VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Vučić: Ne idem u Brisel

    Vučić: Ne idem u Brisel

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkrio je da li će prisustvovati razgovorima u Briselu.

    On je odgovarao na pitanja novinara posle sednice vlada Srbije i Mađarske na Paliću.”Pričao sam sa Viktorom oko svega šta se zbiva oko Kosova. Išao sam na razgovore 11 godina, svim razgovorima sam prisustvovao… Uvek smo želeli da postignemo kompromise kako bi sačuvali mir. Uspevali smo u tome i napredovali brže… Verovali smo u sebe i radili dobro. Sve je to moglo do dolaska Kurtija na vlast koji nikada nije hteo da razgovara… Nikada nije želeo da sluša… Da vam kažem, noćima ne spavam, nikome nisam govorio kakve su pretnje poslate Srbiji ukoliko ne budu pušteni uhapšeni Albanci…”, kazao je Vučić i naveo da je te pretnje preuzeo na sebe, jer Srbi na KiM trpe.

    On se osvrnuo i na neistine da su uhapšeni Albanci tretirani loše i otkrio da neće da ide u Brisel.

    “Svakoga dana hapse Srbe, jer su krivi što su živi! U odgovorima dobijamo birokratske odgovore koje ne žele i ne umeju da objasne. Oni kažu koji je to član, paragraf i slično. Šta su ljudi stvarno uradili? Nisu ništa”, kaže Vučić.

    Vučić kaže da mu je i Orban preneo da je na Srbiji veliki pritisak, a potom se zahvalio za svaki savet, molbu i pažnju koja je posvećena našoj zemlji.

    “Neću da razgovaram sa Kurtijem dok ne bude pušten svaki uhapšen Srbin i dok se iz opština ne povuku njihovi gradonačelnici. Znate, Kurti iima važnija posla po Vatikanu, da traži da se prizna nezavisnost Kosova”, rekao je predsednik Srbije.

    “Šta Srbi da urade, kad ništa ne rade?”, dodao je.

    Predsednik Srbije naveo je da su samo Srbi maltretirani.

    “Nijedan Albanac nije upucan, samo Srbi. Uhapšeni, prebijani i maltretirani. Znate da ne postoji istraga o čoveku koji je upucao Dragana Galjaka. Da su nam dvoje dece upucali na dan pred Božić? 11 godina jedno dete ima”, naveo je predsednik Vučić.

    Predsednik Srbije naveo je da nije istina da su uhapšeni Albanci loše tretirani

    “Eno ih jedu grožđe, torte, piju koka-kolu i ništa im ne fali. Viktor (Orban) je rekao da jedva čekaju da izjednače poziciju Beograda i Prištine…”, kazao je Vučić.

  • EU nema municije za Ukrajinu

    EU nema municije za Ukrajinu

    Evropskoj uniji nedostaju kritični resursi za proizvodnju municije za isporuke Ukrajini, mora se uvoziti.

    Ovo je rekao šef evropske diplomatije Žozep Borelj na konferenciji za novinare u Briselu, gde je predstavljena nova strategija ekonomske bezbednosti EU.

    Ona predviđa, između ostalog, izradu mera za zaštitu lanaca snabdevanja kritičnim resursima. “Da bismo povećali proizvodnju municije, nedostaju nam kritični materijali koje treba uvoziti. To slabi našu stratešku autonomiju i predstavlja ozbiljan rizik za našu bezbednost”, rekao je Borelj.

    Borelj je prošle jeseni rekao da u EU postoji sve veći deficit oružja za slanje Ukrajini. Takođe je primetio da zbog vojne pomoći Kijevu Evropi nedostaju odbrambeni kapaciteti.

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg slaže se sa njegovim stavom: dan ranije, 19. juna, rekao je da su saveznici, uključujući Nemačku, iscrpili zalihe naoružanja.

