VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Borelj nakon sastanka: “Tekst sporazuma uskoro na sajtu EU”

    Borelj nakon sastanka: “Tekst sporazuma uskoro na sajtu EU”

    Evropski komesar za spoljnu politiku Žozep Borelj obratio se nakon sastanka u Briselu.

    Borelj se prethodno sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem i specijalnim izaslanikom za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.

    Visoki predstavnik EU Žozep Borelj rekao je da su se Vučić i Kurti usaglasili da nisu potrebni dalji razgovori o evropskim predlogu i da je to okvir za normalizaciju odnosa.

    On je naveo da su na stvaranju dokumenta učestvovali najviši predstavnici svih 27 zemalja članica Evropske unije, kao i članovi Evropskog saveta.

    ”Ovaj plan prvi put smo predstavili prošlog septembra, od kada vodimo intezivne diplomatske pregovore.

    Specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak putovao je u tom periodu deset puta do Prištine i osam puta do Beograda, a ovo je prvi put da su lideri Srbije i Kosova uživo razgovarali o predlogu”, rekao je Borelj.

    On je ocenio da su i Vučić i Kurti pokazali odgovornost i da su se saglasali da primene plan EU o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

    “Tekst sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine uskoro će biti objavljen na sajtu EU”, rekao je on.

    “Ovaj predlog je za dobrobit građana Kosova i Srbije. On će pomoći da ljudi mogu normalno da se kreću koristeći pasoše, lične karte i registarske tablice. Da mogu da studiraju i rade bez obzira na to da li njihove diplome predstavljaju problem,” rekao je Borelj na konferenciji u Briselu nakon sastanka.

  • Završen sastanak Vučića, Borelja i Lajčaka

    Završen sastanak Vučića, Borelja i Lajčaka

    Sastanak Aleksandra Vučića sa evropskim komesarom za spoljnu politiku Žozepom Boreljom i specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom je završen.

    Prethodno, Borelj i Lajčak su se sastali sa delegacijom Prištine koju predvodi premijer privremenih institucija.

    Nakon toga biće održan zajednički sastanak Vučića, Borelja i Lajčaka sa Kurtijem.

    Podsetimo, sastanak specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara i predsednika Srbije Aleksandra Vučića održan je danas oko 15.00 sati.

    Vučić je doputovao u sedište EU na poziv evropskog komesara za spoljnu politiku Žozepa Borelja.

  • Satler pohvalio brzo formiranje vlasti na nivou BiH

    Satler pohvalio brzo formiranje vlasti na nivou BiH

    Vlasti na nivou BiH formirane su u rekordnom roku, a taj zamah se mora održati u Federaciji BiH i kantonima, izjavio je danas šef Delegacije EU u BiH Johan Satler, uz poruku da su ovoj zemlji potrebne funkcionalne vlasti i da ne može priuštiti višegodišnje blokade.

    Sa novim članovima Predsjedništva BiH sam se susreo odmah nakon preuzimanja dužnosti, a proteklih sedmica upoznao sam i nove članove Savjeta ministara. Takođe sam pratio najviše zvaničnike EU na sastancima sa njihovim kolegama iz BiH. Na svakom sastanku smo naglašavali poruku da je napredak na evropskom putu moguć. Prilika se mora iskoristiti – naveo je Satler.

    Prema njegovim riječima, od izbora u oktobru prošle godine i dodjele kandidatskog statusa BiH za članstvo u EU u decembru, primjetna je promjena u odnosu na evropski put zemlje.

    – Napredak ka članstvu u EU je okosnica programa nove koalicije. Od njih očekujemo da ispune ovu obavezu. Očekivanje da će zemlja hitno ostvariti napredak u osam reformskih oblasti, kao i da će nastaviti napredovati u rješavanju 14 ključnih prioriteta, eksplicitno je naglašeno prilikom dodjele kandidatskog statusa BiH – naveo je evropski diplomata u svom blogu.

    On je najavio da će u narednih nekoliko sedmica putovati širom BiH da bi se sastao sa vlastima na različitim nivoima i ponovio ove poruke.

