VRBAS Media

Oznaka: EU

  • EU razmatra načine za povećanje proizvodnje municije za Ukrajinu

    EU razmatra načine za povećanje proizvodnje municije za Ukrajinu

    Evropska unija mora pronaći načina da brzo snabdije Ukrajinu hiljadama artiljerijskih granata ili se suočiti s izgledima da bi mogla izgubiti rat protiv Rusije, upozorili su u ponedjeljak najviše diplomate EU, dok se zalihe municije u nacionalnim skladištima EU-a smanjuju.

    “Najvažnije, hitnije pitanje danas za ukrajinsku vojsku je kontinuirani protok municije. Ako u tome ne uspijemo, zaista, rezultat rata je u opasnosti”, rekao je visoki predstavnik EU za vanjsku politiku Žozep Borelj prije predsjedavanja sastankom ministara vanjskih poslova Unije.

    Borelj je govorio dok je američki predsjednik Džo Bajden došao u iznenadnu posjetu Ukrajini.

    Borelj je rekao da ruske snage ispaljuju oko 50.000 granata iz artiljerije svaki dan i da se zalihe Ukrajine moraju podići na isti nivo. Druge procjene sugerišu da Ukrajina ispaljuje do 6.000-7.000 artiljerijskih granata dnevno, oko trećine ukupnog broja ruskih raketa u jednoj godini rata.

    Najtraženiji su, naglasio je Borelj, artiljerijski patroni kalibra 155 mm.

  • Borelj pozvao Vučića i Kurtija na razgovore u Brisel

    Borelj pozvao Vučića i Kurtija na razgovore u Brisel

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio je da su predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer samoproglašenog Kosova Aljbin Kurti pozvani u Brisel 27. februara i da se nada da će “prihvatiti prijedlog kao put da normalizuju svoje odnose”.

    Pozvao sam ih da dođu i vode cjelodnevne razgovore jer imamo prijedlog na stolu i nadam se da će biti u stanju da ga prihvate kao put da normalizuju svoje odnose, rekao je Borelj za Dojče vele.

    Na pitanje koliko je uvođenje sankcija Rusiji važno za put Srbije ka EU, Borelj je rekao da se Srbija ne usklađuje sa spoljnom poilitikom EU u dovoljnoj mjeri.Tražimo od svih članova međunarodne zajednice, posebno od onih koji su kandidati za članstvo u EU, da se usaglase sa našim sankcijama. Posebno od kandidata tražimo da se usklade sa našom spoljnom politikom. Svakako da se Srbija ne usklađuje sa našom spoljnom politikom onoliko koliko bismo htjeli. To je dio razgovora i angažovanja prema Srbiji – dodao je Borelj.

  • Hitan zadatak za Zelenskog

    Pred posetu američkog predsednika Džozefa Bajdena Poljskoj, administracija Bijele kuće je tražila od Ukrajine da aktivira dejstva na bojnom polju.

    Prema informacijama novinara, američki analitičari se plaše da će ruska vojska naneti poraz ukrajinskoj vojsci na jugu i istoku, a isporuke zapadnog naoružanja Ukrajini će se usporiti.

    “Bajdenova administracija je po hitnom postupku zahtevala od administracije predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog da konsoliduje svoja dostignuća i, eventualno, nanese kontranapad. Bela kuća je takođe rekla timu Zelenskog, prema rečima nekoliko zvaničnika, da se pripremi za ofanzivu, s obzirom na to da oružje i pomoć iz Vašingtona i Evrope slobodno teku, plašeći se da bi podrška evropskih suseda Ukrajini uskoro mogla da bude ograničena“, piše “Politiko“.

    Po mišljenju eksperata, Rusiji i dalje ostaju dve važne prednosti na bojnom polju – snaga i vreme. Zato su akcije Severnoatlantske alijanse pod sumnjom.

  • Sankcije bile spremne i prije sukoba

    Sankcije bile spremne i prije sukoba

    SAD i zemlje EU počele su da rade na sankcijama protiv Rusije još dva mjeseca pre početka specijalne vojne operacije u Ukrajini.

