VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Samoproglašenom Kosovu vraćaju vize?

    Samoproglašenom Kosovu vraćaju vize?

    Bivši ministar spoljnih poslova Kosova Petrit Seljimi izjavio da prema najnovijim informacijama, tri zemlje članice EU traže suspenziju bezviznog režima.

    Seljimi je na Tviteru precizirao da te zemlje razmatraju da, zbog eskalacije situacije na sjeveru KiM, zatraže suspendovanje IPA fondova i viznu liberalizaciju za samoproglašeno Kosovo, što je ocijenio ka drastične i neprihvatljive potezi.

    Prema njegovim riječima, sada je Kosovu potrebno da predloži konkretna rješenja da se to prevaziđe.

    “Najnovije informacije sa razmatranja unutar EU: najmanje tri zemlje članice EU (neću ih ovde imenovati) razmatraju da zatraže suspendovanje IPA fondova i visnu liberalizaciju za Kosovo. To su drastični, neprihvatljivi potezi. Sada su nam potrebna konkretna rješenja da predloži Kosovo”, napisao je Seljimi, prenosi b92.

  • Evropa prelazi na “ratnu privredu”?

    Evropa prelazi na “ratnu privredu”?

    Nacionalizacija fabrika? Kontrola cena? Racionirani obroci hrana? Na šta komesar Evropske unije za unutrašnje tržište Tjeri Breton misli kada pominje izraz “ratna privreda”?

    EU se obavezala da će Ukrajini u roku od godinu dana poslati milion komada municije, ali proizvodni kapaciteti bi tek trebalo da se usklade s tom obavezom

    Izraz „ratna privreda“ podseća na dramatične mjere iz mračnih dana prošlosti: vlade mijenjaju svoje ekonomske sisteme i industrijsku proizvodnju kako bi dale prednost proizvodnji za potrebe vođenja rata.

    Komesar EU za unutrašnje tržište Tjeri Breton počeo je redovno da pominje taj izraz početkom marta dok je tražio (i još uvek traži) brzo povećanje narudžbina, kao i proizvodnje municije i oružja od strane EU – kako za snabdjevanje Ukrajine, tako i za popunjavanje sopstvenih zaliha. Komesar je obišao više od deset fabrika za proizvodnju oružja, gdje se suočio s pritužbama da dugoročnih ugovora nema – uprkos nekoliko odluka EU o povećanju finansiranja i smanjenju prepreka za zajedničku nabavku.

    „Kašnjenja nisu u skladu s našim trenutnim potrebama“, rekao je Breton na konferenciji za novinare 3. maja. „Zato je neophodno – i ja to jasno kažem – da se industrijska baza pogura i pokrene ka ’ratnoj privredi’, ako mi dozvoljavate da koristim taj izraz.“

    Nije odobreno
    Ali, čini se da se Breton oko toga baš i nije konsultovao sa svim državama-članicama Evropske unije. Berlin je tu možda i najosjetljiviji. Njemački ambasador u Poljskoj Tomas Bager dobro zna kako to izgleda kad se na njegovu zemlju vrši pritisak po pitanju nabavke oružja, ali on svejedno smatra da je Bretonov predlog „neproduktivan“.

    „U Njemačkoj nećete dobiti pozitivan odgovor na izraz ’ratna privreda’“, kratko je prokomentarisao Bager ranije ovog mjeseca. I dodao: „To nije pravi način za mobilizaciju napora.“

    Ta reakcija nije nimalo iznenađujuća, objašnjava Edvard Lukas iz Centra za analizu evropske politike (CEPA). On za DW čak kaže da bi taj pojam potpuno zabranio. „To znači vrlo različite stvari u različitim zemljama. Prava ’ratna privreda’ je kada ljudi s oružjem dođu, preuzmu vašu fabriku i natjeraju vas da proizvodite više oružja. Mislim da to u Evropi niko zapravo ne predlaže“, kaže Lukas, ali ujedno naglašava da je Rusija već preduzela takve korake.

