VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Srbija korak bliže EU

    Srbija korak bliže EU

    Srbija je do sada napravila značajan napredak u svojoj težnji da se pridruži Evropskoj uniji (EU), sprovodeći uspješnu reformu javne uprave. Građani Srbije sada mogu jednostavnim klikom da ostvare svoja prava, bez potrebe za hodanjem od šaltera do šaltera.

    Ova digitalizacija javne uprave rezultirala je značajnim uštedama, kako u vremenu tako i u troškovima. O ovim dostignućima reforme javne uprave, i šta može da se očekuje kroz dalju podršku EU, u intervjuu su govorili Emanuele Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji i Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije.

    Prema Emanueleu Žiofreu, šefu Delegacije EU u Srbiji, javna uprava je lice države.

    “Građani najčešće komuniciraju sa organima državne uprave kada im je potrebna određena usluga, dokument, pomoć u vidu informacije ili zaštita prava, bilo na državnom ili lokalnom nivou” kaže ambasador Žiofre.

    Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević ističe da je cilj reforme da javna uprava postane servis građana, te da su profesionalizacija, depolitizacija, modernizacija i digitalizacija glavna načela ove reforme.

    Zahvaljujući digitalizaciji i centralizovanoj bazi podataka, građani lakše dolaze do dokumenata. Miščević objašnjava:

    “Sada se više ne događa da vam nedostaje jedan dokument, za koji baš na šalteru saznate da vam treba i da sami morate da ga pribavite… Kada dođete na šalter vi upravo dobijate onaj dokument zbog kojeg ste došli.

    Međutim, uprkos napretku, još uvek postoji prostor za unapređenje. Žiofre naglašava da “iako je Srbija ostvarila značajan napredak u pružanju usluga i unapredila neke aspekte upravljanja ljudskim resursima, odgovornosti, kreiranja politika i upravljanja javnim finansijama, naravno da postoji prostor za dalja unapređenja u mnogim oblastima”.

    Srbija je do sada iz evropske kase dobila skoro četiri milijarde evra bespovratne pomoći, a od toga samo za reformu javne uprave 215 miliona evra, a izdvojeno je još dodatnih 30 miliona evra donacije u budžet Srbije za sprovođenje konkretnih mjera reforme u periodu 2023-2025. Međutim, iako je raspoloživa finansijska podrška velika, Srbija se suočava sa izazovom da zbog raspoloživosti ljudskih resursa u upravi na najbolji način iskoristi ova sredstva u korist svih građana.

    Kao što je istakla ministarka Tanja Miščević, Srbija mora da radi na unaprijeđenju kapaciteta svoje administracije, da bude konkurentan poslodavac, kako bi bila u stanju da maksimalno iskoristi dostupna sredstva iz evropskih fondova.

    “To znači da moramo da povećavamo i broj ljudi i omogućiti im nova znanja kako bismo bolje planirali i koristili sredstva koja Srbija dobija iz fondova EU, kao i ona mnogostruko veća koje će naša država koristiti kao država članica” izjavila ja ministarka Miščević.

    To je pokazatelj da će fokus reformi morati da bude ne samo na daljem unaprijeđenju usluga za građane i privredu, već i na stvaranju atraktivnijeg radnog okruženja za one koji su sposobni da upravljaju evropskim fondovima i drugim resursima.

    Emanuele Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji, podvukao je da “reforma javne uprave treba da omogući srpskoj administraciji da preuzme sve obaveze u pretpristupnoj i postpristupnoj fazi”, a nakon ulaska u EU “da poseduje administrativne kapacitete da ostvari korist od toga što je dio EU”.

    Sve u svemu, poruka je jasna: “Uprava po mjeri svih nas” glavni je moto reforme javne uprave, kako ističe ministarka Miščević, a čije sprovođenje koordiniše Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, prenosi “Telegraf”.

    Kao zaključak, napredak je vidljiv, ali nije vrijeme za opuštanje. Srbija se mora posvetiti još odlučnijem sprovođenju reformi, unaprijeđenju administrativnih kapaciteta, te jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave. Za sve to, neće biti samo potrebna veća ulaganja, već i znanje, stručnost, kao i entuzijazam da se stvari mijenjaju nabolje. Na kraju krajeva, krajnji korisnici ove reforme su građani, koji zaslužuju efikasnu, profesionalnu i odgovornu javnu upravu.

