VRBAS Media

Oznaka: EU

  • “Rusija ekonomski patuljak, benzinska pumpa čiji vlasnik ima atomsku bombu”

    “Rusija ekonomski patuljak, benzinska pumpa čiji vlasnik ima atomsku bombu”

    Šef evropske diplomatije Žozep Borelj rekao je za Rusiju da je ekonomski patuljak.

    “Kina je pravi geopolitički igrač, dok je istovremeno Rusija ekonomski patuljak. Ona podseća na benzinsku pumpu čiji vlasnik poseduje atomsku bombu“, rekao je Borelj uintervjuu za španski list „Pais“.

    Ruski premijer Mihail Mišustin rekao je nedavno da ruska privreda beleži konstantan rast, kao i da se interesovanje za rusku privredu povećava bez obzira na pokušaje oponenata da je izoluju od globalnih proizvodnih lanaca, logističkih maršruta i finansijskih sistema.

    Prema rečima Borelja, odustajanje od vojne pomoći Ukrajini neće dovesti do mira. “Ne verujem da će odustajanje od vojne pomoći Ukrajini dovesti do mira”, rekao je Borelj.

    Takođe je dodao da Evropa čini sve što može kako bi izdejstvovala mirovne pregovore koji bi priznali da postoji agresor i žrtva.

  • Kasni isplata ostatka granta za most na Savi

    Kasni isplata ostatka granta za most na Savi

    Evropska investiciona banka nije isplatila BiH drugu tranšu u sklopu granta od tri miliona evra za izgradnju mosta na Savi kod Gradiške, zbog čega bi BiH izvođaču radova morala isplatiti penale za sredstva koja im nisu doznačena.

    Naime, preduzeće “Integral inženjering” iz Laktaša je sve radove na mostu završilo još u proljeće prošle godine, a novac ni do danas nije isplaćen, zbog čega se može postaviti pitanje da li je EU, koja je odobrila grant, uvela nove sankcije Republici Srpskoj.

    U “Integralu” su za “Nezavisne” rekli da očekuju od Ministarstva komunikacija i transporta BiH da ispuni sve obaveze koje je, kao investitor na ovom mostu, preuzeo prema izvođaču radova.

    “U fazi kad moramo izraziti nezadovoljstvo su radovi u kojima je ‘Integral’ kao vodeći partner iznio veliki dio posla i participirao s velikim troškovima u realizaciji projekta, a do dan-danas nije primio sva sredstva za obavljanje radova od Ministarstva komunikacija i transporta BiH, koje je bilo sufinansijer. Na hrvatsku stranu i investitora ‘Hrvatske ceste’ nemamo nikakve primjedbe”, rekao je “Nezavisnim” Damjan Kralj, direktor podružnice “Integral inženjeringa” a.d. Zabok. Podsjećanja radi, most su popola finansirali BiH i Hrvatska, a Hrvatska dalje finansira radove na brzoj cesti koja će most spojiti s auto-putem Zagreb – Beograd. Radove na toj dionici takođe obavlja preduzeće “Integral inženjering”.

    U Ministarstvu su nam rekli da nastoje da se dug prema izvođaču namiri, ali da Evropska investiciona banka EU nije isplatila sredstva.

    Majda Tatarević, stručna savjetnica za odnose s javnošću i međunarodnu saradnju u Ministarstvu, rekla nam je da dug za izvođenje radova iznosi 890.000 maraka, a da je ukupan iznos koji treba namiriti 1,7 miliona evra.

    Pojasnila je da je projekat finansiran iz namjenskih sredstava budžeta BiH i grant sredstava na osnovu ugovora s Evropskom investicionom bankom.

    Tatarevićeva ističe da je isplaćeno ukupno oko 24,4 miliona maraka za projekat, i prva tranša granta EU od 1,3 miliona evra, te da je sav ovaj novac utrošen za realizaciju projekta.

