VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Satleru produžen mandat za godinu dana

    Satleru produžen mandat za godinu dana

    Evropski savjet usvojio je danas niz odluka kojima se specijalnom predstavniku EU u BiH Johanu Satleru produžava mandat do 31. avgusta 2024. godine.

    Evropski savjet podsjeća da je Satler na funkciji od 1. septembra 2019. godine i da je njegov mandat da osigura konstantan napredak u Procesu stabilizacije i pristupanja, sa ciljem “stabilne, održive, mirne i multietničke BiH, mirne saradnje sa susjednim zemljama i nepovratnog kretanja ka članstvu u EU”.

    U saopštenju Savjeta EU naglašeno je da Satler podržava sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma.

    Osim Satleru, mandati su za 12 mjeseci produženi i specijalnom predstavniku EU na Kosovu i Metohiji Tomašu Sunjogu i specijalnom predstavniku za Južni Kavkaz Toivu Klaru.

  • Krišto: BiH se nada statusu kandidata za članstvo u EU do kraja godine

    Krišto: BiH se nada statusu kandidata za članstvo u EU do kraja godine

    Predsjedavajuća Savjeta ministara BiH Borjana Krišto večeras je u Briselu nakon petog sastanka Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU zahvalila se zvaničnicima EU na podršci te istakla da BiH mora ispuniti svoje obaveze.

    Krišto je izrazila nadu da će BiH dobiti status kandidata za članstvo u EU do kraja ove godine.

    “Hvala na podršci EU perspektiva BiH. Sastanak je bio konstruktivan i partnerski dijalog između institucija EU i nas iz BiH. Tokom razgovora otvorili smo brojne teme koje se nalaze na putu BiH ka EU kako bi ispunili našu zadaću i postali članica EU, a to je 14 prioriteta. Na ovom sastanku smo detaljno informisali šta je to BiH napravilo u ovom trenutku kada je u pitanju evropski put i ispunjavanje uslova”, rekla je u Briselu.


    Ona je istakla da su Joseph Borrell i Oliver Varhely pozdravili napore koje je učinila BiH i njene institucije.

    “Još mnogo toga konkretnog moramo uraditi, a inicijative, odluke i sve ono što smo usvojili treba implementirati, da zaživi. Iznijela sam stav da u BiH dijalog, uvažavanje i konsenzus i poštivanje ustavnih nadležnosti dovodi do napretka”, dodala je.

    Kaže da je svjesna da u BiH postoji mnogo tema i izazova, ali da su to sve pitanja koje se u BiH moraju riješiti prioritetno

    “Pa i provesti ograničene izmjene Ustava i reforma Izbornog zakona i presude sudova. Takvim iskorakom stvaramo preduslove za druge reforme kojima se osigura vladavina prava i ostalih temeljnih ljudskih prava”, navela je.

    Ona je kazala da je planirano da se na narednoj sjednici Vijeća ministara donesu određene odluke, a da istog danas zasjeda i Predstavnički dom Parlamenta BiH kako bi se potvrdila evropska perspektiva BiH i ispunjavanje prioriteta na tom putu.

  • Borelj: Odgovornost u BiH da nose domaći političari

    Borelj: Odgovornost u BiH da nose domaći političari

    Odgovornost u BiH za put ka Evropskoj ini nose domaći političari, rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj nakon sastanka Savjeta za stabilizaciju i pridruživanje BiH – Evropska unija.

    Domaći političari moraju raditi na terenu. Malo šta mi iz Brisela možemo uraditi – rekao je Borelj.

    Istakao je da EU posvećena evropskoj perspektivi.

    Varhelji: BiH je apsolutno nužan dio BiH

    Evropska unija smatra da je BiH apsolutno nužan dio EU, izjavio je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji na konferenciji za novinare nakon sastanka Savjeta za stabilizaciju i pridruživanje BiH – Evropska unija.

    • Zato je status kandidata status koji treba da prenese tu jasnu poruku da je to za građane BiH, da je to evropska ponuda BiH – rekao je Varhelji.

    Varhelji je naveo da se ključna tema diskusija ticala 14 ključnih prioriteta i kako da se ubrza njihovo ispunjavanje.

