Evropska komisija zabraniće izvoz ukrajinskog žita i uljarica u Rumuniju do 5. juna, izjavio je rumunski ministar poljoprivrede Petre Daea.
Evropska komisija predložila je prošle sedmice vanredne mjere za pšenicu, kukuruz, sjeme repice, suncokretovo sjeme i suncokretovo ulje nakon što su Poljska, Mađarska, Bugarska i Slovačka preduzele jednostrane korake za zabranu uvoza prehrambenih proizvoda iz Ukrajine.
Rumunija je prestala da sprovodi zabranu, rekavši da će sačekati da Komisija reaguje.
Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak upozorio je u Beču da je put ka normalizaciji odnosa miniran i da se mora izbjegavati da se “zgazi na minu”.
Imamo put ka normalizaciji. Ali, ovaj put je miniran i moramo izbjegavati da zgazimo na bilo koju od tih mina. Jer to bi moglo da dovede do eksplozije cijelog procesa, naglasio je Lajčak tokom diskusije u organizaciji austrijskog Međunarodnog instituta za mir (IIP).
Lajčak je izrazio nadu da će proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova, koji je započeo krajem februara nakon što su obe strane prihvatile evropski predlog, biti nastavljen.
Situacija na Kosovu je pod tenzijama i veoma je malo međusobno povjerenje, podvukao je on.
Lajčak je ukazao da je Kosovo 2022. u više navrata bilo veoma blizu “opasnoj eskalaciji”.
– Odluka Srba o napuštanju kosovskih institucija je u novembru stvorila na sjeveru ozbiljan vakuum, koji i dalje postoji. Kada su barikade u decembru postavljene bili smo veoma, veoma blizu nasilju i krvoproliću – naveo je on.
Rekao je da se ta kriza prevazišla uz podršku SAD, Euleksa i Kfora.
Poslednjih šest mjeseci upravljanje krizama
Lajčak je kazao da je poslednjih šest meseci 2022. bilo obeleženo upravljanjem krizama, a da su pregovori sada doveli do toga da su predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti krajem februara prihvatili evropski sporazum o normalizaciji odnosa.
Do formalnog potpisivanja dogovora, kojim, kako je objasnio, Priština pre svega garantuje zaštitu srpske manjine, a Beograd priznaje kosovske dokumente, nije došlo zato što Beograd ne priznaje Kosovo, objasnio je Lajčak.
Vučić ne bi mogao prihvatiti bilo kakvu ceremoniju u kojoj su Srbija i Kosovo tretirani ravnopravno, a Kurti ne prihvata ceremoniju gde je drugačije tretiran od Vučića – naglasio je bivši šef slovačke diplomatije.
Međutim, dokument je usmenim izjavama obavezujući, i sada se u teškim razgovorima radi o implementaciji, od redoslijeda do vremenskih rokova primene pojedinačnih koraka.
Ova godina je godina prilika jer 2024. slijede izbori u EU i SAD
Direktorka IIP Štefani Fenkart kritikovala je EU, podsetivši da 20 godina od Samita u Solunu, na kojem je obećano članstvo zemljama Zapadnog Balkana, samo su Slovenija i Hrvatska primljene.
Ona je ukazala da Kosovo nije samo Srbija ta koja ne priznaje Kosovo, već i pet zemalja EU. Potrebno je izvršiti pritisak na te zemlje da se reši ta situacija – smatra Fenkart.
S- ituacija u vezi zemalja koje ne priznaju Kosovo ne može biti riješena na tom individualnom nivou, već je potrebna reforma mehanizama u EU – ocijenio je bivši izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič, prenosi Blic.
On je izrazio nadu da će EU svojim posredničkim sposobnostima uspeti da izdejstvuje kompromise na Balkanu. Ova godina je godina prilika, jer 2024. slede izbori u EU, SAD i na drugim mjestima – poručio je Petrič.
