VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Borelj: Rat u Evropi na pomolu

    Borelj: Rat u Evropi na pomolu

    Mogućnost rata u Evropi “pojavljuje se na horizontu” u okolnostima oružanih sukoba širom svijeta, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj.

    “Zamišljali smo da budemo u svijetu sa krugom prijatelja nakon pada Berlinskog zida, a to je zamijenjeno prstenom vatre među nama, nestabilnosti od Sahela do Bliskog istoka, Kavkaza i Baltika, da ne gledam dublje u Afriku. Vatreni prsten oko nas”, rekao je Borelj tokom Foruma “Nova ekonomija” u Madridu.

    On je napomenuo da je ovo sada veoma važan trenutak u izgradnji Evrope jer je rat na pomolu i da to nije mala stvar.

    Prema njegovim riječima, najbolji način da se ojača NATO je povećanje evropskih odbrambenih kapaciteta.

    “EU neće imati zajedničku vojsku u doglednoj budućnosti, a odbrana će ostati odgovornost članica”, napomenuo je Borelj.

    On je upozorio da mogućnost konvencionalnog rata visokog intenziteta u Evropi “više nije fantazija”.

  • EU se privremeno usaglasila oko ograničenja uvoza ukrajinske hrane

    EU se privremeno usaglasila oko ograničenja uvoza ukrajinske hrane

    Evropska unija danas se privremeno usaglasila oko ograničenja na uvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, jer su o tome danas postigli dogovor poslanici u Evropskom parlamentu i Belgija, koja na šest mjeseci predsjedava EU, rekao je diplomata iz EU.

    Ova odluka zahtijevaće i zvanično odobrenje drugih članica EU i Evropskog parlamenta, prenio je Rojters.

    Agencija podsjeća da su se donosioci odluka u EU nedjeljama debatovali oko pomenutih ograničenja bescarinskog pristupa za ukrajinske proizvode.

    Za to vrijeme su farmeri protestovali zbog jeftinog uvoza, a neki poljoprivrednici u Poljskoj blokirali su granicu sa Ukrajinom i demonstrativno prosipali ukrajinsko žito preko željezničkih šina.

    Evropska komisija je u januaru predložila produženje bescarinskog pristupa do juna 2025. godine, ali uz mogućnost da za živinu, jaja i šećer primeni tarife, ukoliko njihov uvoz premaši nivo prosjeka iz 2022. i 2023. godine, prenosi Tanjug.

    Rojters navodi da su od tada na listu dodavani ovas, kukuruz, krupa i med, a tarifni prosjek biće izračunat na osnovu druge polovine 2021. godine.

    Te godine, prije nego što je počeo rat u Ukrajini, uvoz iz te zemlje bio je daleko manji, jer su primjenjivane carine na ukrajinsku robu, napominje Rojters.

  • Evropski instrument za Zapadni Balkan: Regionu se nudi 6 milijardi evra pomoći

    Evropski instrument za Zapadni Balkan: Regionu se nudi 6 milijardi evra pomoći

    Države članice EU potvrdile su politički sporazum o Instrumentu za reformu i rast za Zapadni Balkan, kojim se regionu nudi 6 milijardi evra dodatne finansijske pomoći u periodu od 2024. do 2027. godine, saopštila je austrijska savezna ministarka za EU i Ustav, Karoline Edtštadler.

    Sjajna vijest! Zemlje članice EU potvrdile su politički sporazum o Instrumentu za reformu i rast za Zapadni Balkan vrijednom šest milijardi evra, navela je Edtštadler na društvenim mrežama, prenosi Blic.

    Edtštadler je dodala da će finansijska pomoć i konkretne koristi, u zamjenu za reforme, bliže povezati Zapadni Balkan i EU.

    – Zapadni Balkan je dio porodice EU – navela je ona, a njenu objavu prenijelo je na svom nalogu na Iksu i stalno predstavništvo Austrije u EU.

    Oglasilo se i austrijsko Ministarstvo spoljnih poslova, koje je na Iksu ocijenilo da je riječ o odličnim vijestima iz Brisela za sve prijatelje Zapadnog Balkana.