    – Ove sedmice ću biti u Zenici i Banjaluci, a u narednim sedmicama planiram putovati u Tuzlu, Brčko, Mostar, Bihać i planirati još putovanja u cilju razgovora s vlastima u narednim mjesecima. Evropski put je strateški cilj koji ujedinjuje cijelu BiH, a posljedično iziskuje angažman cijele zemlje – ocijenio je Satler.

    Napor za napredak na evropskom putu, dodao je Satler, ne treba prepustiti samo vlastima.

    – Jednako tako zahtijeva i angažman građana. NJima želim naglasiti da je BiH uvijek u srcu Evrope. EU je najznačajniji svjetski mirovni projekat i iskreno bi me veselilo da BiH jača svoju stabilnost i prosperitet kroz odlučne korake u pravcu članstva u EU – zaključio je Satler i podsjetio da je u ovoj zemlji sve moguće kada se ljudi na to usmjere.

  • EU uvodi velike promjene

    EU uvodi velike promjene

    Ministri energetike zemalja Evropske unije sastaće se danas u Briselu kako bi razgovarali o predstojećim reformama na tržištu energetike, preneo je Rojters.

    Brisel je spreman da predloži rekonstrukciju tržišta sledećeg meseca, ali zemlje evropskog bloka već su podeljene oko toga kako “popraviti” energetski sistem – ili da li je uopšte potrebno popraviti ga.

    Evropska komisija je prošle godine obećala da će reformisati pravila na tržištu električne energije, posle rekordno visokih cena gasa, što je dovelo je do skoka cena struje za evropske kompanije i građane. Cilj je reforma tržišta električne energije, kako bi se zaštitili računi potrošača za energiju usled kratkoročnih promena u cenama fosilnih goriva, i pobrinuti se da u Evropi raste udeo jeftine obnovljive električne energije, koja može da se snizi dodatno.

    Međutim, zemlje članice EU se dosad nisu slagale kako bi reforme trebalo da se odvijaju. Španija, Grčka i Francuska su među onima koje traže korenite reforme.

    U dokumentu podeljenom sa zemljama EU, u čiji je uvid imao Rojters, Španija smatra da reforme treba da pomognu državnim regulatornim telima da potpišu više dugoročnih ugovora sa proizvođačima struje za plaćanje fiksne cene za struju. Proizvođači nuklearne i obnovljive energije bi po stabilnim cenama dobile od vlade “ugovor zbog posebnosti”, kako bi proizvodile struju decenijama.

    Francuska predlaže da se sa energetskim kompanijama potpišu dugoročni ugovori sa fiksnom cenom. Nemačka, Danska, Letonija i još četiri zemlje se protive korenitim reformama i upozorile su EU protiv reforme “kriznog modela”, vrlo složenog sistema kojem su bile potrebne decenije da se razvije. Oni smatraju da postojeće energetsko tržište unutar EU funkcioniše dobro i godinama su držali niske cene struje, uz pomoć obnovljivih izvora energija i izbegavale su nestašicu u snabdevanju struje. Te zemlje podržavaju samo ograničene promene, kao što je omogućavanje potrošačima da lakše biraju između fluktuirajućih i fiksnih cena. Zvaničnici EU kažu da izgleda da Brisel sada “naginje” više ka umerenim promenama.

  • Sunak se sastaje s von der Leyen zbog konačnog sporazuma za Sjevernu Irsku

    Sunak se sastaje s von der Leyen zbog konačnog sporazuma za Sjevernu Irsku

    Britanski premijer Rishi Sunak će se u ponedjeljak sastati s predsjednicom Evropske komisije Ursulom von der Leyen dok pokušava osigurati novi sporazum za Sjevernu Irsku nakon Brexita, javlja Sky News.

    Premijer Sunak i Ursula von der Leyen rekli su da će u ponedjeljak razgovarati o “nizu složenih izazova” oko Sjevernoirskog protokola.

    Velika Britanija želi promijeniti trenutne uslove protokola, prema kojem se neka roba provjerava prilikom ulaska iz ostatka UK-a.

    Ministar pravosuđa i potpredsjednik vlade Dominic Raab je ranije rekao da su Britanija i EU “na pragu” sporazuma.

    U zajedničkoj izjavi, Sunak i von der Leyen rekli su da su se “složili da lično nastave svoj rad na zajedničkim, praktičnim rješenjima za niz složenih izazova oko Protokola o Irskoj i Sjevernoj Irskoj”.