    Krajem prošle godine, Volstrit džurnal je izvestio da evropske zemlje ulažu napore da proizvedu dovoljno municije za sebe i za Ukrajinu, ali se suočavaju sa nedostatkom proizvodnih kapaciteta.

    U februaru Fajnenšel tajms pisao je da su iscrpljene zalihe evropskih zemalja i da ne mogu da se izbore sa rastućom potražnjom. Moskva osuđuje isporuku oružja Kijevu i smatra da su time druge zemlje postale strane u sukobu. Međutim, to neće promeniti ishod specijalne operacije, istakao je Kremlj.

  • Lajčak putuje u SAD zbog krize na KiM

    Lajčak putuje u SAD zbog krize na KiM

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak poručio je danas da je na Prespanskom forumu za dijalog, na kojem je učestvovao, u fokusu razgovora bila situacija na sjeveru KiM, i najavio da će, na poziv partnera iz SAD, otputovati u Vašington sljedeće nedjelje, na ”intenzivne razgovore o daljem razvoju situacije i hitnim koracima”.

    On je na svom nalogu na Fejsbuku istakao da su tenzije između Beograda i Prištine, kao i napeta situacija na sjeveru KiM, bili teme razgovora svih učesnika na forumu.

    Nedavna dešavanja u regionu, posebno visoka tenzija i situacija na sjeveru Kosova, trenutno su u centru pažnje mnogih učesnika foruma. Sljedeće sedmice ću, na poziv mojih partnera iz SAD otputovati u Vašington. Imaćemo intenzivne razgovore o razvoju situacije i neposrednim narednim koracima – naveo je Lajčak.

    On je podsjetio da je tokom posjete sjedištu NATO ranije ove nedjelje sastao i sa zamjenikom generalnog sekretara NATO Mirčeom Džoanom, kako bi razgovarali o situaciji na sjeveru KiM, i da su se saglasili da je potrebno hitno preduzeti korake za deeskalaciju.

    – To sam posebno naglasio pri razgovoru sa predstavnicima NATO i EU – naveo je Lajčak.

  • Evropska komisija poziva BiH da ispuni ključne prioritete

    Evropska komisija poziva BiH da ispuni ključne prioritete

    Evropska komisija pozvala je danas na sastanku Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, da BiH preduzme dalje korake na ispunjavanju 14 ključnih prioriteta.
    Na sastanku je istaknuta važnost daljih koraka na jačanju vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

    Komisija je pozdravila održavanje opštih izbora, brzo uspostavljanje izvršne i zakonodavne vlasti na zajedničkom i drugim nivoima vlasti, utvrđivanje prijedloga izmjena i dopuna zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu BiH, te punu operativnost saradnje s Evropolom.

    Vlasti u BiH su ohrabrene da obnove diskusiju o izbornoj i ustavnoj reformi, a očekuje se što skorija izrada i usvajanje Programa integrisanja BiH u EU, saopšteno je iz Direkcije za evropske integracije.

    Delegacija BiH je istakla posvećenost BiH jačanju regionalne saradnje.

    Komisija je pozdravila napredak u usaglašavanju sa spoljnom politikom EU i pozvala BiH da ratifikuje tri regionalna sporazuma o mobilnosti koja su zaključena u Berlinu i koji su korak ka zajedničkom regionalnom tržištu, kao važna priprema za učestvovanje u unutrašnjem tržištu EU.

    Evropska komisija pozvala je na razvoj dalje saradnje sa agencijama EU kao što je Agencija EU za saradnju u oblasti krivičnog pravosuđa, Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu i Agencijom EU za azil.

    U saopštenju se navodi da je Evropska komisija izrazila žaljenje zbog nedostatka napretka u slobodi izražavanja i bezbjednosti novinara, te pozvala BiH da osigura poštovanje evropskih standarda u vezi sa slobodom udruživanja i okupljanja.

    Istaknuto je da ekonomsko upravljanje i dalje trpi zbog neodgovarajuće saradnje entiteta i zajedničkog nivoa.