  • Evropski Parlament usvojio izvještaj o BiH

    Evropski Parlament usvojio izvještaj o BiH

    Poslanici Evropskog parlamenta u Odboru za spoljne poslove usvojili su danas izvještaj o Bosni i Hercegovini.

    Sa 63 glasova podrške, devet protiv i tri uzdržana, oni su pozvali BiH da ubrza reforme i u potpunosti krene ka putu evrointegracija, okrećući retrogradnim aktivnostima i retorici.

    Dodjeljivanje statusa kandidata EU predstavlja “poziv na buđenje političkom rukovodstvu zemlje” da krene put reformi, suština je izvještaja Evropskog Parlamenta o BiH usvojenog na današnjoj sjednici Odbora za spoljne poslove Evropskog Parlamenta.

    Zapaljiva retorika rukovodstva Republike Srpske
    Osnovni nacrt tog izvještaja u 38 tačaka pozdravio je početak brzog formiranja vlasti na svim nivoima i zatražio da se tim tempom nastavi, odnosno da BiH “iskoriste zamah za značajan napredak” po pitanju ispunjavanja 14 ključnih prioriteta i da se izbjegne povratak u “opstruktivne politike”.

    Sa 63 glasova podrške, devet protiv i tri uzdržana, oni su pozvali BiH da ubrza reforme i u potpunosti krene ka putu evrointegracija, okrećući retrogradnim aktivnostima i retorici.

    Dodjeljivanje statusa kandidata EU predstavlja “poziv na buđenje političkom rukovodstvu zemlje” da krene put reformi, suština je izvještaja Evropskog Parlamenta o BiH usvojenog na današnjoj sjednici Odbora za spoljne poslove Evropskog Parlamenta.

    Zapaljiva retorika rukovodstva Republike Srpske
    Osnovni nacrt tog izvještaja u 38 tačaka pozdravio je početak brzog formiranja vlasti na svim nivoima i zatražio da se tim tempom nastavi, odnosno da BiH “iskoriste zamah za značajan napredak” po pitanju ispunjavanja 14 ključnih prioriteta i da se izbjegne povratak u “opstruktivne politike”.

    U izvještaju se naglašava se da put BiH ka EU mora biti utemeljen u “funkcionalnim demokratskim institucijama, vladavini prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodnim medijima, poštovanju osnovnih prava i nediskriminacije za sve građane”.

    U tekstu se osuđuje “zapaljiva retorika i secesionistička politiku rukovodstva entiteta Republike Srpske, uključujući proslavu takozvanog Dana Republike Srpske” i naglašava da takve aktivnosti “destabilizuju BiH”.

    Traži se i da nastavak finansiranja BiH iz EU budžeta i programa IPA III bude uslovljeno napretkom u evrointegracijama, ali da finansiranje projekata u Republici Srpskoj bude zamrznuto dok se “u tom entitetu ne preokrene demokratsko nazadovanje do potpunog usklađivanja sa spoljnom i bezbjednosnom politikom”.

    – Vrijeme je da se iskoristi prilika i napreduje u političkim i društveno-ekonomskim reformama u BiH – naveo je između ostalog Rangel u svom izvještaju, čija retorika je dodatno zaoštrena usaglašenim amandmanima koji su postali njegov sastavni dio.

    Amandmanima se traži i snažniji angažman EU u borbi za veću bezbjednost regiona “uslijed prijetnji koje prestavljaju Rusija, povećane tenzije u državi i secesioniostičke aktivnosti koje podrivaju Dejtonski sporazum” i ponavlja zahtjev za punim usaglašavanjem sa spoljnom politikom EU, uključujući i uvođenje sankcija Rusiji i Bjelorusiji i odgovornima za agresiju na Ukrajinu.

    U jednom od usaglašenih amandmana navodi se:

    – Snažno osuđujemo posjetu Milorada Dodika i Nenada Stevandića Moskvi 23. i 24. maja 2023. godine i sastanke koje su održali sa Vladimirom Putinom i ostalim visokim zvaničnicima ruske politike, odbacujemo izjave i retoriku koje su tom prilikom iskazane i ostajemo ozbiljno zabrinuti zbog bezbjednosnih posljedica koje proizilaze iz bliskih odnosa sa visokim ruskim zvaničnicima, osuđujemo i sastanke na visokom nivou sa predstavnicima Irana i uzdržavanje prilikom glasanja o toj državi, uprkos ozbiljnim kršenjima ljudskih prava u toj zemlji i isporukama dronova Rusiji u konktestu njenog rata protiv Ukrajine i tražimo od BiH da se distancira od anti-demokratskih režima.