Rusija nije dala odobrenje Borelju da govori u njeno ime, poručila je portparol ruskog MSP Marija Zaharova komentarišući izjavu evropskog zvaničnika.
Evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj je rekao da Evropa mora aktivno da učestvuje u ovoj situaciji oko Tajvana, koji je od posebnog značaja “u pogledu ekonomije, trgovine i tehnologije” za nju.
“Pod jedan, Evropska unija je samo deo Evrope. Mi, Rusija, nismo dali Borelju dozvolu da govori u ime cele Evrope”, napisala je Zaharova na Telegramu.
“Drugo, zar onda ne bi trebalo i da ratne mornarice država azijsko-pacifičkog regiona patroliraju, na primer, Lamanšom”, upitala je ona.
Borelj: Evropska mornarica bi trebalo da patrolira u spornom Tajvanskom moreuzu
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da bi evropska mornarica trebalo da patrolira u “spornom” Tajvanskom moreuzu. Borelj je rekao da bi ta zaštitna mera pokazala koliko je Tajvan ključan za Evropu.
Borelj je, u članku u francuskom časopisu “Di dimanš”, istakao da poziva evropske mornarice da patroliraju Tajvanskim moreuzom da bi se pokazala posvećenost Evrope slobodi plovidbe u toj “apsolutno ključnoj oblasti“, objavio je Gardijan.
U govoru koji je otvorio debatu o Kini u Evropskom parlamentu, Borelj je u utorak rekao da je Tajvan očigledno deo evropskog geostrateškog perimetra koji garantuje mir.
“Ne samo iz moralnog razloga, akcija protiv Tajvana mora nužno biti odbačena. I zato što bi to, u ekonomskom smislu, bilo izuzetno ozbiljno za nas, jer Tajvan ima stratešku ulogu u proizvodnji najnaprednijih poluprovodnika”, istakao je Borelj.
Boreljovi komentari dolaze nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron ovog meseca izjavio da Evropa ne bi trebalo da bude “sledbenik” SAD u slučaju sukoba sa Kinom u vezi sa Tajvanom.
Makronovi komentari, nakon posete Kini, izazvali su kritike pojedinih političara u SAD i unutar EU.
Kina je pre dve sedmice izvela trodnevne vojne vežbe u blizini Tajvana, simulirajući ciljane udare i blokadu ostrva, kao odgovor na sastanak između tajvanske predsednice Cai Ing-ven i predsednika Predstavničkog doma SAD Kevina Makartija u Kaliforniji.
Janis Sturnaras, član Upravnog savjeta Evropske centralne banke (ECB), upozorio je da kreatori politike ove zajmodavne institucije trebaju da budu oprezni i izbjegavaju velike ili male skokove u vezi sa odlukom o kamatnim stopama.
Sturnaras je u intervjuu grčkim medijimanaglasio da svaka takva odluka treba da bude zasnovana na podacima “upravo zato što smo blizu plafona, blizu maksimalnog povećanja”.
“Blizu – nisam rekao da smo još stigli, ali približavamo se tome”, rekao je Sturnaras, prenosi “Sputnjik”.
Primjedbe su uslijedile nakon što je ECB odlučila prošlog mjeseca da poveća referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena, na 3,5 odsto.
Ovo je urađeno uprkos bojazni da bi porast kamatnih stopa mogao da izazove domino efekat u bankarskom sektoru širom evrozone.
Zvaničnici ECB objasnili su da će inflacija najvjerovatnije ostati visoka “predugo”, što je, kako su rekli, podstaklo banku da nastavi sa planiranim povećanjem kamatnih stopa.
Angela Vukodinova ljute hrpe neprodatih sjemenki suncokreta u njegovoj žitnici u centralnoj Bugarskoj.
