VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Evropa opet u strahu

    Evropa opet u strahu

    Nivo vode u rezervoarima za hlađenje reaktora u nuklearnoj elektrani Zaporožje opada za 5-7 centimetara na sat.

    To je izjavio generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi, koji je istakao da bi, ako najveća nuklearka u Evropi ostane bez vode, to bila veoma ozbiljna situacija.

    “Tamo postoji rezervoar i veliki broj unutrašnjih kanala koji obezbeđuju da voda stalno cirkuliše kako bi reaktori mogli kontinuirano da se hlade. Ako bi postrojenje ostalo bez vode, onda bismo imali veoma ozbiljnu situaciju”, rekao je juče Grosi u intervjuu za Si-En-En, prenosi Tass.

    Prema njegovim rečima ne postoji neposredan rizik od nestanka vode koja je tamo dostupna, ali situacija je ozbiljna jer se nivo vode neprekidno smanjuje.

    Od početka rata u Ukrajini Zaporožje se nekoliko puta našlo u kritičnoj situaciji, usled granatiranja, što je izazvalo isključivanje reaktora.

    Sada je situacija ponovo neizvesna zbog dizanja u vazduh brane Kahovka i poplavnim talasom koji je krenuo ka naseljima. To je pak izazvalo pad nivoa vode u sistemima za hlađenje te nuklearne elektrane.

  • Evrozona u recesiji?

    Evrozona u recesiji?

    Ekonomija Evrozone ide ka simbolično važnom preokretu u četvrtak, jer ekonomisti očekuju da će zvanični podaci o poslovanju privrede u prvom biti smanjeni.

    To bi značilo da proizvodnja beleži pad u poslednja dva kvartala, što predstavlja uvod u recesiju.

    Evrostat, statistička agencija EU, trebalo bi sutra da objavi revidiranu procenu bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu u bloku jedinstvene valute od 20 zemalja. Poslednji podaci Evrostata su pokazali da je ekonomija bloka porasla za 0,1 odsto u prvom kvartalu u odnosu na prethodni kvartal, nakon što je stagnirala u poslednja tri meseca prošle godine.

    Pad bi, takođe, mogao da promeni i raspoloženje među kreatorima politike u Evropskoj centralnoj banci (ECB), koji bi trebalo da se sastanu sledeće nedelje u Frankfurtu. Oni su nastavak podizanja kamatnih stopa do sada pravdali “otpornošću” ekonomije evrozone.

    “Iako ove promene ne bi bile velika stvar iz makroekonomske perspektive, na margini bi mogle da promene narativ i diskusiju na sastanku saveta ECB”, rekao je Oliver Rakau, ekonomista istraživačke grupe “Oksford Ekonomiksa”.

    Mark Kas Babić, ekonomista britanske banke “Barklis”, rekao je za “Fajnenšel tajms” da najnoviji podaci o BDP-u evrozone koje su objavile zemlje članice ukazuje na verovatno smanjenje u oba kvartala.

    Barklis je prognozirao kvartalni pad od 0,1 odsto za oba tromesečna perioda, što bi po nekim stručnjacima bila definica recesije.

    Ali Kas Babić je rekao da postoji izvesna neizvesnost jer “stopa rasta koju Evrostat objavljuje za evrozonu kao celinu može da odstupi od rasta zbira pojedinačnih zemalja za nekoliko baznih poena”. Nekoliko članica zone jedinstvene valute smanjilo je svoje procene BDP-a za prvi kvartal u nedeljama otkako je prvobitna procena Evrostata objavljena krajem aprila, uključujući Nemačku, Irsku i Finsku.

    “Postoji velika šansa da je privreda evrozone ipak pala u zimsku recesiju. Smanjenje u prvom kvartalu je vrlo verovatno, a revizija naniže u četvrtom kvartalu nije nemoguća”, rekao je Karsten Bžeski, šef makro istraživanja u holandskoj banci ING.

    On je dodao da podaci iz Holandije nisu uključeni u početnu procenu Evrostata, i da će verovatno doprineti silaznom pritisku nakon što je holandska statistička agencija prošlog meseca objavila da se njen BDP smanjio za 0,7 odsto u prvom tromesečju.