    „U Njemačkoj to podsjeća na nacističku kontrolu privrede koja je podrazumijevala kolosalne patnje i zlostavljanje prisilnih radnika“, podsjeća Lukas. „To je pomalo kao da u Sjedinjenim Državama kažete: ’Ovo moramo da podignemo na plantažni tempo’. To ne bi bio znak produktivnosti, već znak najmračnijeg perioda u američkoj istoriji. Ne mislim da bi to trebalo rješavati koristeći takve izraze, to se rješava tako što se sjedne za sto i donesu teške regulatorne odluke o finansijama kojima se postiže rezultat koji želite“, kaže Lukas.

    Pojačavanje retorike, a ne industrije
    Analitičar Ben Talis iz Njemačkog saveta za spoljne odnose (DGAP) podsjeća da je francuski predsjednik Emanuel Makron takođe pominjao „ratnu privredu“, ali ipak bez da je povlačio dramatične poteze koje ona podrazumeva. „To bi imalo mnogo implikacija, mnogo državne kontrole i državnog usmjeravanja privrede. To bi vjerovatno podrazumijevalo i različite oblike racionalizacije, što bi poslalo veoma zanimljiv signal stanovništvu Evrope, onaj koji mislim da sadašnja generacija političara u zapadnoj Evropi ne bi bila voljna da pošalje“, kaže Talis.

    Međutim, ako Evropska unija – a i NATO – žele da povećaju proizvodnju oružja, potrebno je poslati signal da je stvar hitna. Razumljivo je onda što neki zvaničnici EU plasiraju pojam „ratna privreda“, kaže Natali Toci, direktorka Italijanskog instituta za međunarodne poslove. Oni, kaže, moraju da premoste veliki jaz koji postoji kada je reč o percepciji pretnje širom Evrope. Moraju da „uvere one države-članice koje su veoma daleko od prve linije fronta da, umesto što troše sredstva za domaće potrebe, moraju da ih potroše na odbrambenu industriju za slanje oružja u Ukrajinu.“ Toci kaže da neki ljudi to već podržavaju, „ali potrebno je vrijeme da taj argument postane uvjerljiv za sve.“

    Estonski ministar odbrane Hano Pevkur kaže da njegovu zemlju niko ne treba da poziva na „ratnu privredu“, jer je ona već dala više od jedan odsto svog bruto nacionalnog proizvoda za pomoć Ukrajini. „Ne moramo to posebno da navodimo“, kaže on za DW.

    Njemački ambasador u Poljskoj Tomas Bager smatra da se pozivanjem na „ratnu privredu“ neće postići uspjeh u Njemačkoj.

    Spremiti za kasnije?
    Iako podržava taj cilj, vojni istoričar Slavomir Debski, direktor Poljskog instituta za međunarodne poslove (PISM), ne misli da je uvođenje „ratne privrede“ neophodno. Barem „ne još“. On smatra da političari ni sami zapravo ne znaju šta misle kada taj izraz pominju.

    „Godine 1942. Sjedinjene Države bile su u stanju da proizvode velike brodove za 14 dana, umjesto za dvije godine“, objašnjava on.

    „To je vrsta privatizacije ratne privrede. Mi nismo u toj situaciji i nema potrebe uvoditi takav režim u naše privrede.“

    Ben Talis predlaže da, umjesto što samo koriste taj pojam, političari počnu da objašnjavaju šta misle kada koriste izraz „ratna privreda“.

    „Ukrajina se bori za našu slobodu. Ukrajinci sprečavaju da mi budemo napadnuti. Ako to tako budemo vidjeli, onda bi ovo stvarno trebalo da postane i naš sukob, i trebalo bi da hoćemo da pobjedimo. Dakle, da prihvatimo da smo u ozbiljnom sukobu i da onda počnemo ljude na to i da pripremamo“, kaže Talis za DW.

    Ali njemački ambasador Bager tom idejom nije oduševljen.

    „Ono što je važno jeste da se te različite percepcije egzistencijalne prijetnje ne sagledavaju kao: ’oni to još uvijek ne shvataju’. Ja kažem da mi shvatamo, ali i vi morate da shvatite da su istorija i geografija neizmjerno moćni učitelji i da su nas naučili različite lekcije.“

  • Danas glasanje da Mađarska bude proglašena nepodobnom za predsjedavanje EU

    Danas glasanje da Mađarska bude proglašena nepodobnom za predsjedavanje EU

    Ministri EU izrazili su “nelagodu” jer će Mađarska sljedeće godine preuzeti predsjedanje blokom, no Budimpešta je poručila da je ništa neće spriječiti u obavljanju te zadaće.

