VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Sjednica Evropskog parlamenta započela minutom ćutanja

    Sjednica Evropskog parlamenta započela minutom ćutanja

    Na otvaranju plenarne sjednice Evropskog parlamenta u Strazburu, na poziv predsjednice Evropskog parlamenta Roberte Metsole danas je održan minut ćutanja zbog tragičnih događaja u Srbiji.

    Veliki broj poslanika Evropskog parlamenta bio je prisutan u sali, iz svih političkih grupa.

    Predsednica Evropskog parlamenta podsjetila da su u toku prošle nedelje desile dvije uzastopne smrtonosne pucnjave u Srbiji i naglasila da učinioci ovih “nasumičnih” zločina moraju odgovarati, prenosi Blic.

    U ime Evropskog parlamenta uputila je iskreno saučešće porodicama i prijateljima žrtava, od kojih su mnogi bili deca.

  • EU planira nove sankcije za kineske kompanije koje sarađuju sa Rusijom

    EU planira nove sankcije za kineske kompanije koje sarađuju sa Rusijom

    Evropska unija je predložila da se uvedu nove sankcije kineskim kompanijama optuženim za prodaju opreme koja bi mogla da se koristi za proizvodnju naoružanja i podršku ruskoj ratnoj mašineriji, piše Fajnenšel tajms (FT).

    Navodeći podatke sa kopije liste sankcionisanih preduzeća, britanski list prenosi da je u novom paketu sankcija navedeno sedam kineskih kompanija o kojima će razgovarati nadležni u EU, prenosi Rojters.

    FT prenosi da spisak sankcija uključuje dvije kompanije iz kontinentalne Kine – 3HC Semikonductors i King-Pai tehnolodži, zajedno sa pet iz Hongkonga- Sino elektroniks, Sigma tehnolodži, Asia Pacifik links, Tordan industri i Alfa trejding investments.

    Evropska komisija nije odmah odgovorila na zahtjeve za komentar.

    Neke kompanije kao što je King-Pai već su na američkoj listi sankcionisanih pod optužbom da snabdijevaju više poslovnih entiteta ruskog vojno-industrijskog kompleksa.

  • Zaharova odgovorila Borelju

    Zaharova odgovorila Borelju

    Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova reagovala je na izjavu visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost.

    On je rekao da je jedino prihvatljiv mirovni plan ukrajinskog predsednika.

    Jedini predlog koji je prihvatljiv je mirovni plan Vladimira Zelenskog, koji Rusija definitivno neće prihvatiti, izjavio je Žozep Borelj.

    “Kineski plan za mirno rešenje ukrajinskog sukoba je samo skup dobrih namera. Plan ukrajinskog predsednik Vladimira Zelenskog je jedini prihatljiv, ali Rusija ga ne prihvata”, kazao je Borelj na konferenciji u Firenci.

    Tom prilikom on je istakao da Kina ne isporučuje oružje Rusiji u ukrajinskom sukobu.

    “Kina ima najveći uticaj na Rusiju. Peking do danas nije isporučivao oružje Moskvi. SAD razmatraju ovu mogućnost, ali to se do sada nije desilo. Dobra vest je da je kineski predsednik Si Đinping razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim. Veoma smo zainteresovani da ne guramo Rusiju na stranu Kine”, naveo je.

    Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova reagovala je na izjavu visokog predstavnika EU, rekavši da je takozvani mirovni plan ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog još jedan američki priručnik za raspirivanje sukoba u Evropi.

    “Prvo, ne razmišlja EU, pa čak ni Borelj, već SAD. Drugo, da je EU u stanju da ‘razmišlja’, ne bi bila u takvoj situaciji. Treće, ‘mirovni plan’ Zelenskog – to nije plan niti je mirovan. To je još jedan američki priručnik za raspirivanje sukoba u Evropi”, napisala je Zaharova na Telegramu.

