Između jula 2021. i marta 2022. EU i SAD su, uz podršku Venecijanske komisije, otvorili razgovore među političkim strankama o paketu izbornih i ustavnih reformi za poboljšanje izbornih standarda, uklanjanje etničke diskriminacije i diskriminacije na osnovu prebivališta iz Ustava u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava kako bi obezbijedili novi izborni model za Predsjedništvo i reforme Ustava entiteta FBiH, kako bi se poboljšala njegova funkcionalnost. Uprkos intenzivnom pregovaranju, pokazalo se da stranke nisu u stanju da pronađu rješenje u skladu sa evropskim standardima uoči izbora 2022. godine”, naglasili su.

    Vehid Šehić, direktor Koalicije građana “Pod lupom”, kaže za “Nezavisne novine” da bi političke stranke trebalo da iskoriste 2023. godinu, koja nije izborna, da se konačno sprovede izborna reforma, što, kako kaže, uključuje i implementaciju presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu “Sejdić i Finci”, kao i tehnička poboljšanja.

    “Neupitno je da se pod hitno mora formirati interresorna parlamentarna radna grupa za izmjene Izbornog zakona i da ona treba da promtno počne raditi kako bi u ovoj godini imali prijedloge za izmjene, da bi se sve to moglo raspravljati, provesti javna rasprava i da se na sljedeće lokalne izbore ide s novim Izbornim zakonom”, kaže on.

    Prema njegovom mišljenju, reforma mora da uključuje i uvođenje novih tehnologija, što bi, kako tvrdi, podržali svi građani.

  • Delegacija EU poziva na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine

    Delegacija EU poziva na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine

    Delegacija EU u Beogradu pozvala je Beograd i Prištinu da učine sve što je u njihovoj moći da napreduju u dijalogu o normalizaciji odnosa, uz posredstvo EU.

    Usaopštenju, obje strane se pozivaju na uzdržanost od bilo kakve retorike ili akcije koja bi mogla da dovede do tenzija.

    – Očekujemo da se obje strane ponašaju odgovorno i da doprinesu atmosferi koja pogoduje normalizaciji njihovih odnosa – navodi se u saopštenju.

    Dodaje se i da Delegacija EU ne komentariše dešavanja u vezi sa drugom međunarodnom organizacijom i podsjeća da EU nije članica Savjeta Evrope.

  • “Ukrajino, nemaš šanse “

    “Ukrajino, nemaš šanse “

    Brisel neće obećati ubrzanje procesa pridruživanja Ukrajine EU na samitu u Kijevu gde će se razgovarati o članstvu Ukrajine u EU, piše britanski Fajnenšl tajms.

    Rukovodstvo Evropske unije ne bi trebalo da daje Ukrajini lažne nade da će postati članica u narednim godinama, navodi Fajnenšel tajms pozivajući se na izjave diplomate zemalja članica EU u Briselu, prenosi Tass.

    Prema izvorima na koje se Fajnenšl tajms poziva, izjave predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela i njegovih kolega o potrebi da se što pre finalizuje pridruživanje Ukrajine dovele su do nerealnih očekivanja u Kijevu.

    “Taj jaz između obećanja i stvarnosti raste već neko vreme. I dolazimo do tačke u kojoj je preširok”, rekao je jedan evropski diplomata, citirao je Fajnenšel tajms. Drugi je rekao da “postoji rizik da se retorika sukobi sa stvarnošću”. “Neće biti brzog puta za članstvo Ukrajine u EU”, dodao je on.

    “Zemlje EU će se složiti da je Ukrajina napravila dug put, postigavši ozbiljan napredak u reformama, ali neće biti obećanja o ubrzanom članstvu”, rekao je za Tass izvor u evropskoj delegaciji na samitu.

    Prema izvoru, jedan broj istočnoevropskih zemalja se zalaže za ubrzavanje procesa pridruživanja Ukrajine. “Neke zemlje, pre svega istočnoevropske, insistiraju na tome da se Ukrajini u tako teškom trenutku obećava ubrzano članstvo. Ali ne dele sve zemlje ovo gledište. To su posebno velike zemlje članice koje smatraju da Kijevu ne treba davati prazna obećanja” dodao je on.

    Ukrajinski premijer Denis Šmigal rekao je prošle nedelje da vlada te zemlje očekuje da će postati članica EU za manje od dve godine nakon što su počeli razgovori o njenom pristupanju, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski smatra da bi pregovori o pristupanju Ukrajine EU trebalo da počnu već ove godine.

    Šefovi država i vlada EU su 23. juna 2022. godine doneli odluku da Ukrajini i Moldaviji daju status kandidata za članstvo u EU, ali vremenski okvir za početak pristupnih pregovora još nije određen.

    Brisel je istakao da kijevskoj vladi ostaje još mnogo posla koja mora da sprovede važne reforme. EU je takođe saopštila da Ukrajina može da se pridruži evropskoj zajednici tek nakon što se okonča sukob na njenoj teritoriji.

  • “Ključno pitanje – Ukrajina u EU”

    “Ključno pitanje – Ukrajina u EU”

    Ministar spoljnih poslova Ukrajine izjavio da će ključno pitanje na samitu Ukrajine i EU u Kijevu biti razgovori o najranijem početku pregovora o pristupanju EU.

    Kako je preneo Ukrinform, šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba rekao je da je ukrajinska strana spremna da predstavi rezultate implementacije svih sedam preporuka Evropske komisije i očekuje da EU pozitivno oceni napore Kijeva.

    “Ključno pitanje na dnevnom redu trebalo bi da bude opcija najranijeg mogućeg početka pregovaračkog procesa o priključenju EU, nakon što Ukrajina ispuni sve preporuke Evropske komisije i očekujemo pozitivnu ocenu”, naveo je Kuleba.

    Prema njegovim rečima, na samitu će se govoriti o novim sankcijama EU Rusiji, koje će se ticati vojne i nuklearne industrije.

    Samit između EU i Ukrajine koji će se održati 3. februara, dogovoren je pre mesec dana, kada je predsednik Volodimir Zelenski razgovarao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

    “Radujem se što ću vas sresti u Ukrajini uskoro”, napisala je Fon der Lajen.