    – Države članice EU upravo su potvrdile novi instrument za reformu i rast za region. Dugo smo tražili ovaj finansijski podsticaj od šest milijardi evra kako bismo podržali reforme naših partnera i postepenu integraciju u EU – navedeno je na nalogu austrijskog ministarstva

    Predsjedništvo Savjeta EU i Evropski parlament postigli su 4. aprila privremeni sporazum o uspostavljanju Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, koji je centralni dio Plana rasta za Zapadni Balkan koji je Evropska komisija predstavila u novembru 2023.

    Očekuje se da će se instrumentom, kojim se pokriva period od 2024. do 2027. godine, partnerima EU na Zapadnom Balkanu obezbijediti do dvije milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u kreditima.

    Kako je ranije saopšteno iz Savjeta EU, instrumentom će biti dopunjen postojeći Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA III) i značajno povećana finansijska pomoć regionu. Cilj Instrumenta je da podrži partnere EU sa Zapadnog Balkana u sprovođenju reformi u vezi sa EU, kao i da stimuliše njihovo ekonomsko približavanje EU na osnovu “ambicioznih reformskih agendi“.

    Pored toga, Instrument će promovisati usklađivanje partnera sa vrijednostima, zakonima, pravilima, standardima, politikama i praksama EU u cilju budućeg članstva u EU.

     

     

  • Satler o zelenom svjetlu, Šmitovoj izmjeni Izbornog zakona, a dotakao se i ulaganja EU u BiH

    Satler o zelenom svjetlu, Šmitovoj izmjeni Izbornog zakona, a dotakao se i ulaganja EU u BiH

    Šef Delegacije Evropske unije u BiH Johan Satler odigrao je vrlo bitnu ulogu kada je put BiH prema EU u pitanju, što je rezultiralo dobivanjem zelenog svjetla od Savjeta Evrope za otvaranje pristupnih pregovora s BiH.

    Satler je ocijenio šta to očekuje BiH u narednom periodu, a dotakao se i ulaganja EU u BiH, ali i odluke Kristijana Šmita, kojeg institucije Republike Srpske ne priznaju za visokog predstavnika, da iskoristi bonske ovlasti i uvede izmjene i dopune Izbornog zakona BiH.

    – Šta znači zeleno svjetlo za otvaranje pristupnih pregovora s BiH? Zeleno svjetlo Evropskog savjeta za otvaranje pregovora o pristupanju s BiH bilo je velika prekretnica za ovu državu. Jednako važno je da je to bio trenutak jedinstva. Pridruživanje EU je zajednički cilj građana i građanki širom BiH. Zeleno svjetlo za pregovore o pridruživanju dato je nakon jednog perioda tokom kojeg su državne institucije kroz dijalog i pregovore uspjele usvojiti ključne reforme. Kao što sam rekao u svojoj videoporuci nakon odluke Evropskog savjeta: „Mi vjerujemo u ovu zemlju. Mi smo prijatelji, mi smo partneri. I bićemo zajedno u Evropskoj uniji!” Međutim, da bi taj cilj postao stvarnost, donosioci odluka u BiH treba da nastave raditi na ostvarivanju rezultata. Pokazali su da su moguća kompromisna rješenja koja donose koristi svima. Zapravo, činjenica da 27 država članica EU uspijeva naći zajednička rješenja uprkos svojim različitostima i ujediniti se oko ključnih odluka trebala bi ovoj državi dati inspiraciju – rekao je Satler.

    Šmitova odluka
    Satler je komentarisao odluku Šmita o izmjenama i dopunama Izbornog zakona BiH.

    Naš stav o korištenju izvršnih ovlaštenja Šmita je dobro poznat. Smatramo to krajnjom mjerom koju treba koristiti isključivo kod nepopravljivih nezakonitih radnji. Bilo je još vremena da domaće vlasti usaglase izmjene i dopune Izbornog zakona. Lideri koalicije na državnom nivou su se obavezali da će pravovremeno usaglasiti lokalno rješenje koje će se implementirati prije oktobarskih opštinskih izbora. Po tom pitanju je postignut napredak i vjerujemo da je postojala šansa za usaglašavanje domaćih aktera prije raspisivanja izbora. Svakako, koalicija na državnom nivou je pokazala sposobnost za kompromis, pa i u vezi sa složenim pitanjima kao što je Zakon o sprečavanju sukoba interesa – rekao je Satler.

