VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Borelj: Nema dogovora o novoj tranši vojne pomoći Ukrajini

    Borelj: Nema dogovora o novoj tranši vojne pomoći Ukrajini

    Šefovi ministarstva odbrane EU nisu uspjeli da se dogovore oko nove tranše vojne pomoći Ukrajini, izjavio je šef evropske diplomatije Žozep Borelj poslije sastanka Savjeta Ministarstva odbrane.

    Već smo predložili osmi paket od 500 miliona evra, o čemu nastavljamo pregovore. Nadam se da ćemo, počevši od ove nedjelje, prevazići sve prepreke za odobrenje pomoći na tehničkom nivou. Do sada nemamo jednoglasnu odluku o ovom pitanju – rekao je on.

    Ranije je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto rekao da šefovi diplomatija zemalja EU ne mogu da se dogovore oko sljedeće tranše vojne pomoći kijevskim vlastima.

    On je naglasio da će se Budimpešta protiviti izdvajanju pomoći iz Evropskog fonda za mir za naoružavanje Oružanih snaga Ukrajine sve dok se mađarska OTP banka nalazi na listi “sponzora sukoba”.

  • Orban: Evropa treba da zaključi bezbjednosni sporazum sa Rusijom

    Orban: Evropa treba da zaključi bezbjednosni sporazum sa Rusijom

    Evropa treba da zaključi s Rusijom sporazum o budućnosti evropske bezbjednosti, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban.

    • Naravno, sa Moskvom treba da potpišemo sporazum o budućnosti evropske bezbjednosti – rekao je Orban, govoreći na ekonomskom forumu u Kataru.

    Mađarski zvaničnik je takođe istakao da postoje dva pristupa tome kako će izgledati budućnost u Evropskoj uniji.

    Prema jednom, u Briselu žele da stvore “sjedinjene evropske države”, a brojne zemlje, uključujući Mađarsku, zalažu se za proširenje nacionalnih nadležnosti zemalja članica.

    Orban je ranije izjavio da zemlje Evrope “kao mjesečari na krovu” stalno balansiraju na ivici rata s Rusijom.

  • Milanović: EU pati od kroničnog manjka odgovornosti, što je teško izlječivo

    Milanović: EU pati od kroničnog manjka odgovornosti, što je teško izlječivo

    Predsjednik Zoran Milanović rekao je danas u Kući Evrope da prvu deceniju članstva Hrvatske u Evropskoj uniji ne smatra “ni uspjehom ni neuspjehom” i da će se lično boriti protiv toga da Unija postane federacija.

    “Europska unija je zamišljena od mnogih kao federacija, što nikada po meni ne smije postati. Ja ću se protiv toga osobno boriti”, rekao je Milanović u uvodnom obraćanju na konferenciji “10 godina Republike Hrvatske u Evropskoj uniji”.

    Milanović je dodao da se protivi “bilo kakvoj ideji o federalnoj državi, o Briselu koji bi nadomjestio Beograd, Budimpeštu, Beč.

    “To ne želim. Ne želim da opet imamo neki centar moći”, dodao je.

    “Budžet EU je toliko malen da se s njim zaista ne može ništa osim raditi inovacijske centre, poneki most, vatrogasni dom, sve ono što tjedno gledam izvan Zagreba i to je dobro jer umjesto toga je ništa”, smatra Milanović.

    “Čekali smo dugo da postanemo članica EU, ali ne tako dugo kao države zapadnog Balkana”, rekao je predsjednik i opisao to “nekim oblikom zlostavljanja i neodgovornosti” prema tim zemljama.

    Predsjednik Hrvatske je dodao da ponovno je prozvao šefa evropske diplomatije Žozep Borelj.

    “Borelj je opterećen takvim aferama da u mojoj vladi ne bi mogao biti ministar, a u Plenkovićevoj ne znam. Kao ni (predsjednica Evropske komisije) Ursula fon der Lajen”, dodao je Milanović.

    Borelj je odbio zahtjev Hrvatske da učestvuje u misiji “Althea” u Bosni i Hercegovini, vojnoj misiji EU, a Milanović je ponovio da je njegov dopis “pun laži.