    “Italija je jedna od retkih zemalja koja je poboljšala svoju prognozu BDP-a za prvi kvartal, podigavši je prošle nedelje na rast od 0,6 odsto, u odnosu na preliminarnu procenu od 0,5 odsto. Holger Šmiding, glavni ekonomista nemačke banke “Berenberg”, rekao je da bi podaci iz Italije mogli značiti da je evrozona stagnirala, a ne da se smanjila u prvom kvartalu.

    Grčka tek treba da saopšti podatke o BDP-u za prvi kvartal, što bi, takođe, moglo da ublaži deo sumorne situacije.

    Predsednica ECB-a Kristin Lagard je nagovestila da je dalji rast referentne kamatne stope verovatan sledeće nedelje, rekavši u ponedeljak da su “pritisci na cene i dalje jaki” u evrozoni i da je ekonomska aktivnost “podržana nižim cenama energije, ublažavanjem uskih grla u snabdevanju i podrškom fiskalne politike firmama i domaćinstvima”.

    U utorak su ekonomski podaci za blok na početku drugog kvartala bili slabiji nego što se očekivalo. Maloprodaja u evrozoni stagnirala je u aprilu, kada su ekonomisti očekivali rast od 0,2 odsto, dok su nemačke fabričke porudžbine za isti mesec pale za 0,4 odsto, suprotno prognozama o porastu od 3,8 odsto.

  • Ultimatum za Kurtija

    Ultimatum za Kurtija

    Sjedinjene Američke Države i Evropska unija razmatraju mogućnost izricanja kaznenih mera Kosovu u slučaju da ne ispuni svoje obaveze, pišu mediji.

    To je navedeno u dokumentu američke administracije u koji je Juronjuz Albanija imao uvid.

    Kaznene mere, kako se navodi, uključuju sankcije Aljbinu Kurtiju i ministru unutrašnjih poslova Dželjalju Svečlji, koji bi mogli biti proglašeni personama non grata “zbog toga što predstavljaju pretnju bezbednosti i miru”.

    Prva faza sankcija tzv. Kosovu uključivala bi zamrzavanje svih fondova EU, zaustavljanje procesa liberalizacije viznog režima, procesa članstva u Savetu Evrope, kao i zamrzavanje američkih fondova i drugih projekata koje finansira Zapad, objavio je Juronjuz Albanija, prenosi Kosovo onlajn.

    Druga faza bi bio pasivan odnos kosovskih saveznika prema kampanji Srbije za nepriznavanje tzv. Kosova, reorganizacija međunarodnog vojnog prisustva i masovno smanjenje američkog kontingenta na tzv. Kosovu, kao i isključenje tzv. Kosova iz međunarodnih organizacija.

    U dokumentu se kaže da “transatlantska zajednica ima vitalnu potrebu da ne dozvoli krizu iza linija kontakta sa Rusijom i da je postojalo uverenje da će problemi doći od strane Srbije, kada je reč o francusko-nemačkom planu, kao najtvrdoglavije i nekonstruktivne strane u dijalogu”.

    “Niko nije očekivao da će Vlada tzv. Kosova biti koja će svojim delovanjem promovisati nesigurnost i podgrevati sukobe i krize”, navodi se u dokumentu, prenosi Juronjuz Albanija.

    U tekstu se dalje navodi da međunarodna zajednica nema više strpljenja i zahteva jasan odgovor kosovske vlade da li je partner transatlantskoj zajednici ili nije.

    “Biti partner znači bezuslovno ispunjavanje svih obaveza, dok nepoštovanje znači posledice”, navodi se u tekstu.

    Osim kritike aktuelne kosovske vlasti, u dokumentu se kritikuje i kosovska opozicija, koja se optužuje da “ne shvata ozbiljnost situacije i stvarnu opasnost za tzv. Kosovo”.

    Ukazuje se da opozicija mora da izađe sa jasnim stavom, ako se zalaže za ispunjavanje obaveza tzv. Kosova u procesu dijaloga.

    “To što opozicija to nije uradila, unosi nepoverenje i projektuje oportunizam”, stoji u tekstu.

    Na kraju se kaže da “ako tzv. Kosovo ne ispuni svoje obaveze, rizikuje budućnost”.

    Juronjuz Albanija se obratio Evropskoj komisiji za komentar, sa pitanjem da li su upoznati sa ovim dokumentom i slažu li se sa takvim mogućim merama prema Kosovu.

  • Lajčak: Hitno potrebno rješavanje krize, cijenimo spremnost Vučića da tome doprinese

    Lajčak: Hitno potrebno rješavanje krize, cijenimo spremnost Vučića da tome doprinese

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak naveo je na Tviteru da su on i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar imali juče duge razgovore sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o složenom položaju Srba na Kosovu.

