VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Sijarto: Zemlje Zapadnog Balkana potrebnije EU nego ona njima

    Sijarto: Zemlje Zapadnog Balkana potrebnije EU nego ona njima

    Zemlje zapadnog Balkana trenutno su potrebnije EU nego što je Unija potrebna njima, istakao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

    On je u objavi na Fejsbuku naglasio da je EU “u lošoj formi” i da je jedan od razloga za to stalno ometanje proširenja Unije koje vrše zemlje Zapadne Evrope.

    • Treba da bude jasno da su zemlje zapadnog Balkana trenutno potrebnije Uniji nego ona njima. Proširenje je i pitanje državne bezbjednosti Mađarske, jer nam je potrebna efikasna saradnja zemalja regiona kako bismo prekinuli pritisak migracija – napisao je Sijarto tokom Balkanskog foruma u Budimpešti.

    Sijarto je zahvalio ministru spoljnih poslova Srbije Ivici Dačiću zbog posjete Budimpešti, kao i kolegama iz Albanije i Sjeverne Makedonije.

    Šef mađarske diplomatije napisao je u odvojenoj objavi da je prijateljstvo Srbije i Mađarske na “apsolutnom istorijskom vrhuncu”, uz napomenu da su dvije zemlje partneri kada se radi o pitanjima državne bezbjednosti i strategije.

    • Bezbjedna isporuka energije u Mađarskoj ne bi bila moguća bez Srbije. Zajedno se borimo sa izazovima koje je prouzrokovala ilegalna migracija, a naš trgovinski promet je prošle godine oborio važan rekord – istakao je Sijarto.
  • Borelj: Isporuka oružja Ukrajini neće ugroziti evropsku bezbjednost

    Borelj: Isporuka oružja Ukrajini neće ugroziti evropsku bezbjednost

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj pozvao je na kratkoročnu i dugoročnu isporuku oružja Ukrajini iz zaliha Unije, tvrdeći da to neće ugroziti bezbjednost članica bloka.

    On je na marginama neformalnog sastanka ministara odbrane EU rekao da članice, na sreću, nisu u ratu, te da zato mogu da sačekaju novu isporuku oružja.

    “Ne vidim opasnost. Zašto je to opasno?”, upitao je Borelj.

    Borelj je, s tim u vezi, predstavio plan sa ciljem stimulisanja isporuke standardne municije NATO-a iz postojećih zaliha Alijanse.

    Prema njegovim riječima, prvi dio plana je da se brzo isporuči municija iz postojećih zaliha.

    “Govorimo o nekoliko sedmica pred početak isporuke, tako da moramo da koristimo ono što već imamo”, naveo je Borelj, uz napomenu da se za taj dio plana može izdvojiti oko milijardu evra.

    Šef evropske diplomatije istakao je da EU treba da ubrza isporuku municije Kijevu uz pomoć povećane proizvodnje i zajedničke nabavke, javio je “Sputnjik”.

    Očekuje se da prijedlog Borelja razmotre učesnici samita EU 23. i 24. marta, koji će se održati na nivou ministara odbrane i spoljnih poslova.

  • Sudbina Ukrajine u rukama dva velika lidera

    Sudbina Ukrajine u rukama dva velika lidera

    Vladimir Putin treba da razgovara o Ukrajini sa Džozefom Bajdenom, a ne sa Volodimirom Zelenskim, smatra ekspertkinja za međunarodnu politiku Natalija Makejeva.

    “Moskvi su načelni pregovori o sudbini ukrajinske države mogući samo u kontekstu kapitulacije Kijeva, a ne bilo kakvog kompromisa” rekla je ona za “Fan”.

    Po njenom mišljenju, svako uplitanje Rusije u razgovore o kompromisima rizikuje mogući poraz u specijalnoj vojnoj operaciji.

    Ona smatra da ruska specijalna operacija, da bi se ispunili ciljevi demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, mora da se završi potpunom ruskom vojno-političkom kontrolom nad njenom teritorijom.