    Satler smatra da su neprihvatljive prijetnje rukovodstva Republike Srpske ustavnom poretku BiH, uključujući izbore u Republici Srpskoj u vlastitoj režiji, suprotno Izbornom zakonu BiH.

    – Ipak, nakon odluke Šmita smo bili jasni da očekujemo od svih aktera da se ponašaju odgovorno i pokažu suzdržanost u narednom periodu. Neprihvatljive su prijetnje rukovodstva Republike Srpske ustavnom poretku Bosne i Hercegovine, uključujući izbore u Republici Srpskoj u vlastitoj režiji, suprotno Izbornom zakonu BiH – rekao je Satler.

    Satler je govoreći o pristupnim pregovorima BiH s EU, ocijenio da uz dogovor, a ne eskalacije, dolaze i rezultati.

    – Zeleno svjetlo za pristupne pregovore je pokazalo da kroz dijalog, a ne kroz eskalacije, dolaze i rezultati. EU je otvorila vrata članstvu, a mi ostajemo u potpunosti opredijeljeni pružanju podrške BiH na njenom evropskom putu, uključujući postojeću finansijsku pomoć kao što su IPA fondovi, ali i nove instrumente poput Plana rasta. Domaći politički lideri ne smiju propustiti ovu priliku – rekao je Satler.

    Milijarde evra
    Satler je otkrio koliko je okvirno EU ulažila u BiH.

    – EU je u značajnoj mjeri najveći ulagač, partner i pružalac pomoći BiH. Kada se uključe i bilateralna ulaganja država članica EU, ta cifra se još više povećava. Samo u bespovratnim sredstvima, EU je u posljednjoj deceniji uložila više od dvije milijarde evra. Kada se uzme u obzir da je BDP BiH malo veći od 20 milijardi evra, postaju jasne razmjere podrške EU. Bespovratna sredstva EU su, takođe, omogućila stotine miliona evra povoljnih kredita; samo za izgradnju Koridora 5C oni iznose oko 1.5 milijardi evra. No, ove brojke su samo dio priče. Na EU se ne bi trebalo gledati samo kao na donatora. Podrška EU je zapravo ulaganje u budućnost u kojoj na cijelom kontinentu vladaju mir i stabilnost. Na kraju krajeva, EU je osnovana kao mirovni projekt, a veliki iznosi koje države širom Evrope primaju iz budžeta EU su sredstvo koje to podupire – rekao je Satler.

    Satler je ocijenio da li će BiH imati pristup nekim novim fondovima, odnosno može li povlačiti nova finansijska sredstva, obzirom na otvaranje pregovora s EU.

    – Već dugo godina sredstva koja se dodjeljuju partnerima EU na zapadnom Balkanu, putem IPA fondova naprimjer, ne zavise o pregovaračkom statusu s EU. Evropska perspektiva zemalja zapadnog Balkana potvrđena je dosta puta i sve se one tretiraju kao moguće buduće države članice, sa svim što se time podrazumijeva u smislu finansijske pomoći. Osim toga, prošlost je pokazala da otvaranje pregovora privlači dodatna strana direktna ulaganja u zemlju, te jača povjerenje u njene institucije – rekao je Satler.

    Plaćanje u evrima
    Satler je govorio i o mogućnosti da BiH pristupi Jedinstvenom području plaćanja u evrima.

    – Ono predstavlja atraktivnu „poslovnu kartu“ za zemlju. Sve zemlje u regiji su povećale stope svog ekonomskog rasta nakon otvaranja pregovora o pridruživanju. Štaviše, EU traži načine kako integrisati zemlje zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU i donijeti im mnoge prednosti članstva u EU, čak i prije nego što se pridruže EU. Ovo je jedno od temeljnih načela Plana rasta za zapadni Balkan – koji je za BiH predvidio dodjelu više od milijardu evra. Voljeli bismo, naprimjer, da BiH pristupi Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), što bi dramatično smanjilo troškove prekograničnih ekonomskih transakcija za pojedince i preduzeća. Takođe, planiramo proširiti takozvane zelene trake na granicama EU kako bi se koristila tehnologija i saradnja između carine i službenika za provođenje zakona da bi se robi omogućio brži i lakši prelaz granica. Osim toga, EU planira proširiti pokrivenost signalom Wi-Fi na zapadnom Balkanu kako bi pomogla regiji da iskoristi digitalizaciju i tehnologije budućnosti. Kao što je izjavio francuski ministar vanjskih poslova Robert Šuman u svom poznatom govoru 9. maja 1950. godine, koji će na kraju dovesti do stvaranja EU: „Evropa neće biti stvorena odjednom ili prema jednom planu. Biće izgrađena kroz konkretna postignuća koja prvo stvaraju defakto solidarnost” – rekao je Satler.