    “Od EIB-a je dobijen odgovor da je zahtjev za uplatu druge tranše granta još uvijek u obradi. Ukupna sredstva odobrena kao grant iznose nešto više od tri miliona eura. Zbog nemogućnosti raspolaganja grant sredstvima, dovedeno je u pitanje blagovremeno izmirenje obaveza nastalih prilikom realizacije ovog projekta, a što može imati negativne posljedice po budžet institucija BiH kroz plaćanje zateznih kamata, pokretanje sudskih postupaka i slično”, rekla je ona.

    Kako bi se izbjegao eventualni sudski postupak, ona je istakla da je Ministarstvo u maju Savjetu ministara BiH uputilo prijedlog da se sredstva isplate.

    “Ministarstvo je u maju Vijeću ministara BiH uputilo prijedlog odluke o utvrđivanju namjene dijela sredstava uplaćenih od dozvola za korištenje radiofrekventnog spektra za pružanje usluga putem mobilnih pristupnih sistema”, naglasila je ona.

    Dodaje da su Savjetu ministara poslali tri naknadne urgencije za uvrštavanje prijedloga ove odluke u dnevni red.

    “Usvajanjem ove odluke, ili uplatom preostalog iznosa grant sredstava, stiču se uslovi za izmirenje svih do sada nastalih obaveza.”

    U Delegaciji EU su nas u utorak uputili na EIB, koji nam, do danas, nije odgovorio na poslata pitanja.

  • Brisel traži od pojedinih zemalja da vrše pritisak na Moskvu

    Brisel traži od pojedinih zemalja da vrše pritisak na Moskvu

    Evropska komisija poslala je pismo pojedinim zemljama u kojem ih poziva da izvrše pritisak na Rusiju kako bi je ubijedili na nastavi sprovođenje Inicijative za izvoz žitarica iz crnomorskih luka, potvrdio je portparol Komisije Peter Stano.
    ”Vjerujemo da će naši partneri sigurno uzeti u obzir ono što je navedeno u ovom pismu i da će djelovati u skladu s tim radi vršenja pritiska na Rusiju”, rekao je Stano novinarima u Briselu.

    On nije pomenuo koje su države u pitanju.

    Prema njegovim riječima, ne radi se o pismu koje zahtijeva odgovor u određenom vremenskom roku, već prije o pokušaju da se situacija riješi na međunarodnom nivou dok se, u isto vrijeme, vrši pritisak na Rusiju da se vrati ovoj veoma važnoj inicijativi.

    Stano je dodao da za sada nema konkretnih odgovora na pismo.

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj pozvao je u četvrtak, 3. avgusta, članice Grupe 20 /G20/ da izvrše pritisak na Rusiju kako bi se vratila u sporazum.

    Inicijativa je nakon usvajanja produžena u više navrata, a Moskva nije obnovila učešće nakon isteka produžetka 18. jula, naglasivši da se ne ispunjava dio sporazuma koji se tiče izvoza ruskih žitarica i đubriva.

  • EU nemoguć cilj za Ukrajinu

    EU nemoguć cilj za Ukrajinu

    Iskusni zvaničnici i diplomate upozoravaju da ulazak Ukrajine u EU nije jednostavno pitanje, upozoravajući da bi Zelenski mogao biti žrtva nerealnih obećanja.

    Prolazak kroz taj EU lavirint, kako prenosi Jutarnji list, uopšte nije lak, a za Ukrajinu je čak možda i nemoguć. Podseća se da u redu za članstvo u EU već čeka, i to decenijama, sedam kandidata: Turska, Crna Gora, Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija i Moldavija.

    Takođe, ističe se, kao veoma važan factor, neizvesna ekonomska situacija, u smislu da bi ekonomska moć apsorbcije ekonomije EU kod integracije novih članica bila i više nego stres, čak I bez Ukrajine.

    Plus, na to treba dodati da Ukrajina ima osetno niži BDP čak I od siromašne Moldavije, dok u tom smislu Srbija ili Crna Gora deluju kao vrlo bogate.

    Problem je i broj stanovnika Ukrajine i njena veličina, jer je ona, osim Turske, daleko veća od svih ostalih aktuelnih kandidata za članstvo u EU pa je njena EU integracija I u tom smislu vrlo diskutabilna.