    Ovo je danas saopštila šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

    Po njenim rečima, Evropu su na to podstakli obaveštajni podaci o raspoređivanju ruskih trupa na granicama Rusije koje je objavio Vašington.

    “Moj kabinet, Evropska komisija, već u decembru 2021. godine počeo je da radi sa Belom kućom i Ministarstvom finansija SAD na mogućim sankcijama protiv Rusije u slučaju sukoba sa Ukrajinom. U stvari, nadali smo se da nećemo morati da upotrebimo sankcije”, kazala je Fon der Lajen na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

    Kako je dodala, sankcije su pre svega trebalo da pogode visoko tehnološke i nezamenljive zapadne proizvode na ruskom tržištu.

    Fon der Lajen se u svom obraćanju založila za sveobuhvatno povećanje pritiska na Rusiju i proširenje isporuka oružja i municije Ukrajini.

    “Sada je došlo vreme da se nekoliko puta ubrza proizvodnja standardizovanog naoružanja i municije za isporuke u Ukrajinu. Za to moramo da iskoristimo Evropski mirovni fond”, istakla je ona.

    Ranije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio da se Alijansa spremala za sukob u Ukrajini od 2014. godine. On je istakao da ruska specijalna operacija “nije promenila Alijansu”, nego da je samo pokazala koliko je značajno jačanje kolektivne odbrane koje je sprovedeno.

  • EU sada “težim riječima”: Odustanite

    EU sada “težim riječima”: Odustanite

    Zemlje Evropske unije će u ponedeljak zajednički pozvati na postepeno odustajanje od fosilnih goriva u svetu.

    Nacrt dokumenta EU, u koji je imala uvid agencija Rojters, sugeriše da skoro 200 zemalja koje su se na prethodnom klimatskom samitu Ujedinjenih nacija obavezale da postepeno odustanu od energije iz uglja treba da odu korak dalje.

    Prema ovom dokumentu, treba postepeno odustati od svih fosilnih goriva koja emituju ugljen dioksid, uključujući i naftu i gas.

    Ovaj nacrt koristi teže reči u odnosu na prethodni nacrt u kome se eksplicitno ne pominje “postepeno odustajanje.”

    Prema diplomatama EU, iza ove promene stoje Nemačka i Danska.

    Neke zemlje EU su nezadovoljne delovima teksta koji govore o promovisanju energije iz obnovljivih izvora i pokušajima EU da prestane sa korišćenjem ruskog gasa.

    Moguće je da zbog ovih nesuglasica usvajanje nacrta bude odloženo.

  • Cvijanović: Ako je BiH uvela sankcije Rusiji, zašto nas ubjeđuju da ih moramo uvesti

    Cvijanović: Ako je BiH uvela sankcije Rusiji, zašto nas ubjeđuju da ih moramo uvesti

    Srpski član i predsjedavajuća Predsjedništva BiH Željka Cvijanović upitala je ako je BiH uvela sankcije Rusiji zašto nas onda ubjeđuju da ih trebamo uvesti.

    Na pitanje Srne da prokomentariše to što je visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbjednosnu politiku Žozep Borelj pohvalio BiH što je “osudila agresiju i uskladila se sa sankcijama EU bez presedana protiv ruskog rukovodstva i njene ratne ekonomije, Cvijanovićeva je naglasila da saopšteno samo djelimično odražava ono o čemu je govoreno na sastanku.

    • U jednom dijelu razgovora rečeno je da se od BiH očekuje svrstavanje uz spoljnopolitičke odluke EU. Obavijestila sam Borelja da o sankcijama nema saglasnosti u BiH. Nije korektno da govorim šta su govorile moje kolege, ali u suštini bila je i kontatacija da i pored njihovog ličnog opredjeljenja za sankcije “u BiH je tako kako je” – istakla je Cvijanovićeva.