    Konačni dogovor se već danima očekuje, a nedavni razgovori bili su fokusirani na njegovu provedbu i prezentaciju prema javnosti.

  • Šolc, Makron i Melonijava od Kurtija zatražili obavezno sprovođenje prethodno postigunitih sporazuma

    Šolc, Makron i Melonijava od Kurtija zatražili obavezno sprovođenje prethodno postigunitih sporazuma

    Predsjednik Francuske Emanuel Makron, njemački kancelar Olaf Šolc i premijer Italije Đorđa Meloni u pismu predsjedniku privremene vlade samoproglašenog Kosova Aljbinu Kurtiju zatražili su sprovođenje obaveza preuzetih u dijalogu, uključujući i stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

    Pred sutrašnji sastanak u Briselu Kurtija i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića u Briselu, troje zvaničnika pozdravili su Kurtijevu najavu da prihvata evropski plan o rješenju odnosa Prištine i Beograda, saopšteno je iz kabineta predsjednika Vlade samoproglašenog Kosova.

    – Smatramo da sada postoji hitna potreba da se trasira put napred s ciljem zaključivanja ovog sporazuma i obezbeđivanja njegove implementacije na osnovu teksta na koji ste pristali – ističe se u pismu.

    Makron, Šolc i Meloni su podsjetili da je Evropski savjet u zaključcima od 9. februara izrazio podršku ovom važnom sporazumu i pozvao Beograd i Prištinu da u potpunosti i bezuslovno sprovode obaveze preuzete u dijalogu, uključujući sporazume iz 2013. i 2015. godine.

    – Predstojeći koraci u implementaciji moraju odražavati ovaj politički pristup, obezbjeđujući da se i osnovni sporazum i preostale obaveze iz dijaloga adresiraju na adekvatan način i bez odlaganja – istakla je evropska trojka.

    Makron, Šolc i Melonijeva podvukli su da se raduju što će se o tome razgovarati na sastanku na visokom nivou sutra u Briselu.

    – Računamo na vaše rukovodstvo da će konstruktivno težiti brzom rješavanju i primjeni ovog sporazuma. Uvjereni smo da je to od velikog značaja za opštu dobrobit vaših građana, za miran i prosperitetan razvoj regiona i za unapređenje evropske perspektive vaše zemlje – navodi se u pismu.

  • Borelj: Cilj EU je da uništi rusku ratnu mašineriju

    Borelj: Cilj EU je da uništi rusku ratnu mašineriju

    EU je novim sankcijama obuhvatila više od 120 fizičkih i pravnih lica i uvela značajna ograničenja uvoza i izvoza sa ciljem da uništi “rusku ratnu mašineriju”.

    Ovo je danas saopštio Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj.

    “Našom listom ciljamo na one koji su odgovorni za deportaciju i prisilno usvajanje najmanje 6.000 ukrajinske dece. Ovo je jasno kršenje međunarodnog prava, uključujući Ženevsku konvenciju, kao što sam rekao juče u Savetu bezbednosti UN”, dodao je visoki predstavnik EU.

    Švedsko predsedništvo EU juče je saopštilo da je Evropska unija usvojila deseti paket sankcija Rusiji i da će Brisel podržavati Ukrajinu “koliko god to bude potrebno”.

  • EU usvojen deseti paket sankcija protiv Moskve

    EU usvojen deseti paket sankcija protiv Moskve

    Poljska se saglasila da prihvati novi paket sankcija EU protiv Rusije ali je saglasnost uslovljena i zavisi od šest tačaka, rekao je poljski ambasador u EU Andrej Sados.

    Diplomate su ranije izjavile da članice EU treći dan zaredom nisu uspjele da postignu saglasnost o novim sankcijama protiv Rusije pošto je Poljska odbila zahtjev Italije za blaža ograničenja na uvoz gume.

    Švedsko predsjedništvo EU saopštilo je da je postignuta saglasnost o desetoj rundi sankcija protiv Rusije.

    Paket obuhvata oštrije regulative za izvoz robe dvojake upotrebe te mjere protiv firmi koje podržavaju Moskvu u sukobu, šire propagandu ili isporučuju dronove koje koristi Rusija.