    Konkretni naredni koraci
    – Što se tiče konkretnih narednih koraka, sljedeća faza je usvajanje pregovaračkog okvira. Evropski savjet je jasno naveo korake koji su potrebni za to – ispunjavanje osam koraka koje je Komisija istakla u oktobru 2022. godine, koji obuhvataju reforme kao što su usvajanje zakona o sudovima i sveobuhvatnog Zakona o VSTS. Prije međuvladine konferencije koja označava početak pregovora o pridruživanju BiH će, takođe, morati imenovati glavnog pregovarača. To je neko ko mora biti izabran konsenzusom i ko vodi tim nestranačkih stručnjaka. Pregovori o pridruživanju će zahtijevati od države da se dogovori o zajedničkim internim stavovima i da se izjašnjava jedinstveno. BiH će, takođe, morati uspostaviti svoju pregovaračku strukturu, pregovarački mandat i okvir. Naime, država mora usvojiti odluke o: koordinaciji između izvršnih vlasti, ulozi Parlamentarne skupštine BiH, uključivanju vanjskih stručnjaka, civilnom društvu i poslovnoj zajednici, kao i svojoj strategiji transparentnosti i komunikacije. Naredni koraci zahtijevaće angažman i predan rad, ali ih je, uz političku volju, moguće ostvariti – otvoreno je rekao Satler.

    Nastavak podrške
    Satler je istakao da Koridor 5C nije samo cesta već način za povezivanje ljudi i poslovnih aktivnosti širom BiH i regije i izgradnju čvrstih veza, piše Avaz.

    – Ulaganja u obrazovanje, naročito u popularne programe kao što je Erasmus+, omogućuje mladima da prelaze granice i šire svoje vidike. Podrška EU poslovanju i preduzetništvu pomaže izgradnji veza s jedinstvenim tržištem EU koje donose prosperitet i mogućnosti. Kultura i umjetnost su značajni faktori ujedinjavanja, a sredstva za pomoć umjetnicima i sektoru kulture podstiču nove načine razmišljanja i toleranciju. I tako dalje. Kako BiH nastavlja napredovati na svom evropskom putu, ova podrška će se nastaviti – poručio je Satler.

  • Fon der Lajen: Uzvratićemo Putinovim prijateljima u Evropi

    Fon der Lajen: Uzvratićemo Putinovim prijateljima u Evropi

    Predsjednica Evropske komisije i kandidatkinja Evropske narodne partije desnog centra (EPP) za evropske izbore Ursula fon der Lajen obećala je da će ”uzvratiti” krajnje desničarskim ”Putinovim prijateljima” u Evropi koji žele da ”otmu” njenu budućnost.

    ”Rusija ne pokušava samo da zbriše Ukrajinu sa lica zemlje. Agresija Rusije je šira: godinama preduzima hibridne napade na Evropu. Bilo putem sajber napada ili manipulacije društvenim medijima ili instrumentalizacije migranata”, rekla je fon der Lajen tokom svog obraćanja u Atini, gdje je prisustvovala 50. godišnjici formiranja vladajuće Nove demokratije (članice EPP), prenosi “Tanjug” pisanje portala “Euraktiv”.

    Ona je istakla da ”Putinovi prijatelji u Evropi” pokušavaju da ”ispočetka napišu istoriju i otmu budućnost, bilo pod maskom populista ili demagoga. Bilo da se radi o AfD-u u Njemačkoj, o Nacionalnom okupljanju u Francuskoj, Konfederaciji u Poljskoj ili drugim. Imena su možda različita, ali cilj je isti: Oni gaze naše vrijednosti i žele da nam otmu budućnost”.

    Fon der Lajen je ocijenila da Evropa mora da poveća kolektivnu potrošnju za odbranu.