    VIJESTI IZ ISTE RUBRIKE

  • Cvijanović u Briselu: Sastanak ohrabrenja sa Šarlom Mišelom

    Cvijanović u Briselu: Sastanak ohrabrenja sa Šarlom Mišelom

    Srpski član i predsjedavajuća Predsjedništva BiH Željka Cvijanović istakla je da je na današnjem sastanku članova Predsjedništva sa predsjednikom Evropskog savjeta Šarlom Mišelom u Briselu bilo riječi o načinima tretiranja pitanja postavljenih kroz 14 prioriteta i kako ubrzati proces pristupanja EU.

    Cvijanovićeva je istakla da je ovo bio sastanak ohrabrenja za BiH – da razmišlja da treba da bude dio zajedničke porodice.

    – Njegova glavna poruka je da nam je on lično, ali i institucije u okviru EU, na raspolaganju – rekla je Cvijanovićeva i navela da je na sastanku dogovoreno da će biti organizovani periodični sastanci na kojima će Mišel biti obaviješten o daljim kretanjima i rezultatima.

    Ona je napomenula da je Mišel pokazao veliko interesovanje za stavove i vezano za EU, ali i ono što se nalazi na dnevnom redu za učiniti, a na institucijama je.

    Cvijanovićeva je ukazala da je pokazan visok stepen razumijevanja obje strane.

    – Mišel je poznat kao čovjek koji nastoji da razumije i prilike u BiH i čije strateško poimanje zapadnog Balkana takvo da on i sada kaže, kao i ranije, da ne smatra da je proces zaokruženja EU tu ako zapadni Balkan nije unutra. On je možda i jedan od najvećih zagovornika da zemlje zapadnog Balkana, na realnim osnovama, budu članice Unije – izjavila je Cvijanovićeva novinarima.

    Cvijanovićeva je navela da je Mišel rekao da bi volio da vidi napredak BiH na evropskom putu, koji bi onda mogao da bude oslikan u izvještaju o napretku BiH krajem godine.

    Ona je rekla da je atmosfera bila pozitivna, ali da je bilo neophodno ukazati na određene i komplikovanosti u okviru BiH, za koje Mišel ima razumijevanja.

    Odgovarajući na pitanje novinara da li je na sastanku bilo riječi o sankcijama Ruskoj Federaciji, Cvijanovićeva je rekla da to nije bila tema.

    – Oni su ukazali na to da očekuju usklađivanje sa spoljnopolitičkim ciljevima, prioritetima i stavovima EU, ali nismo insistirali danas na tim stvarima. Mi razmišljamo kako deblokirati proces koji je, očito, blokiran mnogo godina. Sastanak je bio prilika da se ukaže kako možemo pojednostaviti određene stvari – rekla je Cvijanovićeva.

    Srpski član i predsjedavajuća Predsjedništva BiH je ocijenila da je poenta ovih sastanaka da se vidi šta se može uraditi zajedno da bi bio zabilježen pomak, napominjući da je u tome na raspolaganju.

    – A, trošenje vremena na neke stvari i imaginacije… mislim da je to bespotrebno. A, ni EU nema vremena za trošenje. Nema ga niko danas – zaključila je Cvijanovićeva.

    Cvijanovićeva, zajedno sa druga dva člana Predsjedništva Denisom Bećirovićem i Željkom Komšićem, sastaće se i sa visokim predstavnikom EU za spoljne poslove i bezbjednosnu politiku Žozepom Boreljom.

  • “Protiv Rusije najsnažnije sankcije ikada”

    “Protiv Rusije najsnažnije sankcije ikada”

    Predsednica Evopske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je danas predlog EK za 10 paket sankcija protiv Rusije, za koji je rekla da je najjači do sada.

    Kako je rekla, novim paketom, predlaže se zabrana izvoza za 11 milijardi evra za industrijske proivode i tehnologiju koji ne mogu da se dobiju preko trećih zemalja, kao elektronika, specijalizovana vozila, rezervni delovi za kamione i avione.

    “Predlažemo zabranu izvoza za 47 elektronskih komponenta koje se koriste za dronove, rakete i helikoptrere i termičke kamere. Sve ćemo učiniti da ovi proizvodi ne mogu da se nađu na drugom mestu. Prvi put uvodimo, sankcije protiv entiteta trećih zemalja. Kao iranska revolucionerna garda koja snabdeva Rusiju dronovima. To su sankcije protiv sedam iranskih entiteta da ne bi mogli da snabdevaju Rusiju”, naglasila je ona.