    Ali, čak i da se svi ti podaci ostave sa strane, kada je reč o prijemu Ukrajine u EU otvaraju se dve ključne dileme: Prvo, da li je Ukrajina nakon rata uopšte u stanju da sprovede dugačku listu reformi koje su preduslov članstva u EU, a vrlo su zahtevne čak i za zemlje koje nisu prošle ratne užase. Drugo, da li je uopšte moguće drastično primeniti principe finansiranja programa EU kako bi se omogućilo primanje Ukrajine u članstvo?

    Nema izgleda da će EU birokrate uspeti uopšte da daju odgovor na jedno od najvažnijih pitanja – kako prilagoditi zajedničku agrarnu politiku, kao i onu kohezijsku, koja podređuje raspodelu novca prema regionalnom principu. Zašto je to važno? Jer te dve temeljne politike čine 62 odsto sedmogodišnjeg budžeta EU i svaka predstavlja trošak od oko 370 milijardi evra. Otprilike tolika biće i cena obnove Ukrajine!

    Ako pak Ukrajina dobije zeleno svetlo, EU će dobiti agrarne površine veličine Italije i veliku količinu poljoprivrednika. Ali, moraće mnogo toga da promeni unutar svoje administracije, i to na štetu ostalih članica.

    A to se uopšte ne pominje u javnim nastupima političara jer bi, kada se brojke uzmu u obzir, Ukrajina mogla da postane najveći primalac EU novca namenjenog za agrarnu politiku.

    Dalje, ostali bi se mogli zapitati zašto je to tako, pa bi na primer, tako francuski poljoprivrednici biti veoma ljuti.

    Problem su takođe i fondovi regionalnog razvoja, koji služe za ujednačavanje stepena ekonomskog razvoja na nivou Unije, a Ukrajina je zbog rata postala veoma siromašna, što znači da bi ostale zemlje kandidati, kao i postojeće najsiromašnije članice, među kojima je i Hrvatska, morale da žrtvuju svoje ambicije koriščenja kohezionih fondova u korist Ukrajine, kojima su oni potrebniji.

    To bi dalje značilo da bi se svi finansijski planovi EU totalno poremetili.

    Sve ove dileme oko potencijalnog integrisanja Ukrajine u EU signaliziraju pak da rat i razaranja što pre treba zaustaviti jer su ekonomske posledice već sad tolike da svako njihovo dalje povećavanje čini scenario učlanjivanja još manje realnim nego što je trenutno.

  • Lajčak pozdravio odluku o smanjenju broja pripadnika kosovske policije na sjeveru KiM

    Lajčak pozdravio odluku o smanjenju broja pripadnika kosovske policije na sjeveru KiM

    Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, pozdravio je danas odluku o smanjenju za 25 odsto broja pripadnika kosovske policije u i oko opštinskih objekata na sjeveru KiM, koja je donijeta na sastanku predstavnika kosovske policije, Euleksa i Kfora.

    Pozdravljam prvi zajednički dogovor između Kosovske policije, Euleksa i Kfora u Bratislavi. Ovo je važan korak prema deeskalaciji tenzije na sjeveru Kosova – napisao je Lajčak na svom nalogu na mreži Iks, ranije poznatoj kao Tviter.

    Iz kosovske policije ranije danas je saopšteno da je na sastanku procenjeno da je bezbednosna situacija u i oko objekata severnih opština dobra. U smislu ovog zajedničkog zaključka, od sutra počinje smanjenje broja pripadnika kosovske policije za 25 odsto u i oko opštinskih objekata na severu”, stoji u saopštenju.

    Dodaje se i da će timovi kosovske policije, zajedno sa Euleksom i Kforom, nastaviti koordinaciju i “preduzeti neophodne radnje u skladu sa redovnom procjenom bezbjednosne situacije u i oko opštinskih objekata na sjeveru KiM.

    Smanjenje prisustva policije na sjeveru je obaveza iz sporazuma zamjenika premijera privremenih prištinskih institucija Besnika Bislimija i izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčak, početkom jula u Bratislavi. Pored smanjenja prisustva policije, sporazumom je predviđeno i organizovanje izbora u četiri opštine na sjeveru KiM.