    Danas će Evropski parlament glasati o neobavezujućoj rezoluciji kojom se od članica EU traži da Mađarsku proglase nepodobnom za preuzimanje predsjedanja blokom u drugoj polovini 2024. godine.

    “Nelagoda je ono što svi osjećamo”, rekao je nizozemski ministar vanjskih poslova Vopke Hoestra.

    Njemačka dužnosnica Anna Luhrmann izrazila je sumnju u sposobnost Mađarske da adekvatno obavlja dužnost predsjednice EU.

    Prema njenim riječima, Mađarska je trenutno izolirana jer ima problema s vladavinom prava i jer postoje sumnje u podršku Budimpešte Ukrajini u ratu s Rusijom.

    Međutim, dužnosnici EU i Budimpešte podsjećaju da prema Sporazumu bloka svaka od 27 država članica ima pravo na predsjedanje i da je vrlo mala vjerojatnost da se to može promijeniti.

    “O tome nema rasprave, Mađarska će predsjedati EU-om”, rekla je mađarska ministrica pravosuđa Judot Varga, koja je raspravu u Evropskom parlamentu nazvala “glupošću koju vode frustrirani zastupnici ljevice”.

  • Lajčak ocijenio da sukobe na sjeveru Kosova moguće riješavati samo politički

    Lajčak ocijenio da sukobe na sjeveru Kosova moguće riješavati samo politički

    Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, ocijenio je da su događaji na sjeveru KiM apsolutno nepotrebna i nelogična eskalacija, ističući da je moguće samo političko rješenje, kroz postojeći dijalog.

    Lajčak je za DW, na pitanje koliki je ovo što se događa udarac naporima da se uspostavi mir između dvije strane, rekao da su posle mnogo, mnogo mjeseci pregovora postignuta dva važna sporazuma u februaru dogovor o putu normalizacije odnosa, a zatim u martu u Ohridu i implementacioni aneks.

    – To znači da imamo put ka normalizaciji, imamo program koji se jasno bavi svim otvorenim pitanjima. Počeli smo da implementiramo taj dokument i onda je došlo ovo, što je sasvim nepotrebno, ali nažalost pravi veoma ozbiljne smetnje – naveo je Lajčak.

    Ukazao je da ne možemo imati normalizaciju i eskalaciju u isto vrijeme i istakao da je potrebno deeskalirati, vratiti se radu na normalizaciji, na implementaciji dokumenta.

    – Da nemamo dokument, razumeo bih da ljudi vjeruju da će ovakvim akcijama nešto uspjeti. Ali, mi imamo sporazum, što nikada ranije nije bio slučaj, tako da bi zaista trebalo da se vratimo primjeni tog sporazuma i normalizaciji – rekao je Lajčak.

    Na pitanje da li će raspoređivanje dodatnih NATO snaga u regionu pomoći u deeskalaciji sukoba, Lajčak je rekao da to može se reši samo politički, a to znači kroz postojeći dijalog.

    Prema njegovim riječima, NATO je odigrao veoma važnu ulogu, prije svega u održavanju mira na terenu i u trenutnoj uzavreloj situaciji, jedinice Kfora razdvajale su tzv. kosovsku policiju od Srba.

    – Dakle, jačanjem NATO jačaju i garancije da će biti spriječena dalja eskalacija, ali očigledno je da NATO ovo ne može da riješi – uz svo moje poštovanje prema NATO. Nije na NATO da ovo riješava, nama treba političko rješenje. I očigledno je da obje strne moraju da odrade svoj dio”, naglasio je Lajčak.

    Njegovo mišljenje je da je razloga za eskalaciju na severu KiM duboko nepovjerenje između Srba i Albanaca.

    Ukazao je da je na izborima u četiri opštine na sjeveru KiM izlaznost bila 3,4 odsto i da novoizabrani gradonačelnici jesu ispunili zakonske kriterijume, ali da, kada govorimo o legitimnosti ili reprezentativnosti, postoji veliki znak pitanja.

    Na pitanje šta to što su Rusija i Kina podržale stav Srbije znači za odnose Srbije sa Evropskom unijom, Lajčak kaže da te izjave nemaju stvarni značaj za situaciju na terenu.