    Poslanici amandmanima traže od Evropskog Vijeća da sankcioniše Milorada Dodika i druge zvaničnike, kako Republike Srpske tako i drugih država, koji promovišu ili podržavaju secesionističku politiku.

    U njima se traži od svih da se uzdrže od institucionalnih blokada, ali i nacionalističke retorike, već pokažu posvećenost reformskom putu države uz primenu svih standarda EU.

    Poziv državama regiona
    Usaglašenim amandmanima se traži i da se posebno ispita način na koji se razvijaju policijske snage u Republici Srpskoj, uz stavljanje fokusa na “moguć razvoj paravojnih ili vojnih funkcija, koje mogu stvoriti dodatne tenzije, zaprijetiti miru stabilnosti u BiH i koje su u u suprotvnosti sa Dejtonskim mirovnim sporazumom”.

    Pozivaju se i države regiona da se obavežu da će poštovati “stabilnost i teritorijalni integritet BiH, da osude zapaljivu retoriku i na konstruktivan način doprinesu napretku BiH u EU integracijama” i drugo.

    Iako izražavaju podršku visokom predstavniku i izmjenama izbornih zakona, poslanici izražavaju zabrinutost zbog vremena u kome su te izmjene donesene, trasparentnosti procesa i izostanka konsultacija o tome i pozivaju OHR da radi u skladu sa dobijenim mandatom, spriječavajući političke podjele i tenzije u zemlji i regionu i naglašavaju da Bonska ovlašćenja treba da budu korišćena samo kao posljednja mjera.

    Izvještaj će, zajedno sa usvojenim amandmanima, biti proslijeđen Evropskom Parlamentu u formi prijedloga Rezolucije o BiH. Debata i glasanje o njoj planirani su za sljedeću plenarnu sjednicu, koja je zakazana za 10-13. jula u Strazburu, piše N1.

    Rezolucije EP nisu obavezujuće, ali predstavljaju snažnu političku poruku i jedan od osnova za dalju analizu pristupnog procesa u evropskim institucijama, kao dio procesa integracija.

  • Borelj zahtjeva deeskalaciju: EU gubi strpljenje oko situacije na KiM

    Borelj zahtjeva deeskalaciju: EU gubi strpljenje oko situacije na KiM

    Specijalni izaslanik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žosep Borel izjavio je da situacija na KiM zahtijeva sve brže poteze, deeskalaciju i hitno pronalaženje rješenja, pošto zemlje članice EU polako gube strpljenje, kao i da je potrebno da strane pronađu dalje korake bazirajući se na mapi puta koju im je EU ponudila prošle nedjelje u Briselu.
    “Nezaobilazno, gospodin Rama i ja smo razgovarali i o dijalogu između Beograda i Prištine kojim predsJedava EU. Mi smo se složili da situacija zahtijeva brze poteze, deeskalaciju i pronalaženje rješenja hitno. Zemlje članice se slažu oko toga, i polako gube strpljenje pred ovom situacijom, i zato se zahtijevaju hitni koraci”, rekao je Borelj na zajedničkoj konferenciji za medije sa albanskim premijerom Edijem Ramom, prenosi RTS.

    Albanski premijer Edi Rama je istakao da je “dobro” što je Borelj javno istakao nestrpljenje zemalja članica i njihovu povećanu zabrinutost.

    “Ja se nadam da će se ostvariti ideja da se oba lidera nađu i rade zajedno sa predstavnicima EU i SAD i da ih ne pustimo da odu dok se ne dođe do dogovora. U suprotnom, da se suoče sa posljedicama, što bi bilo jako tužno za sve. Zadovoljan sam što su policajci pušteni, a sada je vrijeme za deeskalaciju, momentalnu i hitnu, pošto je i situacija takva”, rekao je Rama i dodao da se ne smije dozvoliti da se postignuti rezultati i napredak “sruše poput zamka od pijeska” zbog “nekih potpuno bizarnih razvoja događaja baziranih na bizarnim pretenzijama”.

    On je istakao da je Albanija dio regiona koji je u prošlosti dosta propatio i da su u njemu događaji uvijek povezani.