    • Istakli smo šta je još potrebno uraditi – poručio je Varhelji.
  • Varhelji: BiH nema vremena za gubljenje

    Varhelji: BiH nema vremena za gubljenje

    BiH nema vremena za gubljenje i treba da napreduje na sprovođenju agende reformi, kako bi u potpunosti profitirala od geopolitičke prilike u kojoj je politika proširenja EU glavni prioritet, saopštio je evropski komesar za susjedstvo i proširenje Oliver Varhelji.

    On je na “Tviteru” napisao da je održana “dobra diskusija” u okviru petog sastanka Savjeta za stabilizaciju i pridruživanje BiH i EU u Briselu.

    “BiH treba da napreduje na sprovođenju agende reformi, kako bi u potpunosti profitirala od geopolitičke prilike u kojoj je politika proširenja EU glavni prioritet. Nema vremena za gubljenje!”, naveo je Varhelji.

  • Krišto: Očekujemo da ćemo podići odnose sa EU na viši nivo

    Krišto: Očekujemo da ćemo podići odnose sa EU na viši nivo

    U Briselu će danas biti održan peti sastanak Savjeta za stabilizaciju i pridruživanje BiH Evropskoj uniji.

    Dvije delegacije će razmotriti trenutno stanje provođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

    • Očekujemo da ćemo podići odnose sa EU na viši nivo u smislu ispunjavanja naših reformskih obaveza – rekla je uoči sastanka predsjedavajuća Savjeta ministara Borjana Krišto.

    Istakla je da očekuje korektan i konstruktivan sastanak.

    • Nadam se da će predstavnici EU na sastancima osvjedočiti šta je sve BiH napravila u posljednjem periodu. Na sjednicama Savjeta ministara usvojili smo razne odluke i stvorili pretpostavke za funkcionisanje i iplementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju – naglasila je Krišto.

    Konferencija za novinare visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbjednosnu politiku Žozepa Borelja, predsjedavajuće Savjeta ministara Borjane Krišto i evropskog komesara za susjedstvo i proširenje Olivera Varheljija planirana je za 19.00 časova.

  • Potpisan sporazum o pristupanju BiH programu EU za jedinstveno tržište

    Potpisan sporazum o pristupanju BiH programu EU za jedinstveno tržište

    Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Staša Košarac potpisao je danas u Briselu Sporazum o pristupanju BiH programu EU za jedinstveno tržište (Single Market Programme) koji obuhvata period od 2021. do 2027. godine.

    Sporazum je potpisan u Generalnom direktoratu Evropske komisije za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća.

    Program jedinstvenog tržišta čini šest stubova, a njegovi glavni ciljevi su i povećanje efikasnosti jedinstvenog tržišta, podrška konkurentnosti malih i srednjih preduzeća, unapređenje zdravlja ljudi, životinja i biljaka, te omogućavanje visokokvalitetnih evropskih standarda.

    Košarac je istakao da je pristupanje Programu jedinstvenog tržišta rezultat usaglašavanja i dogovora nadležnih institucija na svim nivoima vlasti u BiH.

    “Nakon obavljenih konsultacija nadležnih institucija na svim nivoima u BiH, potvrđen je zajednički interes i isplativost za pristupanje BiH stubu koji se tiče konkurentnosti i održivosti malih i srednjih preduzeća”, dodao je Košarac.

    On je naveo da ovaj stub predstavlja nastavak COSME programa u kojem je učestvovala BiH, koji je bio na snazi od 2014. do 2020. godine i bio je namijenjen podršci konkurentnosti malih i srednjih preduzeća.

    Na sastanku je istaknuto da je preko finansijskih posrednika 110 privrednih društava u Republici Srpskoj koristilo 22 miliona KM iz pomenutog programa.

    Takođe, napomenuto je da je, preko finansijskih posrednika, prema malim i srednjim preduzećima u Federaciji BiH plasirano više od 35 miliona KM iz COSME programa, saopšteno je iz Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

    Kao nosilac aktivnosti za učešće BiH u COSME programu, Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH je na osnovu zaključaka vlada Republike Srpske, Federacije BiH i Brčko distrikta 2021. godine obavijestilo Evropsku komisiju o zainteresovanosti za učestvovanje u Programu jedinstvenog tržišta, prenosi “Klix”.