    – Situacija na terenu je da imamo dijalog koji vodi Evropska unija, koji je snažno podržan od svih 27 država-članica EU, a veoma snažno podržan i od Sjedinjenih Država. Obje strane su dio ovog dijaloga – rekao je Lajčak i ponovio da ono što je zaista potrebno jeste povratak za pregovarački sto.

  • “Neće prekinuti… Putin je skupio 300.000”

    “Neće prekinuti… Putin je skupio 300.000”

    Šef diplomatije EU Žozep Borelj izjavio da veruje da Rusija neće biti voljna da pregovora dok još uvek pokušava da dobije rat u Ukrajini.

    On je dodao i da je nije optimista kada je reč o tome šta bi moglo da se dogodi ovog leta.

    “Vidim koncentraciju trupa na obe strane, jasnu volju Rusije da pokuša da dobije rat”, rekao je Borelj na događaju u Barseloni, prenosi Rojters.

    Prema njegovim rečima, Rusija u više navrata signalizira da neće prekinuti vojnu kampanju, dok se ne ostvare njeni vojni ciljevi.

    “Bojim se da će se rat nastaviti do leta. Putin je tamo okupio preko 300.000 ljudi, duplo više nego što je imao kada je pokrenuo invaziju”, rekao je Borelj.

    Visoki predstavnik EU je rekao da je rusko vojno prisustvo u Ukrajini “ogromno”, kao i da Moskva svakodnevno bombarduje Ukrajinu i uništava civilnu infrastrukturu.

    “Bojim se da oni to ne rade bez plana. Moramo da budemo spremni da nastavimo da pomažemo Ukrajini, jer ako joj ne pomognemo, Ukrajina ne može da se brani”, naglasio je Borelj.

  • “Pitanje Krima razmatraćemo odvojeno”

    “Pitanje Krima razmatraćemo odvojeno”

    EU neće priznati Krim kao dio Rusije, ali pitanje njegovog statusa treba razmatrati odvojeno od onog koje se tiče mogućeg pridruživanja Ukrajine Uniji, rekao je austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg.
    Šalenberg je za list “Pres” rekao da EU podržava “potpunu obnovu integriteta i suvereniteta Ukrajine”.

    Na pitanje da li bi “Ukrajina sa spornim granicama” mogla da uđe u EU, on je rekao da se na ovo pitanje ne može nedvosmisleno odgovoriti dok se ne završe borbena dejstva.

    Republika Krim i Sevastopolj, grad sa posebnim statusom na poluostrvu Krim, gdje većinu stanovnika čine Rusi, odbili su da priznaju legitimitet vlasti u vrijeme nereda tokom državnog udara u Ukrajini u februaru 2014. godine.

    Krim i Sevastopolj usvojili su deklaracije o nezavisnosti 11. marta 2014, pet dana kasnije su održali referendum na kojem je 96,7 odsto stanovnika Krim i 95,6 odsto birača Sevastopolja izabralo da se otcijepe od Ukrajine i pridruže Ruskoj Federaciji.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao je sporazume o ponovnom ujedinjenju 18. marta 2014. godine. Te dokumente je 21. marta ratifikovala Federalna skupština Rusije ili dvodomni parlament, podsjeća TASS.

  • Varhelji: Osnivanje ZSO preduslov za normalizaciju

    Varhelji: Osnivanje ZSO preduslov za normalizaciju

    Osnivanje Zajednice srpskih opština predstavlja preduslov za normalizaciju i napredak Prištine na putu ka Evropskoj uniji, poručio je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji poslije sastanka sa predstavncima Srpske liste sa Kosmeta.

    Varhelji je na Tviteru naveo da se sastao sa predsjednikom Srpske liste Goranom Rakićem u Sjevernoj Mitrovici i da su razgovarali o podršci Evropske unije regionu.

    Potpredsjednik Srpske liste Igor Simić saopštio je da su predstavnici Srpske liste kao glavnu poruku danas prenijeli Varheljiju da su hitno formiranje ZSO, povlačenje specijalnih jedinica i prestanak institucionalne represije preduslovi za stabilan suživot svih zajednica na KiM.