    Milanović se osvrnuo i na posjetu francuskog predsjednika Emanuela Makrona Pekingu koja je uzburkala zapadne saveznike, ali onsmatra da je Makron imao pravo kad je govorio o većoj autonomiji EU.

    Rekao je da u ovom trenutku “Macrona smatra najkalibriranijim, najrazumnijim i najpotentnijim europskim liderom”.

  • Ništa od novih sankcija?

    Ništa od novih sankcija?

    Na današnjem sastanku u Briselu ministri spoljnih poslova zemalja EU nisu uspeli da se dogovore oko 11. paketa sankcija Rusiji i dodatne vojne pomoći Ukrajini.

    To je izjavio mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

    “Odluka o nastavku finansiranja isporuka oružja Ukrajini iz Evropskog mirovnog fonda nije doneta, a nije doneta ni odluka o sankcijama”, rekao je Sijarto u razgovoru sa mađarskim novinarima, prenosi TASS.

    Šef mađarske diplomatije je ponovio da je Mađarska uslovila vojnu pomoć Ukrajini uklanjanjem OTP banke sa ukrajinske liste “međunarodnih sponzora rata”.

    On je potvrdio da se zvanična Budimpešta protivi nizu odredbi 11. paketa evropskih sankcija Rusiji.

  • Berbok vs. Sijarto: Završeno sukobom

    Berbok vs. Sijarto: Završeno sukobom

    Sastanak ministra inostranih poslova Njemačke Analene Berbok sa mađarskim kolegom Petrom Sijartom završen je sukobom.

    Kako je preneo Sputnjik, razlog nesuglasica je OTP banka i blokade pomoći Ukrajini.

    Prema rečima četiri diplomate, Njemačka i Mađarska su se tokom sastanka ministara inostranih poslova u Briselu u ponedeljak posvađale zbog uloge mađarske banke u ukrajinskom sukobu, piše analitičar izdanja “Politiko” Jakopo Barigaci.

    “Berbokova je prekorila Sijarta zbog odbijanja da odobre dodatnu vojnu pomoć Evropske unije Kijevu. Ona je takođe citirala neke ‘neodređene izjave’ o mađarskoj OTP banci, optuživši je za kršenje međunarodnog prava”, istakao je analitičar.

    Barigaci je naglasio da je Budimpešta odbacila optužbe i nazvala saopštenja neistinitim.

    Sijarto je prethodno saopštio da Budampešta namerava da istupi protiv izdvajanja 500 miliona evra iz Evropskog fonda mira za naoružavanje Ukrajine sve dok se OTP banka nalazi na spisku „spozora rata“.

    Ranije je Ukrajinska nacionalna agencija za sprečavanje korupcije objavila da je mađarska banka uključena u taj spisak zbog, navodno, povlašćenog kreditiranja ruskih vojnika.

  • Konaković optimističan: Očekujem do kraja godine otvaranje pristupnih pregovora sa EU

    Konaković optimističan: Očekujem do kraja godine otvaranje pristupnih pregovora sa EU

    Ministar inostranih poslova u Savjetu ministara Elmedin Konaković izjavio je u Briselu da očekuje da BiH ispunjavanjem bitnih preduslova i sprovođenjem predviđenih reformi do kraja godine krene sa otvaranjem pregovora o pristupanju EU.
    Konaković je naglasio da je istorijska odluka o dodjeli kandidatskog statusa BiH za članstvo u EU donesena u decembru prošle godine bila podsticaj novoizabranim vlastima BiH da izrade program reformi koji će omogućiti ispunjenje 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije.

    Konaković se obratio na sastanku Savjeta za spoljne poslove EU, a potom je učestvovao u neformalnoj razmjeni mišljenja ministara inostranih poslova zemalja regiona i ministara inostranih poslova EU o saradnji u području spoljne i bezbjednosne politike.

    On je istakao da će BiH i dalje biti konstruktivan partner susjedima, predana promovisanju mira, stabilnosti, bezbjednosti i prosperiteta u regionu, kao i jačanju regionalne saradnje i izgradnji povjerenja u regiji, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova u Savjetu ministara.

    Na marginama sastanka Savjeta za spoljne poslove EU, Konaković se sastao sa ministrom inostranih poslova Irske Majklom Martinom sa kojim je razgovarao o intenziviranju saradnje između dviju zemlje i evropskim integracijama.