    Portparolka ruskog MSP poručila je Borelju da samo osoba koja ništa ne zna o geopolitici ili osoba sa kolonijalnom logikom koja ne poštuje one koje smatra “ispod sebe” ne može ozbiljno da shvati predloge koji se iznose u ime petine stanovništva planete i vodeće svetske ekonomije.

    “Borelj, vi ste srećan izuzetak. Slika i jednog i drugog u isto vreme”, zaključila je Zaharova.

  • Umesto za puteve za siromašne, EU će novac koristiti za pravljenje oružja za Ukrajinu?

    Umesto za puteve za siromašne, EU će novac koristiti za pravljenje oružja za Ukrajinu?

    U okviru programa nazvanog ASAP Evropska komisija će “osloboditi” 500 miliona evra kako bi podstakla proizvodne kapacitete u fabrikama vojne industrije.

    Brisel će koristiti sredstva koja su rezervisana za izgradnju puteva i aerodroma u siromašnijim državama Evropske unije kako bi uvećao proizvodnju oružja širom bloka.

    U korist industrije oružja, odnosno programa naoružanja vrednog dve milijarde evra za proizvodnju milion artiljerijskih granata kalibra 155 mm za snabdevanje Kijeva i popunjavanje nacionalnih zaliha koje su iscrpljene na ukrajinskom frontu, EU je ukinula dugotrajnu zabranu korišćenja sredstava iz svog centralnog budžeta, prenosi britanski “Telegraf”.

    U okviru programa nazvanog ASAP (As Soon As Possible – Što je pre moguće) Evropska komisija će osloboditi 500 miliona evra kako bi podstakla proizvodne kapacitete u fabrikama koje proizvode municiju unutar EU.

    Državama članicama biće dozvoljeno da neophodne sume novca dopunjuju iz takozvanih kohezionih fondova EU – programa koji se koriste za razvoj siromašnijih članica bloka i njihovo povezivanje s bogatijim susedima.

    Milijarde evra iz pomenutih fondova u prošlosti su korišćene na razvoj aerodroma u Grčkoj, Italiji, Španiji, Poljskoj i Estoniji, kao i na izgradnju puteva.

    Izvori “Telegrafa” pak tvrde da bi novi potez Evropske komisije mogao da doprinese sve većem jazu između zemalja članica budući da mnoge veruju da zakoni EU zabranjuju finansiranja u vojne svrhe, tj. “troškove koji proizlaze iz operacija koje imaju vojne ili odbrambene implikacije”.

    Irska, Austrija i Malta su neutralne o tom pitanju, dok je Mađarska odbijala da dostavi oružje Ukrajini.

    Da vojna ulaganja nisu protivna sporazumu EU tvrdi evropski komesar odgovoran za povećanje proizvodnje oružja Tijeri Breton.

    “Naša odluka je kompatibilna sa sporazumom. Ulaganje u našu odbranu omogućiće nam da očuvamo našu demokratiju. I to treba da kažemo našim sugrađanima”, izjavio je Breton na konferenciji za novinare.

    Ipak, po rečima zvaničnika EK, planovi o korišćenju fonda EU za povećanje proizvodnje oružja tek treba da budu razrađeni a Evropski parlament potom o tome mora da glasa.

  • Hitno dodatno naoružanje: Izdvaja se još milijardu evra

    Hitno dodatno naoružanje: Izdvaja se još milijardu evra

    Savet ministara Evropske unije je odobrio izdvajanje još milijardu evra, kojim je predviđeno da se Ukrajini obezbedi milion komada municije.

    Sredstva će finansirati zajedničku nabavku artiljerijskih metaka kalibra 155 mm i, po potrebi, projektila iz evropske odbrambene industrije zemalja članica EU, prenosi Kijev Independent.

    “Odluka je još jedan veliki korak za isporuku municije Ukrajini. Oružanim snagama Ukrajine potrebne su značajne količine municije za odbranu ukrajinskog naroda i teritorije. Potrebna im je brzo”, izjavio je šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj.