    Komisija je pozvala BiH na provođenje poljoprivrednog popisa i priprema za popis stanovništva, te izrazila očekivanje da BiH ukine postojeće kao i da se suzdrži od uvođenja dodatnih zabrana u trgovini s EU, te da pojača napore i finalizuje pristupanje u Svjetsku trgovinsku organizaciju.

    Naglašeno je da je od posebnog značaja za funkcionisanje jedinstvenog unutrašnjeg tržišta usvajanje jedinstvenog horizontalnog zakona o uslugama u skladu sa osnovnim principima Direktive o uslugama kao i uspostava zajedničkog regulatornog okvira za priznavanje stručnih kvalifikacija.

    Vlasti u BiH su pozvane na uvođenje broja za hitne slučajeve 122, na usvajanje zakona o nadzoru nad tržištem, zakona o akreditaciji, zakon o kibernetičkoj bezbjednosti, zakona o elektronskoj identifikaciji, kao i uslugama povjerenja za elektronske transakcije.

  • Borelj Kurtiju ispostavio spisak mjera

    Borelj Kurtiju ispostavio spisak mjera

    Šef EU za bezbjednost i spoljnu politiku Žozep Borelj ispostavio je premijeru privremenih kosovskih institucija, Aljbinu Kurtiju spisak mjera neophodnih za smirivanje situacije na sjeveru Kosova, uključujući povlačenje gradonačelnika iz Leposavića i sjevernog dijela Kosovske Mitrovice, povlačenje specijalaca, te što skorije održavanje novih lokalnih izbora u četiri opštine na sjeveru KiM.

    Borelj se Kurtiju zahvalio na pismu je mu je uputio prije dva dana, navodeći da se premijer privremenih kosovskih institucija “ne bavi ključnim elementima koji su pokrenuli postojeću krizu i potezima neophodnim za deeskalaciju” sjeveru KiM.

    – Kao prvi korak, četvorica gradonačelnika sa sjevera Kosova moraju da rade sa lokacija koje se ne nalaze u opštinskim zgradama. Gradonačelnici Zubinog Potoka i Leposavića su već ispunili ovaj zahtjev. Nadamo se da će gradonačelnici Leposavića i sjevernog dijela Mitrovice, koji su iz vaše stranke, takođe krenuti tim putem – navodi se u pismu šefa EU za spoljnu politiku i bezbjednost.

    EU je, takođe, zatražila momentalan prekid policijskih akcija oko opštinskih zgrada na sjeveru KiM, kao i povlačenje specijalnih policijskih snaga.

    – Istovremeno, od Srbije tražimo da obustavi podršku radikalnim elementima u tim područjima. Poslije deeskalacije, spremni smo da razgovaramo o detaljnim bezbjednosnim dogovorima sa Kforom i Euleksom u te četiri opštine – naveo je Borelj.

    Šef EU za spoljnu politiku i bezbjednost je zatražio i što skorije održavanje novih izbora u te četiri opštine, uz učešće Srba, navodeći da su ostavke gradonačelnika najbrži put i najlakši način da se stvore preduslovi za takve izbore.

    – Članice Evropske unije i Sjedinjene Američke Države su uložili mnogo truda u proces normalizacije i želimo da vidimo napredak na ovom putu. Zbog toga je potrebna momentalna deeskalacija – naveo je evropski zvaničnik, piše RTS.

    – Kako je 27 članica EU jasno upozorilo, posljedice će uslijediti ukoliko ne bude deeskalacije – zaključio je Borelj, navodeći da su države članice već upoznate sa tim merama.

  • Stano: Brisel planira ograničiti finansiranje vlasti u Prištini

    Stano: Brisel planira ograničiti finansiranje vlasti u Prištini

    EU planira da ograniči finansiranje privremenih institucija u Prištini i da prekine posjete na visokom nivou usljed odbijanja vlasti samoproglašenog Kosova da promovišu deeskalaciju, saopštio je portparol Unije za spoljna pitanja Peter Stano.