    Konaković je učestvovao na sastanku Savjeta za spoljne poslove EU na poziv visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbjednosnu politiku Žozepa Borelja.

  • Evropska unija izrekla rekordnu kaznu Fejsbuku

    Evropska unija izrekla rekordnu kaznu Fejsbuku

    EU je izrekla ogromnu novčanu kaznu Meti, matičnoj firmi Facebooka, baš kako je bilo i najavljeno. Kako javljaju strane agencije, radi se o rekordnoj kazni u iznosu od 1.2 milijarde evra zbog nepoštovanja pravila EU o privatnosti.


    Irska komisija za zaštitu podataka objavila je da je Meta prekršila Opću uredbu o zaštiti podataka (GDPR) kada je prenijela gomilu osobnih podataka europskih korisnika Facebooka u Sjedinjene Države, a da ih nije dovoljno zaštitila.


    To je najveća novčana kazna izrečena zbog GDPR-a. Dosad je najveća kazna bila 746 miliona evra koju je EU odrezala tvrtki Amazon.com, pisao je Reuters.

    Meta prijetila gašenjem
    Najviši evropski sud je 2020. poništio sporazum SAD-a i EU o prenosu podataka, podsjeća Reuters.

    Iz Mete su pak prošle godine upozorili da bi zbog zabrane mehanizma koji koriste za prijenos podataka iz Europe u SAD mogli biti primorani obustaviti Facebookove usluge na Starom kontinentu.

  • Sukobi u EU

    Sukobi u EU

    Pravila EU o dugu trebalo bi da budu reformisana kako bi se zemljama članicama dalo više fiskalnog prostora za modernizaciju svojih ekonomija.

    Dok jedni veruju da će to podstaći investicije i pokrenuti rast, drugi, s Njemačkom na čelu, strahuju da će labava fiskalna politika samo povećati deficite i dugove visoko zaduženih država članica.

    Nedavne krize navele su čak i štedljive zemlje poput Njemačke ili Holandije da preuzmu velike iznose javnog duga, što je dovelo do poziva na reforme. Stroga pravila o dugu i deficitu bloka, poznata kao Pakt stabilnosti i rasta, privremeno su suspendovana zbog pandemije Kovida-19, a ta suspenzija je produžena zbog neverovatno visokih cena energije, posledica rata Rusije protiv Ukrajine.

    Prethodna pravila će se ponovo primenjivati od 2024. Međutim, Evropska komisija je predložila da se visokozaduženim evropskim zemljama da više fleksibilnosti u smanjenju dugova i deficita.

    “Istovremeno obezbeđujemo i jednak tretman i razmatranje situacija specifičnih za zemlju”, rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni na konferenciji za novinare krajem aprila.

    Prema trenutnim pravilima potrošnje EU, javni deficiti država članica ne smeju da pređu tri odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda, a dug treba da ostane ispod 60 odsto BDP-a. Prema ovim pravilima, države moraju da vrate pet odsto godišnjeg BDP-a koji prelazi granicu od 60 odsto.

    Za visoko zadužene zemlje to je pogubno za rast. Pravila datiraju iz 1990-ih i često su zanemarena čak i pre pandemije. Ona su takođe trebalo da budu reformisana pre toga. Trenutni predlog reforme zadržava prethodni cilj ograničavanja duga, ali će biti više fleksibilnosti kroz planove za smanjenje duga za pojedine zemlje.

    Stavovi o pravilima duga i novim predlozima su veoma različiti u pojedinim državama EU. “Štedljive” severne zemlje, uključujući Nemačku, žele da pravila ostanu stroga, dok južne države poput Italije kažu da ograničavaju svoju sposobnost ulaganja.

    Dugovi zemalja članica EU su porasli u poslednjih 15 godina. EU ima za cilj da zaključi sporazum do kraja ove godine. Berlin poziva na obavezujuće ciljeve Nemačka, nepokolebljivi branilac fiskalne discipline, strahuje da će reforma previše ublažiti budžetska ograničenja EU i potkopati pravednost unutar bloka.

    Nemački ministar finansija Kristijan Lindner osvrnuo se na promene.

    “Nemačka ne može da prihvati predloge koji predstavljaju slabljenje Pakta za stabilnost i rast”, rekao je on, dodajući da su potrebna “značajna prilagođavanja”.