    Podsetimo, član Saveta za bezbednost i spoljnu politiku pri predsedniku Turske Čagri Erhan izjavio je za Sputnjik da su SAD i Velika Britanija zainteresovane da se maksimalno produži ukrajinski sukob, zbog čega se protive naporima turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da organizuje sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog.

    “Oni (SAD i Velika Britanija) ne žele da se Zelenski i Putin sastanu sa Erdoganom, ne žele da vide njihovu zajedničku fotografiju. Oni žele maksimalno dug rat, ne razmišljaju o budućnosti Ukrajinaca, ne razmišljaju o miru”, rekao je Erhan.

  • Grčka će zatražiti sredstva od EU za poboljšanje bezbjednosti željeznice

    Grčka će zatražiti sredstva od EU za poboljšanje bezbjednosti željeznice

    Grčka će zatražiti dopunska sredstva od EU za poboljšanje bezbjednosti željeznice i hitno unapređenje željezničkog saobraćaja, saopštila je danas vlada Grčke.

    Istovremeno zaposleni uz javnom sektoru planiraju široko rasprostranjene proteste ogorčeni zbog najteže željezničke nesreće u Grčkoj ikada u koji je prošle nedjelje poginulo 57 ljudi, prenosi Rojters.

    Sindikati kažu da je posljedica iscrpljujuće dužničke krize koja je zadesila Grčku od 2010. do 2018. godine slaba bezbjednost željezničkog saobraćaja, smanjenje troškova i nedovoljna ulaganja.

    Premijer Kirijakos Micotakis je priznao da je višegodišnje zanemarivanje saobraćajne mreže moglo doprinijeti katastrofi koja se dogodila 28. februara.

    “Ne možemo, ne želimo i nećemo da se krijemo iza ljudske greške”, rekao je portparol premijera Micotakisa na današnjoj konferenciji za novinare.

  • Delegacija EU o izjavi reisa Kavazovića: Osobe na odgovornim pozicijama treba da smiruju tenzije

    Delegacija EU o izjavi reisa Kavazovića: Osobe na odgovornim pozicijama treba da smiruju tenzije

    Osobe na odgovornim pozicijama u BiH trebale bi da predvode napore za smirivanje tenzija i izgradnju povjerenja za dobrobit svih građana u BiH, kao i napredak BiH prema članstvu u EU, rečeno je Srni u Delegaciji EU u BiH povodom izjave reisu-l-uleme Huseina ef. Kavazovića.

    Iz Delegacije EU pozvali su društvene, političke i vjerske lidere da se fokusiraju na konstruktivan dijalog i poboljšanje političke atmosfere u BiH.

    “Evropska unija očekuje od svih društvenih, političkih i vjerskih lidera u BiH da djeluju na način koji promoviše kreiranje okruženja pogodnog za pomirenje”, navode iz Delegaciji EU u BiH.

    Kavazović je za MTV “Igman” izjavio da je “današnja borba u institucijama BiH” i da se ne smije dozvoliti da se one ruiniraju.

    “Moramo pokazati da smo na sve načine spremni da branimo institucije BiH, a ako one padnu, a imali smo to 1992. godine, moramo biti spremni braniti ovu zemlju i oružjem”, dodao je Kavazović.

  • Cvijanovićeva o evropskom putu: BiH mora da sama upravlja procesima

    Cvijanovićeva o evropskom putu: BiH mora da sama upravlja procesima

    Srpski član i predsjedavajuća Predsjedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je da EU jeste stateško opredjeljenje BiH, ali i istakla da BiH prethodno mora da pokaže da može sam da upravlja procesima.

    Odgovarajući na pitanja novinara u Banjaluci o prioritetima kada je riječ o evropskom putu BiH, Cvijanovićeva je istakla da je za nju prioritet u Predsjedništvu BiH da se zadrži mir i stabilnost, te dodala da bi za to trebalo da se zalažu i druga dva člana.