  • EU obustavila finansijsku pomoć Nigeru nakon vojnog puča

    EU obustavila finansijsku pomoć Nigeru nakon vojnog puča

    Evropska unija je obustavila svoju finansijsku podršku i bezbjednosnu saradnju sa Nigerom nakon izvršenog vojnog puča u toj zapadnoafričkoj zemlji, potvrdio je danas visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borel.

    Lideri vojnog puča u Nigeru proglasili su u petak generala Abdurahamana Tijanija za šefa države i potvrdili da je bivši predsjednik Mohamed Bazum zbačen, u sedmom vojnom preuzimanju vlasti u regionu Zapadne i Centralne Afrike u manje od tri godine, prenosi Rojters.

    EU, SAD i druge zemlje pozvali su na bezuslovno puštanje Bazuma iz pritvora i uspostavljanje demokratskog poretka u zemlji.

    “Pored trenutnog prestanka budžetske podrške, obustavlja se na neodređeno vrijeme i bez odlaganja saradnja u oblasti bezbednosti”, izjavio je Borel.

    Niger se smatrao najstabilnijim saveznikom Zapada u nestabilnom podsaharskom regionu zapadne Afrike, zemlja koja prima najveću zapadnu pomoć i ključni partner Evropske unije u procesu obuzdavanja iregularnih migracija iz podsaharske Afrike.

    U periodu od 2021. do 2024 godine EU je odvojila 503 miliona evra za poboljšanje upravljanja, obrazovanja i održivog rasta u Nigeru.

    EU je poslala u Niger manji broj vojnika koji u toj afričkoj zemlji sprovode misiju vojne obuke.

  • Sijarto: Evropa potonula u “ratnu psihozu”

    Sijarto: Evropa potonula u “ratnu psihozu”

    Mađarski šef diplomatije Peter Sijarto rekao je danas da je licemjeran i samodestruktivan stav EU da nisu uspostavljeni uslovi za mirovne pregovore između Ukrajine i Rusije.

    Sijarto je izrazio žaljenje što je Evropa “potonula u ratnu psihozu”, te pozvao na prekid vatre i pregovore, prenio je MTI.

    On je rekao da je stav EU licjemeran kada poziva na hitan prekid vatre i mirovne pregovore kad god postoji oružani sukob negdje drugdje u svijetu, dok se to ne dešava u slučaju Ukrajine, ukazujući da je takav stav Unije štetan i neprihvatljiv.

    On je istakao da će sutra uslovi biti lošiji nego danas jer će se broj poginulih u ratu dodatno povećati.

    Sijarto je kritikovao prijedlog EU da se izdvoji do 20 milijardi evra za oružje za Ukrajinu u naredne četiri godine i taj stav protumačio kao uvjerenje Unije da će rat sigurno trajati još najmanje četiri godine.

    On je ocijenio da je problematično to što Mađarska treba da doprinese sa 200 miliona evra u tom planu, iako ne može da pristupi fondovima EU.

    Sijarto je ukazao da sukob u Ukrajini mora biti prekinut i osuđen, napominjući da je rat brutalan, da ljudi ginu i da je zemlja praktično svedena na ruševine.

    On je istakao da se mora jasno reći ko je agresor, a ko žrtva u tom ratu.

    Sijarto je naveo da svako ko pozove na mirovne pregovore za Ukrajinu bude proglašen “propagandistom Kremlja”, ruskim prijateljem ili špijunom.

  • Zelenski: Apsolutno neprihvatljivo

    Zelenski: Apsolutno neprihvatljivo

    EU i dalje delimično blokira izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, jer posebno Poljska vrši pritisak.

    Kako se to uklapa u solidarnost sa u ratu razorenom Ukrajinom?Budući da Rusija ponovo onemogućava izvoz žitarica iz napadnute Ukrajine preko Crnog mora, a napada i luke na Dunavu u blizini Rumunije, Ukrajina hitno traži alternativne izvozne rute kopnenim putevima. Istovremeno neki od EU-suseda Ukrajine predvođeni Poljskom, ne žele da ukrajinsko žito preplavi njihova tržišta, piše Dojče vele.