    Lindnerove primedbe ličile su na “recept iz prošlosti”, rekao je zvaničnik Evropske komisije.

    Pozivajući se na reformu fiskalnih pravila EU, potpredsjednik Komisije Valdis Dombrovskis je ustvrdio da “živimo u sasvim drugačijem svetu nego pre 30 godina. Različiti izazovi, različiti prioriteti”. Nova pravila bi morala da odražavaju te promene, dodao je on

    Francuska i Nemačka se ne slažu
    Čini se da je komisija takođe pokušala da zadovolji Nemačku predlogom u kojem se kaže da zemlje članice moraju da smanje svoj deficit za 0,5 odsto godišnje ako premašuje tri posto BDP-a.

    Međutim Francuska nije bila zadovoljna promenom. Dug zemlje iznosi oko 110 odsto BDP-a.

    “Određene tačke su protiv duha reforme… Mi smo protiv jedinstvenih automatskih pravila za smanjenje deficita i duga”, rekao je krajem aprila francuski ministar finansija Bruno Le Mer.

    Kompromisi koje je predložila Komisija i dalje predviđaju “opštu klauzulu o begu” u slučaju teške ekonomske krize.

    Većina pozdravlja pristup specifičan za zemlju Belgijski ministar finansija Vincent Van Petegem rekao je da veoma pozdravlja predlog, posebno pristup specifičnoj zemlji utvrđen u pravilima. On je rekao da je smanjenje duga uz fokusiranje na investicije i reforme od suštinskog značaja.

    Sadašnja belgijska vlada želi da se vrati u red i smanji deficit na 2,9 odsto do 2026. godine. Cilj joj je da smanji deficit za 0,8 odsto godišnje između 2024. i 2026. godine. Holandska ministarka finansija Sigrid Kag rekla je da je njena zemlja “prilično oduševljena” planovima, ali je naglasila važnost “verodostojnog smanjenja duga” i nadzora.

    “Đavo je uvek u detaljima”, rekla je ona.

    Španska ministarka finansija Nadja Kalvinjo, koja će nadgledati pregovore u drugoj polovini godine, rekla je da će učiniti “sve što je moguće” da odobri nova fiskalna pravila ove godine. Španija će preuzeti predsedavanje EU u drugoj polovini 2023., a u međuvremenu, Brisel i Madrid se ne slažu oko predviđanja španskog deficita.

    Španska vlada je izračunala da će 2024. smanjiti svoj deficit na tri odsto, kako to zahtevaju fiskalna pravila EU koja će se ponovo primenjivati sledeće godine. Komisija je, međutim, procenila da će španski javni deficit porasti na 3,3 odsto 2024. godine.

    Iz Rima, ministar ekonomije Đankarlo Đorđeti pozdravio je predlog zakonodavne reforme Komisije kao “korak napred” koji bi omogućio da se ne vraćamo na stari pakt. Đorđeti, međutim, nije krio razočaranje zbog neuspeha takozvanog “zlatnog pravila”, koje bi omogućilo da se strateška ulaganja skidaju sa računa.

    “Snažno smo zahtevali da se isključe investicioni rashodi, uključujući one tipične za Digitalni i Green Deal NRP (Nacionalni plan oporavka), iz obračuna ciljnih rashoda prema kojima se meri usklađenost sa parametrima. Napominjemo da to nije slučaj”, rekao je on.

    Na osnovu nekih tehničkih simulacija koje su kružile u Briselu, prilagođavanje italijanskih računa moglo bi dovesti do smanjenja strukturnog deficita za 0,85 odsto godišnje u slučaju četverogodišnjeg plana i u proseku za 0,45 odsto u sedmogodišnji plan.

    Istovremeno, Italija je jedina zemlja koja nije ratifikovala Evropski mehanizam za stabilnost (ESM) i ima za cilj da ratifikaciju poveže sa ishodom pregovora o Paktu za stabilnost i rast.

    “Ako sve počnete da povezujete sa svime, postaje teže da napredujete”, upozorio je komesar Valdis Dombrovskis.