    – Republika Srpska želi mir i stabilnost jer je to preduslov za razvoj. Nikome ne guramo prst u oko, s druge strane ne želimo da to nama neko radi – rekla je Cvijanovićeva.

    Ona je napomenula da nisu usvajani zakoni kada je riječ o ranije postavljenih 14 prioriteta iz Brisela.

    – Treba dobro pogledati šta su naše obaveze i staviti u prvi plan rješavanje opstojnosti BiH kao nekoga ko može da sam upravlja procesima, štiti svoj suverenitet i svoju važnost na koju se mnogi pozivaju. Kada to kažem, mislim da treba da sklonimo strane sudije iz Ustavnog suda BiH – naglasila je srpski član Predsjedništva.

    Cvijanovićeva je istakla da je potrebno minimizirati ulogu bilo koga ko bi obavljao i funkciju visokog predstavnika, naglasivši da ne misli na Kristijana Šmita kojeg Republika Srpska ne priznaje.

    – Da se vrati u okvire Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, da ne uzurpira prava i ne trudi se da glumi državu. Država su oni koji su izabrani od naroda i koji predstavljaju institucije – izjavila je Cvijanovićeva.

  • Odlaže se početak plaćanja ulaska u EU

    Odlaže se početak plaćanja ulaska u EU

    Sistem ETIAS i naplaćivanje ulaska u EU odloženi za 2024. godinu.

    Poslije šestomjesečnog “grejs” perioda, putnici će plaćati sedam evra i popunjavati formular da bi ušli u Evropsku uniju, prenosi EURACTIV.rs.

    Sistem ETIAS, koji podrazumijeva da će svi putnici koji nemaju pasoše zemalja EU morati da dobiju dozvolu za ulazak u Evropsku uniju, odložen je do 2024. godine.

    Evropski sistem putnih informacija i odobrenja (ETIAS) je planirani, potpuno elektronski sistem odobravanja ulaska u Evropsku uniju ili zemlje Šengena, za putnike iz zemalja kojima trenutno ne treba viza za ulazak u EU.

    Formular će biti popunjavan na Internetu, a svi aplikanti između 18 i 70 godina će biti u obavezi i da plate taksu od sedam evra.

    Sistem je zamišljen tako da veliki broj zahtjeva obrađuje istovremeno i automatski uz korišćenje elektronskih baza podataka, i trenutni odgovor.

    U nekim slučajevima, proces obrade može da potraje i do 30 dana, a ETIAS odobrenje važi tri godine ili do isteka putnog dokumenta.

    Najavljivan već neko vrijeme, i više puta odlagan, ETIAS sistem trebalo je da zaživi u novembru ove godine. Ali primjenjivaće se tek od 2024. godine uz šestomesečni “grejs” period koji podrazumijeva da se putnici i osoblje upoznaju sa svim informacijama, kao i da se poprave eventualne tehničke greške.

    Trenutno, zemlje čiji državljani podležu ovom sistemu su BiH, Srbija, Albanija, Antiga i Barbuda, Argentina, Australija, Bahami, Barbados, Brazil, Bruneji, Kanada, Čile, Kolumbija, Kosta Rika, Dominikana, El Salvador, Gruzija, Grenada, Gvatemala, Honduras, Hong Kong, Izrael, Japan, Kiribati, Makao, Malezija, Maršalova ostrva, Mauricijus, Meksiko, Mikronezija, Moldavija, Crna Gora, Novi Zeland, Nikaragva, Sjeverna Makedonija, Palau, Panama, Paragvaj, Peru, Set Kitis i Nevis, Sent Lusija, Sent Vinsent i Grenadini, Samoa, Sejšeli, Singapur, Solomonska ostrva, Južna Koreja, Tajvan, Timor Leste, Tonga, Trinidad i Tobago, Tuvalu, Ukrajina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD, Urugvaj i Venecuela.