    ”Pošto rat nije stvar prošlosti u Evropi, saradnja u oblasti odbrane mora biti obilježje budućnosti u Evropi. I upravo to je ono za šta ćemo se zalagati u ovoj kampanji”, navela je fon der Lajen.

    Grčki premijer Kirjakos Micotakis rekao je na proslavi da Evropa nema prostor da eksperimentiše, dodajući da je u Grčkoj ekonomska kriza duže trajala jer je ”populizam sprečio njeno oživljavanje”.

  • Usvojen plan EU od šest milijardi evra: Ako ne ponudi projekte, BiH neće dobiti ništa

    Usvojen plan EU od šest milijardi evra: Ako ne ponudi projekte, BiH neće dobiti ništa

    Evropski savjet i Evropski parlament postigli su saglasnost u vezi s dugo najavljivanim planom za rast za zapadni Balkan, vrijednim šest milijardi evra, od čega bi dvije milijarde trebalo da budu dodijeljene kroz donacije, dok bi ostatak bio u formi povoljnih kredita.

    Tonino Picula, poslanik Evropskog parlamenta iz Hrvatske, koji pripada frakciji socijalista i demokrata, je na svom X nalogu saopštio da je dogovor konačno postignut.

    “Kao supregovarač EP-a za Plan rasta pozdravljam dogovor s Komisijom i Vijećem koji će osigurati dodatno financiranje za zapadni Balkan. Naglašavamo važnost vladavine prava, transparentnosti i reformi kako bi se te zemlje, naši partneri, približile EU”, napisao je on.

    Plan je najavila Ursula fon der Lajen, predsjednica Evropske komisije, a predstavlja odgovor Brisela na sugestije brojnih političkih predstavnika i nevladinih aktivista da EU mora jače da se angažuje da zemlje-kandidati sprovedu potrebne reforme za članstvo. Plan ima nekoliko važnih područja, a vezani su za jačanje institucija i demokratizaciju, infrastrukturu i zelene tehnologije, kao i pomoć lokalnim privrednicima da unaprijede poslovanje i stanovništvu.

    Međutim, da bi sredstva zemlje dobile moraće ponuditi ne samo dobre projekte, nego i dokazati da je novac utrošen za namjene kojima je namijenjen. BiH bi mogla računati na oko milijardu evra, ali ukoliko ne bude bilo dobrih projekata, BiH neće dobiti ništa.

  • Četiri članice EU razmatraju priznavanje Palestine do jula

    Četiri članice EU razmatraju priznavanje Palestine do jula

    Španija će priznati nezavisnost Palestine do jula, rekao je španski premijer Pedro Sanchez novinarima u ponedjeljak i biće “jedna od četiri zemlje koje će zajedno priznati Palestinu”.

    Španski premijer Pedro Sanchez potvrdio je u ponedjeljak, u sklopu turneje po Jordanu, Kataru i Saudijskoj Arabiji, da će Španija priznati nezavisnost Palestine do jula . Prema njegovim riječima, uskoro će se u Evropskoj uniji formirati “kritična masa” ljudi, što će potaknuti još više država članica da priznaju Palestinu.

    Među njima je i Slovenija, koja je krajem marta potvrdila da je spremna da zajedno sa ostalim partnerima prizna Palestinu. Pored Španije, Irska i Malta trebale bi zajednički priznati nezavisnost Palestine, prenosi Reuters.

    Sanchez je 22. marta, tokom sjednice Evropskog savjeta, rekao da će to učiniti kada se za to “steknu okolnosti i akcija bude djelotvorna”.

    Slovenački premijer Robert Golob naglasio je da su on i njegove kolege razgovarali o uslovima pod kojima bi se moglo provesti priznanje Palestine.

    Odluku četvorke pozdravio je i predsjednik Evropskog savjeta Charles Michel. On smatra da je dobra ideja ako je njena svrha pokretanje procesa obnavljanja bliskoistočnog mirovnog procesa.

    Sanchez je u ponedjeljak izrazio očekivanje da će se sukob u Gazi okončati prije evropskih izbora 9. juna.

    Izrael je na odluku kvarteta iz EU odgovorio rekavši da je njihov plan “nagrada za terorizam” koja bi smanjila mogućnost rješavanja sukoba u Gazi, prenosi n1.