    Rumunski ministar finansija Adrian Kačiu tvrdi da bi paket trebalo da uspostavi ravnotežu između “održivosti (zdrave javne finansije) i inkluzivnog i održivog ekonomskog rasta (potrebe za reformama i investicijama)”. On je dodao da bi novi okvir trebalo da stvori dovoljne uslove za podsticanje ulaganja u zemlje članice sa ekonomskim poteškoćama ili nesigurnim fiskalnim prostorom.

    Danas dug Italije iznosi 144,4 odsto BDP-a, dok se očekuje da će Belgija do kraja ove godine imati teret duga od 106 odsto – znatno iznad granica bloka.

    Slovenija i Hrvatska: Metodologija stroža prema manjim državama?
    Slovenija, s druge strane, strahuje da je teško doći do zajedničke metodologije za merenje nivoa duga, zbog velikih razlika između država članica.

    “Kada je reč o tome, osnovni predlog komisije nije nam posebno po volji”, rekao je ministar finansija Klemen Boštjančič u Briselu 16. maja.

    Međutim, zemlja je pozdravila pristup predloga da se fokusira na praćenje kretanja duga, a ne na strukturne deficite, uglavnom jer je ove poslednje bilo veoma teško izračunati, a rezultati su takođe mogli dosta da variraju u zavisnosti od metodologije, rekao je ministar.

    Glavna zabrinutost Slovenije je da bi, u pogledu metodologije, komisija mogla da bude stroža prema malim državama članicama. Hrvatski ministar finansija Marko Primorac rekao je da je njegova zemlja zadovoljna važećim pravilima i podržava novi predlog koji ima za cilj jačanje održivosti javnog duga i davanje veće autonomije državama članicama u vođenju fiskalne politike, ali smatra da je predloženi model analize održivosti neprihvatljiv jer bi stavio Hrvatsku među zemlje visokog rizika.

    “Smatramo i sadašnji sistem apsolutno prihvatljivim. Ne kršimo postojeća pravila, ali u potpunosti podržavamo svako poboljšanje radi povećanja transparentnosti i jednostavnosti primene metodologije”, rekao je Primorac u utorak u Briselu nakon sastanka ministara finansija EU.

    Prema Primorcu, analiza održivosti duga je “veoma složen model koji se temelji na nizu pretpostavki koje, kada su ugrađene u model, Hrvatsku kategoriziraju kao visoko rizičnu državu po visini javnog duga. S obzirom na našu fiskalnu situaciju, ova klasifikacija se ne odnosi na nas”.

    Istakao je da nema razloga da se Hrvatska svrstava u visokorizične zemlje kada je u pitanju održivost javnog duga s obzirom na vrlo dobre fiskalne rezultate zemlje.

    Bugarska radi na pridruživanju Evrozoni
    Bugarska se i dalje nada da će se pridružiti evrozoni do 2025. godine i da će ostati ispod praga deficita od tri odsto.

    Bugarski dug je 2022. godine iznosio 22,9 odsto BDP-a, prema preliminarnim podacima koje je krajem aprila objavio Nacionalni statistički institut.

    Nikolaj Vasilev, bivši potpredsednik vlade, rekao je da će morati da se preduzmu mere u pogledu rashodovne strane nacrta budžeta da bi se postigao manji deficit.

    Fiskalna rezerva na dan 31. marta iznosila je preko 6 milijardi evra.

    ECB i MMF
    Evropska centralna banka (ECB) i Međunarodni monetarni fond (MMF) pozdravili su predloge EU za reviziju svojih fiskalnih pravila kako bi se podstakao rast, ali je MMF pozvao na dodatne akcije.

    Predsjednica ECB Kristine Lagard rekla je 26. aprila da banka ceni “napore komisije da postigne kompromis sa državama članicama jer to već nije sigurno s obzirom na balansiranje koje vidite u dokumentima”.

    Lagard je takođe ukazala na “razlike i neslaganja između zemalja jer se suočavaju s različitim izazovima”.

  • EU trajno blokirala planove Crne Gore

    EU trajno blokirala planove Crne Gore

    Vlada Crne Gore je odustala od novog modela produženja programa ekonomskog državljanstva.

    Vlada u tehničkom mandatu Dritana Abazovića odustala je od novog modela produženja programa ekonomskog državljanstva, prema kojem bi novac od projekta bio usmeren isključivo za vraćanje kineskog kredita za auto-put, saznaje Pobjeda.