    On je novinarima u Briselu rekao da su članice EU juče podržale niz mjera u vezi sa samoproglašenim Kosovom i da očekuju od premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija da sprovede korake potrebne za trenutnu deeskalaciju, javila je RIA Novosti.

    • Te mjere su povezane sa finansijskim i političkim posljedicama, počevši od suspenzije posjeta i kontakata na visokom nivou, te naše finansijske saradnje sa samoproglašenim Kosovom – istakao je Stano.

    Stano je juče naglasio da EU do sada nije vidjela odlučne korake Kurtija za deeskalaciju situacije na sjeveru Kosova, a da je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj članicama Unije predstavio mjere koje treba uvesti ukoliko Kurti ne učini šta je potrebno.

    Prema njegovim riječima, “posljednja dešavanja na sjeveru Kosova samo potvrđuju da se eskalacija nastavlja, a to nije u interesu Kosova i ljudi na Kosovu”.

  • Lajčak i Džoan: Preuzeti korake za hitnu deeskalaciju sukoba

    Lajčak i Džoan: Preuzeti korake za hitnu deeskalaciju sukoba

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak saopštio je da se sa zamjenikom generalnog sekretara NATO Mirčeom Džoanom u utorak saglasio da je potrebno preduzeti korake za hitnu deeskalaciju situacije na sjeveru Kosova i Metohije.

    Lajčak je na Tviteru naveo da je imao koristan sastanak sa Džoanom o situaciji na sjeveru KiM.

    – Korisno je bilo sastati se sa Džoanom kako bi razgovarali o situaciji na sjeveru Kosova. Saglasili smo se da je potrebno preduzeti korake za hitnu deeskalaciju. Ovo sam naglasio i kada sam se obraćao ambasadorima NATO – naveo je Lajčak.

    Na sajtu NATO prethodno je objavljeno da se Džoana sastao sa Lajčakom i da je Lajčak obavjestio Sjevernoatlantski savjet o nedavnim dešavanjima na sjeveru KiM i trenutnim diplomatskim naporima EU.

    Džoan je rekao da su NATO, KFOR, saveznici, kao i Evropska unija i OEBS, neumorni u naporima da deeskaliraju situaciju na sjeveru KiM i dovedu obje strane za pregovarački sto, u okviru dijaloga koji vodi EU između Beograda i Prištine.

  • Lajčak nezadovoljan nakon sastanaka u Prištini i Beogradu

    Lajčak nezadovoljan nakon sastanaka u Prištini i Beogradu

    Specijalni izaslanik EU u dijalogu Miroslav Lajčak oglasio se iz Brisela nakon sastanaka koje je prošle nedjelje zajedno za emisarom SAD Gabrijelom Eskobarom imao u Beogradu i Prištini u cilju deeskalacije situacije na sjeveru Kosova i istakao da su uprkos nadama koje su gajili, tenzije i dalje visoke.

    Lajčak se oglasio na Fesjbuku i istakao da je zajedno sa zamenikom pomoćnika američkog sekretara i izaslanikom za Zapadni Balkan Eskobarom putovao u region sa ciljem da se pozabave napetom situacijom na sjeveru Kosova.

    Tom prilikom, naveo je, u Prištini su održali brojne sastanaka, uključujući sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani, premijerom Aljbinom Kurtijem, kosovskom opozicijom.

    Naša diskusija je bila duga. Prenijeli smo našu zabrinutost zbog situacije na sjeveru i istakli potrebu za hitnom deeskalacijom. Ponovili smo šta su i EU i SAD tražile od strana da urade kada pozivaju na političko rješenje: hitnu deeskalaciju, prevremene izbore uz učešće kosovskih Srba i povratak dijalogu o normalizaciji – napisao je Lajčak.