    “Ne možemo gledati samo u svoje dvorište i raditi svoj domaći, bez da se pitamo šta se dešava okolo”, rekao je Rama.

  • Varhelji pozvao na formiranje Zajednice srpskih opština

    Varhelji pozvao na formiranje Zajednice srpskih opština

    Evropski komesar za proširenje i susjedsku politiku Oliver Varhelji pozvao je na formiranje Zajednice srpskih opština /ZSO/ na Kosovu i Metohiji.
    On je na “Tviteru” poručio da bez odgađanja treba organizovati nove opštinske izbore i naglasio da se moraju sprovesti sporazumi postignuti u dijalogu Beograda i Prištine.

    Varhelji je pozdravio odluku vlasti u Srbiji da oslobode trojicu pripadnika policije samoproglašenog Kosova koji su ranije privedeni.

    “Deeskalacija mora da se nastavi, bez odgađanja se moraju organizovati novi opštinski izbori i treba sprovesti sporazume u okviru dijaloga, uključujući osnivanje ZSO”, napisao je Varhelji.

  • Borelj o pobuni Vagnera: “Čudovište” koje je Putin stvorio, djeluje protiv svog tvorca

    Borelj o pobuni Vagnera: “Čudovište” koje je Putin stvorio, djeluje protiv svog tvorca

    Visoki predstavnik EU za vanjske poslove Josep Borrell komentarisao je pobunu Wagner grupe poručivši da “čudovište” koje je Vladimir Putin stvorio, djeluje protiv svog tvorca.

    Borrell, koji je stigao na sastanak 27 ministara vanjskih poslova bloka u Luksemburgu, ovu grupu je nazvao javno “čudovištem”.

    “Ono što se dogodilo ovog vikenda pokazalo je da rat protiv Ukrajine slama rusku moć i utječe na njen politički sistem. ‘Čudovište’ koje je ruski predsjednik Putin stvorio u Bahmutu, djeluje protiv svog tvorca”, poručio je Borrell.

    Borrell je naglasio da je važnije nego ikad da EU nastavi podržavati Ukrajinu. Ipak, on je dodao na kraju da nije dobro vidjeti da nuklearna sila poput Rusije može ući u fazu političke nestabilnosti.

    Danski ministar vanjskih poslova Lars Lokke Rasmussen kazao je da je pobuna, koja je svjedočila dolasku Wagnerovih trupa na nekoliko stotina kilometara od Moskve, prije nego što su se vratile, pokrenula pitanja o njezinom utjecaju na rat u Ukrajini.

    “Ne treba spominjati da ono što se događa u Rusiji ima ogroman utjecaj na ostatak svijeta”, rekao je Rasmussen.

    Mnogi evropski čelnici pokušali su se distancirati od ovog događaja, te su odabrali “pristup čekanja”.

  • Šef EULEKS o tenzijama na sjeveru KiM

    Šef EULEKS o tenzijama na sjeveru KiM

    Šef Euleksa Lars Gunar Vigemark rekao je da su tenzije na sjeveru KiM i dalje visoke, da se ljudi ne osjećaju bezbjedno i da je potrebna hitna deeskalacija i novi izbori.

    Svjedoci smo incidenata, burne retorike i nestabilne bezbjednosne situacije na sjeveru Kosova, kao i vakuuma bezbjednosti i vladavine prava – rekao je Vigemark.

    On ističe da trenutna situacija na sjeveru Kosova ne može postati nova normalnost, prenosi “Kosovo onlajn”.

    – Mora doći do deeskalacije odmah, novi izbori na sjeveru moraju biti održani što prije i uz učešće Srba. Dugoročno rješenje se može naći samo kroz dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Ovo je primarno za Kosovo, Srbiju, za region i za EU – poručio je Vigemark.

    On ističe da ne može biti nekažnjivosti za počinioce nasilja, ma ko oni bili, dodajući da institucije za sprovođenje zakona moraju nastaviti da naporno rade kako “kriminalne grupe koje djeluju na sjeveru ne bi iskoristile bezbjednosni vakuum koji je nastao nakon ostavke policijskih zvaničnika kosovskih Srba”.

    – Pravosudni sistem mora rješavati ove slučajeve na profesionalan i nepristrasan način, poštujući osnovna prava optuženih ili osumnjičenih za izvršenje nasilnih djela, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. A Euleks će biti tu da nadgleda kako kosovske institucije rješavaju te slučajeve – rekao je Vigemark.