    Razlog je, prema izvorima, to što su premijer i ministri u kontaktima sa najvišim predstavnicima Evropske komisije jasno upozoreni da je takav model, po uzoru na Maltu, apsolutno neprihvatljiv i da bi imao negativne posledice po proces evropskih integracija.

    Evropska unija je tužila Maltu zbog modela “zlatnog pasoša”. Komisija je saopštila da smatra da šema koja omogućava efektivnu kupovinu Maltežana, a time i državljanstva EU kroz definisana plaćanja ili ulaganja, predstavlja kršenje prava Evropske unije. Kontroverzni projekat je zvanično završen 31. decembra, ali u javnosti, Briselu i Vašingtonu postoji sumnja o iskrenosti takve najave, zbog velikog broja prijava.

    “Dobili smo upozorenje da ni taj predlog nije prihvatljiv, tako da nema ničega što liči na prethodni model. Nema mesta za inovativne modele zbog protivljenja EK”, rekao je za Pobjedu visoki izvor iz vlasti.

    Po novom modelu, koji su odbili Brisel, Vlada, premijer i Ministarstvo finansija, prodaja tzv. zlatnih pasoša pretrpeli bi promene u smislu prelivanja novca na jedan žiro račun, a prikupljena sredstva bi, kako tvrde, bila usmerena kineskoj Eksim banci.

    Pobjeda je ranije objavila da Abazovićeva vlada u tehničkom mandatu planira da u narednih nekoliko meseci dodeli još stotine počasnih državljana, iako je taj sporni projekat završen 31. decembra 2022. godine.

    “Procedura je spora. Sve prijave koje su dostavljene su u obradi”, rekao je izvor Pobjedi.

    Osnov za dodelu je to što projekat nije poništen već završen, pa je u proceduri još 240 prijava, za 240 prijavljenih i 547 članova porodica koji su podneli prijave do 31. decembra prošle godine.

    Od početka jula 2022. do kraja prošle godine doneseno je 398 rešenja o sticanju crnogorskog državljanstva prijemom po osnovu ekonomskog državljanstva, i to 118 rešenja za podnosioce zahteva i 280 rešenja za članove njihovih porodica.

    Ovo se navodi u dokumentu koji je objavila Vlada, a u kojem se navodi i da se prijave odnose na one podnete Ministarstvu unutrašnjih poslova u periodu do 1. jula 2022. godine.

    Kako se navodi u dokumentu koji je Vlada objavila u tom periodu, Agencija za investicije Crne Gore je odobrila 277 zahteva, dok su za navedeni period licencirani agenti za ocenu međunarodne podobnosti odobrili 121 zahtev.

    “U izveštajnom periodu Ministarstvu unutrašnjih poslova, u skladu sa članom 12. Zakona o crnogorskom državljanstvu i Odlukom o kriterijumima, načinu i postupku izbora lica koja mogu da steknu crnogorsko državljanstvo prijemom radi sprovođenja posebnog investicionog programa od posebnog značaja za ekonomski i ekonomski interes Crne Gore, od strane predsednika Vlade dostavljeno 117 prijedloga (za 117 aplikanata i 283 člana porodice)”, navodi se u dokumentu.

    Pobjeda je ranije objavila da su podnosioci zahteva, njih dve trećine, uglavnom državljani Ruske Federacije.

    “Zlatni pasoši” uložili 158 miliona evra

    U informaciji se navodi i da je u julu prošle godine objavljen novi javni poziv za prijavu interesovanja za kvalifikaciju projekata na Listi razvojnih projekata. Po javnom pozivu pristiglo je sedam prijava, od kojih je pet projekata svrstano na listu.

    “Prema podacima Agencije za investicije, za period od 1. jula do 30. decembra 2022. godine, za potrebe ulaganja u jedan od razvojnih projekata u primorskom, severnom ili centralnom delu Crne Gore, deponovano je 158.656.246 evra, dok je ukupan iznos uplaćen investitorima za ovu namenu 37.419.195 evra”, navodi se u izveštaju.

    Za potrebe ulaganja u poljoprivredu i prerađivačku industriju, u datom periodu je na escrow račun položeno ukupno 1.250.000 evra.