    Istakao je da je predstavnicima kosovske opozicije ukazano da aktuelna kriza nanosi štetu imidžu Kosova, a od njih je zatraženo da podrže političko rešenje za smirivanje tenzija.

    – Eskobar i ja sastali smo se i sa predstavnicima Srpske liste i civilnog društva, da ih čujemo i da im objasnimo zašto je važno da kosovski Srbi učestvuju na izborima -istakao je Lajčak.

    On dalje navodi da su se sastali i sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem sa kojim su vodili „podjednako duge, ali i nimalo lake razgovore“ o izlasku iz sadašnje krize.

    Lajčak je naveo i da svi građani imaju pravo na miran protest, ali da nasilje nikada nije prihvatljivo i ne može proći nekažnjeno.

    – Eskobar i ja smo se nadali boljem rezultatu naše misije, ali nažalost, uprkos nekim pozitivnim signalima, tenzije su i dalje visoke – poručio je Lajčak.

    On je istakao da je doputovao u Brisel kako bi informisao EU i države članice o rezultatima ovih razgovora i narednim koracima.

    – Nastavljamo naše napore i podršku kako bi se došlo do održivog, političkog rješenja – napisao je Lajčak.

  • Volodin: Zemlje EU ratuju protiv Rusije

    Volodin: Zemlje EU ratuju protiv Rusije

    Zemlje Evropske unije ratuju protiv Rusije, njihova vojna tehnika se koristi za terorističke napade na teritoriji Rusije, pri čemu lideri evropskih zemalja pokušavaju da stvore utisak da nemaju veze s tim, izjavio je predsjednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin.

    Zemlje Evropske unije ratuju protiv naše zemlje. Njihova vojna tehnika i oružje, koji su se našli u rukama boraca kijevskog režima, koriste se za terorističke napade na teritoriji Rusije, napada na civilno stanovništvo. Lideri evropskih zemalja pritom se pretvaraju da nemaju nikakve veze s tim, kao da tobože Zelenski i njegovi saradnici koriste naoružanje bez njihovog znanja – napisao je Volodin na Telegramu.

    On je ukazao na to da, umesto da osude “te krvave zločine”, lideri evropskih zemalja radije razmatraju sankcije protiv Rusije.

    • To nije ništa drugo neko dvostruki standardi. Evropske birokrate su ih koristile i ranije, a koriste ih i sada prema našoj zemlji – dodao je Volodin.

    Prema njegovim rečima, od sankcija pre svega stradaju evropske države i građani.

    • Prošle godine zabilježena je inflacija u Evropskoj uniji koja je rekordna otkad taj savez postoji, a sada je evrozona ušla i u zvaničnu recesiju. Već dva kvartala se smanjuje BDP – dodao je Volodin.

    On je konstatovao da je danas aktuelno samo pitanje koliko je paketa sankcija protiv Rusije ostalo do propasti Evropske unije.

  • Nema dogovora o sankcijama Rusiji

    Nema dogovora o sankcijama Rusiji

    Ambasadori zemalja EU na sastanku 7. juna, nisu mogli da postignu dogovor o nacrtu novog paketa sankcija Rusiji, prenosi Politiko.

    Politiko se u tekstu poziva na potvrde četvorice evropskih diplomata.

    Prema pisanju lista, uništavanje brane u Novoj Kahovki govori o stvaranju “dodatnog osećaja hitnosti” u uvođenju sankcija Rusiji.

    “Međutim, na sastanku visokih predstavnika EU u sredu nije postignut politički dogovor”, navodi se u saopštenju.

    Ranije je švedska ministarka evropskih poslova Džesika Rosval rekla da očekuje da će sledeći paket sankcija EU protiv Rusije biti dogovoren do samita EU 29. i 30. juna.

    Mađarski ministar spoljnih i ekonomskih odnosa Peter Sijarto izrazio je mišljenje da “sankciona histerija” podriva konkurentnost EU u odnosu na SAD.