    • Hitno formiranje Zajednice srpskih opština, povlačenje specijalnih jedinica i prestanak institucionalne represije su preduslovi za stabilan suživot svih zajednica na ovim prostorima – glavna je poruka koju smo na današnjem sastanku preneli komesaru za proširenje EU Oliveru Varheljiju – napisao je Simić na Fejsbuku.
  • EU: Kina da igra konstruktivnu ulogu kako bi se uspostavio mir u Ukrajini

    EU: Kina da igra konstruktivnu ulogu kako bi se uspostavio mir u Ukrajini

    Evropska komisija je danas ponovo pozvala Kinu da igra konstruktivnu ulogu u uspostavljanju mira u Ukrajini.

    Ovo je učinjeno nakon što se visoki diplomata EU sastao sa kineskim specijalnim predstavnikom za evroazijska pitanja Li Huijem.

    “EU očekuje da Kina, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, igra konstruktivnu ulogu i da podseti na neophodnost poštovanja principa suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta bezuslovnim povlačenjem svih trupa i vojne opreme sa cele teritorije Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica”, navodi se u saopštenju Evropske komisije, prenosi Rojters.

    Prošle nedelje, Li je posetio Ukrajinu gde se sastao sa predsednikom Volodimirom Zelenskim.

    Posete su deo njegove diplomatske turneje koju je Peking označio kao svoj napor da promoviše mirovne pregovore i političko rešenje sukoba u Ukrajini.

    Ranije je najavljeno da će u petak posetiti Rusiju.

  • Oglasio se Putin: “Pucaju sebi u nogu”

    Oglasio se Putin: “Pucaju sebi u nogu”

    Ukrajina bez obzira na to što Rusiju naziva agresorom, uzima novac za tranzit energenata iz Rusije, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

    “Dva kraka gasovoda prolaze preko Ukrajine: Kijev je jedan od njih zatvorio. Nismo mi to uradili. Inače, preko drugog kraka isporučujemo gas u Evropu, a Ukrajina, uprkos tome što nas naziva agresorom, spokojno uzima novac za tranzit”, rekao je ruski lider, istakavši da Rusija u potpunosti ispunjava sve svoje obaveze.

    On je primetio da se cene energenata u Evropi približavaju ekonomski opravdanim i upitao je šta je izazvalo ekonomsku krizu.

    “Ko je kriv za to što se dogodilo? ‘Severni tok 1’ su digli u vazduh. ‘Severni tok 2’ nisu pustili u rad, Varšava je zatvorila gasnu rutu ‘Jamal-Evropa’ kroz Poljsku. Jesmo li je mi zatvorili”, upitao je Putin na Evroazijskom ekonomskom forumu u Moskvi.

    Kako je dodao, Zapad “puca sebi u nogu” sprečavajući EU da dobije ruske energente.

  • Milanović: Države zapadnog Balkana dugo čekaju članstvo u EU

    Milanović: Države zapadnog Balkana dugo čekaju članstvo u EU

    Predsjednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je danas da prvu deceniju članstva Hrvatske u Evropskoj uniji ne smatra “ni uspjehom, ni neuspjehom” i poručio da će se lično boriti protiv toga da EU postane federacija.

    To ne želim. Ne želim da opet imamo neki centar moći – rekao je Milanović na konferenciji koju je organizovao Centar za demokratiju i pravo “Mika Tripalo”, prenosi portal Indeks.

    Milanović je rekao da je Hrvatska dugo čekala da postane članica EU, ali ne tako dugo kao druge države zapadnog Balkana, što je opisao kao “neki oblik zlostavljanja i neodgovornosti” prema zemljama kandidatima.

    Hrvatski predsjednik je ocijenio da je budžet EU “toliko mali” da se s njim ne može ništa uraditi osim “osnivanja inovacionih centara, izgradnje ponekog mosta ili vatrogasnog doma”.

    Osvrnuvši se na posjetu francuskog predsjednika Emanuela Makrona Pekingu, koja je uznemirila zapadne saveznike, Milanović je izrazio gledište da je Makron imao pravo kad je govorio o većoj autonomiji EU.

    • Makrona smatram najkalibriranijim, najrazumnijim i najpotentnijim evropskim liderom – rekao je Milanović.