Kao i drugi poljoprivrednici u istočnim zemljama EU, za nered koji je nastao krivi priliv ukrajinskog žita.Pošto je ruska invazija blokirala neke crnomorske luke, velike količine ukrajinskih žitarica, koje su jeftinije od onih proizvedenih u Evropskoj uniji, završile su u srednjoevropskim zemljama zbog logističkih zavrzlama, izvršivši uticaj na cene i prodaju lokalnih poljoprivrednika, prenosi Poslovni dnevnik.
Poljoprivrednici u istočnim državama EU protestovali su poslednjih meseci rekavši da je taj potez zasitio tržište i doveo do velikog pada cena u njihovim zemljama.
Kao odgovor na to, EU je ponudila finansijsku pomoć za poljoprivrednike pogođene prilivom.
“Nemamo ništa protiv ukrajinskog naroda… Ali kompenzacija koju nudi EU za naše gubitke je smešna”, rekao je Vukodinov (61), koji je poljoprivrednik više od 30 godina u bugarskom gradu Sjedineniju.
Nakon protesta, vlasti u Bugarskoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj najavile su da će privremeno zabraniti ukrajinske žitarice, iako je i dalje dopušten tranzit robe dok traju pregovori s EU za pronalaženje rešenja.
Nakon ruske blokade Crnog mora prošle godine, zemlje EU pristale su da uvoze određene proizvode iz Ukrajine bez količinskih ograničenja i carinskih pregleda.
Roba je bila namenjena Africi i Bliskom istoku, ali je zapela, delom i zbog logističkih problema, uključujući lošu infrastrukturu u Bugarskoj.
“Žitnice su pune, tržišta uopšte nema, nema potražnje za bilo kakvim poljoprivrednim proizvodima… povrh damping cena”, rekla je Danka Marinčeška, voditeljka proizvodnje na porodičnom gazdinstvu Vukodinov.
“Nije pošteno prema nama”
Podaci bugarskog ministarstva poljoprivrede pokazuju da je oko 940 hiljada tona ukrajinskog semena suncokreta uvezeno u najsiromašniju članicu EU prošle godine, ili tačnije polovina ukupnog izvoza semena suncokreta iz Ukrajine u EU.
Susedna Rumunija je druga s gotovo 360 hiljada tona.
“Rumunija i EU su bile nepravedne prema nama jer je, suprotno onome što su obećali, velik deo žitarica koje su trebale samo da prođu kroz Rumuniju ostavljen ovde”, rekao je Florentin Bercu, predstavnik rumunskog sindikata poljoprivrednika.
Tržište semenki suncokreta u Bugarskoj postalo je “prezasićeno”, rekao je Marin Iliev, član upravnog odbora Plovdivske unije proizvođača žitarica.
“Nitko nije primetio što se događa. …Tržište je preplavljeno i cene su pale”, dodao je.
Cene su premašile nekih 870 evra po toni u martu 2022, odmah nakon ruske invazije na Ukrajinu. Otad su pale na oko 360 evra po toni, što ne pokriva proizvodne troškove, uključujući povećane cene đubriva, kaže Iliev.
“Aristokratija velikih poljoprivrednika”
Nikolaj Valkanov, voditelj trusta mozgova InteliAgro sa sedištem u Sofiji, optužio je “aristokratiju velikih poljoprivrednika” da drži zemlju “taocem” jer nije prodala proizvode prošle godine u nadi da će cene porasti.
“Prosečna cena ukrajinskog semena suncokreta prodatog u Bugarskoj prošle godine bila je 690 dolara po toni. Vi mi recite jesu li to damping cene. Zašto bugarski farmeri tada nisu prodavali?”, upitao je u razgovoru s agencijom AFP.
Suočena s protestima poljoprivrednika i blokadama puteva proteklih meseci, Evropska komisija ponudila je u februaru paket vredan 56 miliona evra.
Ove nedelje je Brisel dodao još 100 miliona evra podrške i predložio hitne mere kako bi se osiguralo da žito može ući u Poljsku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku samo za izvoz.