    Trenutno je legalno moguć transport ukrajinskog izvoza žitarica preko Poljske, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Bugarske u ostale 22 zemlje EU i ostatak sveta. Međutim, kapaciteti ovog izvoza preko tranzitnih zemalja mogli bi biti i veći, navode kako iz ukrajinskog Ministarstva poljoprivrede, tako i iz Evropske komisije u Briselu. Obim izvoza žitarica iz EU bi mogao da se poveća sa tri miliona tona mesečno na četiri ili četiri i po miliona tona. To još uvek ne bi zamenilo izvoz preko Crnog mora, koji je do okončanja sporazuma sa Rusijom iznosio sedam miliona tona mesečno.

    U aprilu su Poljska i druge pogranične države sa istoka Evrope pregovarale sa Evropskom komisijom o zabrani uvoza četiri vrste ukrajinskog žita, koja je prvobitno trebalo da istekne 5. juna nakon rešavanja kratkoročnih tržišnih turbulencija. Ali, Poljska je nastavila sa pritiskom: u junu su ograničenja na izvoz žita iz Ukrajine ponovo produžena do 15. septembra – zbog straha od jeftinije konkurencije.

    Na sastanku u Briselu od 26.7. ministri poljoprivrede pograničnih država zatražili su da se regulativi o izuzecima ponovo produže do kraja godine. “To je primljeno sa pomešanim osećajima. “Odluka će biti doneta u septembru,” rekao je šef odeljenja Luis Pučades, koji je predsedavao sastankom.

    Kritika iz Nemačke

    Nemački ministar poljoprivrede Džem Ozedmir smatra da to nije dobra ideja. Konačno, Poljska i druge države primile su kompenzaciju – stotine miliona – za gubitke koje su njihovi poljoprivrednici pretrpeli. Sada bi ponovo morali da otvore svoje granice.

    “Ali ono što nije u redu je da se novac iz Brisela koristi kao kompenzacija a istovremeno se zatvara granica s Ukrajinom, delom i za proizvode koji su mogli sasvim legalno da se izvoze pre rata. To naposletku vodi podrivanju solidarnosti s Ukrajinom”, rekao je Ozdemir.

    U Poljskoj su početkom godine poljoprivrednici žestoko protestovali protiv jeftinog žita iz Ukrajine. Kao rezultat toga, poljska vlada je uvela zabranu uvoza – jednostrano i bez konsultacija s Evropskom komisijom, koja je zapravo jedina odgovorna za trgovinsku politiku.

    Četiri druge države su, nakon Poljske, takođe zatvorile svoje granice za ukrajinske poljoprivredne proizvode. Tek nakon teških pregovora, Evropska komisija je krajem apria uspela da postigne dogovor koji predviđa isplatu kompenzacija u zamenu za vremensko ograničenje zabrane uvoza.

    U ovom trenutku, “koordinacione grupe” pet pograničnih država i Evropske komisije rade na tome da dogovore brzi izvoz žita preko Poljske, Rumunije i drugih država u ostatak sveta.

    Poljski ministar poljoprivrede Robert Telus, međutim, tome se protivi. Ukrajinska strana se takođe žali i da kontrole na poljskoj granici za tranzit ukrajinskih proizvoda traju predugo. Ali, poljski konzervativac, ministar Telus ima obzira prema razljućenim farmerima. U Poljskoj će se na jesen birati novi parlament.

    Baltičke luke kao izlaz?

    Litvanski ministar poljoprivrede Kestutis Navickas predložio je transport žitarica iz Ukrajine u zatvorenim kontejnerima železnicom preko Poljske do luka u baltičkim državama. Carinske formalnosti i provere kvaliteta bi, po njegovom predlogu, mogle da se obavljaju u litvanskoj luci Klaipeda.

    “Tehnički je to moguće”, rekao je ministar poljoprivrede Navickas. Uz dobru volju, to se može realizovati za nekoliko sati. Varšava samo mora biti dobiti uveravanja da žito neće ostati u Poljskoj. Moramo brzo rešiti problem”, zahteva Navickas. Ovo takođe iziskuje subvencije za železničke kompanije, koje moraju da organizuju i finansiraju duge transportne rute.