  • Rusija uspješna – EU traži način da to spriječi

    Rusija uspješna – EU traži način da to spriječi

    Rusija uspješno izbjegava sankcije EU i G7 kako bi obezbjedila ključne poluprovodnike i druge tehnologije potrebne za rat u Ukrajini, prenosi Blumberg.

    Ruski uvoz se uglavnom vratio na nivoe iz predratne 2020. godine, a analiza trgovinskih podataka ukazuje na to da se napredni čipovi i integrisana kola, proizvedena u EU i članicama bloka, isporučuju u Rusiju preko trećih zemalja kao što su Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kazahstan, rekao je neimenovani zvaničnik EU.

    Rusija uspešno izbegava sankcije Evropske unije i Grupe sedam kako bi obezbedila ključne poluprovodnike i druge tehnologije potrebne za rat u Ukrajini, rekao je visoki evropski diplomata, prenosi Blumberg.

    Ruski uvoz se uglavnom vratio na nivoe iz predratne 2020. godine, a analiza trgovinskih podataka ukazuje na to da se napredni čipovi i integrisana kola, proizvedena u EU i članicama bloka, isporučuju u Rusiju preko trećih zemalja kao što su Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kazahstan, rekao je neimenovani zvaničnik EU.

    Zemlje EU i G-7 uvele su više rundi sankcija od invazije na Ukrajinu pre godinu dana u nastojanju da onesposobe rusku ratnu mašinu i potkopaju njenu ekonomiju.

    Podaci sugerišu da je stvarni uticaj sankcija u pojedinim oblastima za sada manji od onoga čemu su se evropski zvaničnici nadali.

    “Samo potpisivanje novih sankcija nije dovoljno. Vladi su sada potrebni mehanizmi za njihovo sprovođenje”, rekao je Daniel Tanebaum, rukovodilac Globalne prakse za borbu protiv finansijskog kriminala u konsultantskoj firmi Oliver Viman.

    Isporuke robe iz Kine u Rusiju su takođe porasle, jer Peking igra sve važniju ulogu u snabdevanju Moskve, dodao je diplomata, napominjući da pojedine zemlje van EU nisu same sankcionisale Rusiju, a većina njih je više puta porekla da pomaže Kremlju.

    EU je sankcionisala skoro 1.500 pojedinaca, ograničila izvoz stotina roba i tehnologija i ciljala mnoge od ključnih izvora ruskih prihoda, međutim postoji zabrinutost da evropski blok još nema efikasan aparat za sprovođenje tih mera i da zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama.

    Sa dužom istorijom sankcionisanja stranih sila, SAD imaju centralizovanu agenciju, efikasnije procedure za prikupljanje informacija, kao i stroge zakone i alate za sprovođenje pravila u zemlji i inostranstvu.

    U EU, sprovođenje je složen proces, koji je uglavnom u nadležnosti država članica. Dok Evropska komisija, kao izvršni organ, nadgleda implementaciju i daje smernice, nacionalne vlasti su odgovorne za identifikovanje kršenja i izricanje kazni, što znači da su rezultati neujednačeni.

    Na kraju krajeva, reč je o političkoj volji, a nacionalni zvaničnici mogu biti pod pritiskom kada je u pitanju preduzimanje oštrih akcija protiv sopstvenih kompanija.

    “Naše sankcije snažno doprinose ekonomskoj recesiji u Rusiji. Ali njihova efikasnost zavisi i od toga koliko se dobro sprovode,” rekao je potpredsednik Komisije Valdis Dombrovskis prošle nedelje u Briselu.

    Na prvi pogled, prema pisanju Blumberga, sankcije su delotvorne. Ruska ekonomija je u padu i mnoge njene banke i kompanije odsečene su od međunarodnih finansijskih i trgovinskih sistema.

    Postoje i dokazi da su ograničenja evropskih i američkih tehnologija oslabila ključne ruske industrije i uticala njihovu sposobnost za buduće inovacije.