  • Fon der Lajen  u velikim problemima

    Fon der Lajen  u velikim problemima

    Evropski tužioci istražuju potencijalna krivična dela u vezi sa pregovorima o nabavci vakcine protiv koronavirusa između predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i generalnog direktora kompanije Fajzer, potvrdio je portparol tužilaštva u Liježu.

    Istražitelji Evropskog javnog tužilaštva (EPPO) posljednjih meseci preuzeli su istragu od belgijskih tužilaca, koji su istraživali Ursulu fon der Lajen zbog “uplitanja u javne poslove, uništavanja SMS-ova, korupcije i sukoba interesa”, stoji u pravnim dokumentima u koje su uvid imali Politiko i portparol tužilaštva u Liježu. Iako tužioci EPPO istražuju potencijalna krivična dela, još niko nije optužen u vezi sa ovim slučajem.

    Istragu su prvobitno otvorile belgijske vlasti u gradu Liježu početkom 2023. godine, nakon krivične prijave koju je podneo lokalni lobista Frederik Baldan. Kasnije su joj se pridružile mađarska i poljska vlada, iako je ova druga u procesu povlačenja žalbe nakon izborne pobede proevropske vlade koju je predvodio Donald Tusk, rekao je portparol poljske vlade Politiku.

    Baldanova žalba bila je usredsređena na navodnu razmenu tekstualnih poruka između Ursule fon der Lajen i šefa kompanije Fajzer Alberta Burle uoči najvećeg sporazuma EU o vakcini na vrhuncu pandemije Kovid 19, u aferi nazvanoj “Pfizergate”.

    Njujork tajms, koji je prvi otkrio da je do razmene došlo dok su lideri EK i kompanije Fajzer pregovarali o uslovima, pokrenuo je paralelnu tužbu protiv Komisije nakon što je odbila da otkrije sadržaj poruka uprkos zahtevu za pristup dokumentima.

    Vest da EPPO sada istražuje slučaj stavlja dodatan naglasak na ulogu predsednice Komisije u “mega dogovoru” o vakcini, čija je vrednost procenjena na više od 20 milijardi eura.

    EPPO sprovodi panevropske istrage finansijskog kriminala i teoretski bi mogao da zapleni mobilne telefone i drugi relevantni materijal iz kancelarija Komisije ili u drugim zemljama u Evropi, kao što je Nemačka, odakle je Ursula fon der Lajen.

    Ovakav razvoj događaja dolazi u delikatnom trenutku za šeficu EU, jer su uskoro evropski izbori, a u Briselu se očekuje da Ursula dobije drugi mandat na čelu Evropske komisije, koja je dosad ne samo da je odbijala da otkrije sadržaj SMS-ova nego nije potvrdila ni njihovo postojanje.

    Dogovor koji je napravljen na vrhuncu pandemije 2021, prvobitno je viđen kao trijumf Ursule fon der Lajen, ali sama količina kupljenih vakcina je izazvala čuđenje.

    Politiko je krajem prošle godine otkrio da je doza vakcine vredna najmanje 4 milijarde evra propala. Ugovor o vakcini sa Fajzerom je od tada pregovaran pod različitim uslovima.

  • Da li je resetovan evropski put?

    Da li je resetovan evropski put?

    Nakon što je Bosna i Hercegovina dobila zeleno svjetlo za otvaranje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, uslijedila je euforija domaćih političara, posebno onih iz vladajuće koalicije na nivou BiH. Međutim već nakon nekoliko dana euforija je splasnula, Kristijan Šmit nametnuo Izborni zakon na nivou BiH, a vlast Republike Srpske napravila je poteze u drugom pravcu, pa se otvara pitanje da li je uopšte bilo razloga za slavlje i koliko je BiH daleko od članstva i da li je uopšte bilo razloga za slavlje?

    U prvim danima nakon što je Bosni i Hercegovini odobreno otvaranje pregovora sa Evropskom unijom, od vladajućih političara stižu obraćanja prepuna ili euforije ili uvjeravanja čija je najveća zasluga za pozitivan stav Brisela.

    “Mogu pričati šta god hoće, ovdje postoji zajednički napor i bez Republike Srpske ne bi ništa od ovoga bilo”, rekla je tada Željka Cvijanović, član Predsjedništva BiH.