    Kako je objasnila, cilj je da se ubede druge kompanije ili međunarodni trgovci da ne rade sa Moskvom.

    Lajen je predložila i da se napravi spisak ruskih propagandista, jer, kako je rekla, Putin ima armiju propagandista sa mrežama dezinformacija koje šire “toksične vesti da bi polarizovali zemlje EU”.

    “Sada imamo najsnažnie sankcije ikada i sve ćemo da uradimo da one budu striktno primenjene. Uvodimo mere da bi se izbeglo zaobilaženje sankcija. To je moja četvrta tačka. Pratićemo oligarhe koji se kriju ili prodaju svoju imovinu da bi izbegli sankcije. Zajedno sa zemljama članicama napravićemo pregled svih zamrznutih sredstava ruske centralne banke koji se nalaze u EU. To je ključno da bi koristili ova sredstva za rekonstrukciju Ukrajine”, podvukla je ona.

    Fon der Lajen je najavila da će specijalni predstavnik EU Dejvid O Salivan stupiti u kontakt za trećim zemljama da bi EU bila sigurna da će i one primenile sankcije i najavila je da će se iduće sedmice organizovati forum za koordinaciju sankcija sa evropskim međunarodnim partnerima.

  • Borel: Rat u Ukrajini bio geopolitičko buđenje EU

    Borel: Rat u Ukrajini bio geopolitičko buđenje EU

    Visoki predstavnik EU Žozep Borelj izjavio je danas da je rat u Ukrajini istakao važnost zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.

    “To je bilo buđenje za Evropu, geopolitičko buđenje”, rekao je on na sednici Evropskog parlamenta govoreći uoči godišnjice ruskog napada na Ukrajinu, navedeno je na sajtu EU.

    Borelj je kazao da je, kao što je nemački kancelar Olaf Šolc rekao nekoliko dana nakon napada, ovo prekretnica, ali ne samo za Nemačku, već za celu Evropu.

    “Buđenje pred novom realnošću za nas, a to je rat, koji smo uklonili sa našeg intelektualnog horizonta. Smanjili smo oprez, a dokaz za to je izuzetno nizak nivo naših vojnih zaliha i ograničen kapacitet naše odbrambene industrije da ih popuni”, istakao je Borelj.

    Prema njegovim rečima, ruski napad na Ukrajinu je poziv za buđenje, jer Evropu vodi u novi svet. Borelj je kazao da je EU podržala Ukrajinu vojno, ekonomski, finansijski, diplomatski, koliko je mogla – mnogo, ali prema njegovom mišljenju, nedovoljno.

    “Ja nisam ratni huškač… Ne volim rat. Naravno, više volim mir kao i svi, to ne treba da ponavljamo. Ali ono što moramo da ponovimo i o čemu treba da razgovaramo je kako se postiže mir,” kazao je on.

    Prema Boreljovim rečima, da bi bio postignut mir, EU “mora da nastavi da vojno podržavamo Ukrajinu više nego do sada”.

    “Da biste došli do mira, prvo morate pobediti u ratu. I možete vojno pomoći Ukrajini i istovremeno ulagati sve diplomatske napore”, dodao je on.

  • Borelj ocijenio: Prognozirani kolaps ruske ekonomije se nije desio

    Borelj ocijenio: Prognozirani kolaps ruske ekonomije se nije desio

    Kolaps ruske ekonomije usljed evropskih sankcija nije se desio kao što je to prvobitno prognozirano, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj.
    “Istina je da ruska ekonomija nije kolabirala i da BDP nije kao što je ranije prognozirano. Takođe je istina da je Rusija prošle godine ostvarila neuobičajeno visoku zaradu od nafte i gasa”, rekao je Borelj u obraćanju Evropskom parlamentu.

    Zapadne zemlje od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini 24. februara traže načine da ograniče prihod Rusije od izvoza nafte i gasa i da budu nezavisne od ruskog goriva, podsjeća “Sputnjik”.