Do sada nije pronađeno trajno rešenje, a idućih dana nastaviće se razgovori.
“Brisel pokušava da obuzda spor, ali neizvesnost se nastavlja”, rekao je bugarski poljoprivrednik Iliev. “Ono što bi nas umirilo je da koridori solidarnosti i u praksi ostanu koridori solidarnosti”, kaže on.
Poslanici Evropskog parlamenta u četvrtak su odobrili nacrt ambicioznog zakona (MiCA) kojim Brisel prvi put pokušava da reguliše tržište kriptovaluta.
Evropska komesarka za finansijsku stabilnost i finansijske usluge Mejrid Mekginis očekuje da će MiCA postati važeći zakon u EU od jula, nakon što ga odobre parlamenti zemalja članica Evropske unije, piše Blumberg, prenosi Tanjug.
“Kao što smo vidjeli ovih mjeseci, nadzor i čvršća pravila su prijeko potrebni da bi se izbegao kolaps nalik na krah projekata FTX, Tera Luna, Celzijus i Vojažer”, dodala je komesarka Mekginis.
Dio zakona vezan za stabilne kriptovalute (stablecoin) će početi da važi tek u julu sljedeće godine.
Prema zakonu MiCA, svaka kompanija koja u Evropskoj uniji nudi usluge vezane za kriptovalute će morati da bude registrovana u jednoj od država članica, što će joj omogućiti da radi po cijeloj EU.
Nadležni organi EU će nadzirati rad platformi za trgovanje kriptovalutama i paziti da se ne ponovi krah tržišta kao u poznatom slučaju kriptoberze FTX.
Zakon koji se pripremao tri godine, ima i svoje kritičare, a mnogi mu zamjeraju da ne ide ukorak sa vremenom i ne reaguje na aktuelne probleme vezane za kriptovalute.
MiCA ni na koji način ne reaguje na novije fenomene kao što su pozajmljivanje kripto valuta, decentralizovano finansiranje kripto valutom bez posrednika (DeFi) ili nezamjenljive tokene (NFT).
Šef Evropske centralne banke Kristin Lagard je zbog pomenutih nedostataka već zatražila da se donese novi, unaprijeđeni zakon, MiCA 2.
Pored toga, nova pravila ugrožavaju anonimnost korisnika kriptovaluta, pošto MiCA primorava kriptoberze da objave informacije o transakcijama, odnosno identitet pošiljalaca i primalaca.
Šefovi kripto industrije uglavnom kažu da je ovaj zakon “bolje nego ništa” i hvale evropski pristup tržištu sa kriptovalutama koji nije represivan kao onaj u SAD.
Prvi evropski diplomata aludira na rastući uticaj Kine. Visoki predstavnik Evropske unije za vanjsku politiku Žozep Borel obratio se parlamentu da Evropa ne bi trebala prestati sarađivati s Kinom. To je uprkos tome što je apostrofirao “suparnički način rada”.
“Ne bismo trebali odbiti saradnju s Kinom u rješavanju velikih globalnih problema samo zato što Kina nije demokratija”, rekao je Borel.
Ukazao je na probleme poput klime i zemalja koje su zakopane u prekomjerni dug.
“Nema rješenja za te probleme bez učestvovanja i saradnje Kine.”
Dodao je:
“Kina je supersila. Velesila koja raste, koja je prisutna svugdje u svijetu, čiji je uticaj znatan”, naglasio je Borel.
Ova izjava dolazi nakon što je Peking uspješno posredovao u dogovoru između Irana i Saudijske Arabije. Suparništvo između njih dvoje bilo je jedno od najtežih pitanja na Bliskom istoku, prenosi “NTD”.
Evropska komisija namjerava da do 5. juna uvede zabranu na uvoz žitarica iz Ukrajine u pet država EU koje se graniče sa Ukrajinom.