    Evropska komisija u Briselu je spremna da u to investira. Komisija je voljna da potroši do milijardu evra na takozvane “puteve solidarnosti” za Ukrajinu.

    “Novac će se koristiti za proširenje puteva, železnica i carinskih objekata i za kompenzaciju transportnih kompanija za gubitke u svim zemljama EU koje se graniče s Ukrajinom”, objasnio je Adalbert Janc, portparol Evropske komisije.

    Program “Putevi solidarnosti” nije nov, ali u nekim oblastima napreduje presporo, smatraju u Kijevu. Esencijalna roba se takođe prevozi u Ukrajinu “rutama solidarnosti”. Robni promet se, od početka rata, odvija u oba smera i potpuno bescarinski – prema odluci EU.

    To ima za cilj da omogući Ukrajini da trguje sa stranim zemljama uprkos ruskom agresorskom ratu. Da bi ukrajinska država ostala solventna, Evropska komisija Kijevu redovno isplaćuje budžetska sredstva. Ove godine u visini od oko 18 milijardi evra.

    Zelenski je ljut

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je više puta oštro kritikovao delimičnu zabranu uvoza ukrajinskih žitarica u EU. On se javio za reč i na najnovijem sastanku ministara poljoprivrede EU. “Ponašanje saveznika je “apsolutno neprihvatljivo i potpuno neevropsko”, rekao je Zelenski i dodao kako EU ima racionalnije opcije od jednostavnog zatvaranja granica.

    Ministri poljoprivrede na sastanku od 26.7. nisu doneli nikakve konkretne odluke. U narednih nekoliko dana Poljska, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Bugarska, te kandidati za učlanjenje u EU Moldavija i Ukrajina, kao i Evropska komisija treba da pregovaraju o izvozu poljoprivrednih proizvoda. Možda će se stvari pokrenuti s mrtve tačke nakon izbora u Poljskoj.

  • Nešić sa Satlerom o ispunjavanju obaveza u procesu evropskih integracija

    Nešić sa Satlerom o ispunjavanju obaveza u procesu evropskih integracija

    Ministar bezbjednosti BiH Nenad Nešić sastao se danas sa šefom Delegacije EU u BiH, ambasadorom Johannom Satlerom, sa kojim je razgovarao o ispunjavanju obaveza u procesu evropskih integracija.

    Ministar Nešić je čestitao Satleru produženje mandata, izrazivši očekivanje da će ostvareni napredak na putu ka EU biti dodatno intenziviran u narednom periodu.

    Ministar Nešić je istakao da je u toku procedura za otpočinjanje pregovora za potpisivanje sporazuma sa FRONTEX-om kojim će se definisati način saradnje i podrške u čuvanju i zaštiti granica. Uskoro se očekuje imenovanje tima za pregovore iz BiH, nakon čega će započeti usaglašavanje konačnog Sporazuma o saradnji sa FRONTEX-om.

    Razgovarano je i o ilegalnim migracijama, trenutnom stanju i ključnim izazovima u ovoj oblasti, te je iskaknuta važnost nastavka podrške EU za jačanje kapaciteta, infrastrukture i nabavku opreme za bezbjednosne agencije.

  • Dodatnh 1,5 milijardi evra za Ukrajinu

    Dodatnh 1,5 milijardi evra za Ukrajinu

    EU je izdvojila dodatnih 1,5 milijardi evra za Ukrajinu, kao dio makrofinansijske pomoći, saopštila je predsjednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

    “Danas smo uplatili dodatnih 1,5 milijardi evra, kako bismo pomogli Ukrajini da nastavi da funkcioniše i popravi infrastrukturu. Biće još pomoći”, napisala je Fon der Lajenova na društvenim mrežama.

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio je početkom mjeseca da Komisija planira da izdvoji još 20 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini, što je izazvalo negodovanje Mađarske.

    Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je prošle sedmice da Kijev tek treba da preda izvještaj o tome kako je potrošen novac koji je do sada poslat Ukrajini.