    EU je pristala da Ukrajini dostavi milion artiljerijskih granata 20. marta. U prvoj fazi, milijarda evra namenjena je za nadoknadu državama koje bi mogle odmah da pošalju svoje zalihe.

    Još milijarda biće iskorišćena za zajedničku nabavku novih metaka, a završni deo programa predviđen je za proizvodnju preostalih artiljerijskih metaka. Nakon telefonskog razgovora od 21. aprila sa ukrajinskim ministrom inostranih poslova, Borelj je rekao da je EU isporučila više od 66 odsto prve tranše od 9. februara.

    Prema njegovim rečima, sa dve milijarde evra koje je EU izdvojila za ubrzanje snabdevanja municijom, ukupna vojna podrška Ukrajini dostići će iznos od 5,6 milijardi (oko 6,1 milijardu dolara), prenosi ukrajinski portal.

  • Upozorenje Rusima iz EU

    Upozorenje Rusima iz EU

    Šef evropske diplomatije Žozep Borel upozorio je Moskvu da ne koristi navodni napad dronom na Kremlj kao izgovor za pojačavanje svoje vojne ofanzive u Ukrajini.

    “Pozivamo Rusiju da ne koristi navodni napad kao izgovor za nastavak eskalacije rata”, rekao je Borel pre sastanka ministara razvoja EU.

    “Zabrinuti smo (…) da bi (Moskva) ovo mogla da iskoristi kao opravdanje za još veću mobilizaciju vojnika i za još više napada na Ukrajinu”, rekao je on.

    “Video sam snimak i čuo šta je rekao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Rekao je da Ukrajina nije umešana. Ukrajinci brane svoju zemlju. Oni se bore na svom tlu, ne napadaju Rusiju”, istakao je on.

    Rusija je u sredu optužila Ukrajinu da je preko noći napala Kremlj bespilotnim letelicama u neuspešnom pokušaju ubistva predsednika Vladimira Putina i rekla da napad smatra “planiranim terorističkim aktom” i da zadržava pravo da uzvrati.

    Ukrajina je negirala bilo kakvu umešanost u incident nakon što su objavljeni snimci letećih objekata koji se približavaju Kremlju, od kojih je jedan eksplodirao.
    Ruska TV je prikazala Putina u Kremlju

    Ruska javna televizija je u četvrtak emitovala snimak predsednika Putina na radnom sastanku u Kremlju, što je njegovo prvo pojavljivanje u javnosti otkako je Moskva najavila pokušaj atentata na njega.

    Na tim snimcima, koji nemaju datum, Putina prati ministar za ekonomski razvoj Maksim Rečetnikov.

    Ranije danas, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Putin danas radi iz Kremlja.

  • Evropa želi mir sa Rusijom?

    Evropa želi mir sa Rusijom?

    Petar Glinski optužio je poljsku opoziciju i “pola Evrope” da žele da unaprede odnose sa Rusijom i okončaju sukob u Ukrajini “što je pre moguće”.

    “Naši politički konkurenti jednostavno nemaju drugog načina. Oni su takvi. Njihovi politički savezi su takvi, njihovo biračko telo je takvo. Oni su taoci interestnih grupa koje misle samo o tome kako što pre da se okonča rat u Ukrajini i nastave da budu klijenti Rusije i sarađuju sa njom”, rekao je potpredsednik poljske vlade Glinski u intervjuu listu Kurier Lubelski.

    Istovremeno, on je rekao da i u Evropi postoji želja za obnavljanjem odnosa sa Rusijom.

    “Pola Evrope to čeka. Zašto se Tusk (bivši šef Evropskog saveta, bivši premijer Poljske i sadašnji lider poljske opozicije Donald Tusk) vratio u Poljsku? Upravo da bi spasio ovaj nemačko-ruski projekat (gasovod Severni tok)”, dodao je potpredsednik Vlade.

    Jedne nedelja, od 15. oktobra do 5. novembra ove godine, u Poljskoj će biti održani redovni parlamentarni izbori. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, većina birača namerava da glasa za vladajuću partiju Pravo i pravda (PiS), ali opozicija može da preuzme vlast ako uspe da se ujedini.