    U svrhu razvoja manje razvijenih jedinica lokalne samouprave, na escrow račun je u posmatranom periodu položeno ukupno 55.200.000 evra, dok je na poseban račun Agencije za investicije uplaćeno 13.000.000 evra.

  • Prvi politički forum između EU i BiH: Potvrđena spremnost za evropske integracije

    Prvi politički forum između EU i BiH: Potvrđena spremnost za evropske integracije

    U Sarajevu je juče u prisustvu Olivera Varheljija, evropskog komesara za proširenje, i najviših predstavnika svih nivoa vlasti u BiH organizovan prvi politički forum između EU i BiH, s ciljem ubrzanja evropskih reformi nakon što je BiH dobila kandidatski status u decembru prošle godine.https://6512f3077d6b6f061ba6aa34dd4a904d.safeframe.googlesyndication.com/safeframe/1-0-40/html/container.html

    Uz Varheljija, forumom je predsjedavala Borjana Krišto, predsjedavajuća Savjeta ministara BiH, a prisutni su bili predsjednici vlada RS i FBiH, članovi Zajedničkog kolegijuma Parlamentarne skupštine BiH, predsjednici klubova, premijeri deset kantona u Federaciji i gradonačelnik Brčko distrikta.

    Kako je saopšteno, učesnici su istaknuli važnost odluke Evropskog savjeta da se BiH dodijeli status kandidata za članstvo i ovu odluku smatraju novim podsticajem za sprovođenje neophodnih reformi.

    “Shodno tome, učesnici su razgovarali o usaglašavanju i utvrđivanju prioritetnih reformi nužnih kako bi BiH ostvarila napredak na evropskom putu, posebno u pogledu ispunjavanja uslova za otvaranje pristupnih pregovora što je prije moguće”, saopšteno je.

    Kako je istaknuto, na sastanku je bilo riječi o političkom sporazumu o principima za osiguranje funkcionalne BiH, koja ostvaruje iskorake na evropskom putu od 12. juna, kao i o smjernicama, principima i ciljevima u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti na nivou BiH za period 20222026. godina. Takođe, potvrđeno je da će se svi učesnici foruma voditi Mišljenjem Evropske komisije o zahtjevu za članstvo BiH i analitičkim izvještajima, kao i naknadnim izvještajima za zemlju.

    “Sudionici su nedvosmisleno istaknuli teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Bosne i Hercegovine”, naglašeno je.

    Takođe, kako je istaknuto, dogovoreno je i ubrzano djelovanje na ispunjavanju 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja. Dogovoreno je da se sljedeći forum sazove za šest mjeseci, do kada bi trebalo pokazati rezultate do sada sprovedenih reformi i reformi koje su u toku.

    Varhelji je izjavio da je kandidatski status za članstvo bio okidač za neke pozitivne pomake u BiH, kao i pokazatelj da zemlja zaslužuje da bude dio EU.

    On je rekao da je imao priliku da čuje veoma jasno izraženu spremnost BiH da se radi na svim dugogodišnjim i dugoiščekivanim pitanjima i problemima, te da je potvrda toga i protekla sjednica Savjeta ministara, na kojoj su riješena mnoga pitanja koja su dugo bila u zastoju, a potpadaju pod oblast vladavine prava i mnoge druge bitne oblasti.

    “Taj status predstavlja izraz nadanja EU i pokazatelj je da ova zemlja zaslužuje da bude dio EU, a mi sa svoje strane očekujemo da BiH jednog dana bude naša članica. Vi sa svoje strane svjedočite snažnom angažmanu i nadam se da će on dovesti do nekih konkretnih rezultata”, istakao je Varhelji i dodao da vjeruje da je ovaj forum istinska prekretnica u ispunjavanju reformi i prioriteta ka EU.

    Krišto je nakon sastanka sa Varheljijem istakla da je BiH ostvarila veliki napredak ka evropskom putu, te da je na tom putu imala punu podršku EU.

    Ona je ukazala da je kroz dijalog načelno usaglašena neka vrsta dinamike koju treba na kraju usvojiti kroz mehanizam koordinacije, te dodala da će ovo tijelo biti uskoro sazvano.

    “BiH je ovim forumom iskazala spremnost za evropske integracije”, izjavila je Krišto i naglasila da je BiH dobila još jedan signal da joj je mjesto u evropskoj porodici.