    Ali, informacije koje je prikupio Trade Data Monitor sa sedištem u Ženevi pokazuju da se neka roba pod sankcijama, posebno napredni poluprovodnici, preusmerava u Rusiju preko trećih zemalja, od kojih su mnoge naglo promenile svoje trgovinske navike nakon ruske invazije.

    U nekim slučajevima, izvoz u Rusiju tehnologija koje bi mogle da se koriste u vojne svrhe u Ukrajini je porastao sa nulte vrednosti na milione dolara.

    Godine 2022. Kazahstan je izvezao u Rusiju napredne poluprovodnike u vrednosti od 3,7 miliona dolara, u odnosu na samo 12.000 dolara u godini pre početka rata.

    Rusija je kupovala u proseku 163 miliona dolara naprednih čipova i integrisanih kola od EU, SAD, Japana i UK svake godine između 2017. i 2021. U 2022. to je palo na oko 60 miliona dolara.

    Podaci pokazuju da su Turska, Srbija, Ujedinjeni Arapski Emirati i druge zemlje istočne Evrope i centralne Azije, pomogle da se nadoknadi manjak.

    U međuvremenu, isporuke visokotehnoloških komponenti tim zemljama iz savezničkih nacija porasle su za sličan iznos.

    Ista vrsta obrasca je očigledna u stotinama kategorija proizvoda, ali je posebno akutna kada su u pitanju napredni čipovi i integrisana kola koja se mogu koristiti u vojne svrhe, rekao je evropski diplomata.

    S obzirom na to da ruski rat u Ukrajini ulazi u drugu godinu, EU i njeni saveznici su sve više fokusirani na pooštravanje sankcija i sprečavanje njihovog zaobilaženja.

    Međutim, kako navodi američka agencija, praćenje pošiljki nije jednostavan proces. Kupci ponekad koriste složena korporativna vozila i modele distribucije da prikriju krajnje odredište robe.

    Nepotpuna papirologija takođe komplikuje nadzor, kao i takozvana pretovarna mesta, gde se roba premešta između vozila ili preusmerava.

    Bajdenova administracija je najavila obračun sa posrednicima koji se koriste za izbegavanje sankcija i kontrole izvoza Rusiji, napominjući da su Kina, Jermenija, Turska i Uzbekistan lokacije koje koriste za ilegalno preusmeravanje zabranjenih artikala u Rusiju.

    G-7 je prošle nedelje najavila novi mehanizam za jačanje sprovođenja restriktivnih mera, a EU je takođe uvela nekoliko alata u nedavne pakete kako bi sprečila zemlje da pomažu Rusiji.

    Diskusije o pooštravanju režima sprovođenja EU sankcija, otvorile su debatu o tome gde treba da leži udeo odgovornosti između Brisela i evropskih prestonica kada su u pitanju policijske mere, istakao je neimenovani evropski diplomata, prenosi Blumberg.

  • EU i NATO ne žele mir

    EU i NATO ne žele mir

    Ni Evropska unija ni NATO ne preduzimaju korake ka miru u Ukrajini, već povećavaju eskalaciju sukoba, izjavio je predsednik mađarskog parlamenta Laslo Kover.Komentarišući kritike upućene skupštini zbog toga što do sada nije bilo rasprave o kandidaturama Švedske i Finske za prijem u NATO, Kover je kasno u petak, u intervjuu za HirTV rekao da je Mađarska suverena zemlja čiji parlament određuje dnevni red po sopstvenom nahođenju, prenosi agencija MTI.

    Švedska i Finska neće moći da se pridruže Alijansi dok Turska ne da svoje odobrenje, rekao je Kover, dodajući da je malo verovatno da će se to desiti do letnjeg samita NATO-a.

    On je naveo da je razlog zašto Mađarska šalje parlamentarne delegacije u Švedsku i Finsku taj što su vladajuće poslaničke grupe Fides i Demohrišćani izrazile zabrinutost, jer ne smatraju da je odluka o ratifikaciji automatska. Istovremeno, dodao je, treba pojasniti da je Mađarska suverena članica i NATO i EU, i da je dobrovoljno pristupila obema organizacijama. Mađarska ne smatra da se njena pozicija u ovim savezima promenila tokom poslednjih decenija, rekao je on.