  • Lajčak: 2. maja u Briselu će se razgovarati o formiranju ZSO

    Lajčak: 2. maja u Briselu će se razgovarati o formiranju ZSO

    Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da će na sastanku 2. maja u Briselu na dnevnom redu biti početak procesa formiranja Zajednice srpskih opština te da je cilj utvrditi pravni status kosovskih Srba.

    On je rekao da će na sjednici 2. maja biti predstavljen nacrt Statuta ZSO, što je, prema njegovim riječima, prvi obavezujući korak, prenosi Kosovo online.

    Specijalni predstavnik EU je rekao da će se, kada je riječ o formiranju Zajednice opština, držati evropskih modela.Cilj je da se utvrdi pravni status kosovskih Srba i srpske manjine na Kosovu. Ovo vidimo kao priliku da se nekako razjasni odnos između vlasti u Prištini i kosovskih Srba. I istovremeno da definiše ulogu Srbije u podršci Srbima na Kosovu. To je osjetljiva tema, o njoj se mnogo priča, ali za mene je važno da konačno počnemo da definišemo šta zajednica znači, kakav će biti njen status, koja će biti njena ovlaštenja. Držaćemo se postojećih evropskih modela – rekao je Lajčak.

  • Rama: Nemoguće zamisliti EU bez Srbije

    Rama: Nemoguće zamisliti EU bez Srbije

    Albanski premijer Edi Rama izjavio je da ne razmišlјa o proširenju Evropske unije bez Srbije.

    “Albanija je dovolјno ugledan glas na zapadnom Balkanu koji kaže da Srbiju moramo držati veoma blizu i moramo učiniti sve da budemo politički ujedinjeni”, rekao je Rama u intervjuu za emisiju Porta o Porta na italijanskoj TV.

    “S druge strane, naravno da postoje razlike jer Srbija nije sankcionisala Rusiju iz jasnih razloga koji se u jednom trenutku moraju shvatiti kao razlozi političke i istorijske prirode, ali i pragmatične prirode”, dodao je premijer Albanije, prenosi Gazeta ekspres.

    Na pitanje da li je moguće zamisliti Evropsku uniju koja uklјučuje Albaniju i druge balkanske zemlјe bez Srbije, Rama je kazao da to po njegovom mišljenju nije moguće.

  • Bećirović traži sankcije EU za Dodika

    Bećirović traži sankcije EU za Dodika

    Bošnjački član Predsjedništva BiH Denis Bećirović rekao je danas u razgovoru sa šefom Delegacije EU u BiH Јohanom Satlerom da je nužno uvođenje sankcija EU predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku.

    Iz Predsjedništva BiH saopšteno je da je Bećirović istakao da je nužno da se EU priključi sankcijama Dodiku, nakon što su to učinile SAD i Velika Britanija.

    Kako se navodi, on je rekao da “EU ne smije potcijeniti destruktivnu politiku Dodika”.

    Bećirović je naglasio da je nakon usvajanja zaključka u Narodnoj skupštini Republike Srpske potrebno odlučno i preventivno djelovati da bi se, kako je rekao, spriječilo rušenje Dejtonskog mirovnog sporazuma.

    On je istakao da jučerašnje usvajanje zaključka Narodne skupštine, u kojem se pozivaju sudije Ustavnog suda BiH iz reda srpskog naroda da podnesu ostavke, predstavlja, kako je rekao, opasan pokušaj kopiranja antiustavnih metoda koje su 1992. godine primijenjene.

    Bećirović je rekao i “da ne smije više biti popuštanja antidejtonskoj politici Milorada Dodika”, te da je hitno potrebno povećati broj vojnika EUFOR u BiH, piše RTRS.

    U saopštenju se navodi da su se Bećirović i Satler saglasili da EUFOR ima važnu ulogu kao garant stabilnosti i bezbjednosti u BiH.