    Lajčak je istakao da nasilje nikada nije prihvatljivo i da je hitno potrebno političko rješenje za trenutnu krizu.

    – Cijenimo spremnost Vučića da tome doprinese – napisao je Lajčak na Tviteru.

    Lajčak i Eskobar su u ponedjeljak i utorak boravili i u Prištini, gdje su se između ostalog sastali i sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, predsjednicom Vljosom Osmani, kao i predstavnicima Srpske liste i kosovske opozicije.

    Podsjetimo, rok koji su SAD i EU postavile kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju ističe danas, a specijalni izaslanik Vašingtona za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao je da ukoliko Kurti ne prihvati tri uslova za smirivanje situacije na sjeveru Kosova onda to znači da ne želi saradnju sa EU i SAD i da to ne može da prođe bez posljedica, piše Kosovo Onlajn.

  • Lajčak i Eskobar iznijeli zahtjeve za Kurtija

    Lajčak i Eskobar iznijeli zahtjeve za Kurtija

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da su on i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar zatražili od premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da dođe do smirivanja situacije na sjeveru KiM, održavanja novih izbora i povratka dijalogu.

    Lajčak je, nakon sastanka koji je trajao oko dva sata, rekao da nije postignut dogovor sa Kurtijem o održavanju izbora na sjeveru KiM.

    On je precizirao da je, zajedno sa Eskobarom, predstavio Kurtiju prijedlog međunarodne zajednice od tri glavne tačke – deeskalacija situacije na sjeveru KiM, brzo održavanje novih izbora i povratak dijalogu.

    – Da smo postigli dogovor (o izborima), rekao bih to – naveo je Lajčak.

    On je ocijenio da je sastanak sa Kurtijem bio “dug, iskren i težak”.

    Lajčak je rekao da su novi albanski gradonačelnici u opštinama na sjeveru KiM izabrani legalno, ali da nemaju legitimitet.

    – Legalnost ne znači predstavljanje i legitimitet i to je problem koji imamo na sjeveru. Stoga je u interesu Kosova, u interesu svih, da imamo gradonačelnike koji imaju legalitet, ali i legitimitet – naveo je Lajčak.

    Eskobar je rekao da se nada da će njihovi zahtjevi biti saslušani, a na pitanje da li je Kurti prihvatio prijedloge koje su iznijeli odgovorio je da su “na početku misije”.

    On je dodao da SAD poštuju autoritet prištinske vlade i njen ustav, ali je istakao da je poštovanje zakona “nešto drugo” i da pokušava da pronađe “formulu za harmoniju među etničkim grupama”.

    – Nikada nisam vidio ovoliko jedinstva u transatlantskoj zajednici. SAD, EU, NATO i skoro svi prijatelji Kosova imali su iste zahtjeve. Nadamo se da ćemo biti saslušani – poručio je Eskobar, prenosi Reporteri.

  • EU: Hitno treba vratiti mir na sjever Kosova i Metohije

    EU: Hitno treba vratiti mir na sjever Kosova i Metohije

    EU saopštila je da hitno treba vratiti mir na sjeveru Kosova i Metohije i da je spremna da sprovede odlučne mjere, te upozorila da će neuspjeh deeskalacije tenzija dovesti do negativnih posljedica.

    U saopštenju visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozepa Borelja, u ime Unije, upućen je poziv Prištini i Beogradu da odmah i bezuslovno preduzmu mjere za deeskalaciju, prestanu da koriste retoriku podjela i uzdrže se od bilo kakvih daljih nekoordinisanih akcija.

    Iz EU su naglasili da očekuju da Priština odmah obustavi policijske operacije u blizini opštinskih zgrada na sjeveru Kosova i Metohije.

    “Gradonačelnici treba privremeno da obavljaju svoje dužnosti u drugim prostorijama. Prevremene izbore treba raspisati što je prije moguće u sve četiri opštine i organizovati na potpuno inkluzivan način. Očekujemo učešće Srba sa Kosova i Metohije na ovim izborima”, dodaje se u saopštenju.

    Iz EU su izrazili zabrinutost i zbog podizanja borbene gotovosti Vojske Srbije.