  • Koliko oružja su zemlje EU poslale Ukrajini za godinu dana

    Koliko oružja su zemlje EU poslale Ukrajini za godinu dana

    Prvi put u svojoj istoriji Evropska unija (EU) finansirala je oružjem treću zemlju za vojne operacije. Zemlje članice EU su u proteklih godinu dana isporučile Ukrajini različito oružje, municiju, pružili protivvazdušnu odbranu i drugu vojnu opremu.

    Slanje oružja Kijevu na dnevnom redu zemalja članica je od 24. februara 2022. godine, kada je Rusija započela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.

    EU je prvi put u svojoj istoriji odlučila finansirati nabavku i isporuku oružja i druge vojne opreme. Ugovori EU ne dozvoljavaju Uniji korištenje svog redovnog budžeta za finansiranje vojnih operacija, pa je EU za ove potrebe koristila izvanbudžetski Evropski fond za mir.

    U tom kontekstu, 26. februara isporučena je prva pomoć vrijedna 500 miliona evra. EU je takođe pokrenuo program za obuku 15.000 ukrajinskih vojnika u novembru 2022.

    Iznos vojne pomoći koju je EU do sada pružio Ukrajini u okviru navedenog fonda dostigao je 3,6 milijardi evra. Isporuka vojne opreme je u nadležnosti država članica.

    Iako su zahtjevi Ukrajine za teškim naoružanjem, modernim tenkovima, projektilima dugog dometa i ratnim avionima izazvali stalne rasprave u zemljama EU, mnoge zemlje članice, posebno Njemačka, isporučile su Ukrajini vojnu opremu u roku od godinu dana.

    Njemačka
    Nakon dugih rasprava, Njemačka je konačno odlučila poslati 14 borbenih tenkova Leopard 2 A6 u Ukrajinu, čija bi isporuka trebala biti realizovana do kraja marta.

    Njemačka, koja je prethodno poslala tri sistema protivvazdušne odbrane IRIS-T SLM i raketni sistem protivvazdušne odbrane PATRIOT, 37 oklopnih protivvazdušnih tenkova GEPARD i njegovih približno 6.000 streljiva, 500 STINGER i 2.700 protivvazdušnih projektila STRELA te haubice 155 mm u okviru zajedničkih projekata sa Holandijom, Danskom i Norveškom.

    Njemačka je takođe poslala municiju za raketne bacače, radare za vazdušni nadzor, rezervne dijelove Mi-24, izviđačke bespilotne letjelice, odbrambene senzore bespilotnih letjelica, ometače signala, prikolice, jedinice za vuču, minolovce i vozila za čišćenje i tenkove, teške i srednje sisteme mostova, oklopna vozila i razna laka i teška vozila.

    Francuska
    Od početka specijalne vojne operacije Francuska je Ukrajini vojno pomogla sa pošiljkama u vrijednosti 550 miliona evra.

    Osim kaciga, zaštitnih prsluka, dvogleda za noćno gledanje i medicinskih pomagala, francuski vojnici obučavali su 400 pripadnika ukrajinske vojske.

    Francuska, koja je poslala oko 100 lakih borbenih tenkova tipa AMX10-RC, stotine protivtenkovskih projektila, uključujući šest topova TRF1 i 18 topova CAESAR, te dva višecjevna bacača raketa tipa LRU, obavezala se poslati stotine protivvazdušnih odbrambenih raketa Mistral te sisteme protivvazdušne odbrane Crotale i Mamba SAMP-T.

    Holandija
    Tokom 2022. godine Holandija je isporučila Ukrajini municiju, opremu i oružje, uključujući 200 raketa Stinger, 50 lansera FIM-92 Stinger, 50 protivtenkovskih granata DM72A1, projektila AMRAAM u vrijednosti od 15 miliona evra i neodređenu količinu projektila Harpoon.

    Holandija, koja je Ukrajini isporučila 90 tenkova T-72 u sklopu 120 miliona evra vrijednog vojnog paketa podrške za teško naoružanje sa SAD i Češkom, najavila je da će najmanje 100 borbenih tenkova Leopard 1 s rezervnim dijelovima biti kupljeno od Njemačku i poslano Ukrajini.