  • U Briselu ne razmatraju sankcije za Srpsku i njene lidere

    U Briselu ne razmatraju sankcije za Srpsku i njene lidere

    U Briselu ne razmatraju sankcije za BiH niti za pojedince u BiH, jer neće da sankcionišu zemlju koja želi da bude dio Evropske Unije. Za sankcije treba da postoji saglasnost svih zemalja članica, a to trenutno nije na stolu, saznaje novinar RTRS iz visokopozicioniranih izvora iz Brisela.

    Iz Brisela su naveli i da su izmjene Krivičnog zakonika o kojima danas raspravlja Narodna skupština Republike Srpske u suprotnosti sa evropskim putem.

    Novac iz fondova EU i dalje je na ledu kada je riječ o Republici Srpskoj, javlja novinar RTRS-a Aleksandar Crkvenjaš iz Brisela.

    U Briselu smatraju da OHR ostaje u BiH dok se ne ispune ranije poznata pet plus dva uslova.

    U EU žele da BiH samostalno funkcioniše, ali smatraju da to nije moguće ukoliko se često koriste Bonska ovlašćenja, a to je upravo sada slučaj.

    Blokadama i ucjenama se ništa ne postiže već je potrebno razgovarati i pronaći politička rješenja.

    U BiH je potrebna promjena Izbornog zakona i iz EU su spremni da pomognu ukoliko to domaći lideri to budu zatražili.

    Smatraju da je potrebno da Srpska i FBiH imaju simetrična rješenja o izboru članova Predsjedništva BiH.

    Јoš jednom je naglašeno da svih 14 prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije moraju da budu sprovedeni.

    Delegacija BiH prisustvivaće sutra u Briselu na petom sastanku Savjeta za stabilizaciju i pridruživanje BiH – EU.

  • BiH implementirala tek manji dio obaveza

    BiH implementirala tek manji dio obaveza

    Bosna i Hercegovina je implementirala tek manji dio političkih smjernica za prošlu godinu koje su dogovorene na Ekonomskom i političkom dijalogu zemalja zapadnog Balkana i Turske s EU.

    Ovo je istaknuto u najnovijem kvartalnom ekonomskom izvještaju Evropske komisije za zapadni Balkan i Tursku, koji je objavljen u petak i odnosi se na drugi kvartal 2023. godine.

    Zbog ove činjenice, kako je naglašeno, dogovoren je novi set preporuka koji bi u 2023. godini trebalo da, između ostalog, obezbijedi ciljanu podršku BiH i ostalim zemljama u vezi s pomoći ranjivim domaćinstvima zbog visokih cijena energenata.

    “U preporukama se ističe potreba za više javnih investicija, poboljšanjem prikupljanja poreza, boljim nadzorom nad tekućim obavezama, jačanjem analitičkih kapaciteta institucija koje su odgovorne za fiskalne politike, kao i za unapređenjem statistike u polju makroekonomije”, naglašeno je u ovom izvještaju. Inače, ovo je tek drugi izvještaj ovog tijela koji BiH tretira kao zemlju kandidatkinju za članstvo u EU, s obzirom na to da je kandidatura dobijena tek krajem prošle godine.

    Industrijska proizvodnja u BiH je u aprilu, kako je istaknuto, pala za čak devet odsto, te za dodatnih 1,7 odsto u maju, i to nakon pada od 2,5 odsto u prvom kvartalu.

    “Trenutni ekonomski indikatori potvrđuju dalje usporavanje ekonomskih aktivnosti u drugom kvartalu”, naglašeno je u ovom izvještaju.

    Podsjetili su da je 5. jula Direkcija za ekonomska planiranja prezentovala ekonomske izglede za period do 2026. godine, koji projektuje ekonomski rast na tri odsto u ovom periodu. Procjena je zasnovana na trendovima rasta potrošnje građana i u manjoj mjeri na investicijama.

    “Zbog pozitivnog razvoja situacije na međunarodnim tržištima hrane i energenata očekuje se da će se potrošačka inflacija smanjiti na 3,1 odsto u 2024. godini i dalje na 1,9 odsto u 2026. godini.

    Što se tiče zaposlenosti, došlo je do nastavka registrovanja novozaposlenih lica, i to od 1,4 odsto u odnosu na isti period lani u prvom kvartalu i 0,5 odsto u drugom kvartalu u odnosu na isti period prethodne godine.