Zabrana će biti uvedena pod uslovom da te države povuku svoje, pojedinačne zabrane, izjavio je danas rumunski ministar poljoprivrede Petre Daea.”Ova mjera se može uvesti u roku od 48 sati nakon što države (koje se graniče sa Ukrajinom) povuku svoje pojedinačne jednostrane mere”, rekao je ministar Petre Daea u razgovoru sa novinarima posle sastanka sa komesarom za trgovinu EU Valdisom Dombrovskim i ministrima iz Bugarske, Mađarske, Poljske i Slovačke, preneo je Rojters.
Sve četiri navedene države su zabranile uvoz žitarica iz Ukrajine pod pritiskom da se zaštite domaći poljoprivredni proizvođači.
Rumunija je uvela ograničenje, ali ne i zabranu na uvoz ukrajinskih žitarica, a prema rečima ministra Daee, slede dalji razgovori.
Poslanici Evropskog parlamenta izglasali su danas na plenarnom zasjedanju odluku o viznoj liberalizaciji za Kosovo. To je bio i posljednji korak ka ukidanju viza za građane koji imaju kosovske pasoše.
U praksi će to značiti da će biti dozvoljeno putovanje i boravak u Evropskoj uniji do 90 dana u bilo kom periodu u šest mjeseci sa pasošima koje izdaju prištinske vlasti.
Ostaje još zvanično potpisivanje, koje je već najavljeno na sajtu Evropskog parlamenta. Kako stoji u tekstu, odluku o viznoj liberalizaciji potpisaće predsjednica Evropskog parlamenta i predstavnik švedskog predsjedavanja. Ona bi trebalo da stupi na snagu kada i ETIAS – Evropski sistem za putne informacije i autorizaciju, ali svakako ne kasnije od 1. januara 2024.
Prije skoro deset godina zeleno svijetlo dala je Evropska komisija, odnosno dala je preporuku ostalim instancama EU da uvedu viznu liberalizaciju. Od tog trenutka Evropski parlament to podržava. Međutim, ono gdje je nastao zastoj jeste na nivou zemalja članica.
Spekulisalo se da li su u pitanju zemlje koje ne prizanju Kosovo kao nezavisno, neki su pominjali zemlje poput Holandije, Francuske iz nekih drugih razloga. Međutim, sve te sumnje otklonjene su u novembru ove godine kada je usaglašen tekst sporazuma o viznoj liberalizaciji i zeleno svijetlo su dale sve članice, prenosi euronews.rs.
Jednostrano djelovanje zemalja članica EU kada je riječ o trgovini neprihvatljivo je, istakao je glasnogovornik Evropske komisije nakon što su Poljska i Mađarska najavile zabranu uvoza iz susjedne Ukrajine da bi zaštitile lokalni poljoprivredni sektor.
“Svjesni smo najava Poljske i Mađarske u vezi sa zabranom uvoza žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine”, naveo je glasnogovornik u saopćenju.
On je dodao da je u ovom kontekstu važno podvući da je trgovinska politika u isključivoj nadležnosti EU i da stoga jednostrane akcije nisu prihvatljive.
Poljska zabrana uvoza ukrajinskog žita i druge hrane odnosit će se i na tranzit ovih proizvoda kroz zemlju, rekao je poljski ministar razvoja i tehnologije Waldemar Buda.
Poljska i Mađarska saopćile su ranije da su odlučile da zabrane uvoz iz susjedne Ukrajine da bi zaštitile lokalni poljoprivredni sektor nakon što su jeftine žitarice i prehrambeni proizvodi iz Ukrajine oborili cijene širom regiona. Poljska zabrana stupila je na snagu sinoć.
Ukrajinsko Ministarstvo za agrarnu politiku i hranu saopćilo je da je poljska zabrana u suprotnosti sa postojećim bilateralnim sporazumima o izvozu i pozvalo na razgovore kako bi se to pitanje riješilo.