    Takođe je objavljeno da će Ministarstvo odbrane Holandije pridonijeti obuci ukrajinskih vojnika za tenkove Leopard.

    Osim toga, napomenuto je da će Ukrajini biti isporučena dva lansera sistema protivvazdušne odbrane i određeni broj projektila, a 65 holandskih vojnika obučavaće 400 ukrajinskog vojnog osoblja na sistemima protivvazdušne odbrane Patriot.

    Holandija je takođe objavila da razmatra slanje tenkova Leopard 2 u Ukrajinu, a 2,5 milijardi evra iz budžeta za 2023. rezervisano je za Ukrajinu za slanje vojne i humanitarne pomoći.

    Italija
    Od početka specijalne vojne operacije, Italija je isporučila oružje u različitim količina u skladu s pet različitih dekreta koje je usvojio parlament te zemlje tokom 2022.

    Prema informacijama objavljenim u italijanskim medijima, Ukrajini je dodijeljeno 450 miliona evra pomoći s pet zasebnih dekreta. Predstavljene su haubice 155 mm, protivtenkovske rakete MILAN, minobacači 120 mm, različiti mitraljezi i njihovo naoružanje, oklopni transporteri, kamioni i sanitetski pribor, gdje tačan broj nije poznat.

    U januaru je italijanski parlament usvojio 6. dekret kojim se produžuje pomoć u naoružanju Ukrajini za 2023., uključujući sistem protivvazdušne odbrane Samp-T i rakete.

    Španija
    Kada je riječ o Španiji stigli su sistemi protivvazdušne odbrane Hawk i Aspide, topovska municija, zimske vojne uniforme, 22 laka vojna vozila i 30 vozila hitne pomoći.

    Španija je isporučila Ukrajini 6,7 miliona pušaka i pištolja s prigušivačima i optičkim nišanima za njih, 7,2 miliona granata, dimnih kapsula, mina, razornih bombi, torpeda i raketa, 3,7 miliona oklopne opreme, kaciga, zimskih kaputa, te poslala zaštitnu uniformu.

    Iako je i španska vlada najavila da će u Ukrajinu poslati četiri do šest tenkova Leopard, no to se još nije dogodilo.

    Poljska
    Poljska, koja je Ukrajini isporučila 250 tenkova sovjetskog tipa, planira isporučiti Ukrajini i 60 modernih tenkova, uključujući 14 Leoparda 2, u sljedećih mjesec dana, s 1.000 komada municije.

    Poljska je poslala i višecijevne raketne bacače, raketne sisteme zemlja-vazduh, samohodne topničke sisteme, raketne sisteme vazduh-vazduh, izviđačke bespilotne letjelice, prenosne sisteme protivvazdušne odbrane, minobacače i više od 40.000 kaciga.

    Osim protivvazdušnih topova S-60 sa 70.000 komada municije, Poljska je donirala pakete za obuku za 42 borbena vozila pješadije. Osim toga, Poljska nastavlja Ukrajini isporučivati haubice 155 mm KRAB i raznu municiju.

    Prema izjavi poljskog ministra odbrane Mariusza Blaszczaka od 14. februara, Varšava je i dalje jedna od najaktivnijih zemalja donatora u pružanju pomoći Ukrajini, kako u pogledu pomoći stanovništvu, tako i u snabdijevanju vojnom opremom. Iznos vojne podrške pružene Ukrajini procjenjuje se na 2,2 milijarde evra. Osim toga, ukrajinski vojnici se obučavaju u Poljskoj.

    Estonija
    Pošiljke Estonije uključuju desetine haubica od 155 mm i 122 mm i hiljade granata za njih, više od stotinu protivtenkovskih topova Carl Gustaf i više od hijadu patrona.

    U saopštenju od 19. januara navedeno je da će s dodatnih 113 miliona evra Ukrajina dobiti ukupno 370 miliona evra.

    Kao dio pomoći, neodređeni broj haubica FH70 i sedam zaštićenih vozila Alvis 4 takođe je poslan iz Estonije u Ukrajinu.

    Litvanija
    Litvanija je Ukrajini do sada pružila 240 miliona evra vojne podrške. Dopremivši protivavionske topove L70, haubice i dva helikoptera Mi-8, Litvanija je poslala i veliki broj oklopnih vozila, termalnih kamera i dronova.