    Političari koji sada traže podršku Mađarske ponašali su se na način “koji bi se smatrao oštrim čak i od naših neprijatelja”, napominje Kover. Trebalo bi jasno staviti do znanja da oni nemaju pravo da se mešaju u mađarsku politiku, rekao je Kover.

    On je dodao da podrška pristupanju Švedske i Finske NATO-u nije pitanje “dobrog ponašanja ili osetljivosti”, ističući ”da su dve zemlje godinama vređale Mađarsku i nanele štetu njenim nacionalnim interesima”. “Oni sada vrše pritisak na institucije EU da Mađarskoj ne daju sredstva na koja ima pravo”, dodao je predsednik skupštine i naveo da će se mađarska delegacija sastati sa predsednicima švedskog i finskog parlamenta, relevantnim odborima i ministrima spoljnih poslova u utorak, odnosno sredu.

    Delegaciju će predvoditi poslanik Fidesa Čaba Hende, a u njoj će biti šef parlamentarnog odbora za spoljne poslove Žolt Nemet, kao i evroposlanici Eniko Đori i Erno Šaler-Baros, dodao je on. Kover je rekao da su švedska i finska vojska dobro pripremljene i opremljene i da će ojačati NATO.

    Prema njegovim rečima, oružje u vrednosti od 60 milijardi dolara koje su zemlje članice EU i NATO poslale Ukrajini učinilo ih je učesnicima u sukobu. Mir, kako je istakao, na kraju zavisi od Rusije i Ukrajine. Kover je pozvao na kompromis koji uzima u obzir i teritorijalni integritet Ukrajine i bezbednosna očekivanja Rusije, prenela je mađarska agencija.

  • Ursula fon der Lajen traži suđenje Putinu: Moraju da odgovaraju

    Ursula fon der Lajen traži suđenje Putinu: Moraju da odgovaraju

    Ruska Federacija i njeno rukovodstvo moraju da odgovaraju za zločine počinjene u Ukrajini, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

    Ona je to navela u saopštenju o osnivanju Međunarodnog centra za krivično gonjenje zločina agresije protiv Ukrajine, objavljenom danas na stranici Delegacije EU u Ukrajini.

    Prema njenim rečima, ruska invazija donela je neopisivu patnju Ukrajini, preneo je Interfaks Ukrajina.

    Sve je sve više dokaza o direktnim napadima na civile, kao i na energetsku i drugu infrastrukturu, navela je ona u saopštenju.

    Kako je ustvrdila, poznato je da su ruske snage počinile mučenja, zlostavljanja, seksualno nasilje i pogubljenja po prekom postupku.

    Čak ni deca nisu pošteđena, istakla je Fon der Lajen i dodala da Rusija mora da odgovara za te stravične zločine, kao i predsednik Rusije Vladimir Putin.

    Moramo učiniti sve što je u našoj moći da počinioce privedemo pravdi, navedeno je u saopštenju.

    Fon der Lajen je istakla da Evropska unija podržava ulogu Međunarodnog krivičnog suda dodajući da veruje da bi trebalo da postoji namenski tribunal za krivično gonjenje ruskih zločina agresije.

    Na međunarodnoj konferenciji u zapadnom ukrajinskom gradu Lavovu ovog vikenda biće potpisan sporazum o formiranju novog Međunarodnog centra za procesuiranje zločina agresije (ICPA), najavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

    “Ponosna sam što ćete na ovoj konferenciji, kao prvi korak, potpisati sporazum o osnivanju Međunarodnog centra za krivično gonjenje zločina agresije u Hagu. Evropska unija će nastaviti da radi, sa našim partnerima, kako bi osigurala da Rusija plati”, rekla je fon der Lajen.