    “EU očekuje i od /samoproglašenog/ Kosova i od Srbije da se ponašaju odgovorno i odmah se angažuju u dijalogu koji vodi EU kako bi se pronašlo održivo rješenje za situaciju na sjeveru Kosova koje garantuje bezbjednost i participativnu demokratiju za sve građane i otvara put za sprovođenje Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa”, navedeno je u saopštenju.

    U saopštenju se naglašava da to uključuje i početak rada na uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom bez daljeg odlaganja ili preduslova.

    EU najoštrije osuđuje “nasilne akte protiv građana, trupa KFOR-a, organa za sprovođenje zakona i medija” na sjeveru Kosova i Metohije i navodi da se nasilje moglo izbjeći i mora se izbjeći u budućnosti.

    Iz EU su istakli da čvrsto stoje iza misija KFOR-a i EULEKS-a u ispunjavanju njihovih mandata.

    U sukobima demonstranata i prištinskih specijalaca pred zgradom opštine Zvečan, u koje su se umiješali i pripadnici Kfora u ponedjeljak, 29. maja, povrijeđeno je više od 50 Srba i najmanje 30 pripadnika KFOR-a.

  • Evropski parlament usvojio rezoluciju: Sumnja da će Mađarska pouzdano obavljati zadatke

    Evropski parlament usvojio rezoluciju: Sumnja da će Mađarska pouzdano obavljati zadatke

    Mađarska možda neće na pouzdan način izvršavati zadatke predsjedništva EU zbog “namjernih i sistematskih napora” vlasti te zemlje da naruše osnovne vrijednosti bloka, navodi se u rezoluciji koju je danas usvojio Evropski parlament.
    Mađarska treba da preuzme predsjedništvo EU u drugoj polovini naredne godine, a Evropski parlament izražavaju sumnju da Budimpešta može da izvrši tu vrstu odgovornosti.

    “Evropski parlament postavlja pitanje kako će Mađarska biti u stanju da pouzdano obavlja zadatak predsjedavajuće EU 2024. godine ukoliko ne poštuje prava i vrijednosti EU navedene u članu 2 Evropskog sporazuma te principe iskrene saradnje”, navodi se u rezoluciji.

    Poslanici od Evropskog savjeta traže da pronađe adekvatno rješenje što je prije moguće i napominju da bi Evropski parlament mogao da preduzme odgovarajuće mjere, ukoliko se slično rješenje ne pronađe.

    Nisu objavljeni drugi detalji.

    Rezolucija, koja je simbolična i nema neku pravnu vrijednost, usvojena je sa 442 glasa “za”, 144 “protiv” i 33 uzdržana.

    Autori rezolucije su poslaničke grupe Evropska narodna partija (EPP), Socijalisti i demokrate (SiD), Obnovimo Evropu, Zeleni i Ljevica.

    Odbačeno je nekoliko amandmana koje su podnijeli poslanici krajnje desnice.

  • EU pozdravlja kraj petrodolara?

    EU pozdravlja kraj petrodolara?

    Evropska komisija izgleda da ne žali mnogo zbog kraja američkog petrodolara, istakavši da podržava “multipolarni režim globalne valute.”
    Na pitanje jednog evroposlanika da prokomentariše to da je francuski energetski gigant “Total enerdžis” zaključio prvi ugovor o kupovini LNG iz Kine u juanima, da su Kina i Brazil sklopili ugovor da međusobnu trgovinu riješavaju u lokalnim valutama umjesto u dolarima, kao i to da zemlje poput Indije i Ujedinjenih Arapskih Emirata razmatraju napuštanje dolara u međunarodnim transakcijama, komesarka EU za finansijske usluge Majrejd Mek Ginis je u pisanom odgovoru istakla da ona i njene kolege pozdravljaju globalni pomak od američke valute zarad konkurentnijeg okruženja.


    “Komisija će nastaviti da promoviše međunarodnu ulogu evra i, generalno, podržava multipolarni režim globalne valute koji može biti od koristi za poboljšanje stabilnosti međunarodnog finansijskog sistema ograničavanjem uticaja spoljnih i idiosinkratičnih monetarnih šokova na ekonomiju”, napisala je ona.


    Mek Ginis je takođe napomenula da će EU razmotriti povećavanje uloge evra u trgovini energentima i robom.

    “Da bi ojačala međunarodnu ulogu evra, Komisija nastavlja da sprovodi ciljane akcije. Što se tiče upotrebe evra u sektoru energije i roba, EU će nastaviti da razgovara sa ključnim akterima o daljem povećanju udela evra”, dodala je evropska komesarka.