    Letonija
    Letonija je Ukrajini od početka specijalne vojne operacije pružila oko 370 miliona evra vojne podrške.

    Poznato je da je ta zemlja na početku operacije u Ukrajinu poslala 30 kamiona individualne opreme i zaliha (uključujući borbene kacige, suvu hranu, medicinske uređaje i lijekove).

    Riga je dostavila Kijevu 10 protivvazdušnih topova Stinger, dodatne sistem protivvazdušne odbrane, dva helikoptera M-17, mitraljeze, bespilotne letjelice i rezervne dijelove za haubicu M109. Osim toga, dva helikoptera Mil Mi-8MTV-1 i dva helikoptera Mil Mi-2 poslana su zajedno s topničkim sistemom “M109 Paladin”, čije brojke ranije nisu bile jasne.

    Letonija ove godine planira obučiti oko 2.000 ukrajinskih vojnika u programima koji se kreću od osnovne obuke pješaštva do specijalnih obuka.

    Grčka
    Odmah nakon početka operacije u Ukrajini, Grčka je odlučila poslati vojne zalihe Ukrajini u februaru 2022.

    U saopštenju Kancelarije grčkog premijera 27. februara 2022. navedeno je da je održan sastanak pod predsjedanjem premijera Kirjakosa Mitsotakisa uz učešće grčkog ministra odbrane Nikosa Panajotopoulosa i načelnika Glavnog štaba Konstandinosa Florosa.

    U okviru sastanka, Grčka je, kao odgovor na zahtjev Ukrajine, uz konsultacije sa svojim NATO i EU saveznicima, odlučila poslati vojne zalihe preko Poljske putem dva aviona C-130.

    Nakon pomirenja s Njemačkom, Grčka je u Ukrajinu poslala 20 svojih oklopnih vozila tipa BMP-1.

  • Lajčak: Očekujem da će obje strane u ponedjeljak prihvatiti evropski plan

    Lajčak: Očekujem da će obje strane u ponedjeljak prihvatiti evropski plan

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je danas da očekuje da će Beograd i Priština na sastanku u Briselu, u ponedjeljak, 27. februara prihvatiti evropski plan za rešavanje kosovskog pitanja.

    Plan, koji vjerujem da ćemo da prihvatimo u ponedjeljak, će postati obavezujući i za jednu i za drugu stranu.To nije privremeni sporazum, poslije njega će se nastaviti proces sveobuhvatne normalizacije odnosa koji treba da se završi potpisivanjem sveobuhvatnog sporazuma, prije ulaska Srbije i Kosova u Evropsku uniju rekao je Lajčak.

    Istakao je da će dokumet biti dostupan javnosti kada bude prihvaćen od obe strane, odnosno i Beograda i Prištine.

    Upitan da li zakazani sastanak 27. februara znači da je postignuta saglasnost i Beograda i Prištine u vezi sa finalnom verzijom francusko-njemačkog plana, Lajčak je kazao da se od septembra razgovara sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem o evropskom prijedlogu.

    U posljednje vrijeme predsjednik Vučić u januaru, a premijer Kurti u februaru su rekli da prihvataju taj prijedlog. Znači vrijeme je sazrelo da organizujemo sastanak u Briselu i očekujemo od naših partnera sa zvanično i javno prihvate taj prijedlog i da razgovaramo o njegovoj implemntaciji što je cilj našeg sastanka u ponedeljak – istakao je Lajčak.

    On je ocijenio je da bi odbijanje prijedloga poslalo negativan signal u regionu i da bi otvorilo mogućnost za nove rizike od eskalacija poput onih koji su se dešavali prošle godine.

    – Sporazum će donijeti za Srbe koji žive na Kosovu više bezbjednosti, sigurnosti i ojačaće njihovu zaštitu i prava uključujući Srpsku pravoslavnu crkvu. Apsolutno sam siguran da taj sporazum ima ulogu da značajno relaksira atmosferu u regionu i da završimo sa ciklusom eskalacija sa kojim smo morali da se suočavamo praktično cijelu drugu polovinu prošle godine – kazao je on.