    On kaže da se sa značajnim izazovima na sjeveru KiM ne suočava samo Euleks, već i kosovske vlasti, KFOR, kao i stanovništvo čiji su životi pogoršani zbog tenzija na terenu.

    – Hitno su potrebni koraci za smirivanje i deeskalaciju u interesu bezbjednosti Kosova i dobrobiti svih njegovih zajednica – rekao je Vigemark, koji završava mandat na čelu Euleksa.

    Kada je riječ o vladavini prava na KiM, Vigemark smatra da ima još mnogo prostora za poboljšanje.

  • Oglasila se EU o dešavanjima u Rusiji

    Oglasila se EU o dešavanjima u Rusiji

    Evropska unija (EU) smatra da su dešavanja u Rusiji unutrašnje pitanje te zemlje, saopšteno je danas iz Evropske komisije.

    U saopštenju se navodi da Brisel prati dešavanja u Rusiji.

    Ruska Federalna služba bezbjednosti (FSB) pozvala je nešto ranije pripadnike privatne vojne kompanije “Vagner” da ne poštuju naredbe svog šefa Jevgenija Prigožina protiv koga je pokrenut krivični postupak zbog poziva na oružanu pobunu.

    Iz FSB-a je upućen poziv pripadnicima “Vagnera” da uhapse Prigožina.

    Prigožin je ranije optužio rusku vojsku da je gađala baze njegovih jednica i pozvao pristalice na pobunu protiv vlasti.

    Rusko Ministarstvo odbrane odbacilo je tvrdnje Prigožina o vazdušnim udarima na jedinice “Vagnera”.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je danas u televizijskom obraćanju javnosti da je “oružana pobuna” plaćenika grupe “Vagner” bila izdaja i da će svako ko je podigao oružje protiv vojske biti kažnjen.

    Putin je naveo da će učiniti sve da zaštiti Rusiju i da će preduzeti odlučnu akciju za stabilizaciju situacije u Rostovu na Donu.

    Prigožin tvrdi da su njegove snage preuzele kontrolu nad svim vojnim objektima u Rostovu na Donu.

  • Borelj o nezakonitom hapšenju Srba

    Borelj o nezakonitom hapšenju Srba

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj poručio je da su u Uniji veoma uznemireni zbog situacije na sjeveru Kosova i Metohije i hapšenja Srba bez zakonske osnove.

    Veoma smo uznemireni zbog situacije na sjeveru Kosova – hapšenja kosovskih Srba bez zakonske osnove i marš Kosovskih bezbjednosnih snaga kroz Južnu Mitrovicu, praćeno teškom retorikom iz Srbije – napisao je Borelj na Tviteru.

    – Uprkos jučerašnjem kriznom sastanku, eskalacija se nastavlja i postaje opasna. Nećemo to tolerisati – poručio je šef evropske diplomatije, prenosi Kosovo Onlajn.

  • Borelj: Pozvao sam Vučića i Kurtija na hitan sastanak

    Borelj: Pozvao sam Vučića i Kurtija na hitan sastanak

    Visoki predstavnik EU Žozep Borelj saopštio je da je pozvao predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i tzv. premijera Aljbina Kurtija na sastanak u Brisel.

    Oni su pozvani na hitan sastanak kako bi se pronašlo rješenje i izlaz iz sadašnje krize.

    Borelj je na Tviteru poručio da je svima potrebna hitna deeskalacija, kao i novi izbori na severu.

    “Potrebna nam je hitna deeskalacija i novi izbori na sjeveru uz učešće kosovskih Srba. Ovo je najvažnije za region i EU”, naveo je Borelj.

  • Vučić danas putuje Brisel

    Vučić danas putuje Brisel

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će danas ići u Brisel i da će tamo razgovarati sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozepom Boreljom, ali ne i sa premijerom samoproglašenog Kosova Aljbinom Kurtijem jer to ne bi imalo nikakvog smisla.

    Vučić je za RTS naveo da nema ništa loše da kaže ni o Borelju ni o specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku i da će razgovarati sa njima da mu ne bi rekli da nije htio da dođe.

    On je rekao da nikada ranije nije imao nikakve uslove za razgovor sa Kurtijem, ali da su oni obismišljeni.