    “Napravili smo u ovom periodu iza nas toliko kompromisa koji su evo na kraju nagrađeni hvala Bogu, mogu tako reći, jednom prelijepom viješću iz Brisela”, poručio je Elmedin Konaković, ministar inostranih poslova BiH.

    Nakon početnog oduševljenja, u narednim danima potpuni zaokret. Iako se u vrhu prioriteta nalazi provođenje izbora po evropskim standardima, Dodik i njegova skupštinska većina u Narodnoj skupštini usvajaju nacrt Izbornog zakona Republike Srpske, što je korak unazad u odnosu na ono što traži Evropska unija.

    Nakon još jednog Dodikovog zaokreta o evropskim pitainjima, naši sagovornici dobro upućeni u evropska pitanja smatraju da razloga za slavlje nije ni bilo, jer se BiH zajedno sa Ukrajinom i Moldavijom nalazi u takozvanoj ratnoj grupi zemalja za pregovore sa EU, što znači da je pred njom dug put do punopravnog članstva.

    “To je takozvana ratna grupa jer je po prvi put u istoriji Evropske unije ona u ratu i posebni su uslovi posebna je situacija sve je ekstremno. BiH nije ušla u grupu sa Srbijom i Crnom Gorom već je ušla u ovu takozvanu ratnu grupu”, kaže bivši ambasador BiH u Briselu Draško Aćimović.

    Da bi došlo do početka pregovora pred BiH je ranije stavljeno 14 prioriteta, od kojih većina nije ispunjena. U prioritetima je i pitanje reforme Ustavnog suda BiH, oko koga decenijama nema dogovora.Tu su i sloboda govora i civilni sektor, gdje ne samo da nema napretka nego Republika Srpska izmjenama zakona ide unazad. Tu je i depolitizacija javne uprave, pa u opoziciji pitaju, kako će uslove ispunuti vlast koja je odgovorna za nazadovanje po brojnim pitanjima?

    “Ko nas je doveo u situaciju u situaciju da budemo po svemu zadnji, najsiromašniji i najkorumpiraniji i najneobrazovaniji? To je vlast koja sad sebe predstavlja kao reformsku. Evidentno je da će taj proces biti dugotrajan i ako BiH uđe u EU to će biti jer ona ima potrebu da zaokruži svoju teritoriju i region, a nikako zbog uspjeha ovdašnjih vlasti”, kaže poslanik SDS-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Mladen Bosić.

    Neki od zahtjeva iz 14 prioriteta formalno jesu ispunjeni, pa su tako izmijenjeni zakoni o Visokom sudskom i tužilačkog savjetu i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.Međutim, sama izmjena zakona ne znači da je ta oblast reformisana, a kada dođe do pregovora, onda ide detaljna provera da li nešto formalno usvojeno, zaista funkcioniše u praksi.

    “I kada dođe do početka pregovora potrebni su jako veliki kapaciteti za to, potrebno je mnogo truda da se samo prođe kroz skrining, a tek onda kasnije poglavlje po poglavlje ispunjavanja uslova koji će biti mnogo “dubinskije” da tako kažem reforme nego ono što smo do sada vidjeli gdje je bilo dovoljno da se izmijeni samo jedan dio zakona i da se to računa kao ispunjavanje nekakvih uslova”, kaže Ivana Korajlić, izvršni direktor Transparensi BiH.

    Kada se sve sabere, put do datuma kada će biti otvoreni pregovori se čini daleko, a punopravno članstvo – još dalje.

  • Reagovala Delegacije EU u BiH: Žalimo što se rukovodstvo RS odlučilo za podizanje tenzija

    Reagovala Delegacije EU u BiH: Žalimo što se rukovodstvo RS odlučilo za podizanje tenzija

    Žalimo što se rukovodstvo Republike Srpske odlučilo za podizanje tenzija, uključujući predlaganje niza radnji koje narušavaju ustavni poredak Bosne i Hercegovine, funkcionalnost njenih institucija i temeljne slobode. Ovaj izbor ne samo da šteti interesima građana, već djeluje i kao prepreka na putu BiH prema EU, navela je Delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini u objavi na mreži X komentarišući zaključke koje je usvojila Narodna skupština RS.

    “Zeleno svjetlo za pristupne pregovore je pokazalo da dijalog umjesto eskalacije daje rezultate. Još nije kasno da se vratimo za pregovarački sto”, dodali su iz Delegacije EU.