    “Tendencija otvaranja novih radnih mjesta pomjerena je s građevinarstva na hotelijerstvo i hranu, kao i na informacione tehnologije i komunikacije”, naglasili su oni u izvještaju.

    Osim toga, broj registrovanih nezaposlenih pao je za devet odsto u odnosu na isti period lani, ali oni upozoravaju na trendove koje su zapazili i u ranijim izvještajima, da je mnogo veći broj nezaposlenosti u odnosu na novozaposlene zapravo pokazatelj pada broja ukupne radne snage. Iako ovog puta to nije pomenuto, u ranijim izvještajima je istaknuto da je u BiH prisutan veliki odliv radne snage.

    Zoran Pavlović, ekonomski analitičar, kaže za “Nezavisne” da pad industrijske proizvodnje u BiH nije iznenađenje jer je on prije svega uzrokovan padom potražnje iz zemalja Evrope, koji su glavni partneri domaćoj industriji. Ističe da je osnovni uzrok toga rat u Ukrajini i da će tendencije u toj zemlji dalje uticati na eventualni oporavak industrije.

    Što se tiče ciljane podrške BiH, Pavlović kaže da je osnovni problem nekompatibilnost projektnih procedura EU i onoga što domaće vlasti mogu da ponude, i da se zato često dešava da se ponuđena sredstva ne iskoriste.

    “Ljudi u institucijama koji se time bave retko ili teško mogu da razumeju kojim putem treba da idu”, kaže on.

  • Oglasio se Borel o ruskoj suspenziji sporazuma o žitu

    Oglasio se Borel o ruskoj suspenziji sporazuma o žitu

    Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbjednosnu politiku Žozep Borel izrazio je danas žaljenje zbog odbijanja Rusije da produži sporazum o slobodnom transportu žitarica kroz Crno more.https://afee9b1ffcc67bcd8684a07eae0aded8.safeframe.googlesyndication.com/safeframe/1-0-40/html/container.html

    On je upozorio da je situacija ozbiljna i da će ta odluka izazvati probleme mnogim ljudima širom sveta.

    “Blokirajući crnomorsku žitnu inicijativu, jednu od najvažnijih ruta za izvoz žitarica iz Ukrajine, Rusija ponovo izaziva glad ljudi. Ovo će pojačati ekonomske poteškoće i globalnu nesigurnost hrane”, napisao je Borel na Twitteru.

    On je dodao da je EU je posvećena nastavku podrške i solidarnosti sa partnerima, kako bi se omogućila isporuka ukrajinskog žita onima kojima je potrebna.

    Raskid sporazuma o transportu žita kroz Crno more znači povlačenje garancija za bezbjednost plovidbe, kao i sužavanje pomorskog humanitarnog koridora i zatvaranje zajedničkog koordinacionog centra u Istanbulu, saopštilo je ranije danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

    Naglašeno je da će ”bez učešća Rusije, Crnomorska inicijativa prestati da funkcioniše od sutra, 18. jula”, prenio je ruski Interfaks.

  • Ponovo pokušaj miješanja stranaca u unutrašnja pitanja BiH

    Ponovo pokušaj miješanja stranaca u unutrašnja pitanja BiH

    Novi pokušaj miješanja stranaca u unutrašnja pitanja BiH. Nakon što su poslanici Predstavničkog doma BiH u prvom čitanju, usvojili Zakon o slobodi pristupa informacijama, šef Delegacije Evropske unije Јohan Satler, zatražio je njegovu izmjenu.

    Dok traju kriza i nesuglasice u vezi s Ustavnim sudom BiH i strancima u toj instituciji i dok političko Sarajevo blokira izbor ministra iz Republike Srpske u Savjetu ministara, međunarodna zajednica bavi se onim o čemu postoji saglasnost domaćih političara.

    Tako je Satler odlučio da predloži amandmane na Zakon o slobodi pristupa informacijama, pokazujući da bez uticaja Zapada ne može da prođe ni ono o čemu postoji saglasnost domaćih političara, kažu poslanici iz Republike Srpske.

    Pitaju da li u BiH ima prioritetnijih pitanja kojima bi trebalo da se bave predstavnici Evropske unije?