    Pored događaja koje je evroposlanik Eugen Tomac spomenuo u svom pitanju, na to da petrodolar, doskora osnova međunarodne trgovine i jedan od mehanizama putem kojih su SAD utvrđivale svoj hegemonski položaj, izgubio privlačnost, ukazuje i činjenica da je francuski predsjednik Emanuel Makron u aprilu nagovijestio da bi EU trebalo da smanji svoju zavisnost od dolara.

    BRIKS takođe može predstavljati prijetnju po petrodolar, budući da neki lideri ekonomske zajednice Brazila, Rusije, Kine i Južnoafričke republike, a koja, prema podacima MMF, sada ima veći BDP prema paritetu kupovne moći od G7, snažno zastupaju osnivanje zajedničke valute.


    “Sanjam da imamo zajedničku valutu koju bi naše zemlje koristile u transakcijama, kako bismo bili nezavisni od (američkog) dolara. Nemoguće da ne možemo da imamo više slobode za poslovanje. Sanjam da BRIKS ima sopstvenu valutu, poput evra Evropske unije”, rekao je Lula na zajedničkoj konferenciji sa predsjednikom Venecuele Nikolasom Madurom ove nedjelje.

  • “Ovo su 3 zahtjeva za EU”

    “Ovo su 3 zahtjeva za EU”

    Predsjednik Srpske liste na KiM, Goran Rakić saopštio je danas da su zamjeniku generalnog sekretara EU za mir, bezbjednost i odbranu Šarlu Frisu upućena tri zahtjeva tokom sastanka – da se oslobode dvojica uhapšenih Srba, da se povuku specijalne policijske snage iz opštinskih zgrada sa sjevera i da nelegitimno izabrani gradonačelnici ne dolaze u zgrade opština na sjeveru KIM.

    On je dodao da je tokom sastanka zatraženo da se, nakon ispunjenja ovih zahtjeva, povuku sve specijalne jedinice tzv. kosovske policije sa cijele teritorije sjevera i započne formiranje Zajednice srpskih opština.

    Sastanku su prisustvovali i šefovi misija EULEKS i EU, dodao je Rakić na Instagramu.

  • Fon der Lajen objavila novi plan za približavanje Zapadnog Balkana EU

    Fon der Lajen objavila novi plan za približavanje Zapadnog Balkana EU

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je danas novi plan za približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

    Govoreći na forumu “GLOBSEC” u Bratislavi, ona je rekla je da evropski blok treba da učini više kako bi došao do članica u regionu koje teže priključenju, otkrivajući plan sastavljen od četiri tačke za podsticanje lokalnog razvoja, prenio je Politiko.

    • Konačno shvatamo da nije dovoljno samo čekati da nam se naši prijatelji izvan Unije približe. Takođe moramo da preuzmemo odgovornost da nam se članovi koji teže da se približe Uniji mnogo više približe – kazala je Fon der Lajen.

    Plan bi, prema Von der Lajen, uključivao napore za dalje usklađivanje Zapadnog Balkana sa jedinstvenim tržištem EU, produbljivanje regionalne ekonomske integracije, ubrzavanje reformi pravosuđa i borbe protiv korupcije i jačanje pretpristupnog finansiranja.

    • Zapadni Balkan bi mogao da se pridruži našem jedinstvenom digitalnom tržištu u oblastima kao što su e-trgovina i sajber bezbjednost – naglasila je ona i dodala da bi mogla da bude olakšana trgovina robom i plaćanje.

    Fon der Lajen je kazala da želi da evropsko jedinstveno tržište bude pokretač promjena, ne samo za zemlje koje su se već pridružile evropskoj porodici, već i za one koje su još na putu.

    Ona je naglasila da će i zemlje Zapadnog Balkana morati da urade svoj dio posla kako bi pristupile novim pogodnostima.

    • Želimo da Zapadnom Balkanu unapred ponudimo neke od prednosti članstva. Ali, naravno, to takođe znači da određeni uslovi za članstvo, takođe, moraju biti ispunjeni unapred – rekla je Fon der Lajen.

    Predsjednica Evropske komisije je naglasila da Evropa treba da stavi “više novca na sto” kako bi pomogla da se poboljšaju životi ljudi i olakša proces integracije.

    • Trebalo bi da povećamo resurse posvećene Zapadnom Balkanu – istakla je ona.